Студент

ХРИСТО БОТЕВ песник бугарског препорода

У културном наслеђу Бугарске једно од највиднијих места науаима песнин, нопинар и. револуционар Христо Ботсв. Његова личност која својом акТивношћу испуњава трећу четвртину деветнаестог века, одиграла је огромну улогу у бугарском покрету за народно ослобођен>е познатом у историји под именом Препорода. Покрет је почео најпре као борба за оцепљење бугарске цркве оз цариградске патријаршије, (што је посгигнуто оснивањем егзархата Султановим ферманом од 25 фебруара 1870) али је доцније проширен на национална и економска питања. Национално и социјално питање у Бугарској сводило се скоро на једно. Ослободити се од турске власти значило је уништење феудалних односа, нестанак бегова као власника земље и обрнуто. У бугарском друштву јавиле су се две струје, једна консервативна тзв. »нотабили«, друга напредна која је хтела непомирљиву борбу против Турске, ва ослобођење сељака од феудалног ропства, борбу за коначно уништење »тешког болесника« како су онла навивали Турску. Оснивају се револуционарии комитети на челу којих стоји бугарски херој Васил Левски, умро за народну ствар на вешалима 18*3. За препород, за националну револуционарну нартију везано је име Христа Ботева и његов целокупан рад. Ботев је рођен 25 Децембра 184« (на дан Христова рођења и отуД име Христо), у варошици Налофер испод планине Балкана. Калофер је био један од оних малих цецтара у подножју Балкана, где се јавља покрет препорода. У њему су владали »чорбације«, људи са много новаца и поверешем турске власти. Њих је млади Ботев замрзео још од својих најраиијих година. Кад је после основне школе отишао да учи гимназију у Одеси, он уместо школе посећује ондашње руске револуционарне кружоке, којих је међу омладином било доста. Чита Черњишевског, Доброљубова, Писарева и сав со посвећуј« идеји народњаштва кбју проповеда руска школа утопигког социјализма и која је најбоље изнесена у роману Черњишевског »Шта да се ради?« Кроз ту школу прошли су и неки Срби, од којих је најдаровитији био Светозар Марковив. Кад се 1867 гратио у свој родни градић, Ботев је био формиран револуционар и одмах је почео да ради на спровођењу својих идеја. Тај рад био му је сметња за пријем у државну службу и он бива ускоро принуђеп да иде у изгнанстно, у Румунију. У Букурешту почиње да студира медицину, али ускоро напушта студије да би се сав предао револуционарном раду. У Румунији долази у додир са руским револуционарима народњацима Херценом, Нечајевом и др. Заједно са Љубеном Каравеловим и Левским, Ботев обрааује централни револуционарни комитет у Букурешту. После смрти Левског Ботев се ускоро разилази са Каравеловим, јер је овај пришао струји еволуциониста у ааступао у свом часопису »Знаше« идеје реформивма. До последњег- часа Ботев остаје веран идеји народног ослобођења путем борбе, а не путем погађања. КаД је 1876 требао да изби]е устанак у читавој Бугарској,

Ботев Нрелази са четом емиграната преко да се стави на чело народног покрета. Устанак, међутим, није успео, а Ботев у једиом окршају са Турцима и »чорбаџијама« погине, 2 Јуна 1876 год.

Као човек и иао реполуционар од заната Ботев је учинио много ва своју домоеину. Али да је остао само то, не би значио оно што ланас значи. Његов јавнн и ињижевни рад, његоки бистри политички чланци, оштра н немилосрдна сатира, шегона ноезнја ова поледн.а нарочито чине Ботева бесмртиим. За време свог живота у емиграцији а то је безмало сав његов живот он је уређивао и издавао низ листова. У листу »Будилник« штампао је највећн број својих сатиричних списа. То су већииом чланци који су се односили на дневне догађаје, писани из дана у дан ради задовољеша потреба листа Али у њима се види један дух оштар и проницљив, једно псро сигурно, један писац зрео и форми ран. У другим листовима које је уређивао, »Реч« и »Застава« пише углавно политичке чланке. Ту се види сав његов здрави смисао за политичку борбу, његова приврженост идеалу слободе и мржња на угљетача његовог народа. Поводом хајке коју је револуционарна штампа подигла на Париску комупу, Ботев пише: »Плачите ва Париаом, престоницом разврата, школом шпијунаже и ропства, плачите филантропи за палатама страшних вамонра, вслцних тираип, и« опоменицима глупости, варварства, изграђеним с отсеченим главама толиких Претеча, толико великцх мислилаца и песника, са самлевеним костима толино мученика за насушни хлаб плачите! Луде не може нико да утеши, бесне не можс нико да укроти!« Но главни део Ботевљева књижевног дела, оно што му је оставило вечити спомен међу живима, бесмргну славу то је његова пОезија. Тешко да постоји у светској

