Студент

Рад студентских економсик организација

у овој школсћој години Са 1,028.481,27 динара располагале су ношс еконоиске оргавизације. 48.8101 дин. утрошено је на исхранУ запослсних и погпоиогнугих студсната.

Број сиромашних студената на Београдском унивезритету сваке године све је већи. То резултира из општег осиромашења оних народних слојева којима припада велмки део студената нашег Универзитета. Према статистици Универзитета од укупног броја уписаних студената у овој школској години не плаћа школарину 45%. Од тога броја већа половина не добија никакву потпору од куће нити ма од куда друго. Омогућити што већем броју сиромашних студената да наставе односно почну студије био је задатак студентских економских организација. Редовни приходи економских органиција нису били ни приближно толико колико би било дозолшо за број студената који су очекивали помоћ од њих у виду запослења као помоћно особље. Зато се већ у почетку школске године наметнуо проблем како доћи до што више ванредних прихода да би се изашло у сусрет пшребама што већег броја студената и да 6и им се омогућио опстанак у Београду. За то су економске организације показале велики смисао и предузимљивост. Сабирним акцијама, приредбама и предавањима увећавале су своје приходе и тиме омогућиле у току целе године великом броју сиримашних студената да се запосле у својим организацијача. број запослених и потпомогнулис студената од почетка године до краја маја; просечно месечно у појединим организацијама износи:

Издато за исхрану запослених студената 415.519. Просечно месечно у свим нашим економским организацијама исхрањивано је и обезбеђивано по 187,5 студената Као што се види из ове табеле студентске организације просечно су месечно запосљавале н помагале по 187,5 студената и тнме их обезбедиле и омогућиле им студије. Али и поред тако великог броја запослених и потпомогнутих студената чекало је још много исто тако сиромашних и необезбеђених студената помоћ од својих организација, а којима ове нису могле изаћи у сусрет. Тек почетком рада Потпорног удружења и координацијом помоћи које дају студентима Потпорно удружење у виду позајмица и економске организације, у виду запосљења и социјалне помоћи, решен је у великој мери проблем исхране сиромашннх студената. Тиме није још решено и економско питање сиромашних студената. Станбено питање исто тако тешко погађа велики број сиромашних студената нашег Универзитета. Зато Потпорно удружење и економске организације нораће у току идуће године да реше и то питање. Студентске мензе и Дом Удружења студенткиња нису помагале само најсиромашније студенте, већ и све студенте који су се хранили у њима дајући мм хигијенску, здраву и јефтину храну, Пррсечно месечно хранило се се етудената, Укупно издаго ** намирни це и режи)& .ф. октрбра до маја 1,842.509,64

Као што се види из ове табеле у нашим мензама храни се велики број студената; тај број треба још повећати. Али повећање тога броја зависи од решењб једног тешког проблема који се намеће сваке године мензама. Тај проблем је питање подесних просторија за мензе у близини факултета. Пошто ниједна менза нема својих просторија, то их закупљују од приватних власника. У томе се често наилази на неразумевање од стране кућевласника који каткад нерадо уступају просторије, иако ниједна од ових менза никбда није заборавила да уредно одговори на своје обавезе. Уз то мензе увек при закупу дају сигурну гаранцију о уредном плаћању закупнине. Ово долази из необавештености кућевласника о раду наших менза и због мешања њиховог рада са радом једне

петнаестодневне мензе чија Је управа добијени новац за плаћање кнрије трошила на коцки н пнјанчењу. Да би се што боље спровео систем организованог рада и економисања, економске организације су се на почетку прошле године централизовале у Одбор студентских екокомских организација. Преко Економског одбора купујући у великим количикама мензе и Дом студенткиња добијају намирнице по повољнијој цени него што би могли кад би набављали појединачно. Он је организовао сабирне акције, приредбе и предарања, а приходе додељивао организацијама према њиховим потребама.

