Студент

Наша економска удружења

Напори студенаха за побољшање Живохних услова и омогућавање схудија

Огромна већина студената ка нашем универзитету потиче из редова сељака, еитних закатлија и трговаца, нижих чиносвника, слободних професија, и радника. Као и у већини других земаља, тако и у нашој земљи екокомска криза Је најтеже погодила баш о>ве економски слабије друштвене редове, чији је живот услед тога сваким даном постајао све тежи. Као последица тога брзо је почео да расте број сиромашних студената. Услови живота студената сваким даном постају све гори, живот све тежи. Уместо безбрижног студирања и слободног развијања, уместо веселог и радосног живота у данима најлепше младости, уместо културких клубова, спорта и забаве тешка стварност намеће сиромашном студенту као први задатак да пронађе средства да не би гладовао, да не би спавао по клупама Калиметдана и железничке станице, или по напуштеним камионима, да не би морао пропадати го и бос ка београдским љ>тим мразевима. И човек може видети студенте на свако.м послу, до најгрубљег мануелног посла: инструкције гимназијалаца чине главни извор прихода сиромашних студената; ппиватне службице с мизерном зарадом; разношење млека, ношење јела из ресторана туцање камена на друмовима, чишћење паркета итд. Сваке године пристижу нови иромашни студенти. Конкуренција се повећава. Цене инструкција падају, Све је теже наћи посла. Многи остају беспослеки. И свакодневно беспосленог оиромаигног студента заокупља мисао: где ће ноћас да спава, шта ће сутра имати да једе. Слаба исхрана и повремено или хронично гладовање. становање по мрачним, загушљнвим, пренатрпанНм, собицама све то скупа ствара погодну подлогу за туберкулозу. Туберкулоза осваја све већи број студената. Тако је данас око 25% од укупног броја студената према статистичким подацима туберкулозна. У таквој ситуацијји за оце студенте који немају ништа и за оне који нешто' имају, али немају ни минимума за егзистенцију (а таквих је огромна већина), овако се поставило питање: или да мирно, без отпора допусте да гладују и пропадају, или да траже пут и начин да се одупру невољама и тешкоћама. Појединац који се сам бори и само за себе, данас је немоћан то је велико искуСтво дуготрајног мучног живота свих оних, које сиромћштво притискује. Само удруженим , онагама моту оии, чнји је положај истоветан и чији су ин- ] тереси заједнички, побољшати своје услове живота то је ] друго велико искуство ових Ј истих. , Као год што се лекарц, приватни намештеници, радннци, < занатлије итд. удружују да би 1 удруженим снагама побољша- < ли своје услове живота, исто < тако удружујемо се ми студен- I ти да би пббољшали услове «а- : шег живота и наших студија. 1 Живот намеће нама студен- 1 тима различите потребе и рг(з- :

з личите проблеме. Зато ми ства-2 рамо многа удружења са раз- личитим циљевима и задацима. с Преко наших струцних удру• жења ми се боримо за стручне - захтеве свих студената, преко г културних, за културне захте-3 ве. Преко наших економских оужења ми се боримо за сма-1 њење гладг ц сиромаштва ве[ ћине студената. > Од свих студентских удружења, економска удружења су ј онепосреднији производ си. ромаштва и тешког живота I студената. Та удружења ство. рили су и њима руководе студенти. Студенти улажу највеI ће напоре да их одрже, разви, ју и унапреде. " Из дана у дан све већи брсј . студената принуђен је да ра. чуна на помоћ нашИх екбномV оких удружења. Јер се ове виг ше погоршава положај студе; ната. Све више је оних студе! ната који нсмају ништа или немају ни потребни минимум за егзиствнцију. Први траже код наших економских удружења упослење или псмоћ, други од наших мензи ниже цене храни. Само кеколико пркмера најочигледније ће ово потврдити: Општа студентска менза при отваргњу на почетку ове школоке године могла је да запосли само 25 студената, као псмоћно оссбље у мензи који ће за рад добијати храну. Јавило их се око 80. Средином фебруара, после 3 месеца за које време су многи нашли инструкције или други посао, кад је О. С. менза могла, услед повећања броја студената који се храпе у њој, да повећа број помоћног особља на 45 студената, јавило се преко 70. При Општој студентској мензи константно постоји један број студената, који %ема новаца да купује храну, а не може да буде запослен. Ови студенти хране се данима сувим хлебом, јер их други студенти не мог> 7 помоћи зато што ни сами немају. Иста појава, само у знатно мањој мери, може се запазити у свим студентским мензама. Код свих наших мензи данас лежи укупно још преко 50 молби студената, који нису могли бити упослени, и који тако живе на сувом хлебу. Ради оних других, који имаЈУ нешто али испод минимума за егзистенцију мензе су биле приморане да снизе цену храни(тако: О. С. менза са 280 на 240 динара месечно, и менза Пољ.-шум. факултета са 320 на 300). Међутим наша економска удружења не могу да рачунају на велику помоћ ни одкуда и зато је њихов положај све тежи. И, под данашњим тешким условима, само захваљујући високој свести студената о огромном значају економских удружења за Iсве студенте и њиховом свакодневном, савесном, конструктивном, напорном и пожртвованом раду мо1у да се та наша удружења одржавају. Од свих помоћи које наша економска удружења добијају највећа је помоћ коју им сами студенти дају. Скоро сваки студент у почетку сваког семестра даје 10 динара помоћи за мензе. Укупна семестрална помоћ прелази 50.000 динара. . Највећи део ове помоћи одлази на исплату кирија за мен-

