Студент

НА МОРЕ, НА МОРЕ!...

Три колоније

СТУДЕНТСКОГ ЛЕТ. САВЕЗА Заједничка колонија са чехословачким студентима у Петровцу на мору, нова колонија на Охридском језеру и климатско летовалиште и огторавилитте у Делницама

Школски распуст је ма прагу. Пред многе студенте поставља се питање где ће и како ће провести лето. Многи од њих неће се ни за време распуста одморити, него ће и лето провести у напорном рад>'. Само један део студената имаће ту орећу да после загушљивих учионица нађе тако потребни одмор и опоравак. Огрпнути

од живота мало времена да се направи један предах у тешкој и непрестаној борби за егзистенцију, осетитlИ се бар кратко време младим и безбрижнИм, то је сан великог броја студената. Да би се што већем броју њих пружила могућност да остваре ту своју жељу, неколико студентских организација приређују колоније за летовање у разним

крајевим. наше земље. Међу тим налазе се и три колоније Студ. Лет. Савеза. Студентски Летовалишни Савез је својим дугогодишњим радом привукао пажњу великог броја студената, па и за његове колоније постоји велико интересовање. То интересовање је ове године утолико веће што Савез приређује заједничко летовање са чехословачким студентима у Петровцу на мору и што отвара нову коло-

нију у Охриду, поред већ омиљених Делница у Горском Котару, близу Сушака. Боравак студената братске Чехословачке у Петровцу на мору учиниће ту колонију још привлачнијом и посећенијом него што је то и иначе до сада било. Петровац, романтично иестанце на јужном Јадрану, биће летос право студентско насеље, јер само из Чехословачке долазе око сто студент• киња и студената, а наших ће бити вероватно исто толико.

У циљу што бољег упознавања и зближења са колегама из Чехословачке, у колонији ће се одржати курс чешког језика и низ културних приредаба. Стварању дријатне другароке атмосфере, правог омладинског штимунга пунијег живота и разоноде допринеће, поред заједничког купања и сунчања, још и зеселе другар-

ске вечери са кратким позоришним комадима и игранкама, као и разие врсте спортова: пинг-понг, лака атлетика, веслање, футбал, хазеиа, шах и т.д. Сви чланови колоније макар и са најразличитијим инособннама, моћи ће у тако разновроном и пуном програму да нађу задовољство. То је баш оно што чини да се човек пријатније осећа у

студентској колонији, него у много скупљим летовалиштима, где је све укрућено, хладно и званично. У циљу да се студентима пружи прилика за што разноврснијим летовањем С. Л. Савез ове године отвара нову колонију на Охридском Језеру. Охрид са својом историскои прошлошћу, са многим остатцима римске и средње-вековне културе, са животом у коме се преплиће старо и ново, исток

и запад, једно је од најинтересантнијих места у нашој земљи. То се види из великог одзива за ову колонију. За љубитеље природе, купања, излета и спорта Охрид са романтичним планинама и непроходним шумама, са плавим дубинама Охридског језера. са питомим обалама и дивним плажама заиста је незаменљив. Овим ће се пружити прилика иногии студентима да се упознају са тако дивним крајем и његоаим разноликим животом

и да у веселој омладинској атмосфери и уз ниску цену проведу месец дана. Студентски Лет. Савез побринуо се и за оне којима је потребан опоравак у шуми и зато ове године одржава колонију у Делницама. Они којима треба што више свежег планинског зрака, што више одмора и разоноде уз весеље и песму, спорт и забаву, све ће то наћи у нашој колонији у Делницама. Делнице, са својом дивном околином и здравом климом с?. близином мора и дивних предела за излете све више постају привлачна тачка за многе наше и стране туристе. Студентске колоније су још један пример високе развијене свести и солидарности наших

1-Iудената. ине су пример шта се све може постићи заједничким снагама, јер се на овај начин омогућило многим студентима, који иначе не би могли ни помцслити на летовање, да проведу месец дана у нашим колонијама. Уз то С. Л. Савез шаље сваке године извесан број сиромашних болесних студената на бесплатан опоравак, а трорак око њих сноси Савез из сретстава до којих долази од уписа и издавања легитимадија за повлашћену вожњу. Колика је корист од студентских колонија најбоље знају они који су у њима већ били. Изнурени и бледи при поласку враћају се они свежи, одморни, препланули од сунца и оснажени за нове напоре који их чекају.

Петровац на мору

Охрид

Делнице

Културни рад на колонијама

Месед дана омладинског другарског живота на мору, под жарким медитеранским сунцем, уз песму и ведро расположење то су дани који у срцу младости оставе неизбрисиве, дивне успомене. Али иије само море, усијани песак и кактус, сандолина и барка на месечнни оно што нам тако дуго остане у сећању, него и дух, ведри, здрави дух заједничког пријатељског и интиммног живота. То су дани нуии свежине, смеха и кикота, да«и када уз најразбуктаније расположење исто тако озбиљно и радо слушаш хронику културних догађаја, епизоде из живота тог краја, приче о гусарској прошлосли или ватрене омладинске речи 15 августа. То су новине, усмене и зидне, шаљиви скечеви, врабац или литерарно вече. То је заједничка песма на жалу, уз тихо подрхтавање гитаре или виолине. И море, и прад и романтични пејсажи све 6и то било штуро, кад нас не би тако јако везнвала та невидљива нит ДЈ'ховног живота. У тнм часовима, рекао би, да нам свима једновремено куца срце, дасви једнако дишемо. У почетку у сваком нашем поздраву или осмеху видиш по мало нелагодности. Ими се