Само на тај начин иступајући ■ заједнички, економске организације моћи ће одговорити сво јим задацима економском збрињавању студената. У току последња три месеца цене намирницама биле су у сталном порасту. Тај порастцена намирница тешко је погодио све мензе и Дом студент киња. Приступити повишењу цена у сразмери повишења цена намирница није се могло због слабе платежне моћи њихових чланова. Тај издатак који се појавио повишењем цена намирница покрива се ванредним приходима и редовном помоћи коју мензе добијају од ПотпорНОГ удружења. (Видитабелу доле) Приходи од уплата за храну у свим мензама и Дому-студенткиња од 1 октобра до 31 маја износе 1,623.294,38 дин. Укупни приходи свих наших организација износе 1,928.481,27 дин. 0 снази и активности наших економских организација најбоље говоре цифре. Њихова активност се нарочито огледа. у великом броју студената који се окупља око њих и прибирању ванредних прихода за исхрану запослених студената. Решење питања исхране великог броја сиромашних <пу<дената изискује велике напоре; економске организације, захваљујући оваквом стању какво је већ две године на Универзитету увелико су у томе успеле. Захваљујући високој свести студената да ће здружени најбоље решити заједничке проблеме захваљујући пуном разумевању на које наилазимо код г. г. професора у раду на решавању тако важних проблема, економске организације су на најбољем путу да кроз решење овог питања пруже могућност студирања великом броју сиромашних студената. Својим исправним радом, располажући милионским сумама, наше економске организације су стекле пуно поверење свих поштених студената, што потврђује велики број студената који се окупља око њих. Нови успеси у њихову раду иеће изостати једино онда ако постоје објективно повољни услови за њихов рад, какве услове пружа једино овакво стање мирног и конструктивног рада на нашем Универзитету, за које се залажу сви поштени студенти и које ће омогућити још веће успехе у раду економских оргвнизација на остварењу постављеног циља. 1

Приходи од помоћи Уннверзитвта, Потпорног удрунпња, прилога и прихода од приредаба и предавања.

Рад мировног одбора преко лета Студентски мировни одбор скреће пажњу свим колегама да се за сво време лета могу за сва обавештења и осШале услуге обратити на адресу: Доситијева 20 или на РедакциЈу „Студент-а", Симина 14. Београд.

Милинко Ђуровнћ

Резултат четворомесечног рада потпорног удружења Студената Београдског Универзитета

Скуиштина Иотпорног удружгња студената Београдеког универаитета одражана Је 18 марта о. г. За неиуних седам дана Управа Потпорног удружења организовала је рад. Највећс студентско удружон.е на Београдском универзитету, најача студентска економска органиаациЈа одмах по свом постанку раавила Је у пуно] мери споЈу делатност. Одмах су додел.ене позајмице еиромашним студентима за месец март, затим за април, ма] и Јуни. Колико Је сиоомешпих студената добило ноза]мице и у коликом износу, може се видети из следећих табела:

Одобрено Је 1280 позаЈмнца. За иохрану студената одобрено. Је у тову четирн месеца 128.660 дин. ндн 42% а аа стан, одело, тавсе, аечење и др. 172.860 дни. нли 58%, од чега око 50% аа отан, а свега 8% за остало потребе. Претходне цифре поваауЈу од волнвог ]е огромвог значаЈа Потпорно удружење аа сиромашне студенте. Од каво Је Потпорно удружење почело са радом, скоро нема више гладних студената. Један део наЈсиромашнијих студепатв запослен Је у студентским меизама н другнм екоиомсвнм органнзацнЈама где ]с веКини обеабеђепо у замсни за рад храна, а Јсдном малом делу и стан и храна, Други већн део њих добиЈао Је у тову протекда четирн месеца позаЈмвце нз Потпорног удружења за храну. Потпорпо удружење заЈедно са осталим евономсвнм орга-

низацијама обезКедило Је исхрану од ЗоО—4oo најеиромашнијих студената мессчно. Тако су Потнорно удружењс и остале скономске организације спаслс иеколико стотина њих од наЈтежи последица сиромаштва, од хроничног гладопања. Наши заједнички, сложни и истраЈни напорн, које минимо већ ноколико година, да обезбеднмо задовољење наЈелемонтарнијих потреба оних наЈсиромашиијих међу нама, постижу крупне резултате. Не гладују више они, ко]и су скоро, до стварањв Потпорвог удружења морали студирати, мучећисеглађу животсиро-

