Стражилово

542

оно доба, кад се још лакше контролисати могло, да ли је тај извештај истинит или не. Године 1880 написао је потпуковник Сурдучки своје „Догађаје из српског нокрета у Угарској 1848 и 1849 год." После његове смрти (| 14 (26) маја 1884 год.) ови су „Догађаји" штампапи у „Нашем Добу" за 1889 год. У 95 броју тог листа читамо, осим осталога, и ово: „Сад долазе војне операције у вашем издаљу о догађајима српског устанка.*) На стр. 34 о битки у Сентомашу изостављено је, да је од одбора у Карловцима мени као команданту Бачке и шајкашког батаљона и целог кордона од Титела дуж Тисе и Францканала, заповеђено да са два послана инжинира Пољака: Гонжаровског и Вноровског, последњега као топџије, одмах одем у Сентомаш и по регуларној системи Сентомаш обшанчим. 11о смислу те заповести истог дана сгигнем на конак у Сентомаш и још оно вече обиђемо све подигнуте шанчеве, без сваког праиила као прост јендек подигнуте.. . (даље): У три сахата нзјутра 14. јулија јаве предстраже, да се непријатељ од Бечеја, Фекетића и од Н. Сада приближује, али ми смч целе ноћи били на опкопу. Око 4 сахата поче ненријатељ бечејске стране из топова ватру и кумбаре на Сентомаш бацати издалека тако, да су све у Кривају падале . . . у то време и ја сам био ту . . . Исги дан, кад се непријатељ удаљи и ми се осведочимо, да је ои позицију са свим оставио, оставио Сентомаш с војском, то јесг 2 компаније Варадинаца под командом стражмештера Томе**) Боснића, мало оделење шајкаша и неколико Србијанаца, и дођемо 14. јула п. с. кал.***) у логор код Чуруга на Јарак против Фелдварцу, где се један дан одморимо и после поноћи 17. јулија ударимо на Фелдварац. У 10 сати остави непријатељ место и попали, како ће без нанадајалашке Францканал прећи . .. 0 тим биткама има извештаја и у карловачкој архиви, ако се то тамо може још у целости наћи". Ја мислим, дакле, да се више не може сумњати,

*) Не знам какво је то дело, на које се Сурдучки поаива, али мислим да је то неки извод из Павловићевог превода „Срби у Угарској" (Н Сад, 1883 г.), где се на 242—243 стрспомиње прва одбрана Сентомаша.

**) Тоше.

***) Треба, као што смо видели, овде да стоји: „15 јула по.новом календару".

да је покојни ц. кр. потпуковник Стеван Сурдучки на дан прве одбране, т. ј. 2 (14) јула 1848 год., лично био у Сентомашу. Та Сурдучки је био већ онда стари официр, а честит и озбиљан човек, јер му је онда било 56 година, па не можемо претпоставити, да је он са својим извештајем од 20 јула (1 августа) 1848 год. обмануо главни српски одбор, и да је пред своју смрт што лажно написао. Овај извештај Сурдучкога и његови „Догађаји" бележе нам уједно и дан, којега је он напао и јуришао на Фелдварац, као и то, за што није још у Сегггомашу писао на патријарха своју опширну релацију о сјајној одбрани Сентомаша, а даље још и то, кад је и за што је оп после ове одбране (2 [14] јула) Сентомаш оставио. Та не смемо из вида изгубити, да је Сурдучки онда био народни командант све Бачке, те је као таки и у оквиру своје службене дужности могао и без нарочите патријархове заповести ићи од једне позиције до друге. Да су Срби Фелдварац збиља 5 (17) јула 1848 год. напали и заузели, дознајемо још и из једног писма једног официра са противничке стране, из Старог Бечеја, од 8 (20) јула 1848 г., које је писмо штампано у „АБепсЉки с!ег ЛУЈепег 2еЈ1ш1§" од 29 јула 1848 год. (п. н.), бр. 117, сгр. 462 — 463, а на српском језику у Здравковићевом преводу „Српски нокрет у јужној Угарској", I део, 1870 год., стр. 115—117, као даље и из званичног издања „Сћгопо1о§18сће ип<1 аГрћаће^асће 2и8аттеп8<;е11ш1§ а11ег зеИ <1ет Јаћге 1848 аи!" уег8сћ1е<1епеп Кпе^всћаирШгеп уог§екоттепеп АИаагеп е!с." Па кад су Срби Фелдварац заузели 5 (17) јула, онда се са овим не слаже оно, што г. Сгефановић Виловски о овом догађају спомиње на стр. 28 својих „Ег1еБш88е" или на стр. 30 „Изт> живота", а и у „Стражилову" за 1894 год , бр. 28 и 31, где се мисли, да се ово догодило или истог дана, кад је и прва одбрана Сентомаша била (2 [14] јула), или још пре. Ако је г. Стефановић Виловски већ 3 (15) јула 1848 г. био са Сурдучким и у Чуругу („Стражилово", 1894 г., бр. 28), онда не знам како му је већ тога дана могао причати о јуришу на Фелдварац и водити га на то бојиште („Стражилово", 1894 г., бр. 29). А кад је ово последње истина, што верујем, онјд је овај њихов састанак у Чуругу могао бити тек 5 (17) јула или још доцније.

У Прагу\ на Преображење '/<$94 г.

А. Ђукић