Студент

Питање уредбе Техимчкег факултета

Данашња Уродба нп Техничком факултету, која је донесена у иреме сарадње професора са студептима, боља је од свих претходних уредаба што је у први мах опсенуло студенге и учинило да опи не схвате одмах све њене негативне стране. Њене главпе одредбе које иду на штету ст\дената јесу: полагање припрсмног. питање прелааа са једног техп. факултета на други. групно полагање занршних испита, питање дипломског рада и роковних испита. По чл. 39 Уредбе. ако се не положи први део припремног испита. тј. предмсти из прве године, ие може се полагати други део, тј. предмети из друге годипе. Не могу се ни условно пријавити предмстп из друге године, који имају природну всзу са предметима из прве године тј. магематика II се не може пријавити у исто вромс кад се пријави и математика 1 под условом ако се паднс из матемотике I дп се не полаже математика 11. А кад се узмс у обзир да има прсдмета из првс године који немају никакве везе са појединим предмстима друге године (на пример: Нацртна геометрија Математика 11, Општа мех. технологија Мате.матика II) јасна је потпуна неоправданост ове одредбе. По чл. 40 Уредбе започето полагање групног испита мора се завршити на истом факултету. Затточето а недовршено полагање код прелаза са једног техн. факултета на други техн. факултет неће се уважити, што значи да се студенту не признају положени предмети и да их он мора поново да полаже при промени факултета ако тшје положио целу групу. То значи да техн. факултети немају узајамно поверење у стручну спрему својих професора. По чл. 52 завршни испити се полажу у групама. При томе зоир оцена мора бити најмање орој предмета пута шест. Што се тиче питања дипломских радова, оно се састоји у томе, што по чл. 53 задатак за дипломски рад се даје у октобарском и мартовском року, мора се чекати читавих 7 —B месеци, док се добије нов дипломски рад- Сем тога, за израду дипломског рада је три месеца и тај се рок не може продужити, јер у противном случају, кандидат мора да узме другн рад, рачунајући му да је први пут пао. Уредбом уопште нису предвиђени роковни нспити, док су професори поједине стручне испите привезали за рокове, да би себи уштедели и онако минимални труд. Ова Уредба брани још свршеним ученицима Средње техничке школе да дођу на Технички факултет. А јасно је да неко који је свршио средњу техничку школу има више појма о техници него један матурант који је изашао из гимназије. То су главне тачке Уредбе које иду на штету студената. Сту-.ентски захтевн су: да се укш • чл. 39, поготову када је очевидна његова неоправданост; да се укине чл. 40 којим се у многоме омета прелаз с једног факултета на други; да се укиие групно полагање по чл. 52; да се дипломцима да могућност продужења рока за израду свог рада и укину сметње око узимања радова; да се укину рокови уопште и да се на место њих уведу слободни роковн; да се дозволи приступ на техн. факултет свршеним ученицима средње техн. школе. Универзитетске власти нису хтеле изаћи у сусрет овим студентским оправданим и испунл.ивим захтевима. Положај студената на Високој комерцијалној школи

Миогим студентима све до ове године није било познато да у Београду већ три године постоји Економско - комерцијална висока школа, школа са универзитетско.м аутоно.мијом и организацијом. Разлог је у томе што су број и активност студената ове школе у току прне и друге године њеног постојања били веома мали. Даиас, међути.м, на ЕКВШ има већ преко 2.000 студената, који су истовремсно и чланови стручног, репрезентативно - потпорног удружења, Удружења студената ЕКВТ (УСТЕКђ јелног од најактнвнијих студентских удружења у Бсограду. УСТЕК је са радом започео пре две I'одине. али резултати његовог рада постали су виднп тек ове школске године. Правац који је гоме раду дат још при оснивању Удружења продужен је ове годиие, са још више разумевања и енергије, V смислу борбе за стварање бол.их услова за рад и живот свих студената. Сви они пак, који су покушавали да тај рад омсту и спрече, служећи се средствима која једино њи.ма доликују фалсификати.ма, преварама, лажним паролама и тсл. онемогућени су потпуно при свом наступу. Огромно поверење, је при избору управе УСТЕК-а даго листи студентског јединства, листу „независних студената“, нису гласали чак ни они који су били потписани као њени предлагачи. УСТЕК је, међутим, још одмах отпочео са пуно замаха организован и плански рад на свим подручјима студентске делатности, окупљајући око себе све активне и поштене студенте на ЕКВШ. Економска секција, која је прва формирана при Удружењу, за неколико месеци свога рада издала је преко двадесе! уцбеника, прибавила сиромашним друговима велик број кондиција и вршењем услуга око овере и уписа семестра постигла велике приходе. Својим радом Секција је омогућила свим студентима да на време дођу до јевтиних н добро опремљених уџбеиика. а необезбеђене је преко целе године новчано помагала. Приређивачка секција. преко сзога великог говорног хора, дилетантске и музичке трупе, дала је нсколико успелих и добро посећеннх културно-забавннх приредаба к суделовала у извођењу приредаба Академског позоришта. Сем тога, Секиија је организовала неколико интересантних излета и једну већу научну екскурзију, а њен футбалски тим узима учешћа у студентским футбалским такмичењима. На стручном подизању студената ради Дебатна секција, која је за кратко време одржала четири дебатна састанка са актуелним економским темама. Одбор за испитивање села при Дебатној секцији организовао је и води курс за социолошко испитивање села, који се састоји из теориског упућивања и практичног рада, који ће се овога лета обавити у селима Крагујевачког округа. Најмлађа, Женска секција, откупљајући знатан број студенткиња, на својим састанцима претреса питања која се постављају пред жену уопште, а посебно пред жеиску омладину и студенткиње ЕКВШ. Поред специјалних актнвности иојединих секција Удружење је пред собом стално имало општестудентске проблеме, за чије се решавање у току године свестрано залагало, путем честих конференција, претставки и додира са школским властима. Нарочита иажња посвећена је проблему школских просторија, који за студенте ЕКВШ претставља једно од њихових пајвиталиијих питања. Школа је сада смештена У једној згради у којој се истовремено налазе два биоскопа, посластичарница, разни приватни станови и једна такозва-

