Студент

ОМЛАДИНА НА ПАРИСКОЈ ИЗЛОЖБИ

ТреНи састанак Савета .Покрета светског омладинског конгреса, одржан је 3 и 4 априла у Паризу, под претседништвом Жана Дипиа председника француског одбора. Овај састанак је био од велике важности јер је расправљао и донео дефинитивне одлуке по предлозима француског одбора о учествовању покрета С.О.К. на Париској изложби 1937. Разне одлуке које су усвојене од великог су значаја, јер сведоче о снази и виталности Женевског покрета. Пре свега решено је да се најактивније учествује на Изложби, и то, како у павиљсну у коме ће бити приказана делатност омладине целога све-

та, тако и у павиљону Мира. Образован је нарочити комитет, коме је стављено у дужност да прикупи од свих националних одбора сав материјал који приказује величину и активност омладинског покрета у свакој земљи (плакате, графикони, летци, брошуре слике, разне едиције итд.). Затим се је расправљало о Међународном омладинском дану За Мир. Датум његовог одржања који је првобитно био утврђен за 1 август, померен је за 15, да би се избегла свака узбуна, пошто ће се 1, 2 и 3 августа одржавати манифестације Светског сабора за Мир. Решено је да се одмах отпочне са што већом пропагандом за овај дан и то, како преко штампе и радиа, издавањем специјалних карата, и зидних плаката. Националне делегације биће врло свечано дочекане при самом уласку у Француску. Међународни омладински дан Мира отпочеће посетом делегација Изложби. У подне ће бити приређен другарски ручак делегатима док ће се после подне све делегације састати на једном од великих париских стадиона (30.000 —40.000 особа) где ће се одржати величанствена манифестација омладине целога света. Генерални секретар покрета упутиће апел присутним омладинцима а затим ће све националне лелегације продефиловати кроз стадион. Претставници више од 40 земаља у кратким говорима изразиће сву готовост и вољу омладине својих земаља да се залаже за братство међу народима и очување светскога мира. После овога биће изведене хорске, музичке и сценске тачке, које ће симболички приказати жељу омладине да се бори за мир, с.тободу и срећну будућност, На крају ће један

члан владе упутити омладини поруку. Покрет С.О.К. организоваће Међународни ом.тадински логор у ВЈетИе који се налази у непосредној близини Париза који ће трајати од 8 —23 августа, (недељу дана пре и недељу дана после Омладинског дана), За сво време логоровања одржаваће се предавања и дискусије о појединим проблемима који интересују о.младину, као и реферати преко којих ће се сви омладинци упознати са положајем, животом, борбом и стањем покрета омладине у појединим земљама. То ће бити јединствена прилика да се омладинци из свих крајева света боље упознају, међуссбно размене своје мисли

и жеље, и тиме уклоне оне неспоразуме који их још деле. Омладина има исте идеале и исте интересе, она се за њихово остварење мора јединствено залагати. Овај омладински логор бић& без сваке сумње велики дспринос стварању тог јединства, који је први услов сваког успеха омладине. Није потребно напоменути да у овом логору неће бити милитаристичке дисциплине, нити расне или националне мржње; дух* који ће у ње.му владати биће дух солидарности и другарске љубави. Поред ових питања било је на овом трећем састанку Савета говора и о односу Женевског покрета према Унији удружења за Лигу народа, која је и дала иницијативу за одржање Женевског конгреса, и према Светском сабору за Мир. Решено је да сви национални одбори у пуној слободи, одреде свој став према истим удружењима, гледајући да уску сарадњу која је постојала до сада и даље продуже и тиме појачају снаге мира. Сасвим је разумљиво да је у центру.пажње и овога састанка било испитивање стања створеног догађајима у Шпанији, које све озбиљније угрожава мир. На овоме састанку Савета, уједињена шпанска омладина била је заступљена преко своја два делегата. Они су упознали чланове Савета о све врђој интервенцији јелне страке си.те у унутрашње послове њихове земље, мо.тећи их да констатују опасност по мир, која произлази из овог мешања и да се обрате Друштву народа, тражећи од њега примену ч.танова Пакта, који гарантујV интегритет и суверенитет држава.. Дискусија око овог пред.тога дала је прилике свима делегатима да изразе брат-

