Стражилово

дин 4е УхУ1апе и пре иеколико дана био код Сесиле и да ће се њих двоје још то вече опет састати код госпође СгоЉгеу, код које су позвани на вечеру. Нисам могла на ино а да у мислима својим не видим свезу међу тим чудним пркликама и оним двомисленим, готово попретним речима, које ми је господин с1е Утапе, праштајући се са мном, рекао. Он је знао за моју сестринску љубав према Сесили; је ли наумио, да ме барем узнемири тим, што ће своју пажњу, која мени није више требала, пренети на моју намилију другарицу? Је ди хтео моје срце да рани преко њена срца? Је ли се преко ње хтео да освети мени ? Ма како да је недостојна и презрива била таква намера, то сам ја ипак довољно већ била искусна у животу те сам могла знати, да је огорчена душа похотљива човека кадра доћи на такве мисли . .. Истина, кад ми је понудио своју руку, видело се на том човеку, да уме нешто осећати и часно и озбиљно, но може и то бити, да сам му се ја допала а он није нашао другог средства, да ме добије. Нестрпљиво сам чекала да оде; тек што је прешао преко прага, ја сам клекнула нред Сесилу па сам јој стала љубити руке: — Да ти кажем нешто. .. хоћеш ли ? — Говори, чедо моје... али само брзо ... ја се морам облачити... ти знаш да не ручам код куће. — Хоћеш ли да ми учиниш неизмерну радост?... Немој се облачити . .. извини се у неколико речи госпођи ОосИгеу, о којој и онако свет говори много што шта, што баш није најлепше .. . па ручај код твоје старе, верне другарице! — Ех, опет стара песма! рече Сесила, смејући се, но не онако отворено као иначе. Но, де да једаред изведемо ствар на чисто! Шта ми ти уираво приговараш?... Владам ли се ја рђаво, де реци... мислиш ли то ? Не, ти то не мислиш, ти знаш, да сам ја иста она, која сам била свагда: незнатно чељаде са живом у жилама, које воли живосг, ведрину, улагивање и играње .. . једном речи : живот .. . но у главном са свим пристојно чељаде, које не ради ништа зло, које је својим пријатељима одано а мужу свом верно!... Шта хоћеш више? — Слатка, ја те не корим, што волиш да уживаш, ја те корим, што ле тако волиш да уживаш. . Ти си пре — дозволи, да те подсетим на то много озбиљније и паметније схватала живот. . . Кад смо као младе девојке заједно ћеретале, сневале смо нешто узвишеније, но што је та вечита разонода и та врева, у којој се ти једино осећаш добро ... нас смо две за будући живот и лепшим, прибранијим, достојмијим уживањима наменили били

места, и то знатна места . .. Ти до душе не радиш ништа зло, но ... не радиш ништа ни добро... Ти на пример не радиш ништа, да образујеш своје наклоности, своје осећаје, своје мисли ... ти се развијаш само на ону страну, камо те вуку погрешке ти . . . па онда, веруј ми, и та вечита небрига у понашању, у држању и разговору опаспа је, кад траје дуго; јер све, пгго је озбиљно и што у свету ваља, везано је једно за друго као вериге на ланцу . .. поштење, врлина јесу озбиљне ствари, које успевају само на здраву тлу. . . У лшвоту, који се јавља ле с поља, нестаје их у неодређености и површности . . . Мало по мало па изгубе мах и чврстоћу, која им је битна и без које немају вигае снаге, да нам савлађују страсти; те тако жена наједаред ненаоружана стоји пред најмањом намамом, пред најмањим искушењем ... Преклињем те Богом, чедо моје, не иди даље по тој странпутици... па допусти још да ти кажем, да ти одсуство твога мужа не само да даје најбољу прилику на то него ти шта више налаже, да тако радига. Она ме је слугаала на жалост расејано и нестриљиво а непрестаио је ногом ударала о ћилим. — Па добро! одговори. Може бити. Можда у твојој придици има нешто и истине; промислићу се ... Но за вечерас сам госпођи ОосИгеу свечано обрекла ... па вечерас ћу отићи ! — Немој, молим те! — Али за што не? Шта ти је толико стало до тога, да баш вечерас не одем до госпође ОосШ-еу?... Де, буди искрена. . . је ли да је због господина с1е Утапе... није ти било право, гато си га затекла код мене! — Иа . .. може бити . . . рекох. — То је одиста смешно, немој ми замерити!... Ти хоћеш да буде баш само твој ! — Колико хоћу да буде само мој, можеш видети отуда, п1 то сам одбила његово срце и његову руку, које ми је обоје пре пет дана био понудио... Што одајем ту тајну, једино је с тога, што осећам да сам дужна рећи ти, да се чуваш човека, кога ја сматрам за бескрајно опасна . . . Сад могу бити мирна, .јер ако му икад падне на ум, да ти се удвара — а за то као да не би био од раскида ти знаш како су искрени осећаји, на које ће ти се заклињати... Ја познајем твој понос те знам, како ћеш дочекати одбијеног просиоца, ако се усуди да у тебе потражи утехе. Наједаред она устаде. Очи јој засјаше. — Не верујем ти! рече. Ни клете речи не верујем од свега, што си ми ту наговорила!... Иризнај истину: ти си љубоморна. .. то је све!