Стражилово

583

муж такођер опазио то па се чак и узнемирио са тога. — Чедо моје — рече ми једаред, баш кад је кнежевић отишао био од нас — ето <1е Утапе оде сав збуњен... Ти одиста, кад ти је тако воља, имаш у себи нешто, што људе скамењује ... Геци ми, молим те, шта ти је скривио тај сиротан? — Ништа, брате. — Ништа ... но да ли ти је несносан?... Је ли сувише љубазан ?... Ти знаш, да бих се ја томе смејао... само га не бих дочекивао више онако пријатељски да теби уштедим неугодности. — Уверавам те, одговорим ја, да није нигата, бага нигата. Ја кнежевића никад нисам срела ван куће а ти овде видиш да се понагаа са свим пристојно. — А ти допусти да ти кажем, да ти тако не радига ... ти се спрам њега понашаш некако и сувигае одмерено, управо тако, да мора вређати. — Али, човече, ако га ма и најмање охрабрим, довегаће нам наједаред ону младу женскињу, гато је код њега. — Иди .. . па гата онда? Није то ништа тако страшно! — Може бити! Но ја не марим за неуредност ни у којем облику. Ти знага да не бих могла поднети, кад у кући не бих сваку ствар видела на њену месту; исто тако не могу поднети, да видим човека ван граница морала и части . .. Што се мене тиче, ја ни најмање немам оне слабости, коју кажу да женске имају за разуздане мугакарце, а овај још има и нарочита права на моју антипатију. Ваљда ћега знати, да је његова мати пријатељица моје мајке; вигае него једаред била сам сведок њена очајања и суза, које је кукавна кнегиња пролила због свога сина.. . и већ је одавна он у мојим мислима. и у мојем погатовању заузео место, које ће својим садашњим понашањем — то ћеш ми бар допустити — тешко моћи напустити. — Тако је, чедо моје... но што се тиче кукавне кнегиње, ту ја ннсам баш тако издагаан својим милосрђем . .. Она је сама свог сина покварила тим, гато га је на колених љуљушкала и обожавала и изазвала у њега уверење, да су небо и земља створени ле за то, да он специјално ужива... Ја се сећам, да му је једаред купила козја кола у Шанзелизеју . .. отуда ето то, да ће сад, као што кажу, узети ту статискињу са Дририлена ... То је зацело са свим логички. — Нека је логички, али је веома ружно. Читаву недељу дана није нам долазио. Тада дође једаред у јутру па се с мојим мужем затвори у собу.

Дуго се разговарали а мој ми је муж одмах после приповедио, о чему су говорили. Као да се кнежевић извинио, што тако ретко долази, јер му се чини, као гато натукну некако тужно, да је опазио, да мени није угодно, кад он дође. Тронут његовим озбиљним и увређеним тоном одговорио му је мој муж пријатељски да не треба да се чуди, гато његов ексцентрични живот мало застрагаава младу жену, која је васпитана по веома строгим нринципима; но у осталом је — рече му — до њега, да отклони предрасуде, које тако узима к срцу, и иријатељи његови обојега пола биће му захвални за све, гато усхте учинити, да дружење с њим олакгаа. — Ја у опгате не марим, гата свет говори, рекао је кнежевић, али признајем, да ми је веома тегако, кад ме презире госпођа с1е Еоиуегсу. — Нема ту презрења, рече му мој муж; то није ништа друго до ли неприлика. При растанку је кнежевић изгледао веома замишљен. Кад сам се на два дана после тога вратила са шетње, рече ми мој муж, да је баш овај час отишао господин <1е Утапе. — Позвао сам га за сутра на ручак, додаде. Ја га погледам зачуђено, но он се насмеје па настави: — Отерао је своју Енглескињу па ће му сад доћи мати ... То тек заслужује награду! То ми се допало па кад је кнежевић други дан дошао, пружила сам му руку срдачније и слободније но иначе. Од тога смо дана постали бољи пријатељи те је он одлучно смео с нама општити са свим интимно. Међу тим, свакако да би се отгатетио, одао се био картању с поновљеном страшћу; већином је до душе губио, а то му је служило на част; но једаред ми приповеди, да је добио тридесет хиљада франака на бакарату. — Ви сте заиста страгаан човек! рекох му ја на то, слегнувши раменима. Тек Вас човек с једне стране дигао а Ви већ на другој опет падате. Онога часа извади он из џепа новчаник па га даде мени. — За Вашу сиротињу ! рече. — Примам, одвратим ја; али само под том погодбом, ако ми задате веру, да никад вигае карте не ћете ни додирнути. — Ево Вам моје речи! Те тако сам својој мајци могла послати тридесет хиљада франака за њену закладу за младе раднице. Како су у њ били већ покупљени сви пороци