Студент

Поводом наше приредбе

Кад ми студенти говоримо или пишемо о нашој првој великој приредби, чинимо то на сасвим други начин од оних који нису из наше средине. Наш универзитет ради већ читав један семестар, али су многи тешки проблеми, а нарочито онај економског збрињавања наших другова, из почетка кочили масовни рад на културно просветном пољу, тако да можемо слободно рећи да он стварно постоји тек од пре два месеца. Не мислимо овим да ублажимо критику, него само да скренемо пажњу на тешкоће и услове под којима је овај наш први масовни иступ припреман, који су нама свима познати, а довољно су јаки па каткад и одлучујући, тако да се не би могла дати објективна критика, ако се они не би узели у обзир. Импресивно је деловао својом масовношћу академски хор од 130 чланова. Поред извесне форсираности у гласу, нехомогености, па и делимичне неувежбаности, ако се узме у обзир кратко време спремања, као и то, да је хор почео рад са једва 40 чланова три песме у његовом извођењу биле су дате с чистом интонацијом добро, топло с пуно полета, и ми, који смо испуњавали салу, можемо слободно рећи да смо осетили нешто слично поносу слушајући га. Ужем, мушком хору недостаје довољан број тенора те преовлађују басови што ипак није сметало, да да јако и импресивно песму совјетског композитора Александрова. Избор песама (Аман ђевојко) и Повела је Јела... од Коњовића) не одговара иначе лепом и богатом гласовном материјалу .другарице Харисијадес, те су обе песме интерпретоване с недовољно топлине, а каткад и мало форсираним гласом у коме се осећала трема. Фолклор, који је код нас тако радо гледан и увек топло примљен, није овог пута дао онолико, колико би се неоспорно постигло да је могао бити извршен избор играча и да је био боље увежбан, те да се на махове није осећало тако оштро, да су сви извођачи почетници. Ипак, треба истаћи да су највише успеха имале игре у којима је било најмање удаљавања од чистих народних творевина, као Тешкото коло македонско, одлично извођено од стране студената, рођених Македонаца, којима /е та игра блиска још од детињства, те су могли да се колу предају спонтано и потпуно. Исти је случај и са Бугарским

колом чији су солисти (Мира Петровић и Младен Шипазовски), управо носили публику. Овде треба поменути колика је потреба за формирањем једног народног оркестра, пошто клавир није подесна пратња за народну игру, те чини да она још више оставља утисак претеране стилизације (случај са Јово Ружу...). У прилог томе говори ефекат који су оставили на публику гоч и зурла дочаравши потпуно потребну локалну боју. Међу нама студентима има велики број другова са села, који и играју и свирају од детињства и уз чију би са-

радњу наш фолклор могао постићи све оно што му сада недостаје, јер по речима руског уметника Мојсејева: „Инструментално извођење народних мотива најбоље својствено оном који је свирао од малена“. Костими су били живописни и лепо сложени, док је позадина

(чисто романтичарски пејзаж) врло неподесно одабрана. Рецитација садржајно добро одабрана, заиста омладинска и полетна, није било довољно обрађена. Глас интерпретатора није постављен, те се ломио, некад монотон, а некад опет са сувише јаким контрастима, што је остављало утисак да се жели постићи ефекат варијантама у гласовном интензитету, а не проживљавањем и убедљивошћу. Било би потребно да Академско позориште које треба да послужи као пример свима студентима како треба песму интерпретовати, обрати већу пажњу на рецитације, пошто је то једна од редовних тачака на свим приредбама. Сцене из „Мати“ од Горког, у извођењу Академског позоришта, сценски и кореографски добро, чак и оригинално постављене (читање Павловог говора), нису дате довољно убедљиво. Да ли због несрећне поделе улога, или немогућности одабирања (услед недовољног броја чланова), пије се имао утисак да извођачи уживљавају своје улоге. На пр.: говор Павлов, који би требало да претставља поенту, био је изговорен без тепмерамента, без жара, па чак и без икакве проосећаности. Осталима је каткад сметао патос, уосталом карактеристичан за почетнике. Општи утисак је био да су

