Студент

ИдеЈа о покретању нашег листа јавила се пре месец дана на Једној седници Акционог одбора стручних удружења. Прихваћена одмах од свих јер сви смо осећали његову потребу, осећаЈући недостатке у нашему раду, ради непостојања студентске штампе она је достављена, као предлог, свим стручним удружењима с једне, и осталим координационим центрима на појединим секторима нашега рада с друге стране; одбору економских организација, одбору културно-спортских организација и одбору сгудентских удружења за мир. Тако је дошло до познатог састанка пленума управа тридесет стручних, културних и економских ортанизација студената на нашем Универстету, на коме је донета одлука о покретању листа, утврђен његов карактер онако како је то изнето у нашем уводном чланку и постављена организација сарадње и финансирања листа. У шме погледу, мора се рећи, удружења чији је орган ова! лнст, одговорила су, највећим скојим делом, својим обавезама: њихови прилози, појединачно мали, али који сви скупа претстављају ипак извесну суму, лрилози самил студената, гг професора и пријатеља студената с једне, и скупљање претплата, које је, истина тек у почетку, с друге стране омоГућују овоме листу да се лојави. Он се појављује ето, као дело студената и њихових удружења, у сваком погледу, и зато смо сигурни да ће он тако и бити прихваћен. С те етране, ј'асно је да нећемо имати ни разочарења ни тешкоћа, ако се у своме раду будемо држали онога што студенти желе од овога свог листа. 18 студентских струч/них удружења, четири чисто економске студентске организације Оттшта студентска менза Самопомоћ, Улоужење против туберкулозе и Удружење студенткиња и девет културних студ. удружења: и, иза њих, целокупно студентство нашега Университета, зачлањено у њима то су, ето, и покретачи, и »финансијери« и сарадници овога листа. Он мора и бкће онакав, какав према објективним условима, може да буде, да би одговарао њиховим жељама и потребама, њихреом усавршавању, решавању њихових питања и организоваГљу нашег заједничког студентског живота. Добра воља и одушевљење су ту, то је несумњиво. Али, то није довољно. Овај лист, као и све наше установе, захтева, ради свога напретка и велике жртве, и велике напоре, и велики рад. Од свакога, безусловно од свакога од лас. А у том правцу, већ од самога почетка, може се ставити по кг примепба. био је сиљ овога првог бро-

јз такп 10 и наглашено ма поменутом пленуму управа удружења да да, колико је го мсгуће, приближнију слику стања на Университету, питања клја су пред нама, и рада наших организација. Било је потребко да сва удружења изнесу данашње, горуће, најактуелније проблеме који су пред њима. Из више разлога, у томе, изгледа, нисмо сасвим успели. Један је део кривице до нас самих. Опширнији, живљи, материјал, разноврнији чланци о нашим питањима, требали су да дођу у првом реду из удружења, и од појединаца. У овоме погледу, међутнм, немамо разлога да будемо задовољни, јер није све онако као што је могло бити. Да рекнемо јасно и кратко: један део људи који су то на себе примили као дужност није извршио ту своју обавезу. Нити чињеница што је ту време испита, ни факат да смо били забављени горућим проблемом школарине, нити остало немог\ оправдати. На нама је зато овде, да, руковођени принципом коме тре-6а да служи наш лист принципом признавања и неопходности конструктивне критике, као најбољег пута ка исправ љању наших недостатака и празнина у нашем раду укажемо одмах и на ову несавесност неколико људи који су морали да одговоре дужностима којих су се примили својевољно. Ми их позивамо да ово схвате, а истовремено се обраћамо свим удружењима да се позабаве овим питањем. На нама је свима да и у том правцу нешто учинимо, да боље и више сарађујемо, да исправљамо и своје и туђе Iнесавесности и недостатке, јер ћемо само на тај начин из дана у дан све више стварати од нашега листа све верније огледало наших питања и нашега живота, јер ћемо само тако поћи корак даље ека окупљању својих снага, изграђивању наше студентске заједниде и решењу наших проблема.

»Студент«

Здравствено стање наших студената

Много се је говорило и писало о овој те.ми. Али, увек, готово на истој основи: млако-сентименталној, сп много апстрактне добре воље, и са много необавештености, како о правом стан>у ствари у овом питању, тако и о напорима самих студената и њихових удружења да би се болесним студентима колико-толико помогло. Права слика ствари изношена је редовно, једанпут годишн>е, на Општим студентоким зборовима, и остајала позната само стуаентима <оји гу на исте лазили. Зато сматрамо да је потребно, пре него се, у будућим бројевима иашетл листа ггустимо у дубл>у анализу овога питања, и дамо преглед наттора студентских удружен>а, и резултат њихове сарадње са Унив. властима по овоме ггитању да данас, сасвим објективно и тачно покушамо утврдити здравствено стање нашега студентства, и тако исто прикажемо јавности. Пустићемо, без много коментаоа. да саме цифре говоре. Прошле, 1936 године, прегледано је: нових обољења студената 1809 нових обољења студенткиња 339 поновних прегледа старих обољења 4539 Звега преглелано: 6687 студен. Свега прегледано: 6687 студвната, У прошлој је години прегледано, према томе 1359 студената више него 1934/35 године. Од ових 6687 прегледаних било је; обољења: Срца и крвних судова 139 Плућа и органа за дисање 20 7 Органа за варење 208 Бубрега и бубр. путева 32 Јетре ’49 Неовних обољења 69 Инфекциозних болести 5 Хируршких 177 гинеколошких 11 Туберкулоза 269 грипа 42 Маларије 33 паластфитис 38 грло, нос и уво 350 ока 217 зуба 460 разних 227 Од свих прегледаних, било јс сасвим здравих студената дакле само 234 (и словима двестотине тридесет и четири). Интереслнтиа је и статистика о случајевима т.б.ц. и неких други> обољења, распоређеиих на поједине баиовине. Ми ју овде нећемо износити у целости, већ само напоми-

