Стражилово

521

Од искона дакле па све до V сгољећа зкиве Илири на балканском полуострву а тада се почињу називати Словеиима. Јер некоји од старијех писаца Дардане, Трибале, Далмате, Венете, итд. убрајају у Илире, док их други рачунају у Трачане, а јер су Трачани Словени били, били су Словени и Илири. Модерна историја, која је врло вјештачки створена, све ће радије признати него ли то, да су Илири били Словени. Данас се понајвише мисли, да су Илири и Трачани два засебна народа. За Трачане се држи, да су огранак иранске гране, а за Илире се вели, да су самостална грана индоевропскога племена, а њихови потомци да су данашњи Арбанаси. Кад се Илири и Трачани међу собом толико разликоваху, да се данас не могу урачунати у једну те исту грану индо-европстога племена, како да онда протумачимо, што некоји од старијех писаца некоја илирска племена рачунају у Трачане, а некоја трачка племена у Илире ? Хоћемо ли више вјеровати тијем писцима, који су у главу познавали и Трачане и Илире и држали их за један те исти народ, него ли којекаквијема ипотезама ? Ја држим, да је боље вјеровати ближему и јачему свједоку. Словенство и Српство илирскијех племена доказују већ њихова имена. НТафарик мисли, да су Јелини име Србпљ промијенили у ТгЊаИт усљед тога, што су, навикнути на замјену слова <г са словом г у својим ријечима (уХтгга. мјесто у)м(гпа, гУа).агта мјесто &аХагтгта), замјењивали их и у словенским ријечима и то не само у коријенима (ауг, туоод) него и у изведенима властитим именима: Тшдкгтмјесто Серед, Сред ријека; ТошблХа мјесто Средец; итд. И Катапчић (Г)е Мго, 217) мисли, да је у ријечи ТгЉаШ 2 замијењено са Т. Отуда је јасно, што византијски писци истовјетују Србе и Трибале. Средњевјековну краљевину Србију и не зову другачије до Тривалијом. Душана зову редовито хдАХе? или адуууо? гш ТдфаХХаг. Халкокондилас називље Вукашина сћга1е8 8егУ1ае ТгЉаПогит^ие, ма да његова краљевина не сизаше у предјеле некадање Тривалије, а српска нлемена и Србима и Илирима и Тривалима. 1 ) У Дуке опет Тривали, Мизи и Илири, све су то Ср') Шупсоз е* Шугјсогит ге^ет . . . ^епиз ћос ћот!пит ап41С[иит ев1;, е4 гее;10пет уегвиз Јоп1ит 8рескап(;ет тсо1епз р1египнЈие ад та§;пат с1агНа1ет ассе88188е регћјће1иг, ти1#о пипс Во8т уосапкиг, уегит Ба1таИае, МузН, ТпћаШ . .. Тћгас1ат ргос1отиЈ88е . . . ТпћаПов аи4ет ^еп(;ет еазе 1о1:1и8 огћтз атп:!(ј 1 тагп е1; тах^тат а(1 топ1;ет Таи^екит е4 ас! Таепапит. Срећковић, Историја српскога народа I, 349.

би. 1 ) Тако исто назива Кедреп српскога краља Михајила (1077'—1081) архонтом Србије и 'Гривалије. Име Г)а(е)1та1;1а, вели Сасинек, можда је римсвога поријекла, али име Г>агс1апив чини се да означује Словене, који су носили хелебарде (с1агс1а, Багс!а). Шафарик опет овако разлаже о томе имену : ЈЈа(е)1та1:ае; праоблик је ДЈГБМАТЧБ. Испореди Сћглуа!;, 8гта(;, Га§ис1а1; у Ј. КатетаЈе; нспореди 1)е1етепс1 и Сг1отаг1 (В1отаг1) у Германији. 2 ) Дитмарова ријеч: N08 Шеи^ошсе Ве1етепсГ уоеатиз, 81ау| аи1:ет Сг1отаг1 арреПап! без сумње је погријешна и требало би рећи: Што смо ми Нијемци изврнули у Делеменци, кажу Словени ДЈГБМЕНБЦЂ, ДЈГВНДИ, ЈЛтепе, 1)1тспс1 или 1)1 тес, I) 1т см' ? ЈЈ1т;и, 1)1таЛ. Стари 1)а(е)ћшшит, Ва1тЈит а средовјечно Ј)ит(у)шш1, Дувно има за коријен ДЛЂМА, од којега потјече и долама. Многи старинскп писци наводе, да су се иоглавице народне у Панонији, Далмацији и Дарданији називале Б а 1; 1 о п е 8, која ријеч нотпуно одговара словенској ријечи I) а 1! а, Б а (:' и 8 к а. Словаци и данас кажу поглавицама пастира Т>аса, Басоуса без сумње је у свези и са српском ријечи бачцја. Име то сасвијем одговара народноме животу, јер Ланонци и Илири живљаху понајвише о стаду (овцама), као што и данас живе њихови потомци Срби. С тога Је врло лијепо одговорио један далматински поглавица (баћо) Тиберију, када га је запитао, за што су се побунили против Гимљана: „Томе сте ви Римљани сами криви, јер нашим стадима не шаљете паса него вукове." Да су Илири били Срби, свједоче и њихови обичаји, ношња и говор. Далмати и Трибали вјероваху у уроке, 3 ) као што и данас вјерују у уроке њихови потомци Срби. Страбон свједочи, да су стари Дардани имали не само ћурлику, двојнице, којима сргтски чобани и данас веома радо изјављују своје најњежније осјећаје, него да су имали и некаке струнене инструменте, а то су по свој прилици српске гусле, чији постанак пада у древну старину. Иродот вели, да јадрански Венети носе дугачку хаљину с рукавима (т>диа, уХама, кабаница). Кад је за Словене постало опћенито име 8с1ау1, 8с1аут1, добила је и кабаница ова ново име: вскттаса, уе-

') ТгЉаШ, М1811 е(; П1угп, 1 диаЦ соттиш Нп&иа 8есћјатапо 8егуп. Срећковић, Историја српскога народа II, 188, у нримједби.

2 ) Испореди Гламоч (Дламоч) у Босни.

3 ) Езве еша<1ет ^епепб 1п ТићаШз е(; ШугНв, а(1Ј1С)1 181§;опит, уНи диодие евабс^пеп!;, т1;ептапЦие, сјиоз сНиМиа ш1;иеап1;иг, 1га418 ргаес1рие осиКз; дио<1 еогит та1ит ГасШиз вепЉе рићегиз. РНп1и8.