Студент

Наставак са стр. 1. човечанство, ка једној будућности лишеној неправди и варварства, човека достојнијој, култури ближој, народима кориснијој, да се ми, дакле, дивимо и поносимо делима које Ваша демократија постиже. Делима културе, науке, и општељудских стремљења. И верујте, Ваша Екселенцијо! И ми смо уверени у оно у шта Ви искрено верујете: у коначну победу демократије. Праве, пуне народне демократије. Везани заједничким идеалима, зближени заједничким бригама око очувања мира, спремни на жртве за ствар културе и напретка, ми ми сада са пуно права говоримо у име своје земље остати увек са Вама. Са Вашим народима Са Вама, са народима Мале Антанте, ми данас и увек. Противник мира нас омладину и народе, да разједини ни најподлијим маневрима. Ту нашу поруку овај наш искрени завет, однесите, Екселенцијо, својој Земљи. Вашој красној земљи, Чехословачкој Рвпублици, коју најтоплије, својим за њу, најадекватније поздрављамо када кажемо: Живела слобода! Мир! Живела демократска и слободарска Чехословачка Република! Дужности студената

Као студенти ми смо у привилегисаном положају према осталим омладинцима. Ми смо у могућности да учимо, да продубљујемо друштвене и природне фенсмене. Као студенти ми не бисмо одговорили своме задатку када не би проучавали нове чињенице које нам донеси наше време и када искоришћујући могућности студија и стечена знања не бисмо унапредили сва проучавања и извукли закључке из нашег рада. У овом погледу наша је одговорност велика према целокупној омладини, јер је број онлх који могу да похађају универзитете данас веома ограничен; ово захтева од сваког од нас да учинимо друштвено корисним наша знања и наше способнссти. Да ли ћемс се ми. који имамо могућности Вlише него други *а проучавамо те промене, задовољити тиме да их констатујемо, или ћемо покушати да активчо радимо за добро и напредак свију нас? Данас су већ ретки гласови који прелорују интелектуалној омладини да се затвори у лабораторије и музеје, да се изолује од света и друштва. Јасно је да учешће студената у друштвеном животу не треба да иде на уштрб њихових студија, већ на прстив као истраживаоци они не смеју да знају за >табу«. У осталом, данас се скоро сви слажу у признавању друштве-Iне одговорности студената. Овде треба да забележимо један врло занимљив чланак једног од вођа Светског Савеза Хришћанских Студената објављен у броју четвртом енглеског листа »Студент форум« који указује на следећи задатак студената: »Упознај свет, бори се са светом, и измени свет!« Они који нерадо гледају на учешће омладине у животу наше епохе кажу нам да се не ради о томе да се студентима забрани да уче и упоанају свет, али да би било пратенпиозно од њих да се активно умешају у његову еволуцију. Ти нам људи предлажу бескрајне контрадикторне дискусије, где би присуствовали излагању најразличитијих идеја; они хоће да нас убеде у немогућност акције, јер неможемо да се сложимо међу собом. Ако се ова забава допада једној ишчезавајућој мањики, она не може никако да одговори тежњама данашњих младих интелектуалаца који морају да се боре за своје место под сунцем, који желе, као и сви пра ви омладинци, да стварају и остварују, да буду друштвено корисни.

