Студент

Ту се пнтање уџбеника поставља на други начин. У већини случајева г. г. професори издају сами своје уџбенике по тако високој цени, да она далеко надмаша материјалне могућности студената, а и стварне трошкове издавања. Има случајева где се непосредно пред испит издају непотребна нова издања са нзвесним изменама или пак неважне допуне ранијим уџбеницима, тако да се студентима намећу потпуно непотребни и сувишни издаци. Постоје предемти из којих уопште нема уџбеника, а ако их и има, онда су на страном језику. На техничком на машинском одсеку, има 30 предмета, а свега за њих 17 има уџбеника. Многи наставници раднје дају трговачким предузећима да им изда књигу него студентским удружењима; тако књига „Парни Котлови" у издању професора, која има 250 страна кошта 250 динара, књига ~Анатомија“ у издању удружења медицинара кошта 140 динара а и.ма више од 1000 страна. Таквих примера и.ма безброј и има их на свима факултетима без разлике. Наша стручна удружења учинила еу много да поправе овако тешко стање у погледу уџбеника. Она су издавала добре преводе страних аутора за оне пред.мете за које уопште нијо било никаквих уџбеника. Наша удружења су својим срествима издала све уџбенике они.ч професора који су им хтели дати своје рукописе. Показало се

да су књиге, којо издају удружења, далеко јефтиније него књиге које професори издају преко трговачких предузећа. Тако су иаша удружења помогла много студентима издајући потребне уџбенике по цени приступачној студеитима. Али удружења нису могла потпуно решити ово питање. Она нису могла учинити оно што није у њнховој могућности. Удружења нису могла заменити господу профссоре и сами писати уџбенике. Није се могло издавати уџбенике по цени да је могу купити сви студенти, јср се морало много плаћати за штампање. А данас су јефтинији уџбеници потребнији него икад, јер услед скупоће која посредно и пепосредно погађа студенте, све је већи број студената који немају дово.вно срестава ни за одржање голог живота. Ради тога студенти су тражили и траже да г. г. професори напишу уџбенике, а да их фонд за издавање уџбеника издаје из сресгава којима наш Универзитет располаже у изобиљу, по минималној цени. Универзитетске власти су дале обећање да ће се од првог јуна почети на тоне радити. Ми тражимо да се при штампању уџбеника констултују наша удружења, јер она најбоље знају који су уџбеници најпотребнији и које треба одмах штампати. Од иаше будности и залагања за наше захтеве, зависи да ли ће ово остати само обећање, или ће се стварно решити ово питање.

Прилике на пољопривредно-шумарском факултету

Неповољни и тешки услови студирања, економског и културног живота и рада студената на Пољ. шум. факултету, најбоље долазе до изражаја у свакодневном животу. Неколико пута се манифестовало незадовољство и протест свих студената на нашим конференцијама, које су следиле као природна последица заоштрености несносних прилика под којима живимо. учимо и радимо на факултету односно на Универзитету. Пред студенте овог факултета поставно се низ врло важних проблема који задиру у интересе свих студената, међу које спада и нова факултетска Уредба. Она је донесена и прихваћена од факултетских власти без знања и учешћб. студената. Уредба је у суштини назадна, а ево зашто: 1) По новој Уредби број предмета је раздељен тако да је из једног старог настало два до три нова предмета. 2) Поред природне зависности, која је до сада постојала и ограда за уписивање извесних семестара, као што су V и VII. Тако се овом урвдбом дошло до такве ситуације, да се без геодезије, на пример, не могу полагати предмети сточарства, Колико је то нелогично не треба доказивати. 3) „Нова уредба“ није ништа друго до преписана „стара“ са додатцима и оградама које су наведене. Из овога следи да уопште, бар у овом смислу, није била потребна нова Уредба, сем за то да би св створиле катедре за г, г. професоре. О некој реорганизацији наставног плана о омогућавању стицања ноле солиднијег знања, него је то било по „старој“ уредби не може се уопште говорити, јер тај цил> факултетске власти себи нксу ни постав.љале. Па зашто је онда донета „нова уредба“? Факултетске власти кажу да је донета зато, да се уведе већ једном „ред“ на овом факултету. То њихово уредовање изгледа отприлике овако: 1) Огроман број предмета, сваких подједнако важан, своди наставу на ниво средње школе, и о-

