Студент

Студентима Београдског универзитета

У ЦМ>Ј што боље ш веће и&терн|алне помоћи снромашних студената, » Ј жељн да се и њима, у Ш то већој мерн и под што повољнијим условниа, омогуће студнје на унивгрзитету, основано је, у смислу Уредбе о изменама п допунама Уредбе о удружењима слушалаца универзитета, од 26 априла 1937 г., ..Потпорно удружење студената београдског универзитста“. Ово удружсње, дол&зећи да замспи, прошири, употнуни и координира делатпости ранијих: Фонда за потномагање сиромашних ггудената, Привременог одбора за помоћ сиромашним студентима и Универзитетског одбора за ломоћ студснтским мензама, има да будс једно опште удружсње студената економске природе н као такво трсбало би да изазове пажњу н иптеревовање свпх студената Београдског унивсрзитста, како би се његов рад заиста био управљеп у правцу остварења цнл.ева, којима се тежило њсгов! м освгв њем.

Како је Универзитетски сснагг, на седиици својој од IГ> јануара 1938 г«, сходио чл. 77 а Урсдбе о удруже*Ј*иlћа слушалаца универзитета, прнмио и одобрио правила Потпорпог удружсња студепата београдског универзитета, то Гектор, у цил.у потвунсг обавсштсња сбих студспата о органгзгнији и будућој делатнооти Потпорпог удружсња, смагра ва потрсбво да гружи студентима еледећа обавсштсља:

I. Задатак потпорног удружгња је да д је овојим члаловииа позаЈмвце уз пајповољпије уолово и да помаже студентско-екопомскс ооцкјалне н здравствепе установс у ворист својих члапова. 11. Оваки редовап студспт Београдског упиверзптета 10*гаје самим уписом за рсдовног слушаоца в уплатом улога од 26. одп. 60. дин., рсвован члан Потпорног удружсња. Као члап он има право ва позајмицу од удружсња премаПравнлпнку, који ће прописати Управни одбор а одобрити Упиверзитстскв «енат; да се користи предузећима, установама ц мснзама којс помажс и оргаНизује Потпорпо удружењс као и осталпм радовима Удружсња; да учествује на састанцима за нзбор делсгата за скупштине Потпорног удружсња, с акгивним и пасивним правом гласа и правом ргшавања. С друге стране, дужпости свакога члана су да, порсд уплате улога, помаже остварсње задатака Потпорног удружсња; да се у свему првдржава одрсдаба Правиаа н скупштинскнх одлука; и да чува и брапв углед и иптерссс Потпорног удружсња. 11. Члавови вррко својих делегага

В|Ше евоја права у погледу управљања Удружсњсн, као н право контролнсања органа Удружсња на скупштинама. На скупштинн, која прстетавља највиши орган Потпорног удружсња, учествује само делегатн изабрапи од стране редовних чланова. IV. Избор делегата врши се посебно за свакн факултет и објавл.ујс се најмање на 10 дана пре дана избора. Листс нредлажу најмање по 20 редовпих слушалаца дотичног факултета, који иорају ставити на листе својеручпе потнисе, озвачити орој ђачког листа и семестра. При томе ниједан кандидат не можс бити предлагач, а ннједан кандидат или предлагач не може бити капдидат нли предлагач на некој другој листн. Лиете за избор дслегата за прве нзборе, подносе се Деканатима. Гваки факултет делегираће ополико делегата, колико сс пута број 50 нанази у укупном броЈу студената уписаних на таЈ факултет у претходном ссмсстру. И на остатак прско 25 студената бира се један дслсгат, а за замоника делегнраће се ноловина од броја делегата за дотнчне факултете. Гади тога свака нредложсна лнста мора да садржи г.отребап броЈ кандидата и зимсннка. 1. Избор делсгата по факултетима врши се тајнпм гласањем, листнћпма. ЕроЈ изабраних делсгата са поЈединих листа одре!)ујс се пропорциопалпо броју гласова коЈе је дотична листа добила.

2. Као нзабранн делегати узнмају со каидгд ти са поједипих листа и то по реду коЈи Јо одрсђвз на листи. Ако у току тра Јања мандата воји од делегата престанс бити члан Пстпорпог удружсња, или иодиесе оставку на положај делегата, па његово место долази први следећи кандидат са листо на коЈоЈ Је бираио аице, коЈс Је прсстпло бити делсгат.