њемо да иста показује да су најздравији студенти из Дравске бановине, у којој се појављује сввга 1 случај т.б.ц и 15 случајева других, тежих обољења, а да највише оболелих има из Зетске бановине (свега 521; 89 случајева т.б.ц. и 432 друга обољења). Ово је најсумарнија статистика, по подацима прегледа вршених у Унив. поликлиници. ИдуНи дал>е. ми бисмо, проучаваЈући детаљније специјално т.б.ц. међу студонтима мош јјдвешг циФара и подазака, али то ортављамо за један следећи чланак За сада, важно је да се задржимо па раду саме университетске клини-

Културно удружење „СЕЛО"

Студентско културно удружење „Село” основано је на нашем уииверснтету ггре пет година. Особеиост прилика под којима су поклекнула и многа друга удружења, учиниле су да Је оно све до предкрај ггрошле године тек вегетирало, чекајући да, под данас нешто измењеним условима унутар самог университета добије нов замах у раду. Као први и најтежи задатак лежи пред њим широка организадија рада на економско-социјалном и културном подизању наше сеоске и малоградске заостале средине. Рад у том правцу треба почети оснивањем разних секција овог удружења, које ће развнјати пуну активност око одржавања аналфабетских течајева и предава?на о задругарству, и осталим проблемима нашега села. Специјално на университету оно има да окупи интелектулну нашу омладину јавним предавањима и другим приредбама и да насгоји развити код њих л»убав за село и сел>аке, жељне праве, непатворене истине у живој и писаној речи коју му дугују сви који су свесни да држати у мраку (незнања и заосталости осамдесетпроцентни део нашег народа значи највећу културну срамоту. К.

ТРЕБА ИМАТИ УВЕК НА УМУ ДА ОД НАС САМИХ, НАШЕ СВЕСТИ И МАРЉИВОСТИ, ОД НАШЕГ ЈЕДИНСТВА ЗАВИСИ УСПЕШНО РЕШАВАЊЕ НАШИХ ПИТАЊАI

ке, да бисмо установили у коликој је мери она била у стн>у да помогне овако великом броју оболелих студената. У клиници је било лабораториских прегледа и интервенција 2023. Издато је 254 упутнице за лечење, док један део тих лаб. прегледа кошта клинику свега 1183 динара. За специјалне прегледе издато је 1342 упутнице: ово клинику, у новчаном погледу, није стајало апсолутно ништа. У болницу и клинике упућено је 122 студента; од тога је било: Случајева хируршке интервенције 24 гинеколошких 45 интерних 3 интерно проп. 30 грудних 15 инфективних 5 Свега, дакле 122 За лечење ових студената на клиникама утрошено је 26.961 динар, а у болници 28.810 динара. На Санаториском лечењу било је свега 42 студент. За н>их је изда т о: У санаторијуму на Венцу 86.352,50 дин. У Сурдулици 19.226 дин. У Крал>евици 3.510 дин. На бањском лечењу била су три студента, што је коштало 2981 дин. И, напокон, на месец дана опоравка са Феријалним савезом, упућено је 65 студената, од тога 55 у шумску колонију у Делиице а 10 на море. Исто је стајало 54.610 динара. Нећемо ићи на даље, и соворити о другим подацима, који показују на пр. да је у Студ. клиници издавано 96 разних врсти лекова, 18 специјалитета. Да је за исте утрошено дин. 15.442, а за ортопедски материјал 2.621,17. Констатоваћемо на крају само, да је од т.б.ц. било шест смртних случајева: и то 4 од плућа, |едан од срца после операције иједан од менненгихиса. И, зауставићемо се, за данас, овде Шта показују ове бројке? Оне говоре о лошем, впло лошем здравственом стању данашње студентске генерације. Бе.> сумње је, и !о је већ више пута речено, да је такво здравствено стање последица ниског стандарда живота данашњих студената, последица тешких напора за одржањем живота, слабе и недовол>не исхране ч хрђавих станб&шх прилика. Оне објашњавају много тога. Додаци о рацу клинике локазују међутим, са своје стране, да је помоћ коју је она у стању да уназује студентима недовољна, да је број упућених на лечење и у санатрријуме апсолутно минимална. 14 они даље директно упућују студенте на то да са.ми нешто учине ради поправке здравственог егања својих другова и себе самих"; ради побољшања животних услова који су узрочници овакваг здравственог стања. Ту долазе питања помоћи болесним, специјално туб. студентима, напори за проширење клинике и већу дотацију и уреднији рад исте, проблем студентске исхране, запослења и становања. Све те проблеме и ту потребу студенти су већ схватили. И на тај начин је сама животна нужност створила студентске економске организације, које, већ више година, покушавају да решавају ова питања: студентске мензе, студентску задругу ..Самопомоп”, Удружење против туберкулозе и Удружење студенткиња. Напори наше студентске заједнице крећу се данас у овоме правцу, једном од најважнијих сектора нашега рада: јер од здравља и животне способности студентских генерадија зависи у многоме не само живот једнога дела наше омладине, већ њена снага и способност за рад и службу народу у будућности. Шта је у томе погледу до сада урађено, какви су проблеми и тешкоће с којнма се боре те наше економске организације, на кбји ое начин оне могу још више активирати и подићи, то ћемо изнети у следећем бррју

