Стражилово

уложио, да створи озбиљно дело у стилу нелике фраицуске опе1>е. Ванредни труд, који је Госини једаред изузетно уложио у свој рад, обилно је наградио уснех, којем се никад није надао. То му се онда свидело да је довољно те је онда у миру и задовољству нровео другу већу половину свога живота. Док је Мозарт, борећи се са смрћу, комад по комад с великом муком свој „Ксфпет" игачупао из шака црној коби. дотле је Росини комотно у току више година, уживајући све и сва, довршио своје „ та^ег". Нигде се у Росинија не види уметнички нагон, да се усаврши. Он компонује своје опере, као што човек уз ђаконије и малвасију хазардује. 11ође ли за руком, е онда је радосг велика; не пође ли за руком, било па није! Идућа ће опера оправити штету и накнадити губитак. ЈГибрето се могло добити за два, три дана ; та стало је највише шездесет до седамдесет франака; за две три недеље био је посао готов о месојеђама се нриказао — а даље је био остављен својој судбини. У осталом ни једна од његових опера није била тако лоша, да не би могао био уиотребити овај или оиај комад, био кор, била арија, а нарочито алегро, или увертира, па га пренети у другу, нову оперу, ако се није донала она, за коју је тај комад у први мах био компонован. Увертира у „Берберина од Севиље" чак се трииут селила. Најпре је била намењена опери „ Аурелијано", за тим је функцијонисала као увертира у оперу „ЕНзаТзсИа, ге^та сГ 1п§-1п11;егга" и тек је најпосле доспела нред „Берберина од Севиље", ремек-дело Росинијево, које је, као што већ рекосмо, у Риму за тринаест дана било створено. Либретиста и компониста радили су заједно у кући Замбонија, певача натписне улоге. Росини је добијао листиће либрета још мокре. У другој су соби радили преписивачи, који су сваки лист партитуре мајестру вукли исиод руку, тако да није имао каде ни да их поспе. Уз то су непрестано долазили уметници, који се распитивали за своје улоге, па управитељ, кога је дабогме највећма интересовало, како напредује посао. „Било је" — прича Азеведо, бијограф Росинијев — „као да је рат; јело се, кад се доспело, спавало се на дивану, кад се већ очи склопе. За тих тринаест дана није Росини никуд излазио ; чак није — као што приповеда Азеведо имао каде ни да се брије! Бесмртно је дело било довршено, но претила му је горка судбипа, у облику првога приказа. Исто је либрето већ Пајисијело био комноновао; на ма да је Росини изреком изјавио, да му ни у сну не пада на ум, да се такмачи са „бесмртним мајестром Пајисијелом", ма да је про-

менио чак и натпис својој онери те је назвао „А1тау1уа, 0881а Г тиШе ргесагшопе", ипак то ништа није сметало, да се пријатељи „бесмртнога мајестра" не побуне и да се чврсто не одлуче, да младом такмацу снреме пе „ЛавсћсМо" него баш прави правцати „Иамсћо". Та накана, потпомогнута. разноврсним чудним приликама, одиста и пође за руком, Још пре увертире ночело је сикање а кад се Госини појавио и сео за чембало, настаде — грохотаи смех! Госини је имао на себи капут орахове боје са златним дугметима, који је добио од злогласног позоришног управитеља Барбаја, па та се укусност учинила нечувена, Ко носи на себи сои1еиг поиеМе, тај нема у себи ни искре геиија. Гарчија је певао Алмавиву и сам је себи пратио прву арију на гитари. На жалосг пукиу жице, у које је уметник, сав узбуђеи са немира, ударио. Нов смеј и нова сика. Госини се није дао збунити него стане на гласоииру свирати пратњу. И Фигарова антреарија и дујет су грофом једва се чуо. тек је Розинина каватина „1Јпа уосе росо 1а", коју је невала ђорђи-Риџотијева, отклонила немир. По појава Базилијова (Витарели, невач из сикстинске капеле) опет је сне покварила. Тај сметењак, који је сувише чудном маском гледао да утиче што драстичније, падне у до пола само затворен понор иа разлупа пос. Публика је као махнита тапшала, викала „Ма" и за време Базилијове арије није могла да се отресе смеја, јер се сметени Базилијо непрестано мучио да заустави крв из носа. У нрвом финалу иајзад искрсне од некуд мачка на иозорницу а кад је Фигаро-Замбони нагао да је отера, спотакне се о ноге Бартола-Ботичелија. Сва је публика урлала, мјаукала, беснела и била ван себе! „Берберин од Севиље" тако је нропао те Росини ни но гато није хтео сутра дан да диригује други приказ. Но његов га је геније осветио и прибавио му најсјајнију сатисфакцију. Успех првога чина био је на другом приказу толики, да је иублика међу првим и другим чином листом отрчала до Росинијева стана те мајестра у тријумфу одвела у позоригате. Тако је он онда дириговао и тај приказ а тај је већ игаао — „а11е з^сПе". У „Берберину од Севиље" јавља се Росинијев дар у својој нај јаснијој и најлеишој светлости. Док узбуде музике, остаће та опера ремек, јединствена у својој врсти, и свакога ће усхићавати, иретпостављајући, да се човек окане несносне навике наших дана, упоређивања. На најсрећнији се начин ту код Госинија слаже облик и садржина, реч и глас, једним се утицало на друго а ни једном вије учињена немравда. У тој је опери све добра воља,