Студент

УНИВЕРЗИТЕТСКОГ СЕНАТА

Случај Декана Нешића

Г, .Декан јс испољно особину, да ие воли да мисли о питањима која муче студентс технике, да му ни на крај иамети не пада да иобољша услове њихових студија. А ти су услови заиста тешки, У Уредби и програму рада има пуно неправилности, које коначно морају да се уклоне. Када су ме-I)утим иоводом тога ишли делегати студенгских удружења код г. Нешића, да чују његово мишљење, видели су да он нерадо мисли на те ствари. Господин Декан је редовно скретао разговор на друге, занимљивије предмете. Говорио бн о свом високом рангу у војсии, о сво.м ставу према појединим режимима и о свом национализму. А ако би тада студенти покушали да заиитересују г. професора за своје невоље, он је знао да се од мах озбиљно наљути, да их грди и да виче како су неваспитани и дрски. Али на крају крајева г. професор би требао да уважи да, и поред тога што је он претерано осетљим према неуглађеном понашању, иостоје наши оправдани захтеви, постоје питања која вапију да се реше. Г. Нешић није никада намеравао да то уважи. Он је узимао све не-

гативпиЈн став према студентима. Није хтео чак да прима више од једиог студснтског прстставиика. Све резолуције са наших конферснција бацане су у кош, „јер су писане неучтивим тоном' 1 . Нема „молимо‘‘ већ „тражимо” и „захтевамо” ето то је разлог зашто се не рсшавају ваша горућа питања. Када су 5 априла т. г. три наша претставника посетила г. Декана иоводом комеморације нашем другу Седлану, г. Декан се понашао према њима потпуно неакадемски. Г. Нешић, који толико полаже на учтивост, безобзирно их је вређао, називајући их „шупљоглавцима“ и „празним тиквама”. Још је као претњу додао, да он може ако само и даље тако наставе „и до ђавола да их пошаље“. Да би иронија била већа баш у то време кажњени су чланови ЦУСТ-а на основу тужбе истог г. Нешића, ради рђавог и неучтивог понашања према њему. Студенти технике, свесни својих дужности, али и права, свесни да Универзитет није место где мо>це да ради свако шта хоће, поднели су Ректорату тужбу против г. Нешића. Уредба Филозофског факултета

Питање Уредбе Филозофског факултета одавно је једно од најважнијих нитања које треба што пре решити. Стара Уредба, која још и данас важи, не одговара потребама наукс и студената. Својим начином иолагања испита много отежава студираме, а својим саставом труна отежава стручну спрему и усанршавање. Овом Уредбом уопште се није водило рачуна о педагошкој спреми студената филозофије, као будућих наставника и васпитача, нити о побољшању услова студирања. Још пре неколико година, студенти филозофије су гражили доношење нове Уредбе која би отклонила старе недостатке. Енергична и доследна насто.јања студената филозофије у том правцу довела су до тога, да су и професори почели да раде на Уредби п донели су свој пројекат Уредбе. Али је на томе и остало. Год. 1986 и 1937 Централни одбор стручних студентских удрулкња на Филозофском факултету спровео је анкету меl>у студентима филозофије о томе какву би Уредбу они желели и каква би она требала да буде. На основу ове анкете и професорског пројекта Уредбе, студенти филозофије из Београда, Загреба, Љубљане и Скопља израдили су свој јединствен пројекат Уредбе на интерфакултетским конференцијама и предали га факултегским властима. Меl>утим 1938 г. Министарство просвете образовало је комисију коју су сачињавали Декани свнх Филозофских факултета у земљи, и која је донела свој пројекат Уредбе. Обавестивши се о овом пројекту Уредбе, а желеНи да нова Уредба буде заиста боља од старе и да се при њеном доношењу води рачуна о мишљењу и потребама студената, Цснтрални одбор стручних студентских уружења је на својим конференцијама и друштвеним састанцима стручних удружења продискутовао овај пројекат Уредбе и донео примедбе на опште чланове Уредбе и на састав група. Овај пројекат није ни у колико олакшао, већ је више отежао студије. Мада су неке групе боље по саставу, начин полагања испнта је много тежи. Формулишући каше предлоге за измену тих чланова ми смо имали у виду потребе науке и стручног образовања нас, кап будућих васпитача и јавних радни-

