Студент

Шта сваки студент треба да учини преко лета

Завршавамо још једпу годину заједничког живота, још једну годину испуњену нашим свакодневним иапорима и радом. Ми ових девет месеци проводимо на Универзитету, стичемо стручно и културно образовање, радимо у нашим студентским оргонизацијама и суделујемо у студентским смладинским настојањима за иаша омладинска права и потребе, али истовремсно, стичемо и једну свест о дужностима нас пмладинаца пргма народу. Код нас су развијене моралнс сдговорности према сзојим дужностима, а дужност и обавеза данас су постале саставни дсо нас, јер смо у своме омладинском раду на Универзитету сковали једну високу свест да данашња омладина хоће живота, хоће полета у раду за свој народ. Ту, у дирекгпном додиру са тим непресушним врелом снаге, мп ћемо, обогаћени новим искуством, наставити наш рад пунин замахом у истом духу. Ми морамо одговорити својој основној дужности: не штедећи се, пружити нашој браћи омладпнцимаи народу сва знања која сми могли овде стсћи, објаснити им све и помоћи их у свакој прилици. Спшралачке снаге које носи у себи нашч младост мооају летос, по нашим завичајима, доћи до пуног изражаја. А те снаге ће то моћи и учинити, ако и тамо наставимо са иравим, конструктивним радом, ако и тамо остваримо ону стварну и искрену солидарност младих, коју смо овде успели да створимо. Стога се дтас код нас не поставља питање феријалног распуста, само као одмора, оно се поставља и као питање једног одушевљеног и с љубављу везаног одласка у своја места. Ми из Београда не носимо само једно индивидуално знање, него носимо и једну свест данашње омладине која хоће да то знање преда нашој браћи, нашем народу, који нас је и послао овамо. На постављено питање шта ми, као студенти, поред општег, заједничког рада наг свих, можемо преко лета да учинимо, Редакција је добила следеће одговоре:

Студент права

Пре неки дан изабран је за декана Правног факултета г. др. Ђорђе Таоић. Том лриликом посетили смо нашег новог декана, честитали му на новом положају, а он је био л»убазан и на шостављено питање: шта* може правник да учини преко лета, одговорио нам је следеће: Питате ме шта треба да ради један правни« за време лета (ферија). Да се пре свега после испита одмори, шета, купа, забавља, јер му треба што више здравља и ведрог расположења који су први услов за успешан рад. Ако је био довољно вредан или у сретним приликама да пОложи све своје испите или њихов највећи број, пошто су ферије дуге, нека прочита које дело сем табака и уџбеника, и нека мисли о каквом проблему који га нарочито занима. Враћајући се кући, један правник (као у осталом и други студенти) долазе у додир са народом, нарочито они који су

Ти нека не гледају сакњиге, него и како народ живи, и нека врше поређење између онога шхр су читали и што су чули о другим народима са оним што нађу код нашег народа и нека изврше суочење између теорије и живота. То је, између осталога, пут да се развије смисао и осећање да се хве што дође из науке или са'стране уме да примени на наше прилике. Најзад, нека посвехи мало времена и на то да од својега знања да нешто својој средини. У нашим паланкама и у нашим селима, и студенти могу имати једну корисну улогу поред остале интелигенције из ме» та. Од њих се може пре свега очекивати да својим младалачким одушевљењем покрену осталу интелигенцију на социалан рад обавештавања и просвећивања, толико потребан код нас. На селу они могу бити поред свештеника и учитеља, још употребљивији и кориснији. Уверен сам да они и сами доста ових ствари чине.

Студент филозофије

Мање или више у свим нашим местима постоје просветне и културне организације, којима треба да се прикључимо и помогнемо у раду. Код многих просветних удружења , постоје секције за учење писмености сељака. Студенти фидозофског факултета ту ће наћи своје место. Образоваће аналфабетске течајеве, помоћи да се диже просвета у нашим селима и отварају очи нашега сељаштва да оеално гледа живот и његове промене. У читаоницама одржаваће предавања 0 просвети, култури, итд. Где постоје гимчазије могу се образовати курсеви за поучавање средњошколаиа. Затим ; спремање програма и учествован.е у програмима народних свечаности, забава и весеља, спремање разних позоришних комада итд. Нарочито у омладинским удружењима, у читаоницама, по

