Студент

РАД АКЦИОНОГ ОДБОРА

стручних удружења у прошлом

семестру

Акциони одбор стручних удружења, као руководилац студената у њиховим наиорима за решење горућих студентских питања, за олакшање услова живота и рада што већем броју студената, за несметан научни и културни развитак ступно је и у ирошлом семестру на посао да, с једне страре ојача само студентство и учини ефикаонијим његове заједничке напоре у томе правцу, и да, с друге стране омогући и даље продуби сарадњу универзитетских власти, одн. гг. професора са студентима, сарадњу која је активио започста крајем прошле године, са избором ректора г. Др. Драг.клава Јовановића, и која је већ до сада донела извесне плодове, за добро студената, науке и целога университета. Од самог почетка рада Акционог одбора студенти оу били свесни да њихова снага лежи V њиховим организацијама; ла, у колико они буду организованији у колико њихова удружења буду живља, раднија и масовнија, у толико ће бити сигурнији да ће се остварити њихови захтеви и одбранитн и. права. Ова година *на V ниверсигету и.ма услова да буде једна успела етапа оживљавања нашег свакодневног рада по удружеп>има, учлањивања у њима што већег броја сту гдената, заинтересовања и покретањз свих студената да сами учсствују што више у побол>шању властитог живота и да сноје, чпсто студснтске проСтс.мс ссе јачс и шире поставл.ају ч релавају. и да гако академска омладина. као целина, узме своју судбину у своје руке. У циљу истицања и форму* лисања студентских захтева и н.иховог што бржег решен.а Дкциони одбор је у децембру прошле године сазвао Општи студентски Збор На збору су, псред осталих, као најпречи иотакнути следећи захтеви: 1) реорганпзовање фонда за помагање сиромашних студеиата, 2) промена дакашњег система школарине; 3) смањсње уписне Токсе: 4) Редовно одржавање јавних предакзња на уииверситету, Д.з би што ефикасније и брже могао да ради, А. О. је одмах после збора на првој плензпној седници донео правилник о унутрашњем пословању. Тс је био велики корак напред V организационом погледу и одраз унутрашње консолидације. Тим правилником је извршена подела рада у А. О., олређено је да свако стручно \;дружење плаћа редсвне месечне улоге, и да шал>е на сваку седницу А. О. најмање два стална делегата; затим се препизира однос тих делегата према А. О. и према њиховим улружењима и, у колико је то бмло могуће, однос А. О. према умиверситетским и спољиим гластима; осим тога предвиђено је да А. О. издаје месечне и семестралне билтене преко којих ће обавештавати студентс о своме раду и да најмање једангут семестрално сазива мленарне седнице. Тако консолкдован А. О. је наставио рад по свим студентским питањима, сходно одлуКА*г Ог.штег студснтског збора. лг^шег прсгледа износимо тај рад раздсљен у поједине делове к, се по времену и природг гтвари разликују.

1. Потпорнп фонд (зидруги) Још пре Збора поче.то се радити на реорганизован.у (ђонда за помагање сиромашних студената. У том цил.у организовама су два одбора; професорски, ол стране Университетског Сената, и студентски, од страпе А О., за израду пројекта Правилмика новс студентскс потпорне задругс. Професорски одбор јс израдио један предлог правилника, који је А. С* нзиео пред студенте на факултстским копференцијама. .Студепти су ставили своје примедбе и сугестијс. ге је комисија А. О у том смислу допунила и ставила своје примедбе на пргдлог Професорског одбора, и после неколико заједничких седмица израђен је дефинитивмн пројекат који је Сенат на једној од својих задњих седккца усвојио. Поред тога донетм су предлози за измену Опште уредбе и Уредбе о удружењима. у колико се тичу потпорие задруге. Ових дана је Уневерситетски Сснат тај предлог уп>тио г. Миннстрс

