Студент

(глтурни рад на У ниверзитету

Универзитету помнога културиа, уметничЛ и спортока у&ружења која су, у гранииама могућности развијала своју делатност. Међутим и норед тога, културни живот на нашем Универзитету није на оној висини на којој би по способности и вољи студената требао и могао да буде захваљујући данашњим тешким условима за слободан културни рад. То се најбоље огледа у немању потребинх просторија за рад удружења, у ограничењима за одржавање књижевних вечери и сличних културних и уметничких приредаба на Универзитету, у недостајању позорнице погодне за студентске уметничке, забавне и културне приредбе. Ипак, и под оваквим условима радило се захвалуујући само ватрвном одушевљењу, силној енергији и вољи студената. Неколико података о раду наших културних и уметничких удружења показаће шта се досада урадило и перспективе које нам се пружају. На Универзитету постоје два чисто уметничка удружења »Академско позориште« и певачко друштво »Обилић«. Неколико регионалних културних удружења: »Стјепан Митров Љубиша«, »Вардар” и „Петар Кочић”, Студентско апстинентско друштво »Истина«, два претежно спортска удружења, »Студентски ле~~валишни савез«, »Студент) планинарско друштво« и >ро основани »Студентски герантски клуб«. Ускоро је новило сзој’ рад и културно удружење »Село« Већином она су скоро основана и белеисе сталан пораст чланства. Сам »Студ. летовалишни савез« броји о«о 1700 чланова. Углед које ово друштво ужива најбоље се види по томе што су му универзитетске власти повериле искључизо ираво оснивања студентских летозалишних колонија. Кслоније сгудентске секпије Црве Мог крста и Јадранске страже потпале су под надзор овога савеза. СЛС у својим колонијама прекинуо је традидиIV бесмислене разузданости и завео дух студентске самодисди/плике, Циљ колоннја није вжпе само уживање и провсд неколико богатих младића. 60 сиромашних студената, којима је Савез из чисто студентских средстава омогућно бесплатно нашли су тамо поггзоан одмор и опоравак од аапорно" физичшг и умнот рада. Занимљнв а у исто време користан културан и уметнички рад у колонијама, нарочито уметнички концерат који је колонија у Макарској приредила за јавност, на коме је било око 800 присутних, служи на углед цечокупне студентске омладине и показује правац у коме треба наставити са радом. Бројно чланство овог Савеза најбоља је гаранција за даље постоја ч>е његово за опште студентске интересе. Друго спортско удружење »Студентско планинарско друшгво« Iве више постаје гравитациона тачка студектског спортског живота. Циљ овот удружења је да пружи широким студенЈСКим слојевима могућност да се баве спортом схватајући опорт као неопходну потребу а не као бесмислену трку за рекордима.

Скоро основано културно студенчско удружење „Вардар« као и остала поменута регионална удружења, има за циљ да нас интимније упозна са културним стремљењима свога краја. Оно је једно од најмлађих удружења а ипак има велики број чланова, нарочито студената из Повардарја, који су досада слабо узимали учешће у студентском клутурном животу. Тај недостатак, који је код студената осталих крајева много мањи, надокнадиће ово удружење заједничким радом са осталим студентским удружењима. Академско трезвењачко друштво »Истина« има за цил> да међу студентима шири трезве ну идеологију, да ради на идеји трезвености, да диже етичке особине својих чланова и да их на тај начин оспособи за здрав културни и социјални рад. То што ово друштво није радило, и ако је пре неколико година била културна жижа на нашем Универзитету, има да се захвали само стању и немогућности да друштво изоловано, без сарадње са другим друштвима савлада тешкоће које су му се испречавале. Широке могућности уметничког сбразовања пружа нам Академско лозориште које уметнички образује све већи број студената и даје могућност талентованим студентима да дођу до изражаја. Високо квалификозана уметничка група Академско певамко друштво »Обилић« учествује актиано у општем студенггкпм културном жиноту. Најзад да истак/немо рад Јсултурне секције студентске задруге »Самопомоћ« чији рецитативни хор постаје значајин фактор напредне уметности, Ових дана оснсван је Студентски есперантски клуб који одлично ради и поред недостатака материјалних средстава. Сва ова удружења имају један исти циљ: подизање културног нивоа студената. а у исто време исте погешкоће, исте невоље. Нзихова заједни-Iка основа и циљ, исте тешк°ће на које наилазе, указују на неопходну потребу заједничке сарадње ради што лакшег постизавања поставл>еног цкља. Томе у пршшг и прилике на нашем УниверзитеТ У ван и>сга) које гпсолутно траже концентрацију снага и рада. Студенти горњих улружења, свесни потребе и неопходности заједничког рада онда када се има заједнички циљ, оддумису да оснују један културни одбор од два претставника сваког удружења, који ће сјединити све индивидуалне напсре ина тај начин повећати -воју моћ и бити регулатор целокупног културног живота на нашем Универзитету. Култ\рни одбср ће имати задатак да створи план културнсг рада на Универзитету, да контрплише рад сваког удружења, да му помаже у гоме раду, да му олакшава тешкоће и да на тзј' начин подигне и оза удружења која досада кису радила због непостојања те сарадње. Једино тада кад сјединимо све снаге и порадимо заједнички на отклањању заједничких тешкоћа, једино тада ће се студентски културни живот попети на ону висину која одговара способностима и тежњама студената.

