Студент

Предавање професора АРТЕМИЈА ВЛАДИМИРОВИЋА АРЦУХИНА

Бурно поздрављен од студента адржао је на Правном факултету тредавање професор Московског /ннверзитета Артемије ВладимиропФ Арцухин. Пре предавања он :е захвалио студентима на срдачшм поздраву рекавши; „Необично фијатно ме је дирнуо овако то-Iао пријем, јер ја сам само један :кромни совјетски научник, а ово »душевљење примам на рачун Цр-Iене армије.“ * Данас, рекао је он изме\у осталог, има у СССР 22 уни(ерзитета и 700 виших стручних икола. Студенти се уписују иа ушверзитете конкурсом. Они који :е Зи били примљени одлазе у фуге више школе. Сви примљени студенти пре стуања на универзитет, обавезују се [а испуне план учења. Студије :рају 4 —5 година, према томе Iта се студира. Сваки студент је ;ужан да на време полаже испие. У случају да без оправдања не оложи испите на време искључуе се са факултета. У Совјетском ;авезу нема „вечитих“ студената. Сви студенти су материјално оезбеђени. Више од 90% студенаа у Совјетском Савезу прима типендију од државе која се изаје у новцу или у разним проуктима. За студенте из унутрагњости су обезбеђени домови. Две године пре него што диплоирају, студенти раде практичне адове који су веома важни. Оене на практичним радовима не ависе 6д оцена на усменим има. Оцене су одличне, добре и овољне, како’ за усмене испите, ако и за практичне радове. Студенти могу слободно да оиају професора који ће им предаати, јер је број професора доољан. По завршеним студијама ајбољи студенти остају на Униерзитету као аспиранти. Они моају најмање три године да се аве научним радом и при томе емају никаквих других дужности. [осле три године самосталног начног рада имају право да бране нсертацију којом стичу право на нтулу Доктора иаука. После тога ни настављају своју научну израдњу, врше самостална научна спитивања и после три године иају право да, бранећи ди(;ертаци/, добију титулу Доцента и погају помоћни наставннци. После Зш три године научног и наставичког рада могу бити од стране рофесора факултета на коме рае изабрани за редовне профеоре. Поред ових студената, који на ннверзитету остају као аспирани, могу одлични студенти остати а Универзитету и у звању аситента. Тада су они дужни да омажу професору у извођењу аучних радова и предавања, а пободно време могу да искористе а самостални научни рад тако.да а шест до осам година могу да

стекну право и могућност да бране дисертацију за титулу Доктора наука н могу даље да се научно развијају. За време отацбинског рата Московски универзитет био је нресељен у Ашхабад (у Туркестану), а касније на Урал. Предавања су текла нормално совјетској земљи су били потребни нови научни радници. 1943 г. Московски универзитет је враћен у Москву. Пре него што су могли да се уселе у старс зграде било је потребно да се ове поправе. Студенти су ту много учиннли. Они су сопственим снагама оправили свој Универзитет тако да је он сада лепши него што је био пре рата. Сада већ Универзитет у Москви ради нормално. Многи студенти борци су се вратили из рата, а има и велики број нових студента из свих крајева Совјетског Савеза. Завршавајући своје предавање, професор Артемије Владимировић Арцухин, изразио је жељу да се веза и братска сарадња између Московског >и нашег Универзитета Још више продуби. На краЈу се ректор др. Стева Јаковљевић срдачно захвалио предавачу у име Беогјзадског универзитета, у име просђесора и студената. О I

Р. Ј.

Професор московског Универзитета А. В. Арцухим

Наши примери

Међу студентима техннке истиу се појединци који својим уче>ем и радом мог.у служити као ример свима студентима. То су; Хорват Радослав, студент IV одине машинског отсека. Он је отпретседтшк стручног удружења 'СхМЕТ-а у коме је агилан и вре. ан. Да 6и олакшао својим млаим друговима из I године учење з математике он им одржава урс који посећује стотину сту.ената. Најбољи је ученик на машнском отсеку. Друтарица Вера Вукелић, стуенткиња I године технологије, Је Е една од наЈвреднијих студентми>а. Она Је организовала Комисију а обнову Техннчког факултета, ■ред којом стоЈе одговорни зада:и. Радне груле, које је она оранизовала по отседима, показуЈу идне резултате. Милић Нада, студенткиња I го.ине машинског отсека је вођа ра;ше групе коЈа Је најбоља на фаI :ултету и по датим радним часо,.’има и по квалитету рада. Сама Је дала !3 и по сати добровољног ;>ада.

