Студент

ЖАН КАСУ:

СЕРВАНТЕС

Ла би могао да живи у друштву шпанског Златног Века, морао је човек, који је био мрачан хидалго, да развије све способности свога ума, да се покаже довитљив, досетљив, а Мигуел де Сервантес се је поносио тим одликама, »Ја, рекао је он на једном месту, ја, који по својој досетљивости прелазим цео свет«. Требало је ту досетљивост искористити да би се могао пронаћи неки заштитник, да би се могло свидети принчевима, наћи неко запослење, прећи са једног посла на други, тражити ерећу у ратовима, у обадвема Америкама, у авантурама.

Сиромашан човек је могао понеки пут да, изгубљен у окрут- ј ном и променљивом свету, падне још ниже и да употреби свој ум , у пословима једне доста проблематичне моралности, само да би ( се из беде извукао. 1 Тада је човек постајао лукав и циник, постајао је оно лице ] (које срећемо у много књига тога времена) које се зове пикаро, < (што значи угурсуз или хуља.) Ту се опажа нисики облик херо-( изма, тј. борбе појединца против свег оног што га превазилази. ( Мигуел де Сервантес се није спустио тако ниско, али је такве ] људе познавао и међу њима живео, говорио је њихов језик и опи- , сао њихове обичаје. Он је познавао и још многе друге кругове ( људи, и његов живот претставља по својој разноликости и свом богагству једно непомирљиво богатство. Секретар једног свеште- ]| ника дипломате, војник и то храбар војник који је у битци код Лепанта изгубио једну руку, — заробљеник дивљих | и у тој прилици знао је да покаже велику чврстину и сву своју , довитљивост, писац, презадужен и проблематичан чиновник, (' био је затворен због дугова, такав он је прошао кроз многе ( [ догађаје, славне и прљаве. Али, поред тог непрекидног упозна- ]| вања реалности свога времена, он је знао да очува своју уну- <> трашњу чистоћу, једно наивно и стрпљиво срце и, нарочито, једну (• невероватну способност за сањалаштво. Његова уобразиља, ње- ј, гова мила уобразиља је радила. Она је сневала. ]| >. Сневала је оном о чем су тада сви сневали, о једном идеал- <( ном и застарелом свету кога је, за ове људе ренесансе и новог вре- (| мена претстављао, као кроз једну зачарану копрену, скоро остав- ], љени свет, свет средњег века. Сви су људи новог времена сневали I о прошлости и замишљали су је под њеним романтичним и за- ,» мамним цртама. Они су настојали да продуже то идеално замишљео Ф љено време, за навек изгубљено витешко доба. Јадни Сервантес Ј је хтео да буде, наместо свих догодовштина које му је нбво време ]» натурало, неки лутајући витез, хтео је да се бори против чудовишта, да ослобађа заробљене кнегиње, да изврши, за љубав једне (> од њих, чудне подвиге. Али он је знао да је то немогуће, да је то ][ бесмислено: није више било кнегиња ни витештва; све су то били ], само снови на које се је сада требало насмејати. И баш се из те ироничне контрадикције и родила, из његовог духа и под његовим (' пером, књига о Дон Кихоту. ][ Ево Сервантеса како сада замишља једног сиротог шпанског хидалга сличног себи самом и који је постао луд због својих* 1 снова, у својој самоћи, и минулим витешким временима. Он за Ј себе сматра да их је оживео и успева да у свој увуче јед- ]> ног сиротог сељака свога села, који ће бити његов штитоноша. Дон Кихот и Санчо Панса полазе да траже авантуре а неће наћи ([ ништа сем реалности. Ова је књига једна од најлепших на свету ] ( јер је у њој Сервантес остварио чудо, јер је створио два жива бића, ]> два човека вечито истинита и до крајности дирљива у својој једно- <> ставној истини. И зато је она међу најлепшим на свету јер је ре- (* алност кроз коју он проводи своја два јунака једна вечита реалност, ][ уверавајућа, реалност кастиљских поља, тога скромног и красног ]> предела који се није мењао од XVII века и који увек узбуђује<> срце путника који га прелазе. Ако се хоће да разуме вечита истина * Шпаније треба је тражити у Дон Кихоту: ту ће се видети, оцртане Ј у правим потезима, карактерне црте шпанског народа, његова » доброта, његова племенитост и благост, и такође, његова спрем- *[ ност да се одједном баци у узвитлале чудновате и страсне дога. ], ђаје. Ту ће се видети шпански предели, тако чисти и јасни; чуће,» ће се глас, акценат и језик Шпаније, нарочити начин, једновре- ( ( мено свечан и хумористичан, при обраћању свом ближњему, <[ при чудним монолозима. Дивићемо се толико реткој елеганцији ], стила коју сви шпански уметници умећу у своја дела а цео шпан-,» ски народ у своје акције. Разумеће се на који се начин Сервантас (* појављује као национални геније пошто је он у толикој мери отело- ][ творење темперамента своје расе; као геније целога света јер је, л успео остајући Шпанац. да буде у исто време општечовечански да нас све заинтересује за креације свог довитљивог и трагич- Ј ног духа.