ску солидарност са својим друговима у Шпанији, чија је оорба за слободу и мир, ба свих поштених омладинаца, свих искрених пријатеља мира и напретка. Један од француских делегата нарочито је добро истакао које се све дужности постављају пред Саветом и омладинским покретом, у вези са догађајима у Шпанији. Он признаје да треба вод.чти рачуна о могућнсстима које имају владе да интервенишу у корист Шпаније, али сматра да је потребно нагласити да смо ми омладинци а нц дипломате и да ми морамо да се изјаснимо, и да у моменту када припремамо Међународни омладински дан за Мир, з&узмемо јасан став према про-

Олему који нас све заокупља. Покрет С.О.К. не сме да има обележје неке посебне политичке тенделције, он неће да изједначује рат са фашизмом, нити да заузима став за један или други режим, али у Шпанији се ради о рату, рату који прети да се сваким даном претвори у нови светски покољ. Докле год се ради о добровољцима са једне и друге стране барикада, ми можемо да ћутимо, али необориви докази показују да постоји војна интервенција из иностранства. На последњем састанку комитета за неинтервенцију, Гранди, званични претставник Италије, успротивио се је повлачењу италијанских трупа из ШпаниЈе. Неколико дана доцнијг сам Мусолини је изјавио да Италија неће повући своје трупе из Шпзнијс докле год Франко не победи. Интервенција покрета С.О.К. је деликатна, али је потребна, и неизбежна. „Ми нећемо да бацимо анатему ни на један народ, ни на Једну владу. али ми морамо да интервениш;,мо противу става као што је став италијанске владе према шпанској влади и ми морамо да исто тако поступимо и у свим осталим сличним случајевима били они изазвани ма од које владе. На крају је француски делегат предложио да се усвоји захтев шпанске делегације и то у толико џре што је и сам Конгрес изјавио да омлалина гледа спас мира У ОЈачању Лруштва народа и да је потребно предузети мере које ће учинити да се поштује пакт Д. Н. Тако је Савет поводом овога питања донео следећу резолуцију: „Мећународни Савет покрета светског омладинског конгреса, окупљен у Паризу, 3 априла 1937, конста-

товао Је сву опасност по светски мир, која произилази из отвореног гажења принципа гажења, којс је дошло до изражаја у скорим изјавама представника једне владе, којима је одбио предлог о повлачењу ‘свих добровољаца који се боре у Шпанији. Савет одлучује, да сагласно одлукама Првог Светског омладинског конгреса, обрати пажњу јавном мњењу и владама о неодложној потреби да се строго осигура поштовање главних чланова Пакта Д. Н. који гарантују територијални интегритет и сувефенитет државе.” Најзад је Међународни савет одлучио да на предлог претставника француског одбора, одговори на позив упућеног од стране америчких омладина, да се други С.О.К. одржи у Сједињеним Држава-

ма и то у месецу августу 1938. Све ове одлуке Међународног савета показују да се активност покрета С.О.К. све више повећава и да његов значај сваким даном расте. Женевски конгрес Је заиста ударио чврст темељ једној здравој, снажној и светској организацији. Оно' што је била жеља свих омладинских делегата дошлих у Женеву из разних крајева света, жеља да омладина посгане моћан чинилац друштвеног живота и снажан фактор мира у свету, почиње да биза реалност. Колико ће она то, што брже и што потпуније да постане, у колико ће се њен глас са све већим уважењем слушаги, зависи само од нас, од нашег свакодневног раца. Зато ујединимо наше снаге у борби за очување мира, тог првог предуслова слободе и напретка читавог човечанства!

