Студент

ЂУРЂЕВСКИ УРАНАК

Овогодишњем уранку који је приредио Радни одбор омладинских организација присуствовало је око пет хиљада омладинаца

Ђурђев-дан, празник пролеНа, дан младости и весеља. Сиво оловно јутро потсећа на јесен, а место очекиваног сунца сипи ситна, досадна киша. Али су младе снаге упорне, непоколебљиве и ништа не може спречити срца да не закуцају пуним жаром младости, и задржати песму спонтану и снажну. Промичу младићи и девојке са торбицама и ташнама, у капутима и мантилима. На перону маса расте као набујала ријека. Жагор, смех, довикивање, Препуни возови одлазе један

за другим. И последња. група је кренула. Разлеже се пјесма. Из једног вагона одјекује: „Са Ловћена кличе вила“, а опет из другог: „Ој, Като, Бугарко". Тамо се извија громко: „Биће наша земља цела“. И збиља та срца младости, што кипе необузданим жаопм

ге, не виде у том часу препре ке и било шта, што би их могло задржати или повести другим путем. Последња станица. Куља из црних вагона маса, појединци нестају у гомили која је све већа, пјесма, вјерни пратилац младости не престаје. Зелена поља, орошена кишом чекају на нас. Озелењела природа, одевена нашом младошћу пружа чаробну слику. Полазимо. Дуга стаза од станице, којом тече бујица младости, вијугаво се провлачи кроз траву и жито. Сви смо закићени зелени-

лом и цвијећем. Киша постепено престаје. .. Ено почело се разведравати.. чује се узвик. .. Биће, ипак лијепо, прихваћа други. Куле облака се ковитлају*у даљини, грмљавина потмуло одч-в»н-» I'ог-

поља као одзив пркосан и смео. Стижемо. Пред нашим погледом се протеже велика пољана, начичкана жбуњем и шаторима. На средини, као велика камена плоча, бијели се подигнута позорница. .. Ало, ало. Разлијеже се глас. Наша радна колона је подигла позорницу. ..Дивно, дивно. Усхићено прихваћа маса. Мало изнад позорнице вије се скаутска застава, шатори се нижу као печурке. Право насеље. Радознала сеоска деца трчкарају око нас. Знају да су прошле године могли да виде по нешто забавно и за њих, да чују пјесму, па да и сама учествују у колу. Маса од неколико хиљада младих људи препокрива постепено поље. Коло, пјесма, жагор на свакој страни, Свака покрајина игра, пјева своје пјесме. Далеко од учионица и школ ских клупа, радионица, градског хучног живота, срца С) раздрагана. Сви смо на окупу. Све младе снаге наше генера ције. Радници, гимназијалци, соколи, скаути, студенти као и омладина Сељачког кола. За час би човјек помислио да су сви ти млади људи створени за пјесму, весеље и игру, али су они сем младићске раздраганости носили у својим срцима још нешто више и светлије нешто што их је све као једног окупило, сјединило и довело у подножје плаве Авале да у сваком па и у овом часу покажу своју сиагу и јединство, своју вјеру и поле~ .р,Ј^всР але кНи в<е

зеленила малим тробојкама са исписаним геслом „Бранићемо земљу“ дошли су да манифестују своја осјећања и жеље и да Ђурђев дан, празник пролећа и младости прогласе и да ном независности и слободе. У подне је почео програм. Маса је дуго и одушевљено поздрављала речи говорника: „Догађаји у свијету утицали су на Вас да се окупите са геслом; слобода земље и чување њене части и достојанства". Сви као један мислили су исто и осјећали исто и када су се појавили г. г, ректор Дра-

гослав Јовановић и претставник војске дочекани су са одушевљеним поклицима „Живела наша војска“, Узбуђење је било достигло врхунац. Говорници су се ређали, сви су ов.и млади љ\ди кроз уста својих говог^

„У духу и мислима исплетимо један велики Ђурђевски вијенац у коме се налазе цвијетови братске љубави и елободе свих балканских народа. Нека живи идеја слободе и територијалног интегритета наше земље и народа. Нека цвијета слобода наше земље у части и достојанству, у братству и савезу свих слободних балканских народа". Иза сваке ријечи следовало је одобравање бурно и дуготрајно. Пред ширином видика, која је симболизовала њена стремљења и жеље, младост је

у слободној природи слободно проговорила и када се увече та иста ријека младих људи слила поново у бујицу градско? живота, у срцима је поткрепљена и ојачана порасла вјера у А'. своју снагу, и снаге л л-лну чнпгто

„Хеј Словени! “

Војвојјанско коло

Страна 6

„БЕОГРАДСКИ СТУДННТ«

Број 3—4