Учити и делати нису противречни појмови. Учење управља акцијом, акција оплођава учење. И ми морамо признати. не прецуњујући њену улогу, да студентска омладина има своје важно место у заједници снага које делају у немирном животу нашег времена. Напуштајући теорију »сјајне изплације«, улазећи у лруштвени живот, студенти поновс успсстављају контакт са народом из кога су поникли. А они, који сумњају у вредност друштвене акпије студената, нека нам дозволе да наведемо неколико чињеница. којима нису потребни коментари. У Кини, студенти су у више махова били на челу борое за националну еманципацију свога народа, за спас своје о таџбине. Сви смо чули о напорима десетина и десетина хиљада кинеских студената за одбрану више пута хиљаоугодишње културе свога народа, за његову слободу и светски мир. Исто то имамо и у Индији, Египту и свим арапским земљама где интелектуална омладина игра једну од најважнијих улога у нацисналном животу својих народа. Ко још не зна за друштвену активност јужноамеричких студената? У Куби, Венецуели, Чилу и осталим земљама, студенти су први подигди заставу националног буђења и борбе противу страног угњетавања. Може ли се озбиљно тврдити да велике студентске манифестације у Сјед. Америчким државама, у којима узимају учешћа до пола милиона студената, нису имале значаја у образовању моћног пацифистичког америчког јавног мљења? А у нашој старој Европи, где су векоаи допринели извесној изолацији студената од својих народа, не доказују ли у њој исто то борбе енглеских студената противу рата и конструкгивни напори Београдскнх студената? Ади, делатн примати своје здговорности пред друштвом, не значи само да интелектуална омладина исдуњује своју најллеиенитију иисију, то значи за њу и наставак најбољих традиција некадањих студентскнх покрета. Довољно је да потсетиио на учешће студената у борбама за националну независност у XIX веку, у балканскнм земљама, у Фралцуској. у Не.мачкој, да 6и се уверили да су ц данас кинески и шпански студенти настављачи најсветлијих традицнја студентског покрета. Интелектуалиа омладина постаје тзко све свсснкја својих

друштвеннх одговорности, и то сачињава једлу од главцих оанака живота «аше геиерацкје. Андре Виктор Секретар Светског студентског савеза

Младен Патерностер

У недељу, 28 марта, погинуо је несрећним случајем, испавши из воза на „окуци смрти'’, близу Раковице, наш друг и колега, студент права Младен Патерностер. Ова вест, коју су студентима донели остали излетници који су тога дана заједно с Младеном били пошли у природу, а који су сутрадан објавиле дневне новине, погодила је тешко све студенте нашега Универзитета. Младен је био један од најпознатијих и најпопуларнијих омладинаца. Својим дугим радом, на университету, и изван њега, својом енергијом он ]е много допринео у првом реду распростирању напредне штампе и књиге у нашим крајевима. Својим учешћем у свим студентским акцијама, тешкоћама коЈима Је бивао изложен, храброшћу коју је у свим тим приликама покззивао Младен ]е постао свима близак, а по тим тренуцима његовога живста и узор будућим генерацијама студената. Дд 1933 године па све на овамо, живот Младена Патерностера неразлучно је повезан са студентским пскретом на Београдском университету: највнши, најсветлији моменти његовог кратког живота сстаће заувек Једно са тешким али светлим тренуцима студентских акција овога времена. У свсјој 26 години, морао нас је напустити Младен Патернсстер. Морао нас Је напустити онда када је тек требао да развије 6во]у пуну активност, за дгљи напредак и дсбро студената • идеја за коЈе се оорио, идеала слободе, мира и напретка. Његова смрт оспавља Једну осетну празнину у студентском животу. Не

само његови наЈближи другови, ми сви, који смо познавали Младена и волели га, већ и целокупно студецтство осећају његов одлазак, који пада

баш у тешким часовима када ]е и његова снага била, можда више но икад, потребна за заједничку борбу. ★ Величанствен испраћај који су, спонтано, лриредили нашем драгом Младену, студенти Београдског университега и претстзвници демократске јавности нашсга града, најбољи ]е доказ за осећања која је његова смрт у свима изазвала. Близу 2000 студената, младих радника, напредних књижевника и уметника, политичара и осталих јавних радника, испратило је до гроба Младена Патерностера. Венци Студентског рравничког друштта, студентских антифашистичких групз и напредних књижевнида, много цвећа ко]е су донели његови другови и познаници, прекрило је скромну хумку у коју је спуштено младо тело Младеново. Топлим, искреним речима,

опростили су се од њега студентски претставници: кроз њихове говоре, евоцирани су још једном, за све нас, они тренуци заједничког рада и борбе, у којлма смо били с Младеном, они трекуци, ко]и ће заувек сачувати његово име. Што се нас тиче, ми га нећемо никада заборавити. Младен Патерностер остаће, заједно са Мирком Срзентићем и Жарком Маринковићем Један од примера пожртвовне борбе напредне омладине, један од примера на којима се искива још чвршће јединство целога младог покољења.