селима. Ту ће студентска омладииа наћи другу омладину и помоћи је у раду. Постоје и разна женска удружења, која су као и остала, релативно, слабо активна. У та удружења ми треба да унесемо наШа срца и полет, нашу радиност и љубав. Не треба бежати од организација. Не треба сс бојати никаквих потешкоћа. И најминималнији труд донеће плода. Наше студенткиње треба исто тако да помогну та удружења, и да актипно раде, као што раде са својим колегама иа Универзитету. Јер само радом ми ћемо одговорити на жеље наше браће, на одушевљење којим нас очекују, одговорићемо нашим дужностима као будући просветни радници и савешћу наших младих душа, које хоће рада, полета и среће, које хоће просвете и културе своме на* роду.

Студент медицине

И правац и улога рада зависе од тога ла ли ће се преко лета бити у граду или у селу. с лекаром или без лекара. Рад се састоји у учењу и примењивању стеченога знања. У граду где постоје болнице и лекари, медецинар ће имати више приллке да учи него да примењује своје знање, пошто за то већ постоје квалификоване снаге. Радити треба савесно и систематски. Прибавити повећу свеску и у њу бележити своја запажања, ток болести и лечење болесника све до оздрављења. Проучити и ортанизацију болнице као установе. У многим болницама постоји већ годинама несређеп а драгоцен статистички материјал понудити и ту своју услугу. То ће бити довољно за једно лето и за одмор. У селу где постоји лекар иао се може стручно научити доста, нарочито постављање дијагнозе без многих помоћних средстава, под условом у којима

се налазе обично наши сеоски лекари. Треба исто тако ићи са лекаром и у посете болесницима, бележити запажања у вези са обољењем и животним условима, бележити празноверице и рћаве обичаје, који отежавају здравствене услове, како би се једном могло приступити борби против њих. брганизовати недељом крат ка предавања (по могућности са сликама и цртежима) о микробима и њиховом преношењу, о хигијени (потреба за нужпиком и пљуваоницом итд.), о сифилису, раку, туберкулози игд. Замолити да такиа предавања одржи и лекар из истога или суседнога места. Али то не значи да и медецинар сам не одржи таква предавања. Медецинар у месту где пема лекара има, поред поменутих, и друге дужности. Он треба и одмах да помаже. Ту нарочито не треба да се поузда ва у себе као лекара, неl о своју дужност да схвати више као дужност стражара здравља.

Студент ветерине

Посетили смо г. професора Вуковпћа у његовом каоинету и он нас је, као и увек, топло дочекао. Г. професор иначе бивши ветеринарски инспектор познати је наш научник и велики практичар ветеринар. У то име смо му и постави.ти питање. Шта би по Вашем мишљењу, г. професоре, требао да ради у току ферија ветерпне; његове дужности на селу и за село? Пре свега, ппчео је г. Вуковић, потребно је да сс спаки студент после наморног годишњег рада добро одмори, како би на годину могао са више елана да настави започети посао. Али... припрегио је смешећи се, тај »одмор« не смете буквално схватити. Јер сваки студент као син народа има и специјалних обавеза према народу. Он је позван да у народу живи, он мора да разуме и осети свој народ да би уистиих био дооар ветеринар. Он је позван да уноси светло просвете у наше непросвећено село, како би се одужио своме народу, а као меди-

цинар упућује на хигијену и последице зараза и других бопести. То су дужности које се никад не би смеле занемарити... Исто тако народ једном савесном ветеринару може да да пуно практичних користи. И то један студент ветерине не сме да пренебрегава или потцењује. Народ је уствари највећи практичар, и треба му прићи као учитсљу. Глелати како се музе стока, соли и пушта н? пашу, како се послује око ње. Врло је карактеристично и поучно бирање стоке за приплод, гле сељак уз једао днчно разу.мспањс врши избор уаимајућн у обзир све особине: упоређујући мсрећи, процењујући... Гlа сспу има и пуно народиих израза за поједнне органе. радове око стоке и сточне производе. Дужност вегеринара била би и у том правцу прикупл>ање овог народног блага, што је и врло ингересантно и важно за упознавање народне терминологије. За ближе упознавањс са својом сгруком топло препоручујем рад у ергелама и на кланици гд» би би прикупљали каракгернстичне случајеве, материјал, који би после и иама могао да послужи.

