Студент

Кинески студенти за свој народ

Кинески студенти као >< њнхоеи другови ин осталих вемаља, увек су били најхрабрији иеђу борцина за иултуру и слободу. Кинески студенти играли су врло важну улогу у великом раду на уједињењу кине«ког народа, које јв било првн услов да се успешно супроставн Јапану. Протип сваког покушаја јалансиог иадир.ања, прво су се дизали студенти. Држећи високо победосну ваставу слободе и независностн, одназили су у све крајеве своје простраие земље да објасне сељацима, помоћу простих цртежа, народних песама, позоришних комада и летака, колику опасност за опстанак Кнне и за светски мир, претстављају Јапански милитаристи. Свуда, у свим областима, студентн оснивају школе и курсеве оа народ н ту, као прави народни учитељн неуморно раде на ширењу културе у својој нространој земљи.

Одговарајући на њихов повив сељаци почињу да се буде. У освојеним областима сељаци се органивују у групе вване „герила" ■ по цену лшвота продужавају борбу у тим вбластима као и у Манџуријн. Кинески студенти воле мир, али њихова судбина вахтева од њих ра се боре за тај мир кога воле ■ кога желе. Приморани нечувепом јапанском агресијом они су увидели да је једини спсс ва Кину: сили супростагити силу. Из тих разлога они постају одушевљенж војници мира

Оруасје којс они Носе пиЈо паиењено разарању всћ одбрани иира

У сваком рату ва одбрапу Кнне вд Јапанског напада, хиљаде студсната борили оу се у рововима норед воЈника.

ПочеткОм августа одмах по паду Пекилга, неколико студената успели еу се иа градске бедеме н помоћ' ужади пребацили су се у пол>е. Преваливши двадесет миља, стиглн у вору у једно село испод Источних планина. Одмах се сакупила једна мала групица бораца „герила" Са свега иеколико пушака храбро с? напали Тех-Шен (капију Пејпинга)

'пробнлн Јаланскв редове н отворнли грата затвора. Ослобођено је окс 2000 заточених, међу којима је билс иного студената. Скоро сви су уш/в у организацију „герила". Овима су пришли н многн сељаци, бивши ратници истудентнкоји су по цснтј животне опасвостн успели да побегну из вароши. Борили су се храбро у крајевима нзмеђу Источних планина н Пејпинга, сатирући јапанске трупе н наиосећи им велике штете. Са својим друговима у овим одредима борило се н неколико студенткиња. Поред студената добровољаца, који се боре као војници у рововима, други студентн н студенткиње ра'е на фронту као копачи ровова, као комсрџије н добављачи храде и оружја. Студенткиње раде највише као болничарке у Црвеном Крсту, праве маске протнв аагушљивих гасова, шију одела за војнике, пишу писма рањсницима, разведравају их песмом н приређуЈу позоришие претставе. Великн број студената и студенткиња раде у позадини: скупљају прилоге, организуЈу и поучавају сељаке н помажу иевипим жртпама рата.

Спојим херојскнм жртпама и неумориии радом, нинескш студенти храбре борце у рововииа и подижу гух народа у позадипи.

У својој борби, кинески студенти обраћају со ва сарадњу и јапанским студентима јер су ■ ови жртве политике рата коју спроводи њихсва милитаристичка влада. И њихсва будућност вависн от тога хоће ли се осигурати мир на Далеком Истоку.

Кинески студснти спремни су да жртвују све што имају своје способности , своје виаље ■ своје животе за одбрану отаџбине, мира и културе. Омладинци ■ студент* целог света немогу остатш равнодушни пред овом огромном борбом они то и нису и не желе да буду њихова ;ела то докавују.

Ло-Це, делегаткиља Нар. уније кинесних студената

Г. Рузвелт студентима

Претседник Рузвелт поздравио је трећи годишњи конгрес Америчке студентске уније овим речима: Задовољство је констатовати да су студенти толико друштвено свесни, да жртвују четири дана свог кратког божићњег распуста, за решавање социјалних и економских проблема наше земље. Наше школе, нарочто гимназије и универзитети прожете су демократским интересима омладине. Факат да се тако велики број студената својом иницијативом скупио да решава националне проблеме, доказује да наше просветне установе доносе плодове. Док наша штампа, радио и школе буду имали слободу, ја се нећу борити за будуће уопехе наше демократије. Омладино, ми од ваших конференција очекујемо резултате који ће користити целоме народу, ви на ова питања гледате са новим погледима и решавате их са више енергије.

Ја шаљем срдачне поздраве вашем Конгресу, са искреним жељама да ваше конферисање допринесе да гимназије и универзитети постану јаки бедеми наше демократије«.