глумци недовољно психолошки припремљени излазили на сцену. Ипак ј треба истаћи: Рођаку (Д. Ћетко- ' вић у I сцени), Државног тужиоца, одличног и по маски и по глуми, Агента и нарочито Мајку, која /е имала извесних проосећаних момената заиста знатно изнад дилетантског нивоа. Не треба заборавити другог судију, келнера и једног од оптужених (Поп Митић), који мада су само две три речи проговорили били су савршено убедљиви, доказавши тиме да нема малИх и великих улога. (Симфонија Чајковског дата је с плоче. Њоме је требало публици с једне стране претставити одлазак у Сибир , а с друге, испунити интервал између две сцене, потребан за преуређај позорнице сачувавши ипак континуитет радње. Међутим, жељени ефекат је изгубљен непотребном паузом после отсвиране плоче). Добрим делом, као један од објективних узрока већине ових грешака /е недостатак техничког особља што је доприносило деконцентрацији самих глумаца. Романса у Ф-дуру од Бетовена је тачка која /е мада добро изведена, (ако приметимо да клавир није уопште био концертни, а уз то и раштимован), није одговарала карактеру самог програма. Ако бисмо покушали да све ово резимирамо узевши у обзир недовољан по броју и увежбаности кадар, који није допуштао резерве, те тиме ни избор, неусклађеност програма и не баш најсрећнији ред којим су приказиване тачке, трему потенцирану код свих извођача непрестаним снимањем , као и разлоге наведене у почетку, можемо слободно констатовати да се о свакој тачци истина може дискутовати, али да /е општи утисак добар, као и то ,да /е ова наша приредба испуннла свој циљ, претстављајући први и то успео покушај да се дигне ниво омладинских приредби уопште. Ово /е само почетак напора, а да би се он у потпуности спровео потребно је омасовити што више и хор и фолклор и позориште, како би затим при поновним иступањима, као и вршећи турнеје користили знањем и примером културном уздизању радничке и сељачке омладине и тако извршили и на овом пољу свој задатак као Народиа студентска омладина. ТГ А А А П/ЛО

имл&дппа. КАЋА АМБРОЗИЋ. студ. фил.

Македонско коло

Академски хор

Сцена из „Мати“ од М. Горког

Рад актива предавача на техничком факултету

Актив предавача Гехничког факултета који сада Зроји 50 чланова узео је на себе обавезу да у оквиру такмичења одржи 100 предавања за радничку омладину. Ради тога се актив већ повезао са Главним одбором синдиката. Предавања ће се држати омладини фабричких предузећа, као и по шегртским домовима. Од тема које су предложили сами предавачи обрађиваће се на популаран нашин питања из науке и технике, као на пример о Стаханову и стахановцима, примени електричне енвррије, о електрнфикацији, 'О комбинатима, као « неколико предавања нз историје технике, облицима рада у прошлости, о развитку нроизводње, о важним проналасцима машина и последицама по људско друштво. Поред тога предвиђају се још нредавања о обнови, као н популарна предавања нз хемије и физике у вези са праксом. Б. Продановић, ст. Ак. лин. ум. у фабрици

Ми и наш језик

У фебруарској свесци „Наша ] књижевност“ изашао је оглед ака- I демика др. Александра Белића о ] нашем књижевном језику. Расма- < трајући прилике у руском књижевном језику одмах после рево- 1 луције и касније, он их упоређује 1 са приликама код нас и истиче на- , ше специфичности. ( Ко мало воли свој језик и стара > се да га не квари, моћи ће да ; схвати шта наш професор осећа . када каже; „Како нас они (дијалектизми, грешке) непријатно дирају на сцени, на јавним местима, . у школама!“ Наглашавам ово у школама, јер се тиче и нас студената, можда нарочито нас. Оно што нас највише карактерише у нашем ставу према књижевном језику, јесте потпуна и несхватљива иемарност према њему. Ми сви читамо, много, али је мали број оних који обраћају пажњу и на сам језик, јер би тада уочили да наши добри писци не 1 кажу, на пример, „пар“ дана (код I нас ће се „пар“ употребити само у смислу пар пилића, пар опанака и сл. Вук); не може да „га се“ исправи, него човек не може да га исправи, или он не може да се иоправи; наша земља „треба" стручњаке, него њој је потребно; као да се „дневно" не ради ништа, место свакодневно, свакога дана; „радује ме да то знаш“, јер наше „да“ нема узрочног значења и томе слично. Ти изрази су сасвим непотребно пренесени из немачког језика. Поред овога, међу нама се свакога дана чује: „руководиоц" место руководилац (2 пад.: оца, 1 пад. множ.: оци, 2 пад.: лаца, 3 пад.; оцима итд.); „задњи“ час, у „задње“ време, „задње“ две недеље, место „последњи“. Сва три случаја су бесмислица, пошто је „задњи“ супротно од „предњи“ (дакле значи исто што и стражњи), а од „први“ знамо да је супрогно „последњи"; чак се чује и: „на чега су се обавезали“ место „на шта“ и сл. Догађа се и да два друга или две другарице кажу „нас двоје“, иако код сваког нашег доброг 'Писца могу да виде у том смислу само „нас двојица“ или „нас две“, а „двоје 1 * само друштву има и мушких и женских лица, (наравно ! да ово није једина употреба обли| ка двоје). ! Многн другови раде по нашим ■ надлештвима и охуда у сво ј језик уносе изразе карактеристичне за акта, суве и мртве. На Економскокомерцијалној високој школи другови, тражећи шаховске гарнитуре, кажу: „исте треба предати другу Н.“ Један друг техничар позива другове да воде неки курс и напомиње да ће „исти бити плаћени“. У једном чланку о кружоцима стоји да ће се „између, истих организовати такмичење“ итд. Много је лепше у таквим случајевима или поновити именицу 1 или употребити заменицу: гарнитуре треба предати, друговима ће се платити, између њих ће се организовати такмичбње. ■ Леп пример крајње немарности 1 јесте ова реченица из извештаја једне економске секције: „Другови ' су добили бесплатну, односно половну храну“. На моје чуђење, објаснили су ми да је свеједно како се каже, главно је да се разу-