у. Изабрани делегати сачињавнЈу скупштину Потпориог удружсња. Прва редовна скупштина има, да вз редова дслегата изабере 9 чланова за Управпи и 5 члапова за Надзорни одбор, као и 5 ннменнкп за Упрвапи и 3 замепика за Падзорни одбор. Избор ових члапова врши се по листама и сматра се изабрапом она листа, која добијс ннЈвсћн броЈ гласова. Изабрани чланови Унравног одбора из реда делсгата, бирнју н 2 члаНа Управпог и 2 члапа Падзорног одбора, пз рсда упивсрзитстских наставника. коЈи су претсодници в стручни чланови одвосно замсници претседника.

VI. Услови за добијањс иоааЈмице нропи« аће сс поссбплм прлвнлником, коЈи има бити одобрсн од странс Унивсрзитстског сснита.

VII. Према гтању упксаних редовннх слушаоца, утврђуЈе се оваЈ број делегата за сваки факултот: факултет едуш. дел. вам. За филозофекн 1027 21 10 За Правни 3388 68 84 За Богословокн 286 6 8 За Медеципокн 797 16 8 ЗаТохнички 917 18 9 За 11ол>>шумар. 696 14 4 Заветерннар. 132 8 2 €вега 146 делегата

VIII. Листе за избор делегата однооно заменвка треба поднети појединим декапатима на оверу најдаље до 26 јпнуара (6 чаоова увсче). Лист морају садржавати: нрониоан броЈ делегата и њихових зимеиика, са пуним именом и презииеном, озпака броја ђачког листа, и у коме Је семостру дотичан кандидат. Поред сваког лредложеног нмсна кандидат мора ставити скојеручпи потпис. IX. Осим тога, предлагачи морају одредити по Једног лретставника овоје листе н њиховог заменика за овако глаоачко мссто као члана бирачког одбора, а нсто тако и ио једног претотавникн и њиховог замсника ва члапове бпрачког одбора, X. Овако оаотављену лиоту, поднеће предлагачи надложном декакату. Уз то опи ће подпети и онолико препиоа листе колико има, за тај факултет, бнрачкнх места. На оваку предагу лиоту, Декапат ће издатн предлагачима реверс. С обзиром па броЈ редовпих студгната, па Пракпом факултету биће ч<тири глаоачка меота, на Филозофоком, Медециноком, Техничком, Пољ-шумароком по дка, а на Богослококои и Бетеринароком факултету по Једпо гласачко иесто. XI. Потто уткрде да ли поднеге листе иепуњаваЈу ове уолове, докапатн ће их обЈавнти наЈдаље 28 Јаиуара до подпе, обЈашвуЈући у истн мах н гласачко одпоопо гласачка меота за овоЈ фа! у Iтег, као и, у случају да има више гласачких места, где ће коЈи члапови гласати. XII. Глаоан.е за избор делегата ће се извршити у подел.у 30 Јапуара 1938 г. и то беепрекидпо од 8 до 13 чаоова. Па гласање ће се пуствти оамо онаЈ редовап студопт коЈи покаже скоЈ ђачки лист или ипдекс н њимо декаже своЈ ипдентитст као и да Је упиоаи у зимски семестар 1937-88 год. XIII. Гласање се врши по лиотама и на лисгићу коЈи ће се добити од претсодпика бирачког одбора, треба оамо написати нме посиоца Једие од предложеплх листа. Само они лиотићи коЈи буду па оваЈ начин нонуњени, оматраће се важећим.

XIV. У случају да на истом факултету буде лодпета само Једпа лнста, гласаљс се нсћо нршити, већ ћг со < иатрати да Јо дела листа иаабраиа. Такав слупаЈ ће надлежни декаиат копстатопати и обЈавити најдаљс До 28 Јапуара у подпо. Из Ректората Бр. 711. 17 Јапуара 1938 г.

Још увек нерешено питање: здравствена заштита студената 2759 болесних!

На Гвоградском уннверзитету скоро 25% студената Солује од туберкулове. Поразна чињепица, нарочито кад се увме у обвжр број оболелих од других болести. Толико нпого се је писало о бедни живстним услопима студената, о болестима н потреби здравстгене заштите, о лечењу и нелечењу, па ипак, данас као и јуче питање је отворево, горуће: 1936-37 шк. год. 339 нових туберкуловних оболења (124 актиена т.б.ц. и 215 латентпа), 214 перпних 123 срчапих итд. у свсму 2.769 обољсња! Извештај здравстпеног фснда пагоо је узроке, врло јаспе и позвате; недовољна исхрапа, слаба одећа и обућа (нарочито зими), претрпане су влажне, мрачпе, непроветрене собе у којима студенти станују, често и тепши физички послови потробни за одржање жилота, напорне студије.