Вести из иностранства

„ГВОЗДЕНА ГАРДА” НАСТУПА•.. Целокупна јавност, и не само јавност Румуније, него сва јавност целога света била је последњих дана узбуђена дога ђајима на румунским високим школама. Тамо је, Једна издајничка клика успела да спроведе перманентно организовани терор над студентима којима је стало до школе и науке, над проф.есорима који нису хтели да постану слугам страног фашизма, над свим слободоумним и либералним елементима румунске културе и науке. Та ненародна клика проданих „о-младинаца” успела јс, да загосподари домовима и другим институцијама везаним за могућност студирања неимућних студената. Она је почела терорисати румунске студенте, онемогућивати предавања румунским професорима, пљувати на слободарске традиције румунског народа, то је по логици „румунских” фашиста „бранити националну част’ 1 , „чувати расну чистоту”, служити интезесима сталежа. тј. нације . . Језиви пример младог« студента Радулеска, Једнога од најистакутијих омладинаца нац и о н ал ц а р а н и сти чк е либе рал н е странке, говори много... Он је једнога дана ухваћен на улици од гвозденогардијаца. Здведен у специјалну мучионицу, он јс неколико дана био предмет нечувено садистичких поступака фашистичких „јунака”- Тучен до изнемоглости, он је неколико пута падао у несвест. Убице ректора универзитета у Јашу чланови су »гвоздене гарде«. Ова два случаЈа држала су дубоком узбуђењу целокупно слободоумно и демократско јавно мишљење. Стога се ми београдски студенти, живи и полетни део демократскс омладине Југославије, са гнушањем осврћемо на терористичке поступке букурешких гвозденогардејаца.

( Ми са много жара и искреном солидадношћу поздрављамо румунску омладину, поздрављамо целокупно румунско младо покољење које воли свој народ и своју лепу земљу. Ми, ево, на овај начин стежемо брагску руку своме пријатељу и другу, демократи Радулеску! Јер ми смо браћа, не само што сви заједно припадамо данашњој млздој генерацији, него и зато што имамо заједничке непријатеље у онима које 5и радо поцепали Малу Антанту. Солидаришући се са румунском омладином, ми јој указу Јемо на наш културни и научни рад у својим удружењима, ми јој указујемо на своју сарадњу са професорима, ми јој указујемо на високи култ науке и рада који на нашем Универзитету влада, захваљујући нама, демократским студентима. То је наш поздрав омладини Румуније. То је иаш искрени поздрав прсжет чврстом решеношћу да истрајемо у одбрани наших заједничких интереса, заједничких идеала н,ародне независности, културе, слободе и прогреса. ЧЕХОСЛОВАЧКА Износимо у изводу чланак Ј. Л. Хромадке, професора протестантске теологије на Прашком универзитету, у коме он коментарише студентске „националистичке” манифестацијс противу професора Кел.сена и указује на опасност која прети универзитетским слободама: „На различите се начине тумачило све ово. Неки су у томе предосећали нове сличне догађаје на Универзитету- Неки су то тумачили као немачку провокацију, Неки су то оштро осуђивали, неки су само критиковали. Међутим нешто јс од стране јавности најмање примећено, то је опасност која са те стране прети универзитетским слободама. Мало је данас људи који се ин-