Студент технике

Студенти техћике преко лета имају много више посла него остали студенти, јер сем културног и просветног рада, који могу вршити као и остали студснти, морају се заСавити и чистотехничким проблемима.Позиата је пвар да наша земл>а уопште, а посеоно наше село, стоји у потелу примене Модерних техничких средстапа производње далеко иза европских зе маља. Може се рећи, да таква примена у нашој пољопривредн и не постоји. У многим наш..м крајевима се земље још обраћују средсгвима који.ма је обрађпвана и у старом веку. С друге стране, постоје огромна природна богатства која се не искоришћују. Довољно је напомснути, да се наша земља према количини водене енергије. напази међу први.ма у Европи, док по сеоским, а и т(о многиш градским кућама пема ни петролеумске лампе, а да не говоримо о електоичном осветлењу. такво сгање дреоа из оснои изменити, а тзј проблем се’ не поставља само технимарима него читавом друштву. У овом случају је техничарима задатак *а проблем проуче и да покажу пут којпм се он можс технички тввести, па да се онда, у зајсднтв са осталим народним слојеви 1 «, боре за њихово решење. Студетти технице. мада је њихо*о практично знатке доста слаЛ, могу бар мало помоћи у тј борби. На Техничком факултету кр нас студенти добијају мало пра тичног знања, које би моги директно сгавити у службу нроду. То долази отуда што е на студијама много рише пажњ обраћа георијској спреми, ксв се тек допнијс употпуњује имжњерском праксом. Поред свео

гога може се техничар, који буде провео летп на селу, посветиги ситнијим техничким питањима која се посгављају у њсговом крају. Треба само радити плански и смишљено да би се преко ситиих и л алих послова стекло потребно поверење код појединапа. Затим се може угледати на известан орој вррдних сеоских учитеља, који раде на подизању малих и јефтиних елеlстричних ценграла или изградњи мањих канала за наводњавање. Техничар може користитн при подизању и уређењу сеоских читаоница, домова и других зграда. Многима се то чипи да је овакав рад немогућ. Међутим, ако се само на једном 'газдинсгву поКаже макар и најмањи успех, ако јелна сеоска кућа или штала буде боље уређена од осталих, I го ће биги довољно да се и остали сељаци угледају на то газдипггво, те се на тај иачин може сгећи поверење читавог села, ггако ла се идућсг лета или другоу приликом може всћ приступити решавању зајелничких питања каја итересују једпо село (задруге, домови, сеоски пугсви и др.). Ако се при таквом раду студенти из једпог читавог краја међусобно повежу, заједнички расправљају о појединим питгњмма и обавештавају се о резултатима такве акције у појединнм селима, успех ће бити мпого већи и моћи ће се донети правилни закључци о основним потребама тога краја. Са тим питањима и са могућношћу њиховог решења треба онда упознати љузе из тога краја преко предавања по сеоским читаоницама, преко сеоских друштава и у свакодневном разговору, јер док се један проблем не поспави и испита не може се ни решити.

Студент агрономи/е

Велики број наших студена* живи преЛ лета на селу. 1Ш се може за то време да уради* Не би се могло у овом члани и у овом обиму све наброја! и систематски изложити, али V набацити неколико мисли о т ме, које ако нас само потста ну на рад и размишљање, МOl доста да користе. Тешко је п чети да се ради, а у раду ће? већ и сами доћи до свих могу ности нашега рДда, које су р« личите према крају а и прел. селу. Болести и штеточине на воl кама, културним биљкама стоци, харају у нашој пољ( привреди. Милијарде проп; дају захваљујући не само н мању капитала за успешну бо) бу против штеточина и болест! него у великој мери и незнањ; Упознавањем пољопривредн! ка природгм разних болесп мерама за спречавање ширен ових штеточина и болести, т тако лрагоцеии посао може вј шити сваки студент афономиј па и онај из прве године, к; и онај са других факултета живи на селу. Читањем књи посвећених селлку у већим гр пама ситан је посао, али а» се врши у ширем обиму од в ликог је значаја. По нашим селима постоје рг не установе као задруге, чита нице, књижииие и др. Све устапове користе сељаку. М сто студента агропо.мије је т мо. Било да се ради о акци за прикупљање књига за ч