Код оваквог стања стнари може се схватити од колике је огромне важности „Фонд ва здравствену заштиту студената'*. ПотреСно је болести спречавати док су у вачетку или их лечити ефииаспо. А оа то вадатке наш фонд нема довољпо нопаца. Амбулантско лечењс је недовољно, санаториумско прекратко оа споравак јер су материјална средства којима се оно плаћа оскудна. А пород свога тога деси се, вахваљујући бевбројиим адмипистративним формалностима при лекарском прегледу а често и недовољном, па брзу руку иввршсном прегледању оболелог студента, да се болвст раввије и доцкап почпе лечити. На тај начип Поликлиника и Фонд не помажу

здравственој заштити студентства како би требало и колико би требало. Због свега овог иаметнула се потреба што брже реорганизације оеих толико важних установа. И постављени су захтеви: 1) Да сс уведе обавсзан преглед евнх студспата Парсм Једанпут годишње. 2) Да се новчапа средства Фолда повс&ају али не повећањем улога студената иего улогом у Централпм фолд (да тај улог буде 5%) и пове> ћаном годплlњом потпором 3) Да со прнступи подизању студептског сапаторнума 4) Да лоликлиника добије репгеполошко оделсње и ренгеполога 5) Да со уведе већи броЈ лскара н кућпа лскарска посета 6) Да со студ. полЛклипика смссти у просторије и 7) Да се и стуДентж приме у Управу здравствопог фонда. Једино тако мсћи ће се нешто учинити на подизању злравственог пипоа студептске омладине. Међутим, све то пи у иом случају нчје допољно. Било би потребно уклопити материјалне уароие болссти па да и њих нестапе. Ту једностагиу истину пије било тешко упидети и студенти су приступили „Удружеље студ. протип тубериулоае" које својим приходима шаљс туберкулозпе у санаторијуме, плаћа необезбеђепим храпу, стан и др.; „Студ. летовалишни савоз" шаљв

слабе и изнурене на летовањо у шумуилина море; студ. меное такође дају приличном броју студепата храпу, нека друга удружења помажу своје чланове колико могу. И све то претставља пут ка решен питања али га не решава дефипитигно. Оно је још увек отворсно; 2759 болесних људи на београдском Унивсрвитету.

Наше економске организације

Шта је учињено и шта би још требало учинити

Из године у годину број сиромашних студената раоте. Материјална неабрннутост, болести, а уз тс школарина, разне таксе и др. оиемспућавају студентима пун живот и вравилан културни развитак.

Сеснп тога, да без услова за жи-ј вот, нема услова ни за науши раг студенти се организују. Непреиидне и тешке борбе прошлих година биле су нужни предуслов ва данашњн нормалан рад Студентских Бкономских Организацнја. Шест мензи, Дом Урдужења студенткиња, Друштво студенатотив тубер-рап кулозе, Студен. вадруга „Самопомоћ" јес\' плод напорног, систематског а н самогталног рала. Ко се сећа пехггијенскпх чокалијских кујни, пездраке и готово туберкулозне хране. тај ће сигурно разум«ти усрсхе и напоре даиашњнх мензи, н.нхош- рсзултато иа побсл,шан»у

студентског живота и на подизању злравог другарског односа, међу стулентима.

Овакав рад захтевао је да се све мензе (О. С. Мензе, Мепза Улр. Југ. Мелицинара, Менза ст. Пољ.-Шум. факултета) А. В. Трпеза., Менза ст. лит. друштва „Вољаји Фаркаш" Јеврејска акад. иенза) удруже и да се као такве нојаве на пијаци. Па тај начин поједине иензе уштеделе су на разпнм артиклима око 20004000 иесе 'нооди. 20—40000 гсдишње Јасно је ла је та уштеда ишла у корист игхране студената као и за побољшање хране. О томе говоре ове бројке: ог 284.848 обеда дати су студентима запосленим у овнм мензама, 64.104 бесплатиих обела.

