Студент

Реч унапред

Овим бројем наш дист почиње излазити под новим именом. Разлози који су руководили Редакцију за тим били су, нажалост исувише убедљиви. И овог пута учињени су напори да моћни Студентски покрет не остане с обзиром на околности ванредакциске природе без свог јединог гласила. Заиста, поразна је већ сама та чињеница да је наш лист у три године излажења био принуђен да три пута промени своје име. Методе којима се служио прошли режим према студентском гласилу, према студентској штампи уопште, биле су управо немогуће. У чистостручним ставовима, у најобичнијим интерстудентским питањима тражило се, наиме, нечега чега уопште није било; уносило се искључиво политичко обележје тамо где га никако није ни могло бити, придавао нам сс некакав „антидржавни“ карактер, подметало нам се у свим нијансама и бојама. Забране су долазиле једна за другом, често пута кад лист још није био ни изашао, док се налазио у штампи, што показује већунапред одређени,прин ципијелно негаторски став прошлог режимапрсма сту дентском гласилу. И то све с једном те истом мотивацијом: „да се проносе лажна тврђења.. и да се државне власти сметају у вршењу свога задатка* 4 (1) Упркос свега тога, наш лист се с муком ипак пробијао. Наш лист је излазио иако нередовно, с велим закашњењима и с великим финансиским тешкоћама. Кроз њега се чула студентска реч, одржавао став Студентског покрета по овим или они питањима. Наш лист је био заиста студентски, дакле и омладински. Ми смо гово* рили у њему о себи и о питањима, која се нас, студената, тичу и зато смо ми онда били и „сумњивпи“, и „деструктивни", и „антидржавни"; наша реч је бил& „опасна*. Забрањивали су нас. Због свега тога. А је ли то био стварни разлог? ...Сада пак наДамо се да ће се престати с тим и таквим методама према нашем листу, да ћемо бар сада моћи нормализовати наше излажење. Ако нам то није било могуке јуче, нека то онда буде данас, поготову кад се већ говори о демократизацији земље која пак не сме остати само као мртва и гола апстракџија. Ми још једном наглашавамо: наш лист је само орган струч них, културних, скономских

и спортских удружења, манометар студентског живота на Универзитету, гласило Студентског покрета. Придавати му било какав други карактер значи једино злобну, срачунату, противстудентску тенденцију; гест нимало објективан и нимало оправдан... Редакција * Последњи пут упозоравамо све оие студенге који још нису подмирили дуг нашем листу, да у најкраћем времену то учине. Иначе, у идућем броју објавићемо сва имена оних студената који несавесно и непоштено штете нашу имовину. Такође опомињемо и све студеите из уиутрашњости да испитају досадашњи рад у обрачунавању над продавцима листа. ♦ Редакција „Младе Културе и још једанпут умољава све студенте и све поверенике који су узели да распродајц наш часопис да што пре обрачунајураспродате бројеве , ка ко би се за крај овог месеца мохло приступити издавању наредног броја. Бро] чек рачуна: „Студент “ 57730.

Прилог за дискусију

ЈЕДДН КРУПДН ПРОБПЕМ

Полагали смо испите... И овога пута, као и раније, резултат је скоро поражавајући. На основу досада објављених резултата, на испитима је пало више од 70°/о пријавл.ених. Колико смо се замарали, колико времена утрошили, колико новаца дали за таксе само да би положили па ипак без успеха. Зашто? То је заиста један крупан проблем којим се морамо озбиљно позабавити, Од формирања студентског покрета до данас, студенти су водили непрекидну борбу за олакшање студија, све у циљу бржег завршавања. Познато је да један велики број студената није могао полагати испите због рђавог материјалног стања,али је исто тако и чињеница да је економски положај студената знатно поправљен и да је данас сиромашним студснтима прилично олакшано студирање. Побољшање економског положаја студената довело је истнна, до повећаног броја пријава али је исто тако повећав и број палнх на испнтниа. То нас нагони да овај проблем посматрамо и са друге стране. Постоје ли мзжда други узроци, било у нама 6ило ван нас? Стога је потребно испитати све узроке ради успешног решавања овог проблема. Циљ нашег чланка и јесте да укаже свима заинтересованима на ову појаву, да скрене пажњу на извесне чињенице које могу да дођу у обзир при решавању овога проблема. Пођимо од тога да студенти дологе нс слремми »т испиге. То је истина, јер се друкче не би могао објаснити толики проценат палих. Ади аашто долаае неспремнн в да ли долазе толико неспремни ? Да би се могло успешно сту-