машннЈих међу нама постао Је сношљнвиЈн, ма да ]е Још врло тежак. Потпорно удружење Је потпомогло да сс олакша исхрана наЈвећегдела студената здравом а Јевтином храиом у студснтским мензама н домовима на Још два начина: упућуЈућн оне студенте коЈнма су се одобравале позаЈмице за исхрану у студентске мензе и домове н новачнпм помоћима студентсвнм мензама. Овс годнне су цене основних жнвотннх намнрница екочнле према прошло] години. Нарочнто су у скоку месо, хлеб н пиЈачне намнрнице, па чак и векн монополскн артикли. Куиовна моћ оинх студената коЈи се издржаваЈу од сопствених срсдстава ниЈе се повећала. Услед тога мензе нису могле да подижу прстплатне цене храквалнтет хране, Јер нм Је омогућнло Потпорно удружење своЈим помоћима да не поднгну претплатне цене

' и дц ||о погоршају квалитет храие. • Потпорно удружење је помогло сту» дентеке мензе еа укупно дин.Bб.lН)o. Иауаев .»« 700—800 студената, воји 1 станују у етудентским домовима и ■ Још за Један мали број њи\ коЈи ста-1 нуЈу у приватпим станокима, за ске ■ осталс студенте проблем здраких н ■ Јевтиних станова је Једап од основних ■ проблема. Решен.е овога проблема • Је могуће само зидањем нових всли' ких студентских домова. Потпорно 1 удружење је и у овом помогло првенI ствено сиромашним студентима. Ско■ ро бO% позаЈмица за ова четири • меседа рада одобрене су за плаћање стапова. Од 150-200 студената месечно добијало позаЈмице од око 200 динара за плаћнн.е стана. Потпорно удружење наследило Јв ) стари Фонд за потпомагањо сиромашних етуденнта. Стари Фопд постоЈао је и радио око 00 година. За то време стекао је око 400 чланова утемсљачз и добротвора, чи]и улозн = пролазе 1,000.000 динара. Сва та имовина заЈсдно са наплаћеним потражиживањима старога «I»оида од његових дужника чинн данас Резервни фонд Потпорног ул ру жеља. Данашња Управа има намеру да са тим новцем подигне Један студеитски дом. Ова сума мала је да би се подигао Један јвећн студентски дом. Зато ће ова управа упутити модбу ПеоградскоЈ општини да Потпорном удружењу поклони Један плац за поднзање дома. Поред тога п ова Управа а и будуће мораће да раде на сакупл.ању средстава за подизање дома, а евеитуално и закл.учити Један заЈам Да би до подизања дома што пре доотло. I И на оваЈ вачин Потпорно удружењо I ће допринети решавању проблема I здравих и Јевтнних студентских ета, нока. Потпорно удружење поетав.<>ено Је ) на врло здраву основу. Његова новчаиа средства увећаваће ее на годние у годиву за суму од око 850—400 хнљада дивара. Три четкртине новца оно ће даватн на беекаматни заЈам студентнма, коЈш еу обавезвн да га одмах посде упослења а наЈдажС 18 односно 9 годнна носдо упнса иУннверзнтет. ТеорнЈскн за некоднко десетнна годнна Потпорно удружење ће нматн нмовнну од неволнко дееетниа мнлнона дниара. Међутим у овмм првнм годвнамн рада Потпорно удружење ће расоодагатн еа сумом од око 490.000 дннара мннимадно годвшње за потпомагање снромашннх етудената. С обанром на то да се на Потпорно удрухење обраћа огроман броЈ снромапганх студената за нозаЈмице тражећн од њега вигае нсго што оно иоже да нм да, дужност бн бнла меродавннх државних фактора да преко Уннверзнтета помогну Потпорно удрушење за што већим сумама новца. Мн не тражнмо ништа што је пемогуће. Кад могу многе напредне н кудтурне земље, које нмаЈу сразмерно далеко више ннтедектуалаца, као на пр. Чехосдовачка, Францусва, СЈед. Амернчке Држаае, да о државном трошку подижу н нздржаваЈу студентске економске н здраветвенс установе (студентске домове, санаторнЈумс н т. д.), тим пре бн трсбала то да чинн наша држава, коЈа у вултурном погледу много заостаЈе кна поменутнх аемаља. Потпорним удружсњсм упранљаЈу студевтн у сарадљи са своЈнм ггрофесорнма. Њсгооим досадашњн рад локазао сс озбиљан нсправан и органнзован. Студентима се може Јсднно пружити права момоћ прево стгудснтскнх организациЈа. Потлорно удру. жење Је органмзацнЈа преко коЈе с* може инјбољс помоћн студентнмц нашег Уннвервитета. А студентк имаЈу право да траже помоћ, Јср и м Је потребна да се оспособе да би што боље поелужнли своме народу.

