Студент

САЈС-ИНКВАРТ - ГАЈДА - ЉОТИЋ

ПРИКРИВЕНИ СЛУГА ОСОВИНЕ

Димитрије Љотић и одбрана независности Југославије

Откада је државна независ-1 ност и опстанак Југославије доведен у питање од нападачких и освајачких држава осовине Берлин—Рим које хоће да рилом остваре своју хегемонију у Европи, отада је у нашој земљи почео да се ствара и развија омладински родољубиви и одбранбени покрет. Под паролом: Омладино, када је отаџбина у опасности морају се све снаге ујединити родољубиви покрет младе генерације све више се шири и јача, постаје једна снага и гарантија више нашег самосталног државног опстанка, још једна брана заштитница наших угрожених, државних граница. Јединство омладине у одбрани земље добрим делом је већ остварено у Словеначкој и Србији. У Црној Гори, Босни и Херцеговини, Војводини све више се повезују омладинци разних политичких и идеолошких убеђења ради одбране заједничке им ствари своје земље, свога живота. Тај покрет младих већ до сада је пружио довољно доказа о својој бројности и снази свога родољубља, као такав прихваћен је од већег броја патриотских организација, поздрављен и помогнут од најширих народних слојева. С друге стране, оне је наишао' на жесток отпор разних политичких група и групица, против су устали сви издајнички и капитулантски елементи, свако са својих позиција, са разним политичким „теоријама" срачуна‘ кбш •»«••• ‘**ч и I

много су ојачале, његова активност све више постаје опасношћу. После заузимања Чехословачке републике, након што је Италија, окупирајући Албанију, постала балканском државом,~активност агената осовине невероватно је порасла у свим земљама на које су нападачи бацили око. У овом периоду, у овој коњуктури за шпијуне и издајице свих врста ЈБотић неуморно ради, лиферује своје „билтене" (до сада их је издао 14), брошуре, летке и друге списе у којима пропагира своје издајничке „идеје“. У овој кампањи противу свих демократских и патриотских снага, противу омладинског родољубивог и обранбеног покрета, противу београдских студената посебно, „Збор“ покушава прикрити своје право лице, не декларише се јавно фашистичким као некада. Отскора је и против „осовина уопште" јер зна шта о фашизму и његовој осовини мисле најшири слојеви народа.

Изолација Југосливије

По свим важним питањима нашег политичког живота Љотић мање или више отворено, заузима гледиште својих иностраних господара. Он у својим „публикацијама" иступа против- савеза Југославије са „трулим и немоћним демократијама“, јер је и то „вожење на туђој осовини“, он је против савеза, слоге и братства словенских држава и народа, ЛГМГ" 4 -Германи нису најве” м Словенгтва".

у Загребу, тако ону у Београду (билтен бр. 12). Љотић је противу решења наших основних унутрашњих проблема, он устаје противунационалнихправа хрватског народа, др. Мачека назива издајицом (у свом летку издатом после окупације Албаније) а политичке претставнике хрватског народа не мо* же назвати „разумним родољубима свога народа, чак ни свога племена". ЈЂотић осуђује борбу хрватског народа за слободу и равноправност, јер Хрвати њоме „пљују на своју хрватску прошлост, на смисао своје целе посебке историје" (ЈБотић у летку Два греха —)

Став према Хрватском питању

У часовима када се питање преуређења наше државе по ставља као питање њеног очувања, када се питање унутрашње консолидације Југославије поставља као питање њене даље егзистенције, када је очигледно да демократско решење лрватског питања претставља један од битних услова ефикасне одбранс Југославије у таквим тренуцима Љотић се са своје стране бори противу сређивања прилика и нормализовања политичког живота у земљи, противу решења хрватског питања, да би тако наша земља, несређена и неотпорна, што лакше постала пленом његових грабежљивих послодаваца. Треба ли се и за час поколебати за, чији рачун „Збор“ издаје летке и брошуре? Иовде

нас непрестано оперишу сви агенти осовине у свим земљама које спадају у њихов „животни простор". Љотић сматра да ће тим методама осујетити поједине родољубиве акције, да ће заплашити поједине организације, да ће деловати на извесне слојеве грађанства, да ће тако најлакше сузбити родољубиви покрет који господарима „Збора“ све више смета. По тој линији Љотић устаје противу студентског добровољног стрељачког курса и опомиње надлежне војне власти: „да пазе коме дају оружје у руке“. Са истог становишта у својим билтенима не налази довољно речи да осуди културно родољубиве манифестације и приредбе које су београдски студенти организовали и извети у току последњих два месеца у више од 46 места Србије, Босне и Херцеговине, Санџака, Косова и Метохије, Црне Горе и Војводине. Поред свих лажи и подметања и само Збора достојних измишљотина 'са којима је нападао студенте, Љотић је до сада мало имао успехајер „публикацијама“ које сам издаје и потписује мало ко верује у нашој земљи. Немоћан на послу плаћеника и издајице, Љотић је принуђен да се лати фалсификата, сматрајући да ће тим путем постићи оно што му није успело својим досадашњим „едицијама", Тако је Збор недавно издао два списа које је назвао „коминике“ а које је потписао са „Студентски одбор за одбрану земље“ Специјадни коми-

тив свих патриотских снага код нас Љотић иде руку под руку са осталим агентима туђина и непријатеља. Може ли се и за тренутак више посумњати да Љотић све ово не чини по налогу својих иностраних полодаваца? Неуморни рад Дим. Љстића противу свих ониј који се данас припремају за одбрану наше независности и територијалног интегритета, пропаганда издајничких „идеја“, ширење духа издаје, сарадња са осталим агентима „осовине," све то сведочи колико је Димитрије Љотић дзнас одан и блиско повезан са снагама наших непријатеља.

Наш став

Београдски студенти ставили су све своје снаге у покрет да са своје стране допринесу јединству целокупне омладине у одбрани независности земље и неповредивости државних граница. БореНи се за мобилизацију младе генерације ради одбране нашег самосталног државног опстанка, родољубива омладина је истакла као један од својих основних задатака и; борбу противу свих капитуланата, колебљиваца, издајица и шпијуна који само и једино служе остварењу планова наших непријатеља. Тешко искуство поробљених земаља, нарочито Чехословачке, опомињу нас на опасност акције баш тих елемената који имају много заслуга што су нападачи тако лако славили сврје освајачке походе противу слободних и независних земаља. Прсле свег

Број 3—4

„БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТ"

Страна 3