просвете на одобрење. Основни принципи Задруге су следећи: 1) Сваки студент при упису семестра плаћа 25 динара као улог за Потпорну Задругу; студенти који плаћају пореза преко 5.000 динара плаћају 2 улога семестрално т.ј. 50 динара. 2) Задруга ће давати позајмице сиромашпим студентима, који ће бити обавезни да их мрате по свршетку школовања; 3) Задруга ће организовати и потпомагати све студентске мсизс. 4) Скупштину задруге сачињавају делегати који имају писмено пуномоћје педесеторице редовних тудената које на Скупштини претставл.ају, и по један делегат признатих студенгских удружења. 5) Управу бира скупштина простом већином и тајним гласање.м. У Управу улазе пет професора (два у Управни и три у надзорни одбор) које бирају студенти а потврђује Сонат. 6) Сва имовина и потраживаН,а бившег фонда за помагање си омашг.их студсната преносе се на Студентску потпорну задругу. Како је Лкциони одбор обавештен из Министарства просоо г е су вол;Ни да овај предлог аотпомогну, али је потребно дх се по том питан.у ко-нсултују У Загребу и Љубшинн То је био и разлог што се Задруга није оргаиилосала почетком овога семесlТ>а.

3. Миртонскц рок Током пеколико задн.их годипа, услед посроћопих ирилика ма Ушгнорситету, (ђобрхарскм испптпи рок иродужамао со, или чак и промоштао у мосоц март. Ове годимо, ири.шке упутар са.мог тпиморзитота било су сређеннјо, п. ирема Уредби, пспите је трсбало одржати у фсбруару. ЛАеђутим, А. ()., заступајући мишс пута изражопо г.чедипгго свпч студеиата, смаграо јо да би и иород фобруароког, мартовски рок би«) од мелико ирактичие мродиости за смо студоите. Због тога јо рошоио да со неиосредио, и иреко стручиих удр\жои.а, иошал.у претстамке п иптериеицпје Сеиату и иоједини.м Доканима, у којима со тражи да со и оно годиио о.могући полагаи.о испита и у марту, да би сс фебруарски распуст искористио што бол.е за учењо. И, као што се, с обзиром на постојећу сарадњу А. О. и Универсигетских власти, могло и очекимати, Уиим. власти су увиделе оиравдаиост омога захтема и, иоред (ј)сбруарског рока, \ стаион.l.ои је и мартомски.

4. Светосански прсслапа За разлику од ранијих година, ове се на челу унивсрситста налазе л>уди који гшказују вол>е да сараl)ују са студентима у решавању многих студентских питања, као и разумевања за њихове потребе. Када је дошло време техничких нрипрема за Светосавску прославу и бал А, О јс решио да организовање истс препусти одбору економских организацмј.ј. На са.'.?у прославу Ректор је позпао претстазпике свих прнзиатих студситских удружења који су, сг.ојим присуством и држањем истакли своју вољу за одржавање праве и искрене сарадње са гг. професорима, Одржана по први пута после више година у присустну студената, Светосавска прослпва је показала свест и дисциплину истих, и консолидацију лрилика унутар самог университета 6. Јавна предавања и приредбе иа уиивгрситету. А. О, је успео, споразумом «:а Уиив. властима да примањем једне призремене контроле једнот профессрског одбора, некако ликвидира тешкоће које су, крајем прошле школске године, поводом случаја за »Живом ревијом« настале у вези са приређивањем јавних предавања па университету. Тако су, кроз неко време одржане неке успеле приредбе, Сада су се, оllет, појавиле извесне тешкопе у томе правцу, и А. О. ради. најспсргичније

,| | их, у иајсдиици са Унив. п.частима, рсши, како би се оИОТ, '<! у иуиом обиму, омогу-I»и.та културна делатност студеитских удружен>а. 7. » Студент «, оргап стручрих културипх и екоиомских студ. удружсљи иа Београд. уииверс.чтету. Дкциони одбор је дао идеју аа нокретање овог Студентског листа, који би надокнадио недостатак студентске штампе код нас и номогао студенти.ма и н.иховим удружењима у целокупном њиховом раду: задаци тога листа јасно су обележени V уводном чланку оеога броја. У самом почетку А. () је иаишао на разумевање и сај)адњу код Одбора економских оргаиизација, Одбора културних организација и Одбора студ. удружења за мир., те је у заједници са њима ;})4рмирао Редакциони и сараднички одбор: први, на бази делегирања из ових Одбора, други саставл;ен од нретставника свих тридесет удружења чији је орган овај лист. Као први и једини студентски лист »СТУ-