ма школа играња. У оваквим про* сторијама, у којима се налазе свега две мале сале за иредавања и библиотека са двадесет седишта, могућности за праву универзитетску наставу, за студије и за рад многих институција, за које студентн уплаћују огромне свотс новца, а који постоје само на папиру, нису никакве. За подизање нове школске зграде Школа је добила плац до новог Правноl>факултета и одобрени су кредити, али граћење зграде и њсно довршење припадају, по свој прилици, далекој булуКностн. Школске власти, меl>ути.м, уверевају да ће већ следећа генсрација студирати у новој згради и да се дотле потребно „из тактичких разлога“ стрпети у данашњој (јер би се усе.Ђењем у једну бол>у, прнвремену зграду обуставило грађење нове зграде"). Студентима је, међутим, јасно да ће у ланашњим просторијама остати још годинама и годинама, ако се не поведс одлучна борба за стварање бољих услова за студије. Зато је акција, коју је у овом правцу повело Удружење, прихваћена у широким студентским слојенима са пуно разумевања и интересова-

н»а. Исто тако су схваНена и питања здравственог и лотпорног фонда, која су на многни чланским састанцима Удружења истакнута и у свестраним дискусијама добила своју конкретну форму. Јединственост и одлучност студената да се за ове захтеве свим својим снагама заложе, најбоња су гаранција да ће се та питања скинути са дневног реда и решити онако како то студентски интересн захтевају. Као део општег студентског покрета, студенти ЕКВШ нису се задржали само на својим унутрашким, спецнјалним пнтањима, нити су сматрали да се та питања могу рсшавати независно од искуства и борбе студената Београдског универзитета. Учешће студената ЕКВШ у општем студентском покрету остварује се у заједничком раду кроз Мировни, Културни и Економски одбор и правну заштиту и видно се потврђује на општем студентском збору, Мировном конгресу и свим осталим студентским манифестацијама. Јер студенти ЕКВШ су свесни, да свака победа на било коме сектору студентске борбе значи и њихову иобеду, а сваки успех и њихов успех.

Предлог статута Централне академске трпезе, који је дао Универзитетски сенат

Члан 1. Акадсмска трпеза у Београду Гарашанинова ул. бр. 18 је у* станова Универзитета у Београду. Члан 2. Академска трпеза је у економскофинансијском погледу самостална установа под управом и контролом Универзитета у Београду. Члан 3. Органи академске трпезс су: 1) Управни одбор 2) Контролни одбор 3) Надзорни одбор. Члан 4. У Управни одбор улазе: а) по положају: Ректор Универзитета као претседник б) по избору: седам чланова нз реда професора Уннверзитета које бира Универзитетскн Сенат, седам студената претставника поједнних факултета, које бирају студенти на својнм факултетима листићима. Свакои члану бира се истовремено и заменнк. Управни одбор бира из своје среднне 7 чланова у извршни одбор. Члан 5. Управни одбор управља свима пословима Академске трпезе, бнра и предлаже особље; састаје се најмање једанпут месечно и одобрава рад извршног одбора. Члан 6. Извршни одбор је орган ног одбора. Извршује одлуке Управног одбора. Непосредно руководи свима пословима трпезе, у границама дслегираним од стране Управног одбора. Чини пословнс предлоге, израђује потребан правилник, упуства, наредбе, водн потребну контролу над особље.м, коче је одбору дисциплинарно потчињено. Члан 7. У Надзорни одбор улазе. три професора Универзитета ко-

је бнра Универзитетски сенат, два студента, које делегира управа Потпорног Удружења студената Београдског Универзитета. Члан 8. Надзорни одбор прегледа пословне књиге Трпезе, документе, инвентар, благајну, магацине као и цео рад Управног одоора и контролише месечне и голишње завршне рачуне. Члан 9. У контролни одбор улазе: седам чланова из реда студената и нсти толики број заменика, који се бирају на исти начин као и чланови у Управном одбору. Члан 10. Задатак контролног одбора је да контролише материјално пословање особља у трпези, да присуствује свима набавкама, контролише набавке у квалитативном и квантитативном погледу. Контролише издавање намирница из магацина и употребу нстих у кухињи. Контролише квалитет н количину јела. По један члан контролног одбора мора дежурати у трпези преко целог дана. Члан 11. Управни одбор бира конкурсом н предлаже Ректору за постављање: Управника, Економа, Секретара књиговођу, Благајника Лекара, хигијеничара; Висину плате одређује Универзитетска управа. Члан 12. Ово особље извршује наредбе правног и Извршног одбора; стара се о набавкама намирница, о убирању аоихода, води књиговодство, рачуноввдство, економат и секретаријат трпезе. Контролише пословно особље, стара се о раду трпезе, исхрани, води бригу о инвентару, згради, инсталацијама, и чи-

Бр- 1

Стр. 5