КУЛТУРНИ

Часописи Les cahiers de 1а jeunesse

Себ Саћјегб <lе 1а Јеипеббе Крајем јула ове године почео је у Паризу да излази овај омлалински часопис под руководством познатих књиженика, политичара, пријатеља омладине и омладинаца. Цитирајући Један део манифеста, који је оваЈ часопис }путио својим читаоцима, ми ћемо објаснити његов циљ.

„У свим аемљама омладина се удружуЈе да би спасла свет од варварства и мрака. Млади демократи, републиканци и остали удружуЈу се. Они постаЈу свеени своЈе улоге; улоге генерадиЈе коЈа се бори »а бољу будућност. НаЈвећи духови нашег времена ушли су у борбу против назадњачких снага коЈе угрожаваЈу цивилизациЈу и, самим тим, омладину. Подвлачећи историски савез омладине, заточника слободе и напретка, са интелектуалцима, браниоцима уметности и културе, Ли хоћемо да створимо теоретску ревиЈу целокупне демократске омладине.

Пез СаМгз (1е 1а Јаипез.че пружаЈући омладини идеолоШко оружје коЈе ЈоЈ Је потребно за одбрану њеног стремљења, пружа ЈоЈ могућности да се упозна са уметношћу и културом коЈе ће постати њено добро и коЈе ће она бранити као што брани своЈу слободу и своЈа стремљења.",

.. Међу осталим саралницима овог листа споменућемо Ромен Ролана, Лик Диртена, Хозе Вергамина, Нордал Грига, Андре Малроа. АлексеЈ ТодстоЈа, Жан Ришар-Блоша, Карла Чапека, Франс Мазерела од старијихи Санти Јага Кариља, Кедена, Косарјева, од млађих. Од чувених политичара сарађују Едуард Ерио, Леон Блум. Вандервелде.

Лист излази двапут месечно и може се добити преко редакције „Студента" по цени од 4 дин. по примерку. Претплата стаје за годину дана 40 дин., пола године 22 дин., три меееца 11 дин.

, SЈНАНОСТ И ЖИВОТ , часопие за популарнзацију науке. двоброј s—за5 —за месеце новембар и децембар изашао је ових дана из штампе са следећим интересантним чланцима; Др. Б. Аџија: Однос цркве према држави. О. П.: Тако звана научна филозофија; В. Седмак: Црни дани на бурзама; М. Ђилас; Непотребн« концесије надреализму; С. Саркисов: Рад института за испитивање мозга; А. Шкатарић; Лијечници и село; Фељтон; М. Митин: Значење Фојербаха; А. Фогараси; Шарл Фурије (100-годипш>ица гмрти), Иво Фрол: Ново у пјесмама О. Давича; Никола Палић: Утјецај привредне кризе на популацију у Југославији; Кн>иге и часописи; Аш.; Др. АнДрија Штампар: Здравствене прилике у Кини. Л. X.; Жене морају бирати; О. П.: Књига о дијалектици; Д.: Др. Љубомир Живковић; Болести ногу савременог човјена, О. П.: Сазремсник, О. П. Учитељска стража. Овај двоброј има 96 страна и стоји у продаји Дин. 10,— (у претплати много јефтиније). Добија се у свим бољим књижарама и трафикама или код издавача: Зианост н живот' . Загреб. Ниволићева 14-ПТ.

НАЦРТ СТУДЕНТСКИХ ЈАВНИХ ПРЕДАВАЊА

Културни одбор студентских удружења руководио се је многим разлозима када је саагављао нашрт јавних студентских предавања.

Један од главних разлога био је: да вас чаша предавања систематише и да, им да једну целину Досадашња предавања нису имала у потпуности једну органску везу, нити су била груписана око једне идеје као основе читаве вечери, а у ширем смислу, она нису пружала систем, којим би се дотакла сва област културе и науке. Ово је долазил* отуда, што су се врло често наша удружења руководила научним потребама саме своје струке, или материјалним разлозима удружеша.