ка, потребе свих студената филозофије. Истаћи ћемо само неколико најважнијих питања из нове Уредбс која тангирају све студенте филозофије, а по којима је наше Централно удружење преко својп конферснција дало своје примедбе Питање педагошке спреме студената није овим пројектом ниуколико решено и зато ми поново тражимо оснивање Педагошког института. До оснивања Педагошког института тражимо да се установе катедре за психологију младости и Методику школских предмета, које катедре сада не постоје при Филозофском факултету. По новом пројекту исти семестар се може уписати само два пута, док ми тражимо да остане по старој Уредби, тј, три пута. Број уписаних недсљних часова по новој Уредби може бити највише 30. Ово ограничење повлачило би са собом ново уписивање семестра код група које имају преко 30 часова недељно. Због тога тражимо неограничен број уписивања часова. По пројекту се предвиђа полагање и писменог и усменог испита из раздела „Ц“. Међутим полагање писменог испита из помоћних предмета је сасвим непотребно. Оцењивање оценом 4, које је предвиђено новим пројектом Уредбе, повлачИ полагање испита тек другог испитног рока. Тежња Универзитетских власти да се место нормализовања испитног система, студирање још више отежа, очигледно се манифестује у члану којим се уводи полагање припремних испита из раздела „А“ и „Б“. Овакве и сличне прописе уредбе отежавају и одуговлаче студирање. Испити који се морају положити до петог семестра, и то писмени и усмени, обухиатају према новом пројскту Уредбе један део градива и не би се признавали приликом полагања раздела „А“ и „Б“. Све ове мере ниуколико мс претстављају олакшање студирања главних предмета, с обзиром да се до VI семестра морају положити и испити под „Ц“, а на природним групама и колоквиуми. Пројектом се предвиђа посебно полагање предмета „А“ и „Б“ по групама где има више предмета, али уз ограничење да се испит из другог подразреда мора положитн у року од

године дана; иначе се поништава испит и из првог подразреда. Писмени испити из подраздела, ако и они садрже више предмета, обухватају градиво из свих предмета, Студенти захтевају следећу формулппнју овога члана: Ако се испити из главних раздела „А“ односно „Б", полажу у целини у једном испитном року, онда се из сваког главног раздела полаже по један писмени испит из предмета који изабере кандидат. Али ако се полаже одвојено у разним испитним роковима, онда се из сваког подраздела полаже и писмени и усмени испит, кандидат бира из ког I>е нредмета подраздела полагати пнсмени. Пројекат онемогућује упис свршеним учеинцима Учитељске школе иа све групе сем педагошке, а свршени ученици богословије уопште немају право уписа на Филозофски факултет. Ми тражимо право уписа и свршеним ученицима богословије и учитељске школе, на све групе, а са допунским испитима, на групе на којима је то потребно. Ове године смо допунили наше прошлогодишње примедбе захтевом да испитивање кандидата врши комисија, да се испитује из одређеног и предаваног градива, јер има група где се још и до данас не зна програм за испит из неких предмета (као што је случај са математиком под ~Ц“) да се издају уџбеници који су толико потребни, а на нојединим природним групама их и нема на нашем језику. Универзитетске власти су током ове школске године одуговлачиле и са нашом Уредбом као и са свим осталнм студентским животним нроблемима, како факултетским, тако и општестудентским. Ми смо на последњим нашим конференцијама међу осталим неодложним захтевима поставили и захтев Уредбе. Предложили смо Универзитетским властима да се, међу осталим, формира и комисија од г. г. професора и студената, која би регулисала питање Уредбе. Студенти филозофије ће доследно и енергично тражити решење и овог питања. што су једнодушно потврдили последњим својим акцијама и живим интересовањем за своја питања. Здравствени фонд и здравствено стање студената