таоницу, било да се држи предавања или течајеви из пољопривреде, оснивање задруге, читаонице и т. д, све је терен за рад студената агрономије и његова је дужност да ради не само то, него треба да настоји да и друге привуче у разне акције у корист села, као учитеље средњошколце из тога села и друге школоване људе. Потребно је организовање течајева за неписмене уз помоћ задруга, културних и просветних удружења која раде на селу. Ширење стручне штампе је необичпо потребно. (»Тежак«, »Сељачки буквар« и сл.) Оно се не сме зауставити само на препоручивању нсго и на заједничком скупл>ању новца као претплате за поједине листове. Најактивније учествовање у акцији коју води Одбор студснтских стручних улружења за испитивање села, јесте ангажовање учитеља, земљорадника и средњошколаца у тој акцији. Све су ово послови које може вршити сваки стулент агрономије. Не треба чекати на то што још увек мало знамо. Не смемо одуговлачити. Наше село је запостављено. Њему треба одмах помоћи.

Ширите „СТУДЕНТ"

О физичкој култури студената

Др. В. АрповЈљевиЋ

Данас већ није више потребно убеђивати студенте о корисности коју им може пружити рационалпо спровођење њихове физичке културе. Они су постали свесни тога и дају израза том правилном схватању у редовима свог листа Студент. Интелектуална омладина увидела је најзад да она мора за време свога школовања обезбедити себи, поред стручне спреме, и физичко здравље и правилан телесни развитак, Ако су и обезбеђене основне животне потребе и материјална средства за учење и рад, остала је незадовољена једна важна потреба. обезбеђење тела, његово правилно развијање и очвршћавање. Упоредно са интелектуалним намеће се потреба и физичког васпитања студената, како мушких тако и женских. Јер, без обзира на све друге разлоге, хигијенске, моралне и патриотске, који би се могли навести у прилог овог схватања, студенти се морају и физички оспособљавати да би могли одолевати свима својим обавезама које их у животу чекају. Јер ми живимо у времену кад интелектуалац није више привилегован. Све више и више он познаје животне тешкоће и учествује у животној борби. Већ од завршетка студија, а неки и у току самих студија, упадају у вртлог свакидашњипе и морају да обезбеђују себи хлеб својим личним напором. Али и са једнаком интелектуалном вредношћу, онај ко буде истрајнији и ко буде физички отпорнији, да са најмањим замарањем обезбеди своју службу, тај ће имати преимућство у животној борби. Психа и физикум, душа и тело, чине целину. Без здравог, уравнотеженог тела нема ни здраве н уравнотежвне пснхе. А ми ле кари знамо колико органског супстрата имају разне неурозе и психонеурозе од којих свет толико пати. Па на који начин треба да се спроводи телесна култура студената и ко треба да је организује? Физичка култура целокупне омладине морала би се и у нас спроводити по једном раиионалном плану, као што се то чини у другим земљама. Већ у средњој школи почиње методска припрема, где је она обавезна. Физичко васпитање је у тој средњошколској припреми колективно (колективна гимнастика). У то доба, упоредно са физичком снагом, у младићу се развијају моралне и социјалне снаге, као и осећај дисциплине. А затим, долазећи наУниверзитет, студент је већ свестан важности здраве телесне грађе и прожет је осећањем потребе да ову сачува. То убеђење ће га сад упућцвати на спорт. Он се неће подвргавати колективном физичком васпитању, већ ће се одавати индивидуалној физичкој култури и спортској специјализацији. Пстина Универзитет није примио на себе да се стара и о физичком, поред интелектуалног оспособљавања за живот. Први члан Опште уредбе универзитета