Веровали или не...

...На испиту из статистике у мар'у 1946, студент права Стошић гије заао колико националности и солнко федералних јединица има I>НРЈ, а ипак, је на испиту добио иест! ...У јеку такмичења на Медијинском факултету на испиту из семнје, у групи од пет студената |1 год. тројица су пали а само шојица сс положили.

КРУЖОЦИ НА IV ГОДИНИ ГРАЂЕВИНСКОГ ОТСЕКА

Код нас су образовани кружоци којима је обухваћено 86%. Ови су кружоцн поставили себи конкретни задатак да спреме градиво из предмета Хидротехнике и Саобраћаја. Било Је предвиђено да се у току 108 радних сати, махом увече, пређе потребно градиво. Неке стручне књиге, које су нам недостаЈале, добили смо из кабинета тако да кружоци располажу потребним уџбеницима. Рад у кружоку з<а сво време није ничим ометан. Треба истаћи да је посто Јала потребна дисциплина и да уопште није било изостајања. Сво градиво је пређено у одређеном времену. Ни један радни дан није био изгубљен. Пројекте смо радили упоредо са предметима и били смо у стању да ггријавкмо све испите из саобраћајне групе. Полагање испита је у току.

Велике демонстрације египатских студената

Како је јавио Рајтер, неколико хиљада студената и ученика средн»их школа приредило је уличне демонстрације у знак протеста против присуства британских трупа у Египту. Уз поклике „независност Египта“ демонстранти су зауставили саобраћај. 1 Сличне демонстрације лриредила је у Каиру средњошколска омладина. Неколико дана касније студенти универзитета Фуад ел Авал у Џизи у предграђу Каира одржали су велики митинг. Студенти и студенткиње су у својим пламеним говорима истакли захтев да стране трупе одмах напусте Египат. Док је Мохамед Хасан Ел Ашави паша, министар просвете, апеловао на студенте да наставе са похађањем предавања и чекају да влада постигне независност долине Нила, прекинуо га је узвик: „Ни Један Египћанин не би требало да се прими власти, док год се стране трупе налазе у Египту". После састанка на универзитету

Фуад Ел Авала, студенти су хтели да у поворци пођу у Каиро али их је полиција растурила. После тога, студенти су се поново сврстали у редове и одлучили да пођу у град како би се спојили са студентима универзитета Алазара. Пре но што су кренули у град, студенти су донели следећу резолуцију; 1) да се прогласи тродневни штрајк „у знак сећања «а мученике“; 3) да се приступи бојкоту енглеског језика; 3) да се идућег понедељника спречи излажење енглеских листова који излазе у Каиру и „у знак сећања на оне који су пали као жртве британског империјализма". * Према писању дописника Рајтера из Каира око 25 хиљада студената са универзитета Фуада Ел Авала и Алазахар штрјковало је у знак сећања на Египћане који су погинули приликом демонстрација 21 фебруара. Према саопштењу агенције Ју-

најтед Прес из Каира, руководиоци студентске омладине на масовном митингу на коме је учествовало преко десет хиљада студената, изјавили су да Национални комитет студената и радника намерава да предузме одлучне мере протнв Британаца, ако они у две недеље не евакуишу своје трупе из великих градова Египта. Комитет је египатској влади обећао да неће прибегавати насиљу у току ове две недеље, али по истеку овог рока, ако Британци одбију да евакуишу своје трупе, комитет ће разаслати своје претставнике по целом Египту у циљу организације борбених снага. Руководиоци студентске омладине изјавили су да ће, када 26 фебруара стпочну предавање, студенти бојковати часове енглеског језика. Агенција Асошијетед прес саопштава из Каира да су студенти са универзитета Фуада послали прет. ставнике Комитета египатском министру претседнику Ситки-паши са захтевом да све школе и универзитети буду три дана затвореии. Према вести Јунајтед преса 3 овог месеца у целом Египту је одржан једнодневни штрајк у знак сећања на студенте који су убијени 21 фебруара. У извештајима из Александрије јавља се да су египатска војска и полиција отвориле ватру на масв које су приредиле антибританске демонстрације.