■ зе, што мензама омогућава да ■ појефтине храну и да упогле . већи број студената. Ове године г, ректор др. Д. : Јовановић и многи други наши > професори показали оу пуно разумевања за наша економ: ска удружења успоставили су ■ најтеШњу сарадњу са њима. Они су били покровитељи приредаба наших економских уних људи одговорило на апел, за помоћ нашим мензама на велики број имућних људи. (Али је свега неколико имућних људи одгс зорило на апел), и укупна сума прилога за наше мекзе једва је прешла 10.000 динара). Они су, поред тога, као и многи г.г, доценти и асистенти неколико пута лично помагали наше мензе својим прилозима. У почетку прошлог семестра Министарство просвете помогло је наше 4 мензе (О. С. менза, Војв. академ. трпеза, Менза удруж. југ. медецикара, Менза студ. Пољ, шум. факултета) са по 5.000 динара. Поред овога неколнко одличних студентских пријатеља помажу својим прилозима повремено или сваког месеца неке од наших менза И то 6н биле све помоћи које наше мензе. дббијају. Огтала економска удружења такође добијају мало. помоћи. Главца средства стичу они путем приредаба, ко]е сами студекти припремају и оргаиизују, Све тв ломоћи скуда дал«ко су од тога да буду довољне да омогуће нашим економским удружењима да Испуне оне огромне које им намеће свакодневна животна етварност, Ипак наша економска удружења уопевају да бар делимнчко решавају тешке задатке, да умање и ублаже сиромаштво студената, да бар једном мањем делу студената олакшају живот. Гро економских удружења чине студентоке мензе. Н>их има 6: Општа студентска менза, Менза студ. Пољ. шум. факултета, Војв. академска трпеза, Менза удружења југосл. медецинара, Менза студ. културког литерарног удружења »Бољаи Фаркаш« и Менза јеврејсхих студената. Од колике су огромне важности наше мензе најбоље ће цифре показати: У мензама је запослено и за свој рад добија храну сиромашних студената: Менза У. Ј. М. 19 Менза студ. Пољ. шум. фак. 27 Војв. акад. тгпеза 23 Општа с. менза 51 Менза студ. др. »Бољаи Фа-ркаш« 4 Укупно упослених сиромаш. ст.; 124 Поред ових 124 студента у кашим мензама храни се и велики број студената који купују храну дневно:

Запослеми као помоћно особл»е у свим мензама 124 124 248 Укупно се дневно храни у мензама 749 624 1.373 Поред својих мензи, студенти данас имају и још три велика економска удружења: Дом удружења студенткиња, Студентска задруга »Самопомоћ« и Друштво студената против туберкулозе. Студенткиње су после вишегодишњег стрпљивог и пожртвованог рада кроз Удружење студенткиња кајзад дошле до свога чија вредност прелази 1 милион динара. Данас оне улажу највеће напоре да свбј Дом одрже и унапреде, Сваким даном Дом стиче све већи углед и поверење код студенткиња. Доказ зато је чињеница да су скоро свих 90 места, колико у Дому свега има, попуњена Као и мензе и Дом студекткиња се брри са великим материЈалним тешкоћама. Поврх свега још Дом има велики дут, које оу студенткиње морале учинити да би Дом довршиле а кога морају отплатити, Студентска задруга »Самопомоћ« је једно од најстарlијих студентских економских удружења. Кроз њу су прошле стотину сиромашних студената. Има већ много година сд како свака студектска генерација има своје' сиромашне студенте. *СамбпбМоћ« је прво удружење преко којег су сиромашни студенти почели изналазити послове да би напорним радом зарадкли средства за живот, Делатност »Самопомоћи« све е впше развија и проширујеСтуденти прибегавају све разноврснијим пословима. Тако је ствсрено неколико секција, као: млекарска, књиговезачка, инструкторска, хор, продавница књига итд. Ове ове секције заполују и обезбеђују око 20 сиромашних студената. Највише запослује млекарска секција. Као и остала удружења и »Самопомоћ« спречава недостатак материјалних средстава да прошири и развије свој рад и да упосли и обезбедн још већи број сиромаиших студената. Друштво студената против туберкулозе је једно по броју чланова од највећих и једно од најактивнијих удружења. Тек је година дана од како ово удружење постоји. За то доста кратко време оно је показало велике резултате. тине и десетине туберкулозних студената ово је друштво помогло. Многе је слало на једно или двомесечно санаторијско лечење. Многима је дало за стан или одело. Изузетно од осталих, ово удружење је добијало прилога од приватцих лица. Али укупни приход друштва студената против • туберкулозе (од прилога, приредаба и чланарине) је сувише мали, тако да у много случајева друштво не може да пружи помоћ коју болесни студенти од њега траже. Тежак положај наших економских удружења упућивао их је на међусобну сарадњу у остварењу заједничких ил! циљева. Први корак у том смислу учиниле су наше мензе.

Оне су у почетку прошлог семестра склопиле опоразум да заједнички врше набавке намирница код истих лифераната. Ово заједничко економмисање донело је велике користи свим мензама јер су на овај начин, добили намирнице по много јефтинијим ценама. После овога све студентске мензе, Дом Удружења студенткња, »Самопомоћ« и Друштео студената против туберкулозе споразумели су се да створе Један централни Одбор студентских економских организација, који ће имати преглед рада свих наших економских удружења, који ће уколико је могуће координирати њихов рад и који ће предузимати акције с циљем прибављања средстава, којима би се ломагала наша економска удружења, чији би задатак био да на рачун тога повећају број залослених студената. Ова централизација је знак учвршћивања и ојачавања наших економских удружења. Досадашње искуство је показало да је ова централизација имала позитивне резултате: боље економисање, побољшање организације рада (удру* жења с најбољом организацијом служе као узор и лреносе сроја искустеа на остала), заједничка кснтрола рада над свим удружењима и заједничко старање о оваком лојед! удружењу. У колико расте број необ&б беђених сиромашних та и у колико резултати наших економских удружења указују на њихову огромну важност за све студенте у толико расте њихов углед у очима студената, у толико све већи број студената почиње да схвата да лод данашњим тешким условима могу студенти побољшати и олакшати свој економски положај кроз своја економска удружења, и у толико Је све већи број студената спреман да чува, развија и унапређује своја економска удружења. Из свега изложеног види се да је огромна важност наших економских удружења за све студенте неоспорна. Данас нема ни једне социјалне «и хумане установе која обезбеђује храном или станом 140 студената као што то чине наше мензе заједно са ст. задругом >Самопомоћ«. Али се такође из налред изложеног (могло видети да се наша економска удружења боре са огромним тешкоћама. Њихови су задатци огромни у односу на њихова средства. Наша економска удружења могла би у много већој мери да помогну сиромашне студенте, да умање беду и сиромаштво студената, ако би располагала са много већнм материјалним средствима, него што их она сад имају. Сви студенти су једнодушни у томе да надлежни државни фактори греба да нашим економским пруже сталне ме- сечне, семестралне или годишње помоћи како би могла што успешније решавати огромне задатке који им се свакодневно намећу, и јер 6и то био најбољи пут да се помогне сиромашним, незбринутим студентима. Страна 4

„С Т У Д Е Н Т"

БроЈ 1

«3 св О. V 5Г о « к ® в . о. зг 43 ео м* >> >. о. О. С. менза 170 140 310 В. А. трпеза 110 86 196 Менза студ. Пољ. шум. факултета 80 55 135 Менза У. Ј. М. 100 54 154 Менза студ. др. »Бољаи Фаркаш« 40 40 80 Менза ст. јевреја 40 40 80 Дом удружења студеиткиња 85 85 170 укупно; 625 500 1.125