дефинише задатак универзитета овим речима: »Универзитети су највише просветне установе за стручну спрему, обрађивање науке и изграђивање југословенске националне културе«. Збиља, на основу овог прописа, Универзитет нема никакву дужност према студентима да се стара ни о каквој другој њиховој потреби, сем да им пружи стручну спрему. Али Аlта Маlег, мада јој закон то не налаже, не може се оглушити о једну овако важну потребу студената. Она их мора помоћи у њиховом стремљењу да се и физички правилно развијају. Не мора се за то универзитетска настава допуњавати обавезним физичким васпитањем. Боље је да се студентима у том погледу остави пуна слобода. Они могу своју физичку културу добивати преко спорта, у својим академским организацијама, у којима ће се груписати по својим способностима и по афинитету, као скаути, планинари, лакоатлетпчари, смучари, пливачи или веслачи. У слободним часовима студенти ће у спор-

ту наћи могућност за своју физичку културу и за здраву разоноду. Јер спорт није само телесно вежбање. Он је и игра, забава, једно неисцрпно врело животне радости, ведрине, здравља и лепте. Али за све овотреба им обезбедити терене и материјална средства, која они сами нису у стању у довољној мери да створе. Наши 'студенти немају својих игралишта ни за лоптање, ни за тенис. Немају никакве гимнастичке сале, ни могућности за веслање. За све то треба средстава. Све то треба дати натој универзитетској омдадини, а поред тога још и учитеље спорта, који би их поступно навикавали, вежбали и упућивали у избору врсте спорта. Јер и у томе се мора водити рачуна о физичкиМ способностима сваког посебно. У колико сам Универзитет није у могућности да пружи довољно потпоре, дужност би била Министарства васпитања и Министарства просвете да омогуће развијање спорта међу студентима. То им налажу правилно схваћени интереси државе и нације. Најзад, била би дужност и бивших студената, сада обезбеђених и самосталних људи, да помогну у овом погледу Школу, која их је стручно оспособила, а с њом и њене садашње ученике. Чудно је доиста да академски образовани људи, који су иначе били пионири спорта у нас, који су организовали спортска удружења и одушевљено улагали све своје снаге за његов напредак, они који су га популарисали и довели га до завидног степена, нису ништа учинили за својс млађе другове, за садаШње студенте. Ако сви ови званични и незванични фактори помогну ма и најмање наше студенте у овој њиховој прекој потреби, учиниће велику услугу не само њима него и целом нашем народу.

Једна нова књига га

М. Ђурив Савремепи пед&готки проблеми, издање библиотеке »Будућност«, свеска 62. Специјално у педагогији је тепшо данас искристалисати нешто тачно одређено и научно доказано. То из разлога тога што је педагогика млада наука, наука која се развија и чије ми експерименте и резултате тек сада опажамо и цијенимо. Но без обзира на ову тешку околност, писац ове мале књижице дао нам је врло јасну слику савремених проблема данашње педагогије. А што је врло важно, ои је тај посао и веома вјешто обавио. Писац, млади студент педагогије, нИје био наметљив. Он је повукао разлику између старијих схватања У педагогији и оних који су новијег поријецла. Јасно је истакао чињениЦУ Да оно што се данас третира у многим културним земљама, кад је У питању настава и васпитање, да је већ у једној од тих земаља, тај нови систем постао и стварност. Начин третирања ових нових, савремених проблема педагогије, који је млади педагог у својој књизи спровео, јесте јединствен и нов; Научна педагогија и педагогика, школа рада, наставни план и програм, методика нове школе, питање уџбеника и далтон план јасно су и кратко окарактерисани и приказани. Сам крај књиге, који говори о путевима нове школе, врло је згодан за примјену у нашој школи и изгледа да је и писан за наше прилике. Још само једна напомена. Г. М. Ђурин, премда врло млад јесте поред Милоша Јанковићг и Вере Штајн-Ерлих трећи иаш човјек чија је ствар штампана у издању поменуте библиотеке. А знамо да је већ 31 година откада постоји и дјела »Булућност«. На крају, књигу М. Ђурина топло препоручујемо. Може се добити код уредника по цијени од 4 динара. Д. Ћ.

Изјава

Колсгп НИКОЛА ВУКЧЕВИЋ, ст. тсологнЈе замолио нае ]е да обЈавимо да не прима никакву стниенднју Кр. банске Управе Зетске оановине,

БроуЈИбИУ

„студенг

5