Омладина и Друштво Народа

Неуспеси Друштва Народа у решавању крупних питања учинили су да се изгубе из вида успеси које је пожњело на мање- значајним питањима. *Да се Друштво Народа ограничило на то да спречава ширење тифуса и да сузбија трговину белим робљем и огшумом, његов би углед и остао нетакнут.” Ово нису речи једног начелног противника Друштва Народа, него напротив човека који је некада полагао можда и сувише смеле наде у ову уста-нову, али, чији оптимизам ипак није могао да преживи многобројне дебакле које је оно претрпело. То и сувише појмљиво разочарење захватило је и многе друге искрене борце за мир. Захватило јс и омладину која је искрено желела мир али која није могла осећати неке нарочите симпатије прсма томе немоћном скупу професионалних дипломата, чијс бескрајне дискусије по разним одборима „петорице” и „тринаесторице” нису биле у стању да омету крвопролића ни у Јужној Америци, ни на Далеком Истоку, ни у Абисинији, ни данас у Шпанији. Али упркос свему томе, став омладине према Друштву Народа нијс непријатељски. Напротив. У резолуцији прве комисије Светског омладинског конгреса вели се: „Слабости Друштва Народа треба схватити не као слабости саме установе као слабости пак г а или погрешке у погледу метода већ их треба објасчити слабошћу људи, јавног мњења и влада.” Пакт заиста садржи многе корисне одредбе које би билг у стању да озбиљно омету планове проузроковача рата Ту јс пре свега члан који говори о колективнпм отпору нападачу и о механизму санкција економских и војних које 6и погодиле тог евентуалнсг нападача. Тај члан претстављ.а први озбиљнији покушаЈ да се изгради систем колективне безбедности који би појачан низом регионалких пактова једино био у стању да у данашњој међународној заједници осигура трајнији мир, или бар учини избнјање рата мање вероватним. Треба даље поменути ону, данас на тако бестидан начин гажену одредбу, којом се свима државама чланицама Друштва Народа гарантује торијални интегритет. Ту су и многе не мање важне и корисне одредбе које никад, међутим, нису ступиле у живот. Али то не значи ни да је сам Пакт савршен. Потреба

његове реформе се намеће. И то у смислу појачања свих оних одредби на основу којих 6и се брзо и ефикасно могао угушити сваки покушај ремећења светског мира. Али, као што рекосмо, ниЈедна од тих одредаба, које чине оно што је битно у Пакту није примењивана. Томе су се противили посебни интереси појединих држава-чланица, чија се стремљења нису могла довести у склад с начелима на којима јс женевска устацова почивала. Данас је, међутим и у овом погледу наступила промена. Друштво Народа је изгубило онај реакционарни карактер нове „Свете Алијансе‘’ којс су му извесни његови оснивачи били намегнули и које је оно, у првој фази свога живота, носило. Око Друштва Народа данас су углавном окупљене државе које искрено желе мир јер имају интереса да он буде одржан. С друге пак стране извесне државе су или отворено напустиле Друштво Народа или су остале у њему да успешније саботирају његов рад. Они одбацују и саме принццпе на којима се Друнпво Народа заснива. Према њиховом схватању недељиви мир у ствари значи „недељиви рат”; они, уместо система регионалних пактова предлажу склапање билатералних споразума; а на супрот идеји колективне безбедности истичу принцип ~локализације рата.” Они, наиме, не желе да њихови белицистички подухвати буду ометани ма каквим колективним бранама, а теже да с извесним државама буду у односима што бољег „пријатељства” како би на другој страни имали слободне руке. Та њихова стремљења свесно или несвесно помажу сви они који, сневајући о некаквоЈ химеричној изолованости или неутралности неће у потпуности да одговарају својим колективним обавезама. Све су то довољни разлози да омладина, решена да извојује мир, чврсто стоји уз Друштво Народа, да га брани од свих напада али и да захтева да се одредбе Пакта стриктно примењују према свима нападачима ма колико моћни они били, да се те одРедбе учине још моћнијим и ефикаснијим. Друштво Народа је данас додуше само једно од средстава којим располажемо у борби против рушиоца мира, али, у време кад је мир са свих страна угрожен, свако такво средство мора бити искоришћечо.

Број 3

~С Т У Д Е Н Г

Страна 5