Преглед одобрених позајмица студентима Универзитета у Београду из Потпорног удружења. За март 1938 Год.

Да ли да студирам ТЕХНИКУ?

Определити се аа техкичке студије значи бнти сиреман за један дуг и непрекидан рад. Не само што то захтева сама пркрода студи>а на Техиичком факултету, већ и »бог велнке заосталости наше зеиље у псхгладу примене модерие техннкс, па се према томе у том погледу мора много учинити за шнроке народне слојеве. Студије на Техничхом факултету ■ПЈају преиа урадби четцри и по годнне, међутнм, мали је броц оних којн за то време заврше, тамо да се може рсћи да је нормално кад са сврши за пет до шест година. Већнна студената очекује чного више практичног знања него што добија Дз време студкја, а нарочито за прве две голнне. Прве две године стуДНЈе су више посвећснс теорији, док

се треће и четврте годнне шшјс ради практично. Технмчки факултег нема довољан броц лвбораторија у ко>нма би могли сами студенти ра дити и употпулавати својс теорпјсхо знање. Настава је подељша у четнри отсека: машинско-електротехннчки, грађевннски, технолошки н архитектонски. Прва два отсека су дал»е издел>еиа у вмше групе. За прве две годнне студцја слушају се на свим отсецима већнком исти прадмети. Обично се мисли да студенти технике нмају велике матернјалне издатке за сам рад на факултету. Углавном кад се наузму улнсне таксе, школарнна и таксе за нспите, што све у истој мери морају платити и остали студентн, други кздаци (прибор за цртање и др.) нису тако

иелики с обзиром «ј јо што се студе«ти чеђусобио лочажу. Нешто мало већи су материјални издаци само на техжхлошком отс«у, јер је то скоочаио са рцдом у лабораторији. 3* оне, који намеравају да студирају технику, поставља се јоси јадно пктање, а то је, боравак лреко чктаве школске годже у Београду. стручном раду од велике су користи за студенте стручна удружсн>а која одржавају разне курсеве нз о6*асти техннчких наука и праксе, ладају кљнге, организуо' предаван»а, научне ексхурзије и тд., тако да она много помажу студемтшга у њиховом стручном раду и олакшавају им сгудије.

10

„СТУДЕНГ

Бро) 15-16-17

9О. О. 5 о ж о а О. «0 о. Н ■: к 8 С & о ш О X ОЈ Ш « о * о. о. с < «г >г >> 1. ипшга студ. менза 51 43 55 40 46 35 33 38 341 2 Пдјвођанска акад. 35 37 37 37 31 41 44 44 306 3 трпеза Менза Поллприврсдно32 32 32 31 31 32 25 22 237 шумарског факултета 4. Менза Удружења југо15 20 25 30 34 31 27 29 211 словенских медицинара 5. Дом Удружења сту6 6 7 8 10 9 9 8 63 денткиња 6. Менза студ. културног 40 литерарног удружења Просечно месечно по з студ. »Бољаи Фаркаш« 7. Менза Јеврејског академског потпорног друштва Просечно месечно обезбеђивали по 20 студента. 160 8. »Самопомођ«. 131 131 131 П1 И 111 И1 11 94 У. Удружење студената Потпомогнуто у току школ. 48 против туверкулозе год. прос. мес. по о студ. Укупно 1500