Културни одбор свестан потребе организованог рада међу студентима у сарадњи и могућностима наших културних организација, желео је нацртом да предавања систематите, да би она могла одговарати потребама свих студената.

Други разлог био је у томе: што ми желимо да наша предавања буду у правом смислу риечи културна и научна, где ће студенти да уче, научавају и стичу способност како да прилазе науци: како да савлађују научно материјал који обрађују. Да би такве приредбе могли да остваримо, ми морамо да предвидимо сва предавања, м тиме пружимо могућност и самиф предавачима да што бол>е спреме своје реферате. План је постављен већим делом на тридицији и осветљавању наше културне прошлости. Јер један од основних темеља развитка од■оса појединца аа стварање друштвеног духа јест култура. Ту културу данас омладина брани, популарише и ствара. А да би се нове кулвредности могле да стварају, мора се да упозна подлога правих вредности у прошлости. Ове вредности или су непроучене, или су обрађене с осиудним судовима, или с извесним предрасудама. И да би успоставили ту органску везу изиеђу старе и нове културе ми морамо упознати праве вредности прошлости, заправо оне прогресивне тежње, које су управљале током културног живота. Потребно је, да се очисте од незнања, или намјерног извртања све оне предности, које су биле изрази свога доба и напредних народних снага. А логично је, да су наследници културиих вредности које су биле изрази свога времена они, који су данас то исто. Ето, тај континуитет прошлости и садашњости треба живо и јасно да се осети на плану и науке и уметности. Песме Ђуре Јакшића, Змаја и других по основним идејама и по духу настављају се кроз песме напредних савремених песника. Ову везу ми треба да покажемо и практички. Требамо показати на историјску нужност и оправдансот данашњих нових тежњи и нарочито подвући тај континуитет у развитку. Јер, што карактерише данашњу снтуацију, није сигурно осуство ве:»е са реалним животом, него заједничка повезаност са оним чињеницама чију везу, можда пре, нисио тако дубоко осетили. а која нам данас јасно стоји отворена, захваљујући свести омладине која је знала да се повеже са прошлошћу, настављајући је у пунијем облику у садашњости. Културни одбор, ради тога. је израдио план, који ће се разгранати по свим удружењима, а којаће својим радом остварити поједине делове овог плана

Књижевност: I) Вече Ђуре Јакшића

Књижевно вече старих и нових песника 3) Недеља Светозара Марковића I Недеља Свет. Марковића 11. 5) Вече сеоских приповедача. 7) Вече Радоја Домановића. 6) Српска критика. 9) Нови реализам. 10) Декадентна књижевност. 11) Светски критички реалистм и напредни романтичари 12) Вече народне књижевностн. 13) Вече хрватске књижевности 14) Вече словеначке књижевности 15) Вече наЈ*млађе књижевности

ФилозофиЈа:

1) Францусии материјалиаам 18 нека и нем. вулг. мат. 19 века. 2) Филозофија сумрака. ИсториЈа: 1) 1848 година (поводом деведесетогодишњице) са обзиром на Србе и Хрвате. 2) Постаиак европских демократија. 3) Први и други устанак (1804 —1815) Друштвене науве:

1) Криза и коњуктура. 2) Савремени аграрни односн код иас. 3) Проблем средњих слојева 4) Задругарство 5) Прослдва Васе Пелагнћа. 6) Прослава Гаврила Принцнпа 7) Проблем урбаниама (савремена архитектуоа у са популацнјом)

Ириродне иаЈве:

1) Историјски смисао великх открића и проналазака почетком новог века; Друштво као потстицај к кочница развитка технике 2) Болести модерног друштва. 3) Материјалистичка и идеалистичка биологија У колико овај план ие бн могао да се испуни у току ове школске године он ће се наставити у идућој а у овој школској години спровешће се оно што Је најактуелније. У месецу јануару одржаће се следеће приредбе у физичкој салн: 1) Аграрни односи иод нас. 2) Болести модерног друштва. 3) Вече Ђуре Јакшића. 4) Књижевно вече старих и шових песника.

Колегинице,

Удружење сту, жење на Универзитету, за културним подизањ ек( го; СМI П(И пр' че( а ( циј хр( вел од д» ра, уп! скс Уп деи

6

„С Т У Д Е Н Г

Број 10-11

IЕB СДНIЕВB "ЈЕУНЕBBЕ" ★ КЕУУЕ ЏМЈУЕКбЕИЕ ★ Свих до сада изашлих в бројсва могу се добиги прско рсдаКциЈс „Студснта“ по цсни од 4. — динара по приисрку.