Студентска задруга за рад и штедњу „Самопомоћ*

Кад су материјалне тешкоће студената постале тако велике и кад су они били принуђени Да раде физичке послове, прво чега су се прихватили било је разношеше млека,. затим тестерисање дрва итд. Та лична иницијатива појединаца за изналажењем начина да се издржавају и да се заради за плаћање таксе и школарине, временом се претвприла у општу потребу, а из те потребе као њен израз поникла је организована целина студентска задруга »Самопомоћ«. От је одмах постала сретство да се проналазе нови лослови и да се делатност старих проширује. Сем тога она је постала израз и слика економског и друштвеног положаја студената. Делатност »Самопомоћи« све се В ше развијала и •проширивала, све су више студенти изналазили послова у којима се може са напорним радом заоаћивати хљеб. Тако је сгвооено неколкко секццја каР; млекапгка. инструкторска, хор, књкговезница, продавница књигг игд, Још и данас рад са млекои Ј‘е најразвијенији посао у оквиру студ. задруге »Самопомоћ«. Тај рад је скопчан са велммзм напооима и тешкоћама, поготову зато што студенти-рдзносачи млека немају никаквих других прихода изван зараде на млеку, која је веома мала, па знто морају по највећим зимским хладноћама ца се дижу рано ујутру и са ве<?ма слабим и недовољним одиЈвлом да обилазе своје потрошаче. Просечна зарада при разношењу млека је 400—500 дин., ла кад се узие у обзир да од тога мора платити стан и храну, одело, књиге, платити таксе за испнте, таксе за уинс НТД„ 0 све живи ве * ;.л • л>г*. ни мало н . јати по '. ч*-'мгј на СВОМ : • : > ■IМ •: • ' јеаном грудом замрзнутог млека унутра, и носити Ј - е по улицама, пово да се нађе неки доброћудаи пекар који ће дозвпјгити да се млеко угрије и растопи, а затим разносити по становима. Ири »Самопомоћи« као н>енг» секиија образован је хор ксји под руководством најбољих диригената учи и рецитуЈе поједине песме, позоришне комаде итд. Рад студентског рецитативног хора има вредност. Пре свега он је уметничка васцитна организаци>а, која се уживљује у психолошка паслоложења појединих ствараоцаЈметника, кој‘з та расположења у метнички изражава и преноси на ДЈ-уге. Хор на тај чачин одиграва васпитну улогу међу студентииа, он ксд њих развија осећање за оним што је уметничко, што је напредно, и што као такво остаје зечито. Осим гога хор доприноси материјалне користи »Самопомоћи« и њеним члановнма. Инструкторска секцпЈа састављена је од извесног броја чланова ко ји се зачимају нскључиво давањем часова ученицима из гимназије, г.ривагним ученицима итд. Установљен је нарочити одбор секције којн се стара о томе да се сваком ученику даде инструктор-опецијалиста за дотични предмет. Стручно знање и материјалки условн су мерило за додељиваље појединих инстрЈтсција. Прошле године задруга је отворила своју књнговезницу у кој'ој јс под руководством стручних мајсторз запослено неколико студената. Рад књиговезнице почео Ј‘е још у јуну прошле године и већ данас он је довољна гарантија што се тнче солидности посла. Материјалне тешкоће су спречиле да се тај посао још више развије и зато је било неколицо застоја и прекида, али даиас је матернјална страна потпуио обезбеђена тако да се без по мук-г може цео посао свршавати на време.

Страна 2

„СТУДЕНТ"

Бро) 1

РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА НА ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ СУСГТ) РЕДАКЦИЈА ПРИМА: УТОРНИКОМ И СУБОТОМ ОД 3—6 ЧАС. + ПРЕТПЛАТА: тромесечно 8 дин. полугодишње 15 дин. годишње 30 дин. + РУКОПИСЕ доноснти у редаклију, слати путем удружења, или ставити у орманче у О. С. М.