Стражилово

552

Па се јунак хаси учинио. Све разбија бале и товаре, И царсгсе је џаде уставио, И царску је хазну отимао И цара је на мејдан зазвао. Сједе Муса ситну квигу пише: „Султан царе, свечево кољено! „Дворих тебе девет годин' дана, „Не даде ми паре, ни динара; „Нит' ми даде коња од мејдана; „Не даде ми силха ни оружје; „Не даде ми Босне пашалука; „Нит' ми даде Руменлије равне; „Нит' ми даде Анадола црна. „Вјера моја, ни дворит' те пе ћу! „Ја сам јунак у Приморје саш'о, „У Приморју мјесто загледао, „Па сам танку начинио кулу; „Око куле ићи кат авлију, „У авлију воду доводио. „Јунак сам се хаси учинио! „Све разбијам бале и товаре, „И џаде сам твоје уставио, „И хазну сам теби отимао. „Султан царе, свечево кољено! „Ето теби књиге јадовите, „Добро види, што ти књига каже: „Хајде мени на мејдан јуначки! „Ако мени излазити не ћеш, „Тражи, царе, за се џебелију!" Кад начини књигу јадовиту, Он ми књизи књигоношу нађе, Опреми је столу и Стамболу На кољено цару честитоме. Кад му књига шаровита дође, А у руке цару од Стамбола Кад је царе књигу прегледао: Би л' му мило ? — Не би николико! Ал' му друга бити не могаше; Он саставља лале и везире, Па говори царе од Стамбола: „Моје лале, а моји везири! „Види мени књиге јадовите „Од ђидије Мусе ћесеџије. „Ево ми је књигу опремио, „Да му идем на мејдан јуначки, „До онога до Приморја равна, „Да јуначки мејдан дијелимо. „Ако ли му излазити не ћу, „Да му тражим за се џебелију. „Ја сам јунак врло остарио, „Гдје ћу себи џебелију наћи?"

А говоре лале и везири: „Султан царе, свечево кољено! „Ми ћемо ти џебелију наћи „У Стамболу дели-башу Ибра „Јесте јунак кави на мејдану!" Говорио царе од Стамбола: „Лале моје, а моји везири, „Добав'те ми дели-башу Ибра!" У то лале на ноге скочише, Добавише дели-башу Ибра. Када Ибро на дивана дође, Он под царом пољуби серџчду, Преви руке, а стаде га дворит'. Цар је њему тихо говорио: „Ој, ђидијо, дели-баша Ибро! „Би л' се јунак у се поуздао, „Да за мене на мејдан изиђеш „Са ђидијом Мусом ћесеџијом, „Да јуначки мејдан раздвојите „Ишти блага, колико ти драго!" Лл' говори дели-баша Ибро: „Султан царе, свечево кољено! „Ја се смијем у се поуздати, „За те, царе, на мејдан изићи, „И са Мусом мејдан дијелити „Даћеш мени три товара блага „И даћеш ми Босну пашалука." А говори царе од Стамбола: „Ој, ђидијо, дели-баша Ибро! „Ево теби три товара блага, „И ево ти Босну пашалука, „Ако Бог да и снесе крајина, „Те сагубиш Мусу ћесеџију!" Па говори дели-баша Ибро: „Султан царе, свечево кољено! „Дај ти мени тридесет делија; „Има мени до Ириморја равна „Мало, много тридесет конака, „Док ја јунак у Нриморје сиђем. „Први Јунак на конака дођем, „Ја ћу теби делију вратити; „Док ја сиђем тридесет конака, „Вратићу ти тридесет делија, „Нека теби, царе, казивају, „Докле јунак јесам салазио." Даде царе, не рече ријечи, Даде њему тридесет делија. Дели-баша на ноге скочио, А за њиме тридесет делија, И ето га низ бијеле дворе Он ми оде до Приморја равна. Како који конак учинио,