дирати, потребна је пре свсга воља. Али не само воља, потребно је нешто више од тога одушевљење. Код наших студената о некои нарочитом одушевљењу не може се говорнти. Изгледа, да секоднас студије, већином, сматрају нужним злом, да 6и се што пре дошло до дипломе. Где леже узроци Једном таквом схватању и да ли је исправно једно такво схватање и у приликама под којима ми живимо? Друго, да би се могло успешно студирати, поред осталог је потребно да студенти имају одакле и где учити. На универзитету не постоји довољан број учионица и вежбаоница, извесни факултети немају својих зграда, број стручног особља је и сувише мали а за извесни број предмета не постоји литературе на нашем језику. Поред тога могло би се много говорити и о томе да ли је и наш школски програм такав да може успешно одговарати својој намени ? Студије су много отежане застарелим и незгодним уредбама. Оне које су сада доношене не одговарају у потпуности, јер се често приликом љиховог доношења није водило рачуна о мишљењу студената. Најзад да би се могло успе шно студирати потребно је посећивање предавања, да би се на њима живом речју осветили они проблеми који се из књиге тешко могу схватити. Ми ћемо направити смелу тврдњу: да стуленти на свима предавањима то мс могу дооити. Напоменућемо само го да постоји један велики број предавања која не обухватају ни једну трећину испитног програма а нема уџбеника. Још једно питање које је много деликатније и зато нас специјално интересује. Претпоставља се да студенти иду на полагања с надом да ће положити, а да се положи потребно је учити. Значи да они који долазе на испите не иду сасвим неспремни. Можда студечти недовољно уче, можда је строг критеријум за извесне предмете који не утичу много на стручну спрему кандидата, можда извесни професори обарају без довољно разлога,али је испит такав да се нањему не може утврдити стварно внање кандидата. Предвиђене су и испитне комисије да би се што боље оценило знање кандидата. У већини случајева те комисије не постоје, или их бар ми студенти не видимо, а постоје случајеви где је студентима забрањен приступ на испите. Зашто? На крају, да ли теорије о „хиперпродукцији интелектуалаца“, о „поплавама студената из извесних покрајина“ немају утицаја на резултат испита? Можда.Ми кажемо можда, јер хоћемо да испитамо, јер нам лежи на срцу будућност народа и омладине, јер хоћемо напредакдруштва и наше земље, којој су и те како потребни интелектуачци, више, много више него што их ми данас имамо. Нама је циљ, да се на нашем Универзитету, бев икакве сметње изграђује народна интелигенција, специЈ*алисти и културни људи способни да користе своме народу. Ми смо то својим радом и доказали, настојећи свим силама да

што више подигнемо стручни и културни ниво стулената. Ми ћемо то и даље, са још већим еланом наставити, уклањајући све сметње, ма од куда оне долазиле. Зато излазимо са овим чланком који треба да буде почетак једне много веће активности у том правцу.