Мсђу горућим пнтањима од чнјег правилног решења завнси у многомс поболннање услова жнвота и студнрања великог броја студената нашег универзитета, је свакако и фонд за здравствену заштиту студената. Сваки студент обавезан је да плати при упису семестра 30, односно годишње 60 динара, што значи да се фонд увећава за пола милиона динара годншње. Али од целокупне уплаћене суме 50°/ 0 иде у централни фонд при министарству Социјалне Молитике из чијих средстава треба да се подигне санаторијум кад фонд достигне суму од 10,000.000 динара, као што је то предвиђено правилником фонда. Међутим Централнн фонд већ сада располаже толиком сумом новца, а не само што се није приступило подизању санаторијума, већ уопште није било ни покушаја у том погледу. Студенти су до сада у више махова указивали Универзитетским властима на нужност решења овог важног питања. Његово правилно рсшење у интересу студената и Универзитета, било би у толико нужније што сада на нашем Универзитету има велики број студената оболелих од разних болести а нарочито од туберкулозе.

Нажалост, пошто студенти до сада нису имали никаквог утицаја на пословање фонда, немамо тачних података о броју болесних студената, али је сигурно да само број оболелих од туберкулозе премашује две хиљаде. То је утолико разумљивије што студенти нашег Универзитета, потичу великом веНином из сиромашних народних слојева (65°/ 0 наших студената не плаћају школарину), на ударцу су беди и болестима. Чињенице ће најбоље приказати како здравствени фонд функционише. Недовољан број лекара специјалиста на Универзитетској клиници, недовољно поклањање пажње оболелим студентима, као и то да оболели студенти често месецима чекају да добију место у санаторијумима и неприступање изградњи санаторијума за оболеле студенте, све су то разлози који намећу нужност решења овога питања. Примера ради наводимо да су током лета 1939 године два студента умрла чекајући да добију место у санаторијуму. Да би се стало оваквом стању на пут, студенти већ неколико година захтевају: да се од новца којим располаже Централни фонд приступи изградњи санаторијума за оболеле студенте, да се у студентској клиници повећа број лекара специјалиста, да се заведе обавезан преглед свих студената, да се обезбеди учешће студената у управи фонда, као гаранција да ће се радити у интересу студената. Ово су захтеви које је сасвим могуће решити и које је потребно решити што хитније. Треба такоће имати на уму да велики број студената из унутрашњости због слабог материјалног стања није у могућности да дође у Београд ради тога смо захтевали да им се омогући преглед и лечење при ђачким клиникама. Колико би се побољшали услови живота и рада студената кад би питање Фонда било решено у интересу студената, показаће нам рад студената против туберкулозе, чија су средства минималма те ни из далека не достижу средства којим Фонд располаже. Оно је за непуне четири и по годиие успело да, преко приредаба, сабирних акција и предавања, прикупи преко 250.000 динара којом је сумом помогло око 680 сиромашних болесних студената, као и преко 300 студената у оделу. Ради свега напред изложеног указујемо на нужност решења овога важног питања чије одлагање студенти неће трпети, и све ће силе уложити за остварење овог и осталих горућих питања.

Питање уџбенико

Недостатак добрих уџбеника иа нашем Универзитету је велика запрека доброј стручној спреми студената. То није само питање спремања већ и један од главних узрока великог падања на испитима. То јс питање од кога зависи спрема и знања свршених студената. У највећем броју случајева студенти немају уопште уџбеника већ ее служе разним забелешкама и лошим скриптама које издају људи без икаквих квалификација за то. Већина наших професора нема свог уџбеника, мада годинама држе једну катедру. Тиме г. г. професори не показују довољно бриге за оно што би им морала бити прва дужност: да учине све што до њих стоји, да омогуће спремање и даду солидно знање студентима. Мали је број професора који су издали своје уџбенике. Али ни са њима ствар не стоји како треба.

Бр. 1

НОВИ СТУДЕНТ

Стр. 3