литоратури песника који је са голико пссама стекао толики глас, песника који је написао свсга двадесетак песама од којих није ни једна слаба. Прве своје песме Потеп јс почео штампатп одмах по свом повратку из Одесе, 1867. То су песме »Мајци« и »Брату«. У првој избија песимистичко расположење, са доста сличних мисли са песмом ТН. Јакшића »На Липару«. У другој се већ огледа политичко и филозофско убеђеше младога Ботева. Остале песме Ботев је с Нремена на време штампао у емигрантским бугарским листовима. Оне су писане у великим временским размацима и преправљане приликом сваког новог издања. Поједине своје песме Ботев је месецима носио у глаии пре него их стави на хартију. На н>ега се могу применити речи великог руског песника Њекрасова; »Борба ми сметаше песник да будем«. Ботева је оаиста борба сметала да буде песник, апи он је то постао упркос политичког рада и тешких економских услова. Као и његов живот, шегова поезија је сва прожета фанатизмом борбе. У јелној од својих најбољих песама »Моја молитва«, у којој устаје против црквене јерархије и насупрот религији истиче људски разум, Ботев каже: »Улиј свакоме, о боже, љубав живу за слободу, да се борн како можс да подигне дух народу. Оснажи и руку моју, кад устане роб иа мрака, у крвавом томе боју нек и мо]а буде рака« Песма »Борба« одише нихилизмом непомирљивом мржњом на силнике »Елегија« јо укор за онај пробуђени део народа, који још ништа не предузима. Али поред »Моје молитве«, најбоља му је песма »Хаџи Дмитар«. Хаџи Дмитар је био хајдучки војвода и погинуо на Старој Планини 1868. Неколико година после н.егове погибије у народу је постојало перовање да је жив. Под утицајем те легенде, Ботев је 1873 написао своју баладу, која почиње речима. »Жив је он, жив је...« 11о мноштву слика, техничкој обради и јачини израза, то је најбоља шегова песма, а може се такмичити са најбол.им класичним баладама. Са жаром и борбеношћу омладинца, нов и смео по сдојим идејама, Ботев је остао учитељ младих нараштаја. Већ 30 ■ година бугарска омладина прославља Дан његове смрти као свој лразник. Спаке године омладинпи из свих крајева Бугарсне долазе у једно усамљено планинско место иегде испод Старе Планине, да се поклоне успомени великог народног борца и да његов гроб оките свежим цвећем. Из безброј грла разлеже се песма која је даиас најомиљенији марш бугарске оиладиие; »Жив је он, жив је...«

С’. ДрагоЈпвић

К.оlеде I Коlедlоlсе. ир*sијlс 5е и 51ис1еп!5кј IеlоуаИ§п! sа\сг 1 копвШе роу!аsllсе осl 50°/ 0 па 5УЈта 6г±ачтт ЗеЈегшсата 1 ђгосlоуlта. ЦрЈб Сс ЈгајаИ сlо 1 ји!а а 51аје 30 СИпага 1 Iгеђа ргИо2Ш sПки га IедШтасlји, а 51ис1епИ и ипиlгабпјоsИ тоди робЈаИ р!5тот гаје Ипо 5а <llабкlт Иslот. Гргата