ме шта се хтело. Али баш овде није било разумевања, јер је друг који је био са мном помислио да су другови добили отпатке. Прелазећи преко забележених примера као „кад кад“ место „каткад“, „одступају“ место „отступају“, „ненаводи, неби, незначи“ место „ие наводи, „не би“, „не значи“ и сличних, хтео бих да поменем један случај који смо примили преко рђавих превода с руског. Када сам први пут на једној књизи прочитао да је то збирка ■предавања коју је Стаљин држао на Свердловском универтизету, ја сам мислио да је придев Свердловски направљен од имена вароши, али када сам у „Основима л^винизма 11 видео да стоји Свердловљев универзитет, било ми је јасно да универзитет носи име Свердлова. Наш наставак —ски није исто што и руско —ски. Руси једноставно додају —ски на именицу и добију придев који у већини случајева одговара нашим придевима на —ов, —љев. Пр.: Стаљинова награда, а не Стаљинска као што чујемо у нашим дискусијама. Наш наставак —ски показује врсту, а не припадање: другов поклон јесте поклон примљен од друга, док, рецимо, другарско понашање какво друг обично има, какво би се очекивало од друга, за разлику од недругарског понашања. Ово је само незнатан део наших свакоднвних језичних грешака. И то баш ми студенти грешимо и у најосновнијим стварима. Сваки онај студент који схвата да не треба да се само на своју стручност (како је * врло често довољно да неко нешто само „констатује“, па да поквари утисак који је оставио својим добрим стручним знањем!), сваки онај који хоЦе да буде истински претставник народне интелигенције примиће речи Обнорског које наводи др. А. Белић: „...љубав према књижевном језику, будно старање о њему не смеју ослабити. Непрекидна мора sити брижљива пажња нашег друштва према највишем нашем културном благу. Стална мора бити брига о њему и сваког појединца нашег, срећног носиоца великог руског језика. Када се служимо језиком морамо, по неопходности, марљиво чувати његову истину и правилност, борити се за изразитост наше речи, за природност њену, остваривати разноликости у вишим облицима нашег књижевног језика." Кпшн Гтогак гћил.

е/1 Војин Стојић, фил.

Народно позориште даје претставе за студенте...

На дан формирања Народне студентске омладине Београдског универзитета, Народно позориште извело је оперу „Продана невеста" од Сметане и тиме се започело са ннзом претстава које ће се извести за нас студенте. Драма је извела до сада две претставе: „Живи леш“ и Молијеровог „Тартифа“. Пре нзвођења програма уводно нредавање упознаје слушаоце са књижевним правцем, добом, животом и делом аутора. Наши глумци са љубављу играју за нас студенте. Они данас, више «е-го икада раније, осећају пажњу и разумевање публике, јер играју за омладину, за радничко-намештеничке синдикате, играју слободно за свој народ. За 23 март, у 15 часова, заказана је следећа претстава Опере на којој ће се извести „Боеми" од Пучинија са уводним предавањем. За ове претставе код студената на свим факултетима влада велико интересовање. Дужност културних одбора свих факултета је да исправно расподеле улазнице како би што већи број студената, нарочито из унутрашњости, и не увек једни исти, имали прилике да се упознају са нашим и страним уметничким ствараодима и њиховим делима. Г иlхп.о Тготтик

Смиља Тузлић, ст. медицине.

Прилози за „Народни студент“

НСО Техиичког факултета пох-ренуо је акцију за прикупљање прилога за лист „Народни студент“. До сада је прикупљено 7.176 динара. Да би акција што боље успела, архитектонски отсек позвао је на такмичење машински. Победио је архитектонски прикупивши 2206 динара. Остали отсеци прикупили су: машински 2018, грађевински 1720 и технолошки 1232 динара.

БРОЈ 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5