в. н

Откривање споменика Светозару Милетићу у Новом Саду

У недељу 1 октобра т. г. извршено је свечано откривање споменика Светозару Милетнћу, великом сину Војводине, револуционару и непоколебљивом борцу за националну равноправност и слободу, за политичке и грађанске слободе, неустрашивом борцу против реакције ма с које стране она долазила. Откривен јеспоменик најхрабријем омладинском борцу и организатору Уједињене омладине српске из друге половине прошлога века. Приликом самог откривања споменика одржао је кратак и језгровит говор о Милетићу претседник Одбора за подизање споменика и претс. Матице српске г. Др. Александар Моч. Том приликом на споменик су положили венце претставници многих организлција и места из Војводине где Милетић још учек живи као легендарни борац за народа права и слободе. После подне ]е одржана свечана Омладинска академија посвећена Милетићу, на којој је г. инж. Никола Петровић говорио о теми „Светозар Милетић и данашња омладина*. Оцртавши у кратким и јасним потезима односе међу нацијама и класама у Аустроугарсвој половини прошлога века, нагласио је још једном историску истину да је тадашња борба Срба против Мађарске националне револуције објективно узев била реакционарна, јер је ишла на руку реакционарном Бечу, који је по Милетићевим речима »Србима да за награду исто што п МађарИкЦ! за каштигу«. Отого о<з Милетић свип чилама борио против српске високе црквене јерархије која се везала за Беч да би пред растућом граћанско - демократком револуцијом очувала своје класне интересе своје федуаане поседе. Затим је иредавач изложио целокупан рад и борбу Милетићеву док га нису издале физичке снаге после петогодишњег тамновања Говорећи о данашњој омладини г. Никола Петровић је рекао да она зна да цени прошлост свога народа и да ће јој као светао пример у њеној служби народу бити непоколебљивост и пожртвовање у Светозара Милетића. Историја ставља пред различите генерације различите задатке. Ганашња млада гвнерација сматра да ће остати верна духу Милетића борећи се свим својим снагама за мир, и лепшу будућност свога народа... После тога Академију су поздравили претставници омладине Бачке, Баната и Срема и многих омладинских организација из Војводине и целе земље.

АКАДЕМИЈА ЗА МИР

У петак, 27 овог месеца, „У дружење студената за мир“ одржаће своју прву велику Академију за мир у физичкој сали на Правном факултету у 6,15 часова по подне. Позивају се сви студенти да посете ову Академију у што већем броју како би заједнич* ки манифестовали своју мржњу према империјалистичном рату.

In memoriam

Прошли, ванредни број „Београдског студента" донео је кратку вест да нас је у цвету своје младости, за увек оставио наш добри друг Милија Банашевић. Ова вест дошла је нагло, болно је дирнула све нас, његове другове, свакога онога ко је познавао нашега Милију-Брују, ко ]е познавао овога одушевљеног младића, скромног и пожртвованог, несебичног борца за бољу и срећкију будућност све омладине и народа. Милија Банашевић се родио 1916 год. > Црној Гори, у селу Завали, одакле су му се родитељи преселили у Метокију. Гимназију је учио у Пећи и Призрену, а 1935 уписао се на универзитет. Долазећи на универзитет Милија је од првог дана ступчо у редове студентске омладине, која се онда борила за боље услове живота и школовања и за студентска прав« и универзитетске слободе. Теоретски добро огпссхб д,ви, у|-Л ч '4ујући се у све научне и политичке проблеме, пример поштења и честитости, он је активно радио у нашем студентском покрету и био је увек међу првима, било то да се радило о раду у нашим студентским удружењима, било да се радило о тешким моментима када је голим животима требало бранити та удружеша од напада реакције. И ако већ скрхан болешћу, кад се смрт подмукло приближавала, он је, лежећи у Општој државној болници, са интересовањем пратио активност својих другова и борбу целокупне омлапине. И кад смо му се нас неколико другова који смо првко лета остали у Београду изговарали,једног дана, што га чешће не посећујемо, он је уз болан напор одговорио; „Знам ја, другови знам; разумем ја вас: времена су озбиљна треба радити, треба много радити!...“ Он никад није кловуо духом; до последњег даха он је у себи носио веру евију нас, све омладине, да ће доћи јелно боље, срећније време, када неће бити беде и мука, када страшна туберкулоза неће овако као данас косити редове омладине. Са вером у срећније, сутрашње човечанство он је напустио овај свет. Већ подуже болест је Милију удаљила из наших редова. Умро је 9 августа, на путу, када је из београдске болнице враћен кући. Сахрањен је у своме селу, у Метохији, искрено оплакан од омладине и народа тога краја. Смрт нам га рано одузе. Остави нас наш драги Бруја. Жалост за њим је жалост целог студентског покрета за једним од првих и највољенијих својих бораца, Зато ће спомсн на њега остати вечно међу нама!

П. Перовнћ

Број 1

•Н А Ш СТУДЕНТ«

Страна 3

УписуЈте се у стручна удружења

Купујте и ширите »НАШ СТУДЕНТ«