0 ИТАЛИЈАНСКОЈ УМЕТНОСТИ

>Кеппsl <ји (IаB Еап<l мо <llе 211гоппеп ђШћеп«. Тих се Гетеових речи сећамо, мислећи на Италију. „Јер је Гете”, каже Хајне, „огледало природе”. Имамо пред очима стабла у цвету. Помишљамо на Напуљ, град песме; Флоренцију и Венецију, жариште уметности; поља Ломбардије на којима се уздижу градови са својим старим звоницима; на свет који се окупља око њих и који се у песми присећа своје негдашње величине, који опет препуштамо Хајнеу „е-легично сањајући стоји над својим раскопинама” и који у себи и у својој уметности носи оне идеје које су је родиле; 'идеје слободе. Тако је било у Хајнеово време а то је време означавало почетке борбе Италије за њено ослобођење и уједињење. Данас? Италија пролази једну велику кризу. Данас, (кад говоримо о Италији), не мислимо на песму стабла у цвету и ведрину талијанског неба; нам као да је Италија издала саму себе издајући оно што сви сматраху, говорећи 6 њој, као њено обележје: њен слободни дух. Данас се неће наћи ни један крути Прус који се зграњава пред самим именом Италије, због мисли за њу везаних. Дух барбарства прекрио Је дух цивилиаације. Нема више слободе која је омогућила процват Италије. Па ипак осећања везана за горње Гетеове стихове остају и даље у нама, и поред данашњег стаЉа. Јер један народ не може издати себе. Само су појединци ти који то могу учинити. И животиња добија у своме болу, у својој тузи, човечанске особине. А тек људи ! Они ће то показати.

Уметност ренесансе је та која је створила уметничку славу Италије. И зато, говорити о талијанској уметности значи имати пред очима толико значајно време, оно тако светло радобље у историји човека и његове мисли, које обухвата крај средњег века и почетке новог: време препорода, време ослобођења од средњевековних стега које спутаваху људски дух. Везана за важност Италије, за њену материјалну снагу, за развој грађанства и, напоредо с њиме, идеје о слободи у данашњем смислу и саме слободе уметност Италије се снажи и развија. И ту се, на примеру Италије, види колико сам појам уметности какав данас имамо претпоставља идеју о слободи, колико је у самој сржи уметност инхе-

рентан слободан човек. Слобода, или бар идеја о слободи, предуслови су рађања уметности. У алијанским градовима, где се уметност јавља, ново грађанство претставља оне који се за слободу боре или је већ имају, и они постају носиоцима те уметности. Али, могу многи рећи, не долази ли то схватање о слободи, као предуслову уметности, у сукоб са постојањем толико лет\е и богате средњевековне уметности Италије у време када су се идеје о слободи једва јављале? Они који тако мисле двојако греше. Јер уметност средњег века стављају у границе које им је дала историја, што ту није могућно. Грађевина средњег века љуља се већ у XIII и XIV веку, иако по историским границама још постоји, и дела тог времепа у предвечерје новог века, већ носе обележја овог последњег и одатле њихова ве-