немогућује стицање ни из далека потребних знања из струке, 2) Ограде и зависности су саме по себи кочнице, када се удруже са огромним таксама постају управо непремостиве. Када се нормално полаже, таксе за агрономе износе 880 днн. за 44 предмета. Свако поновно полагање 40 дин, а свако одустајање од испита 60 дин. Ако се овоме додаду све лабораториске, уписне и школаринске таксе онда је потпуно јасно да се финансиска политика факултетских власти креће у смислу онемогућавања сиромашним студентима опстанка на студијама. 3) Све ово повезано са потпуним недостатком уџбеника, стручног помоћног особља, недостатком практичних вежби, претвара студије у суво и апстрактно бубање без везе са животом и практичним радом. Не бежећи од учења и желећи да за време проведено на студијама стекнемо што више знања којим ћемо моћи да користимо своме народу, ми смо факултетским властима предложили комисију која ће се бавити изменом уредбе и то у смислу олакшања и побољшања студија, а не њиховог кочења, какав је до сада био случај. Питање висине разних лабораториских такса стоји још увек нерешено, премда је од пресудне важности њихово решење, обзиром на слабо материјално стање студената нашег факултета. Извесна г. г. професори су чак и повисили таксе као из агрикултурне хемије од 120 на 150 дин. семестрално, а исто је покушано и са таксама из аналитичке хемије. Преставници Стручних Удружења су поводом тога интервенисали код г. г. професора, али су они оправдали то тимс да се троши много материјала и да су потрепштине за вежбања поскупиле, па према томе и висина такси треба да се повећа, Алн ми питамо ту господу професоре, где су буџети који су предвиђени за институте и лабораторије? Недостатак солидних уџбеника из тако важне групе предмета као што је сточарска, а исто тако и из оних предмета за које нема уопште уџбеника, отежава у многоме стручно образовање студената. Г. г. професори се позивају на разнс уџбенике на страним језицима,

којима маса студената не може да се послужн због нсдовољних знања страних језика. Таквим изговорима су се служили све дотле док студенти нису најенсргичније постави’ли да се морају издати потребни уџбеници и да њихова цена мора да буде у складу са куповном моНи сиромашних студената. Факултетске власти су настојале као и увек да одуговлаче са решењем тако важног захтева и да нас убеде како немамо право. У томе нису успеле захваљујући јединствености и уверености свих студената у оправданост наших постављених захтева и тако су морале да обећају њихово решење. Међутим још увек немамо обећана два професора из ратарства и анатомије. Стога смо ми на својој протестној конференцији од 15 маја о. г. поново истакли и овај захтев у резолуцији, за чије ћемо се решење и даље залагати до његовог остварења. Још једно питање које је од непобитне животне важности за студенте овог факултета је изградња Студентског дома у Земуну. Економски положај студената с обзиром на исхрану и становање је исто тако тежак. Наша Менза у којој се

храни просечно 150 од 250—300 студсната који станују у Земуну, због великих режиских трошкова не може да помогне све сиромашне студенте, који се хране по разним прљавим кафанама и кухињама. То значи да материјална срества студената, судећи по социјалном саставу (синови сељака, занатлија и ситних чиновника) још увек нису тоЈјика да могу да одвоје за храну по 330 дин, месечно. Према томе се могу оценити и услови под којима станују и није ни чудо што су станови студената мрачне и влажне избе у којима живе, уче и раде, систематски губе здравље и проводе своју младост за све време студија. Факултегске власти још до данас нису ништа подузеле у том смислу, иако се питање Дома постављало већ неколико година. Питамо их, да можда не сматрају да је и овај наш захтев апстрактан, неоснован и неостварљив? Ових неколико чињеница карактерише положај и прилике под којима живимо и учимо, ми студенти Пољ. шум. факултета, а истовремено потзрђују огромну важност ових проблема за све студенте, а чије ћемо решење постићи на начин који сс показао као најбољи у досадашњем искуству борбе студената Београдског Унинерзитета.