трудимо да разбијемо ту ледену незаинтересованост према другом човеку, према сваком непознатом младом човеку и та усиљеност, често невешта и наивна, одаје најбољу нашудобронамерност да се спријатељимо. Али то не иде лако, особито поједкначним приступањем. А кад на уској клупи на случајно седимо један поред другог осетимо за време извођења неке тачке из вечерњег програма како нас подједнако исти мотиви, исте речи, речи о нама, омладини онда је дискусија, па затим измена мисли, о себи, о другом, о свему неизбежна. Ту је осећање другарства и прија-

тељства шонтано изражено али нскрено, топло. У томе је проблем наше! културног рада на колонијама Пробудити у човеку осећања да тежи за нечим што ће нас чврсто повезати. Тај дух, човекољубив у правом значењу који је прожет осећањем треба оживити на тај начин што ће се животу дати што пунији што здраиији и што једрији садржај. Стога иовине, вечери културе и забаве, озбиљна предавања не смеју бити штури, укалупљени и случајно састављени. Све се мора подеоити моменту и расположењу, јер таква доживљавања су донекле уметничка, а у сваком случа’ осећајна и племенита; оиа треба да побуде човека, да га задовоље, да га одушеве, а таква доживљавања сушта противност сувопарном књишком сазнању. Младост треба изживети, потпуно и правилно и такав живот мора бити неусиљен и неприкривен, природаи и отворен. Још један проблем врлознауајан заправилну културну делатност је додир са мештанима. Досадањи рад је имао у томе доста недостатака. Додир са народом личио је као да ми нисмо његов део, наше познавање његових прилика било је ■слабо, а интересовање за ње-

гове потребе скоро никако. Ми морамо бити свесни да у тај крај не долазимо само да уживамо његове лепоте и чари, него да смо истовремсно и носиоци просветне и културне мисли, којом треба да помогнемо његовом просвећивању и отварању светлијих чидика за будућност. Потребно је о. г ,ржа ти забаве са приступачиим програмом, предавања о здравственим и друтим приликама, а што Је најглавније привући себи омладину, спријатељити се с њом, осетити да нас све младе веже иста судбина, иста мисија: рад за срећнију будућност. П. М-ић

На излету

Одбојка

Медицинари, пођите но размену

Школска година је лри крају. Још једна година плодоносног рада ј,е завршеиа. Последњи пут преврћемо дебеле књижурине и раскомадане табаке. Кроз који дан су испити. Идемо да окушамо срећу. Око срца нам је некако хладно. Али ми смо храбри. Проћи ће и то. А после? Француска, Чехословачка, Пољска, Бутарска ... Чекају на нас. Идемо Иа размену. * * * Ми медицинари имамо нешто што мало који студенти имају. Имамо могућност да преко лета проведемо два месеца у иностранству. А услови? О томе се брине наше активно Удружење. Беоплатан стан и храиа а понегде још и џепарац! Педесеторици медицинара из Београда нружа се прилика да за време великог распуста буду у Француској, Чехословачкој, Бугарској, Пољској... или чак Летонији^ Није потребно наглашавати од коликих је важности то за нас медицинаре будуће практичне лекаре и културно социјалне раднике. Боравити Два месеца у културној средини, практиковати два месеца по најбољим болницама и клиникама Европе, значи за нашу стручну спрему и за наш културни одгој много. Материјални услови под којима живи већина медицинара не дозвољава им ни да помисле на какво усавршавање на стручном пољу поготово у иностран|ству. Прско размене медици-

нара нама се омогућује да у највећим научним центрима ћвропе чујемо најбоље научне ауторитете, да упознамо шстеме здравствене служое и медицинске наставе у .појздиикм земљама и да употпуниМО СВО је прилично штуро медицицско практнчно знање. Већ нмз година мењају се генерације ме* дицинара. клннике Ирага,.Варшаве, Иариза, СофиЈе, Вукурешта, Риге и других градова су ли врло до&ро познате. 11ричали су нам много о својим утисцима. Рекли су нам: видети Мазагукоуе домове у Ирагу, НбрИа! Вошз у Наризу, Јегиз у Варшави, значи видети шта значи медицина. И данас нам причају да у француској медицинари раде на клиникама већ од прве године, да у ЧехословачкоЈ медицинар значи скоро исто што и лекар јер ради исте послове итд. итд. А миј' За нас практична медицина долази у оозир тек кад завршимо студије! оначај размене добија шири карактер кад се узме у оозир колико она има утицаја на културни и друштвени одгој медицинарске омладине. У слободној, оратској и пријатељској средини зближујемо се са друговима медицинарима Чесима, Пољацима, Французима, Словацима и другим. Слушамо о њиховои омладинском раду. Видимо у њима себе. Увиђамо да н?с исти пррблеми муче и трудимо се г а их заједничким напорима решимо. А онда —, видици постају широки, наде велике, перспективе лелше. р

Вр»ј 15-16-17

„студенг