Илп обезбеђено је о«о 120 сир. студеиата месечно. Октобра прошлс годпне (вцдп прошли број „Г.туден-

та") обезбеђеп« је храна за 161 а новембра 171 студ, Удр. ст. против туберкулозе исхралило је само 44 а ст. залруга „Самопоиоћ" 115 ст, Важност огих иензи је несумњиво огромна, стога је и потребно да сту',епт и осете још ближу повезапост са њииа, да бш оне иогле постојати и радити, захвањујућн у прпои реду заједничким студ. напорима. Међутим, тај рад још пије довољан, Он ие мсже обухиатити сав број незЗбринутих студената. Акциони одбор је то правилно схпатио и започео акцију за оживл>авање Потпориог фонда којп веК осам годипа не ра.ти. Тако је дошло до оспивања Потпорпог удружења студената Неоградеког универзнтета. За њега с> студенти уплатили при упису ■_’s (олн. 50) дин. семестрално. У лугим прсгонорима иоје је А. О. волио са Упив. властима, А. О, је

стојао на становишту: решити штс бол>е проблем исхране, што већег броја сиромашиих студената, обевбедити студ. мсипе сигуриим помоћима од уплате студената, већи проценат суме од уплата употребити на личпе позојмице а 26% од уплата аа помоћ отуд. иснвама. Имовина 0. С. Менае прелази у власпиштпс Потпорног фонда при Потпорном Удружељу пошто правила О. С. Мензе стваран>ем П. Удр. престају а важе. Дакле, не вајам већ колективпа помоћ иензама.

Та помоћ је утолико оправданиЈа што су менве прошле године добиле од Ун. вл. помоћ од 155.000 дин. Глагни део ове помоћи чинвлн су приходи од уплата студената у износу од 10 дин. семестрално. Опс го"ине студ. уплаћују 25 дин. семестрално за 11. Удр.Прошле год. Мензе су утрошиле око 255.000 дин. од 'нивер. су добиле 155.000 а 100.00» су покриле својом иницијативом.

Способност да могу упрагљати П. У. студ. су показали сагесним и самосталним радом у Ексномским Угружењима чији је приход био, 1,694.000 а расход 1,603.000 дин. Према томе студ. се осећају спремнима да управљају П. У. чији је приход око 400.000 годишње. Сарадњу г. г. професора у Упрапном и Падзорном одбору сматрају студенти као потпору а не иао туторство.

Дому студснткнња потребан је правилнии какав одговара вахтевима студенткиља, стога су Ексн* ■ске организације предузеле да се до т°г и таквог правилника дође.

Исто тако отворсно је пнтањс Студонтског дома. Данас Ст. Дом више није оно што је био прошлих година. Данас се под његогим окриљем не окупља она група студената разбијача и терориста оргаиизованихубив. »Орнасу«. Студ. Дом је кућа у којој студеити живе и раде

нормалним омладинским и иултур ним животом.

Ипак, чињеница да Ст, Дом не пр»пада под Униперзитет престагља гелику тешкоћу за регулисање еко поисног збрињапања студената, пе лики број особља, 80 па броју, ј 7 °му ради док Дому пије потребно гишв од 60. Расходи опих 20 пепотребних особ)а, разуме се, иду иа терет студоната. Још нешто. Економ Студ. Дома сге артикле плаћа скупље него економи студ Мензи. При томе сгаког дана ое штети на појеинцу 2 дин. што ва 520 студ. значи 1040 дин. днепно одн, 31.000 месечпо или 280.000 дин. годишње.

Услед такпог расипања Ст. Дом не може да помогне бесплатном храном ниједног студента и поред држагне помсћи од 500.000 дин.

Из тог разлога враћаљс Студ. Дома Упиверзитету као и учсствовањ# студ. у управи јесте наЈважнији задатак коЈи се намеће.

Свим студентима, као и широј јавности, позната је афера Мензе Удр. југословенских студената (о којој је „Студент" доста писао) као и проневера 5.600 дин. Познато је да је Универзитет издао за полугодишњу кирију 16.800 дин. а као помоћ

10.000 дин. и да је за сав тај новац Мснза радила свега 10 дана а исхранида Је свсга 10 студ.!

Дали је после овога потребно нагласитида ова менза нема, нити је икад имала, циљ да исхрани сиромашне студенте већ служи као политичко стетстава оне мрачне терористичке групе „Орнгс" као и другим политичким партијама, да одатле грше своју анцију деструктивну по студснтске пнтересе.

Сви поштени студенти морају одлучно протествовати против помагања оваквих мензи које руша углед и достојапство Студентсног покрета.

Вр«| I§>ll

;с I у дв и г

5