Дебатни клубови

Дебатни клубови, као културни цснтри на Универзитету, постоје скоро на свим факултетима, а с обзиром на њихову функцију и значај, осећа се прека потреба да се оснују и на оним где још ни до данас не постоје. Бесумње, да је та ф орма културне и научне делатности добра, се стога треба осврнути на сите* и организацију рада у њима, уједно треба да сс популаришу мећу студентима, односно треба да се каже истина о њиховим ци.Јцевима и важности. У времену када се неуморно и систематски вршп ревизија научних теорија н аксиома и кад се научна реч иретвара у вербализам или се тенденциозно изврћу научна 'факта, иамеће се један проблем, како и иа који начин да се одбрани наука и култура, да се да народу коме једино и припада. Ризница људског сазнања, читава материјална и духовна култура, треба да припада човеку народу, а не појединцима, јер су сви учествовали у изградњи. Али, нажалост, мало се говори данас о свим тим научним и културним проблемима ћути се или се лаже, у тежњи да народ остане у заблуди, да су му слике и преставе о жицоту мртва инсцинација свих титраја и манифестација живота, једном речју жнвотне динамике. У научни лабиринт могли су и могу углавном привилеговани да уђу, Отуда на.м се они као ауторитети, који су у име неких и будибогснама каквих имагинарних етичких и моралпих принципа узурпироли читаву културу, јављају се екс катедра или са проповедаоница сервирају научне резултате како то њима конверира. Наши Дебатни клубови су данас тај културни домен, у коме се на научан начин обрађују проблеми из природних наука, социјологије, књижевности, сликарства, о уметности уопште и др. Нешто о историји: Прво је основан Дебатни клуб правника, а онда се оснивају и по другим факултетима. У првим својим данима Дебатни клубови су се афирмисали као научно културно оружје, и тај њихов реноме не може и не сме да се сруши. Али у своме развоју су прошли кроз многе перипетије, чије су конзеквенце биле у већини случајева

негативне а позитивни моменти су постојали само утолико, уколико је рад био интензиван, што оПет зависило од општих прилика, и што је кроз тај радни интензитет обогаћивано наше искуство, које нам је потребно, а данас више но икад. Код формирања Дебатних клубова узели су активног учешћа и нрофесори, иремда јо иницијатива дошла са студентске стране. Њихов активизам се огледао у научиим радовима, ко.је су они спремали за Дебатне клубове. Та фаза мирног научно-културног развоја није била изгледа солидна, наиме није почивала на добрим тсмељима, тако да пе!» данас, место мнра и рада који су елементи битни за успсшан развој индивидуе и друштвз, настале су трзавице и оштри сукоби, што није било пожељно, Ново стање је нмало и те како одраза у Дебатним клубовима. Наша стремљења за стицање једне шире и свестраније културно-научне набразбе нису имала и немају свој нормални ток, она су врло ретко добијала свој пуни израз. Поред спих тешкоћа и препрека на које наилазимо, ми не смемо да занемаримо ни за моменат наш рад на културном плану. Ннје потребно да се региструје број темн одржаних у Дсбатним клубовима, а ни њихов успех, о то.ме иека суде они који су посећивали састанке, слушали рефсратс, а овде треба да се истакне жеља, која извире из наших културних потреба, за сазнањем, а она може добрим делом да се изрази и реализује кроз друштвене састанке Дебатних клубова. Да би рад у Дебатним клубовима био плодоносан треба да у том раду учествују сви студенти. Нама је култура и просвета услов за наш рад у народу, пошто смо ми ти који осећамо и свесно захтевамо да се култура и наука не одвајају од свог врела народа. На тај начин ћемо да испунимо задатак и обавезе према народу, што је уствари императив времена у коме живимо срећно или несрећно, свеједно у овом моменту. д. п.

Стр. 4

НОВИ СТУДЕНТ

Бр. 1