личина. И друго, јер се средшевековна уметност, и поред љубави коју за њу осе Камо, разликује по неким својим битним цртама од оног што данас обухваЊ појам уметности. Морамо знати да један велики део оног што ми у њој волимо долази од њене старине, чудности и иавесне удаљености од нас. Отуда разлика међу људнма ране и* велике ренесансе. Од Гиота и 1 Фра Гиовани Ангелика до Фиесоле, од Ботичелиа и Пиера де ла Франческа до Венецијана Тициана и Тинторета пут је велики- ВеКн је од оног који нас раздваја од оних последњих. Иако лепота сликарства велике ренесансе није сасвим „овострана”, није потпуно земаљска, ипак је раздаљина која је дели од земље знатно мања него код уметносги ране ренесансе. Отуда блискост, отуда толике везе које постоје између ње и нас. А да Је и уметност ране ренесансе велика уколико је „овострана ’, уколико је земаљски идеал, земаљско поимање лепоте превазишло одговарајућа средњевековна схватања то данас можемо слободно рећи, иако не мислимо да идеал уметнички треба круто одвајати од идеала који влада у једном времену. Рана је ренесанса деловала на људе свог времена својим садркајем а не својом уметничком тематиком. Нека данас делује на нас својом уметничком снагом и својом уметничком „овостраношћу”. Ако покушамо да из уметности разних времена и разних земаља извучемо нешто опште, блиско људима као таквим, онда ће епоха високе ренесансе, а у њој сликарство Венеције, поглавито Тициан и Тинторето, бити прилог Италије оном реду уметника и уметничких дела, који претстављају врхове у историји уметности. Са Тиеполом, Гвардијем и Каналетом престаје ИталиЈа да ствара већа уметничка дела «з области сликарства и вајарства. Као да јој је неко одузео једну особину по ксјој ју је свет познавао н слободан је дух Италије нашао музику којом је касније изражавао своје мисли и слутње. Данас немаг више никаквих уметности. Данас се у Италији јављају и таква мишљења да треба уништити и уметничке старине ИталиЈе (члан Италијанске академије, песчик Маринети). Значило би ипак потцењивати сам народ Италије и његов дух када би о његовим уметничким настојањима судили према оним двема скулптурама јединим делима фашистичке Италије на изложби италијанског портрета. Тиме би потценили један народ који се толико пута, у току историје показао способним за велика дела, велика изнена-. ђења, на свим пољима човекове делатности. Ј. Р.

Тицијан: Човек са плавим очима

ЈАНКО ЂОНОВИЋ Први дан Аустро-њемачке окупације

Сјутра дан ујутро освануо је чист, хладан зимски дан. Ведрина је пуцала као стакло. Устали смо рано. Баба је плакала крадомице, док је дјед ћутао црн и сјетан као земља. Мајка је свршавала обичне јутарње послове. Из села се чуо некакав чулни и неуобичајени жагор. Приђох прозору који је гледао на село. Испред сеоске цркве бљештало је нешто на сунцу да се очима тамо није могло гледати. На моје питање шта је то, дјед, прво рече да се не пентрам по прозору, а затим поче да прича како су Швабе лошле у село у саму зору. читави батаљони. То се сјакте њихове голе, исукане бајонете. Баба у том тренутку гласно заплака, провали се нешто из њенога грла као узао. Куку мени, дјецу ће ми Швабе заклати!... Муч! Не помами ми Њих неће нико заклати, она нијесу никсмг крива... Брат ми је већ био изишао из колијевке. Гацао је по кући и тражио да једе. Дјед припријети строгим и љутим гласом:

Дјеца да ми не излазе и 3 куће. Овдје нека сједе и пршкају по кући а могу се играти и са телетом на слами.... У ћошку, иза трупова око огњишта, преживало је једно мало шарено теле које су у кућу били донијели због зиме. Његово је срце куцало крепко и јасно као сат. Често смо наслањали уха на меку, топлу длаку телета и слушали те ударе. Дјед је изишао из куће. Ја сам горио од жеље да се искрадем и пођем у село. Желио сам да видим те Швабе о којима се је у нашој кући олавна причало. Уграбих прилику и утекох у село. Задихан јурио сам између међа, плотова и кућа. На средини села срио сам око десетак војника у зеленим униформама са пушкама о раменима и ранцима на плећима. Прошао сам покрај њих, нијесам био уопште ни од кога устављен. Кала сам дошаодо близу сеоске цркве, било је још дјеце из села, мојих другова; стајали су на улици у групи и гледали. Међу њима је био и наш »каплар«, најјачи дјечак

који нам је командовао и предводио нас у тучама са дјецом из лругих села. То ме окуражи. Приђох му весело. Пред црквом се све комешало од силне војске. Зеленило униформи мијешало се са зеленилом траве и све се то преливало, гибало, покретало. Непознати жагор је запљускивао Пред самим црквеним вратима један сиво-жути стог, што је подсјећао на свјежу мулину, обасјавало је јутарње сунце. Наш »каплар« нам се примаче повјерљиво: Ја сам се мало прије прикрадао онамо. Оно пред вратима је стог фишека, муниције. Хајдемоте, да украдемо неколико стега, послије ћемо на брдо наложити ватру. Ја сам прије претао фишеке у жар... Пуцају као гром! Пошли смо пред цркву. Густе гомиле аустријских војника сјеђаху на ракама, коломатима и самом путу. Непознати жагор се ширио свуда унаоколо. Наши сељани стајали су међу њима погнуте главе, ћутећи, обезоружани. Поп је био нарочито свечано одјевен. Нова, широка црна мантија жалосно се борала на њему. Он је трљао руке госпоствено и разговарао живо нешто са некаквим војничким старјешинама. Средином црквене авлије биле су наслагане купе пушака. Позади њих стајао је високи стог фишека.