Бугарски студенти у одбрани својих културних права

Бугагрско (шшиста|>ств)o просвете

издало је почетмом зимског семестрЗ), јед«у уредбу, лооја је »изазвала велимо «езадовољство студената. По овој уредби, дигплоиирани студе«ти који хоће да ступе као асистенги «а универзиггет морају се подврћи детаљном лекарском прегледу. Затим се ограничава број аоистената на тај качин што ће сг примати саио омн моји су жжазали најбоље резултате иа исшггама. До

сада сви < дшигомирани студенти имали су права на једну годину неплаћеног стажа као асичггеити. Вова уредба дредвиђа још да се други део стажа мора лровести у уну • трашн>асти и цредвиђа читав низ нових иопита.

Сасвим је разумљиво да је ова уредба изазвала опоаииију иа универзитету. Студенти разних факултета улутили су мииистарству просвете молбу да се уредба измени. Молба истиче да нова уредба не само што не побољшава и онахо слабе просветне прилиlке бугарског народа, већ му још више окемогућује да се културно уздиже. Затим се протествује против лекарског прегледа, осим у случају заразне болести као пример износи се случај једног студента, који због

хромости није могао добити место Указује се на незгоду да се друти сеиестар стажа проведе у унутрашњости, где нема нн библиотека ни лабораторија ни потребне лектире. Најзад студенти су незадовољни новим испитним роковима, који им не дају времена да спреме своје предмете.

Пошто је ова молба остала без одговсра, 16 децембра студенти су објаеили штрајк, ксме су присуствовали и многи професори.

Шпанија

Министарство ттросвете одобрило је месечни вишак универзитетског буџета, од 73.246 пезета. Одређона је месечна плата од 65-0 пезета милиционарима који сузбијају неписменост међу војницима. Најзад Мин. просвете решило Је да подели две награде од 2000 и једну од 1000 пезета тројици милиционара, чије композиције буду награђене на конкурсу Музичког одбора. На дан стогодишњице обнове Барцелочског универзитета, који је био укинут декретом Филипа V 1714 год., приређена је веома свечана прослава. Поново отварање овог универзитета 1837 год. значило је много за Каталонце који су у овом видели, симбол враћања њихових права.

Белгија

Слободнн Бриселски увиверзитет ради неуморно ва Кинеску ствар. 9 новембра одржан је митинг ва Кину. 10 новембра је неколико стстина студената демонстрирало пред Јапанском амбасадом а ватим са транспарентима на којима је писало; „Доле јапански нападачи", „Кина Киневима" кренули кров град. Студенти су једва успели да буду примљени у Јапанску амбасаду где сј предали свој протест Јапанској амбасади у коме нарочито устају против бомбардовања једног студентског логора и На-Њуану, којом је приликом пало преко 1000 жртаса, противу рушења Универвитета и неваштићених градова. У свом манифесту млади католици и рагници обраћају се Шангајској омлалини огим речима; Ви сте илаги радници као што смо и ми. Ви нисте ничим васлужили ово стра"ање. Оно што се вама десила данас мсже се десити нама сутра. Ваша крв која се пролига наша је крв. Шта ми све небИ били у стању да хчинимо да би вам помогли. Одвојнли смо нешто од својих плата ва вас, не пуно, врло малу помоћ али ,е то доказ наше братске љубави, Јвдна кап наше крви.

Сједињене Америчке државе

Амерички студенти обратили су се јапанским студентима позивајући их да се боре против сопственог милитаристичног режима који води народ у пропаст. II у Америци се бојкотује Јапанска роба. Студенти Унисерзитета у Рочестру прснашли су грло оригиналан „американсни" начин: на леђима посе табле са натписом: „Погледајте моје

чарапе нису од свнле већ од памЈка! Не купујте Јапанску робуГ' Међународни студентскж биро, Католичка студентска федерација и Светска студентска ваједница скупили су досада преко 30.000 динара за поиоћ Кинеским студентима.

Енглеска

Студентски комитет енглеског одбора Светског омладинског покрета за Мир издао је манифест против Јапанског напада на Кину, Овај манифест растурен је по свим Унигерзитетским центрима, послат је енглеској влади и Кинеској и Јапанској амбасади. Универвитетска штампа посгетила је велику пажњу ситуацији у Кини. На свим Универзитетима отворена је кампања ва бојкот јапанске робе.