ДЕНТ« мора да иаиђе на праиилно схватање и добар пријем код свих студената. Лист ће моћи једино онда одговорити постављеном циљу ако студенти довољно потпомажу, распростиранЈем, претплатом и серадњом, Иако су се ова нитања Акционом одбору наметнула због своје актуелности у први план иако је он уложио највише труда у њихово решавање, то ипе.к не значи да су запоставл.ена остала важна студентска питања, као: реформа здравствене заштите, факултетске и орпшта уредба, рад но удружењима, стање у лабораторијумима, лабораторијске таксе итд. Акциони одбор стручних студентских удружења који је данас једино и право репрезентативно општестудентско тело на нашем Университету уложиће све напоре да решавањем свих студентских питања олакша студирање и омогући слободан научни и културни разпитак, како данашњим тако и сутрашњим генерацијама студената. Са комеморациЈе 1. фебруара

Стручна удружења на Техничком факултету

11озитиван значај стручних студснтских у;цпжења на напкм Универзитету не може нико да спори. 11арочито задњих тднка, кад су стручна удружси>а морала да преузму заштлту студентских сталешких и економских интереса, јер су »11ооратнмство« и »Фонд за номагап>е сиромашних студената« били нарализовани. Попед својнх стручних послова: \ иотнуњаваи.е стручне наооразбе издавањем уџбеника и нрн|)еllнвањем стручних екскурзија, стручна удружења су бнла нри.морана задњих година силом прилика, као једине нреостале студентске организације, ла преузму улогу базе за ок\ил : ање студената и за изгра!)ивање њиховог академског н друштвеног живота. Јелно од најстаријих струч11их студентских удружен>а на нашем универзитету је свакако »Удружење студената граНевипске технике«. До пре голнну дана звало се »Техничко лруштво«. Основано је 1901 године као једино студентско улружен.е на Техничком факултету тадање велике школе. Многи стари инжињери и професори салашњег Техничког факултета као студенти радиги су у »Техничком друштву«. Временом број студената нл Техничком факултету расте и студенти са појединих отсека цепају се од матичног улружења и оснивају ново улружење ка свом отсеку. Данас иа снаком отсеку Техничког факултета постоји по једно стручно студентско удружен.е: на машинско-електро тсхничком »Усл/ег« (удружење студената машинске и електро техпике) основако 1922 године, на технолошком отсеку »Удружење студената техолога« основано 1924 године; на архитектонском »Удружење студената архитектуре« (УСА). Тако су у »Техшгчком друштву« остали само. студенти грађевинске технике. Рад оних удружења од постанка до данас огроман је. Гро уџбеника и табака издали су ова удружења, готово све научне екскурзије ради упозкавања техничке изградње код нас и на страни организовани су преко обих удружења; све феријалне праксе које добијају студенти технике огранизу-

ју опет ова удружења. Техничке с| акултетске библиотеке још немамо и њену функцију врше књижнице удружења. Студирање технике данас без рада ових удружења не да се замислити. Иако код нас постоји данас нека техничка литература њу у многоме сачињавају књиге и табаци, које су издала ова стручна удружења. Иако је наш Технички факултет ,р ( о стигао известан завидан нивд то треба у многоме раду ових удружења. То гу чињеиице које се не дају порећн. Па и поред овако позитивног значаја стручних студентл<ч\ удружења, како за саме студенте гехнике, тако и за наш технички факултет уопште, постоје много момената који коче рад ових удружења: омаловажавање и потцењивање. И то долази од стране оних, који би највише имали да их разумеју и помогну. Мислимо на неку гг. професоре. Тако су стручна удружења била дуго без просторија, па и данас тешко добијају просторије у сутерену, где би сместила сзоје и читаонмце, иако Технички факултет има велики и пространу зграду. Ми и данас имамо још увек професор.т који одбијају сарадњу бсјкотују рад удружења. Ми имамо професоре који имају материјал (рукопис) за уџбеник, али га ке дају удружењу за штампање а сами неће или не могу да штампају, Ми имамо професора који почну са штампањем уџбеника па стану и тиме увуку удружење у финансиске тешкоће, а удружења и онако финанснски слабо стоје. У једном следећем чланку ћемо ући дубље у сам рад појединих стручних удружења на кашем факултету. Овде хоћемо само још да истакнемо, да Је данас најпречи задатак ових удружења, да поново оживе »ЦУСТ« (Централно удружење студената технике), које је основано 1932 године, да координира рад удружења и да омогући потпуко зближење студената и професора, како бн претставници техничког факултета имали заиста један академски живот, а не само јурење повежбаоница).

»р*| *

„С Т У Д Е Н Т"

Страна 3