Ми смо се провлачили кроз војску, приближавајући се муницији. Једна група војника нас задржа. Дјецо, на рад, на рад! Брже? Шта ћете овдје? Гледали смо на њих, сметени, зачуђеним, тупим поглеДом. Наш »каплар« се осмјели и рече: А што да ми идемо на рад, што не идеш ти ти си виши, ти можеш боље радити. Непријатељски војник га мало извуче за уши. Марш, кући. Ставићу вам ланце на руке ако будете и даље лутали овуда. Марш, Марш! Други војник мене лакше ошамари. Што стојиш ту као теле, што не идеш када ти се каже. Заплакао сам се. А затим сам револтирангм гласом рекао да ћу мајци све казати, и да ће он, већ, знати кога је ударио. Вратили смо се назад. Наш »каплар« нам рече успут: Погријешили смо. Требало је само један да се прикраде до муниције. Једнога би теже уочили У селу напшли смо на другу групу војника која је сједила на међама до пута. Били су исто тако зелено униформисани. Њихова одијела. цокуле, имали су особити воњ који је био пријатан. Пушке су им биле глатке, свијетле, кундаци сјајни као

огледала. Војници нас уставише благо, смијешећи се на нас. Један од војника нас упита, просто и срдачно као да је био наш сељанин; Дјецо, јесте ли се лијепо наспавали? Хоћете ли да вам дамо мало галета? Овај војник ме поче миловати по образу и коси. Вадио је из торбе галете. Узели смо, наравно, понеколико њих, брзо их приносећи устима. Галете су биле тврде, као окамењене, али некако слатке, фине, варошке... Чудио сам се само како ови непријатељски војници па да буду тако добри, љубазни, да нам дају чак и галете. Војници су се разговарали међу собом тихо и озбиљно. Мој иали је оволики. Писали су ми од куће да ове године иде већ у пучку школу. Нијесгм га видио има пуне двије године. Буцмаст је, и личи мало на овога дјечка, показа на мене милујући ме по образу све топлије, пуније. Разговарали смо дуго. Војниии су говорили, некако, као дјеца. Као да нијесу били одрасли. Питали су нас имамо лг код куће шта да једемо, идемо лг У школу, знамо ли рачунати до 50, која је најљепша дјевојка у нашем селу, и све тако. Наш »каплар« нарочито је отсјечно и весело одговарао на сва питања. Он је уједно појео највише галета. Рукама је гладио кундак

од пушке једноме војнику а овај га је гледао смијући се на њега. Када би ти мени дао ту пушку! Ја бих радо био војник, изјављивао је наш »каплар« сасвим озбиљно. 0, вјеруј, ја бих ти радо уступио то мјесто, само...., одговорио је војник лупајући га лако по раменима. Други војници запиташе нешто на језику који нијесмо ни мало разумјели. Сви су се смијали. Али тај смијех је био некако невесео, шкрипав, вјештачки. Климали су главама и гледали у нашега »каплара« који је даље изјављивао. Ја знам пуцати. Ево, видиш, за овај се клинац потегне.... Боље да заборавиш ту вјештину, дијете. Она ће те навести да убијаш људе као што то и ми чинимо. »Каплар« се није збуњивао. Ја нећу убијати људе. Има мнсго птица које нападају на усјеве и воћке њих ћу гађати. Војници су ћутали и гледали преда се.

НЕ БАЦАЈ .СТУДЕНТ' кад га прочиташ бећ га дај другоме да пр о ч и та!...

Бро) 15-16-17

„СТУДЕНГ

7