И ФАШИСТИЧКЕ СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЗЛАЗЕ ИЗ МЕЂУНАРОДНЕ УНИЈЕ ЗА ДРУШТВО НАРОДА Рим

Сходно одлуци италијанске владе о нап>тптан>у Друштва народа, генерални секретар фашистичке странке, г. Стараче, изјавио је да студентске фашистичме органнзације излазе такође из Студентске међукародне организације за Друштво народа, а исто тако излазе и фашкстички учитељи из међународког уреда за технику средње наставе. писмо из НЕМАЧКЕ

У 7-ом броју „Студента** у рЈбрици „Вести ив иностранства* швашла је нотица: „Шта је паборавио рсвтор Келиског универзнтета,) У њему, наиме, пише, да је на унив. у Келну ректор поставно једно сандуче, у које ће студенти бацати кутије од кснверви. »Само је нешто заборавио роктор; да каже, од чега ће студенти нуповати конвсрве?" Тако од прилике пнше у том ивгештају из Немачке. Као немачки студсвт, хоћу да лопуним и доненле иснравим тзј извештај.

Те сандуке ва прагше плехане кутије срешћете свуда ј Немачкој, у свакој вароши, на свим студентским и нестудентскшм установама, преноћиштима, пансионима, мензама. Овде се вредно скупљају пе само кЈтије од конзерви, већ и бајат хлеб, остатци од хране, чак пснегде и ољу штине од кромпира. (Па и то, забога, може да се искористи!) Што се куповања конзерви тиче, могу са сигурнсшћу тгрдити, да 95 од сто нем. ст. могу да их купе. Довољно је за то тгрђење навести - амо висгну шксаарине и разиих такса.

Ако упитате у деканату, колико кошта школарина, одговориће вам; „4'*.70 марака“. Ма да је то много гише него код нас, вш сте ипак вадозољни. Али, рано сте се обрадогали, јер је то само упис. Уз то долазе друге таксе, међу које долази и плаћање предавања професорима

{■е мшслите, да Рајх плаћа про Ј.гсоре; нека их плаћају студепти, ано им треба, у РаЈх-у је доста пт» издржава војску), затим семинарн. лабораторије, чак и гардероба, члаиарина за студ. нац. соц. удружсља. чије је чланство обавезно, уверен,е да је студент аријевског порскли итд. итд.

Сге у свемутаксе износе просгчж* на сгим факултетима око 200 марака. Ако марку рачунамо не по 18 днн.. нолико сад кошта већ по 14 дин.. псшто ге пл?ћа на кредит писмо, снда то износи 2.800 дин- семогтар.

Кад један ручак у стулент(!.ој мснзи (сура и једно јелђ са парчетом хлеба) кон»та 65 пфеиига < 9 дин., најскромпија соба у ст. . ому око 350—490 д. месечно, шк( ларина -2.800 дин., а једна мања кутија сардине око 30 пф. (око4. 20 днм .1 онда је свакоме јасно, ла је ием. ст. у стању да купује конзерве.

Овако висока школарина омсгућује приступ на унив. само им>l,иии нем. омладинцима. А сиромашпг Т Па, има у Неиачкој доста фаГрика! Ако је сиромашан младић нарочито „обдарен" снда добија стилсиглју, или бесплатну храну, бесплатну собу у Ст. дому, ослобођаван.е извесних такса и разне друге полластице и потпоре.

За то је пстребно да прилоши сгедочанство из гимназије, а доцније са унив, о добро положеним испитима, неиолико препорука професора или истакнутих партијских вођа (још важније сведочанство о парочитој „обдарености"!, да попуни једгн формулар са безброЈ питања, као: колико плаћа стан?, колико има месечних прихода? Колико мора издати новаца за књигеТ Колико прихода имају родител.и ? Колико је чланова породице запослено?; Колико је година провео у раду у нац. соц. омлалинским грганизацијама? Да ли је био члап унраве у пом. орг.? Да ли је био сталан члан орг. СС или СА., ако није, зашто није? итд. итд. Нарочито јо важно ово последњв. Ако су му повољне препоруке, грло радо ће му се изаћи на сусрет и олакшати студије.

Јасно је, да тим студентима није тешко куповати конзерве од 4.20 дин.

Што се тиче осталих студената (s°/ 0 ), који нису ни богати, ни иарочито обдарони" они не морају ни да купују конзерве, ни да дају празне кутије. Да нису у питан.у кутије од конзервн, већ љуска од јаја, мастан папир од буТера, кутије од зејтина, онда би 00 ипак могло постап.ти едно питање: „Гдв да се купи?“

Поздрав студентима (Оригинал ово песма изашао је у „Академику“)

Будитс вдрави, снажни, смели кад вао недаћама притпсне хивот. Бапр«Д еу сунчапш предели тамо ви воднте свој драги нароД.

Зар Иlсте ви вова снага илрасла нз влатних њива? Зар ннсте тадае, у јутра благн пове внднже што открива?

Зар ннсте вн нзданци млади налсг напаћепог народа? Зар нисте храбри одреди победног му. моћног хода?

Носноци сутрашњих дапа, нека вас успех на нуту чека, пек младост ваша пасмеја:lа лримн мој поздрав из далека.

Жсјна Марппооа

Вро) I(М*