тересују могућностима слободног изражавања у домену науке. Јавно мнење није истакло у оквиру овога догађаја питање одбране научног рада и слободе Унверзитета. Јавно мнење није по том питању било подељено на два табора: на оне који су за и који су против тих слобода; фронтови су се политички определили: за хитлеро-фашисте и за демократе. Професор Келсен је кроз своја предавања заступао демократско уређење државе. Његово схватање права и државе је било демократокоХенлајнове присталице, студенти, покушали су да га демонстрациЈама ућуткају. На тај начин испречило се питање одбране науке и универзитетске слободе. ,Можемо, данас, са жалошћу да констатујемо да се о праву научника на слободно мишљење говори још само из учтивости. Универзитети нису, данас, више трибине великих борби разума и слободне критике”КИНА Борба за националну независност Кине узима све већег маха. У тој борби кинески студенти играју велику и важну улогу. У месецу децембру и јануару прошле године у више махова су приређене манифестације Великога стила у свим универзитетским центрима. То јс обележавало акцију студената да у борбу за националну независност увуку све слојеве народа. Данас су студенти прерасли већ периоду агитације и преЈнли на рад-пропаганду и организацију. Млади људи и девојке одлазе у села и вароши,, у фабрике и школе, буде националну свест и позивају народ да узме учешћа у борби противу страних завојевача. По целој Кини се стварају „Одбори за спасавање Отаџбине” у којима братски сарађују професори, радници, студенти, мали трговци, војници и сељаци.

Спорт на Београдском университету

Спорт се данас сматра за луксуз, забаву доконих и неозбиљних, а не за преку и неопходну потребу омладине. Из тога а можда и из неких других разлога спорту се је до данас на нашем Университету поклањало мало или боље рећи ни мало пажње. На Университету до данас није постојало удружење, које би имало за циљ да широким студентским масама пружи могућности да ге бави спортом и тиме им бар донекле омогући физичко развијање. Спортска игралишта, уколико их код нас има, неприступачна су великом делу студентства из више раздогаСпорт је данас постао безглава јурњава за рекордима, славом, новцем. ТаЈ и такав спорт захтева готовог спортисту: младића или девојку савршене физичке кондиције, који је у могућности да својим првим наступом задиви хиљаде гледалаца. Спорт Ј*е тако престао да буде сретство, спорт је постао циљ, гладијаторска борба. Они којима преко потребан спорт (као сретство да се нормално развију) пошто не испуњавају услове, који су данас „спсрту” потребни, онемогућено Је бављење спортом онемогућен им је правилан и потребан телесни развој.

Они могу једино да посматрају, евентуално .да навијају и то у већини случајева преко новинских извештаја, јер је спорт данас постао посао који се плаћа као сваки други посао, односно боље него сваки други посао. Да би тај тедостатак, који данас осећа велики број студената, био бар у неколико ублажен, основана су нека спортска удружења на Университету, као: Удружење студената планинара, Спортска секција Студентског дома и спортске секције Ц. У. С. Т-а. Исто тако Удруже.ња студената медицинара и агронома раде на оснивању таквих секција. Удружење студената планинара ради са успехом на планинарству и смучарству и броји око 200 чланова. Поред планинарства, за које не постоји у оноликој мери интерессвање а које би требало да постоји, и смучарства које захтева извесне матерИЈалне издатке У. С П. ради и на подизању других спортских дисциплина али недостају материјална сретцтва и терени. Из истих разлога и друга спортска удружења и секције на Београдском университету нису у стању да одговоре својим поставељним задацима.

Тешкоће на у своме раду. наилазе спортска друштва, велике су. Али, оне би се дале савладати и пребродити када би наишле на мало више добре воље и разумевања. Студенти на све могуће начине траже излаз из тешке ситуације у коју је запао спортоки живот на университету. Тако 1е пре кратког времена основаг „Студентски спортски савез” на Београдском университету. Савез би имао бити репрезентативно спортско тело. Циљ му Је да преко разних спортских секција омогући већем бр°ЈУ студената правилан и користан спорт, да студентску омладину активизира у споотском смислу. да буде ценгар спортског живота на нашем Университету. Чим правила савеза оуду одобрена, одмах ће се тражити могућност да се добије земљиште иза Техничког факултета (које до данас нијс ничему служило), за стварање студентског спортског игралишта. Надамо се да ће надлежни, свесни улоге спорта у нормал*ном развоју омладине, схватити наше потребе и омогућити нам остварење постављених циљева.

Страна 5

„СТУДЕНТ"

Број 1