Просечио месечно храничо се; О. 1« >о е Е о О. (0 \о < ■ в о X о, 9 % 1 О. 03 •-> О. ■ о. ч е Н о. 2 О. а < ‘в 25 о ш а 2>. Општа студ. менза ... 226 183 153 141 204,9 170,9 123 181 1401,18 Војвођанска академсиа трпеза 2СЗ 213 219 231 271 261 235 234 1867 Менза Пољопр.-шу135 128 132,5 121 129 116,5 125 149 1036 мараког факултета ... Менза Улруж. југословенских медицинара 12( 141 113 136 122 126 106 184 1045 Менза »Боље и Фаркаш« 45 47 44 44 32 5:> 57 53 372 Менза Јеврејског акад. потпорног друштва... Дом Удруж. студенткиња 11 1 112 Јрссеш 112 го п( 96 63 ст 115 удента 114 115 110 504 890 Укупно 7115,18

Универзитет Потпорно удруж. Ириоза ■ □рахода || °Р*Р ■ Укупио Општа студентска иенаа 21087,38 28.500 16937,5о 66524,88 Војвођавска акад. трпева Менза Удружења југословенских Менза Пољопривредно-шумарског 51М)0,16.000 42898,63898,— факултета Менза Удружења југословенских '»876,21.50( 9788,75 41164,75 медицинара 7621,19.00< 18815,45436,— Дом Удружења студентцин»а Менза Јеврејског акад. потпорног 19341,65 19341,65 удртжења Удружеље студената против тубер— 29599,25 29599,25 беркулозе — 39222 ,19 39222,19 Укупно... 43584,38 85.01И 176602,34 ЗС5186.72

о. о О. ФАКУЛТЕТ 3 О о ? . о СЛ 31 8 2 и1 ЈГЗ 2 5 О Д О Б зл храпу Р Е Н С 1 »а сгав ■ ос| т«ј* потрсбе | Сиега д и и а р а 1 Правни 122 13 5Ј0 12 65 ) 31 23 2 Пољшривре 'нс-шумарс си 27 3.9 0 2.65) 6.55. 3 Филозофски 18 2.400 2.28) 4.68. 4 Технички 18 3 '0(1 1 65) 4 65 5 Медицински 9 1.210 1.1.10 2.3.1 6 Ветеринарски 6 6 0 95) 1.55 7 Вогословски 2 6 0 60. Укупно 335 ' 2 2 30.280 21.280 | 51.56 За април 1938 ГОД. 1 Прани 148 6.000 25.150 31.150 2 Пољопривредно-шумарски 38 4.590 4.550 9.050 3 Филозофски 26 3.050 3.850 6.900 4 Тсхпички 24 1.900 3.200 5.100 5 Медицииски 16 600 2.600 3.200 6 Ветеринарски 7 500 950 1.450 7 Богословски 5 300 850 1.150 Укупно 289 264 16.850 41.150 58.0 О о За ма| 1938 год. 1 Правни 184 23.400 21.550 44.950 2 Пољопривредно-шуиарски 38 7.200 7.200 3 Филозофски 37 4.880 4.650 9.530 4 .Технички 36 4.100 4.250 8.350 5 Медицински 20 1.900 2.800 4.700 6 Ветеринарски 7 600 1.150 | 1.750 7 Богословски 4 900 200 1.100 Укупно 360 326 35.780 41.800 77.580 За Јушшшш 1938 год. 1 Правни 255 22.800 41.870 [ 64.670 2 Пољопривредно-шумарски 52 7.000 5.600 12.600 3 Философски 40 3.450 6.650 10.100 4 Технички 47 4.150 7.000 11.150 5 Медицински 29 3.350 4.050 | 7.400 6 Ветеринарски 11 2.550 | 2.550 7 Богословски 4 900 | 900 Укупио 470 438 . 40.750 68.620 1 109.370 Свега за март, алрил, мај и 1 јуии 1454 1230 123.660 172.850 296.510