4 април

Прошле године на овај лан у сукобу штрајкашке страже и разбоЈничке банде „ОРНАС” пред Патолошким институтом,

пао је, мучки убоден у леђа, наш друг и колега ЖАРКО МАРИНОВИЋ. Пао је у првим данима великог Студентског штрајка, вођеног за најосновнија права академске рмладнне, од стране целога

студентства: он је постао застгез, у знзку које се водила борба студената, у знаку које је, и поред многих жртава и доби Јена. Уз име нашега Жарка остаје везана та дивовска, општестудентска акција. Уз његово име остаје везан и долазак једног новог периода релатиеног сређивања прилика унутар самог университета, који је, свих година дозволио наше велике конструктивне напоре, наше јачање и успешнију акцију за оне исте идеале за коЈе је пао и Жарко. Остварено Јединство студената, поЈачана активност рзда њихових удружења на свим пољима, сарадња са гг. профессрима на решењу наших питања као што је, рецимо, бно случаЈ са питањем школарине, и, напокон, потпуни 6е у чије Је темеље узидан млад живот Жарка Мариновића. Ми студенти смо покушали да, и све године обележимо овај велики тренутак, да се потсетнмо на њега ми, који смо тада били уз Жарка: да сетимо на њега оне, млађе, који Још о њему нису знали. Доћи ће, драги Жарко, и тренутак када ће ти твоји другови подићи онакву споменплочу, какву ти заслужујеш: а дотле, знаЈ, да смо Је већ створили у нашим срцима, у нашем раду. Слава Жарку Мариновићу, студентском борцу.

Жарко Мариновић погинуо 4 априла 1936

Са Университета у Љубљани

АКЦИОНОМ ОДБОРУ СТРУЧНИХ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА БЕОГРАД С обзиром на Ваш допис шаљемо вам извештај о нашем раду. Савез стручних клубова на техничком факултету је још школске 1935/1936 покушао да оствари такву организацију у којој би суделовали сви академичари и преко које би покушали да остваре* своје затхеве. Дошло је до оснивања међудруштвеног одбора из кога смо иступили ради нашег начелног става као и због пословника, по којему би друштво требало да ради. Савез аручних клубова на гехничком факултету заједно са Удружењем Медицинара које је исто тако иступило из међудруштвеИог одбора, отпочели су акцију, да би се ипак омогућило, оснивање Међуструковног одбора. У том смо смислу израдили правила и предложили стручним клубовима, сазвавши састанак, како би се питање оснивања репрезентативног друштва коначно решило- Имамо пак утисак да извесна удружења не желе искрени заједнички рад, јер су сувише под упливом политичких странака, и да ће нас у нашем раду омеђ тати. Зато смо одучили у смислу резолуције, коју је Савез послао свим стручним удружењима и академским листовима. да заједно са Удружењем Медицинара, покушамо остварити наше захтеве и права нас и наше Универзе. Репрезентативно удружење, школарине, стипендије, дотације, потпуно и добро опремљена Универза то су захтеви које имамо намеру да остваримо. По питању школарине, слажемо се са вашим предлогом о прогресивној школарини, ма да морамо подвући да сматрамо то решење вривременим. Наш захтев је да стурије буду потпуно слободне и бесплатне. Дотације Љубљанској Универзи је проблем од велике важности. Што се тиче питања потпорне задруге, молимо вас да нам пошаљете ваша правила како би на њих ставили својс примедбе и предлоге. У будуће ћемо вас обавештавати опширније о нашем раду. Надамо се да ће те Нас у нашем раду помагати. Ми желимо пуну и искрену сарадњу! Савез стручних. кпубова техничког факултет-

Бро)2

„СТУДЕНТ"

Страна 3