Студентска амбуланта

Здравствени одбор студената Београдског уннверзитета отворио је своју амбуланту. Ова новоотворена амбуланта намењена је само студентима Универзитета, високих стручких школа и академија у Београду. Студентска амбуланта има лекаре, којима ће рад у амбуланти бити примарна дужност, а не узгредна. Ти лекари студентске амбуланте обављаће лакша лечења у амбуланти, а све специјалне и теже случајеве слаће на одговарајуће клинике Медицинског факултета. У оквир амубланте спадају и две специјалне. Једна за кожне венеричне болести, а смештена је на Универзитетској дермато-венеролошкој клиници, друга, специјална амбуланта за плућне болести, и налази се на Трећој интерној (фтизиолошкој) клиници. Обе ове специјалне амбуланте воде специјалисти одговарајуће струке, а такође су универзитетски лекари. Амбуланта има најпотребнији инвентар и приручну апотеку. Студенти се могу обраћати директно у своју амбуланту, а она ће према природи случаја »ли- -сама -лечити или слати на специјаЛне клинике. Тако ће студентска амбуланта вршити и тријажу и бити централно место за оболеле студенте. Обавезни лекарски прегледи новоуписаних студената вршиће <е једино у овој амбуланти. Лекари амбуланте обилазиће и студентске домове, а у случају п> требе ићи ће и у приватне станове оболелих студената. Просторије амбуланте налазе се у згради Деканата медицинског факултета и отворене су сваког дана од 11 и 30 до 13 и 30. На Београдском универзитету, високим стручним школама и академијама има већ ове школске године око 12.000 студената. Стога је велики значај ове студентске амбуланте и то је један од најважнијих корака ка здравственој заштити студентсче омладине. Узимајући у обзир тегобе кроз

које Је пролазила студентска омладина у овом рату, патње којимаДе била изложена, јасно је да је проценат здравствено угрожених велики. Сем тога, ове школске године иису се за све студенте могли створити повољни услови за смештај. Много наших другова станује у нехигијенским становима. Све поменуте чињенице неповољно утичу на здравље студентске омладине. Стога наша амбуланта треба да буде место где ће наши другови моћи да увек контролишу своје здравље, не лозвољавд|’\;ћи ла болегт учмр

Ђ. Поповић-Ерак, ст. мед.

Иурсеви на архитектонском отсеку Зоог недостатка уџбеника из предмета: „Грејање и проветравање“, наставна комисија се обратила професору *Ду-шану Томићу с молбом да одржи курс из тог предмета. И ако врло стар и болестан, професор Томић се одмах одазвао молби н одржао курс који је трајао месец и по дана. Курс је ових дана са успехом завршио рад.

КРУЖОЦИ МАТЕМАТИЧАРА

Математичка група Фнлозофског факултета сматра се за групу која је постигла најsоље резултате у групном учењу на нашем факултету. Нови слушаоци V.мају 4 кружока а старији 2. Сваки кружок има ггросечно по 6 или 7 чланова, јер се тај број показао најзгоднији. За сваки предмет одговоран је по један друг или другарица. Друг коме је поверено вођење кружока по предмету .има задатак да тражи литературу за тај предмет, сређује предавања и белешке. Другови и другарице који су запослени организовали су засебам кружок. Тај кружок воде они студенти који редовно похађају предавања и који већ раде и У ДРУгим кружоцима. На овај начин смогућили смо друговима који поред студија морају и, да раде, да не изостају 5а нама и да редокно савлађују градиво. Л>. Милетић. ст. филозофије.

Припреме нп Академији ликовних уметности за изложбу у оквиру III конгресп УСДОЈ-о

Београдска Академија ликовчих угметности у заједници са загребачком и љубљалском академијом 'приступила је огранизован>у и цри. Iнреман>у излоонбе новодом 111 конгреса УСАОЈ-а у Загребу. Један од задатака који су |цримили студенти Академије лииовних уметности јесте техничка обрада паравана на којима ће бити приказаиа борба омладине Југославије у периодима цре рата, за време окупације и од ослобоћења до данас. На омо 40 великих шаравана биће борба омладшне ориказана

фотографијама, монтзжајма, статистииким пода(Цима, графиконима. цртежима итд. Свакн пзраван биће целина за себе. Студенти су се за»ста шрвдано и с л>убавл>у прихватили овог посла Студенти су пркмилгн да изрзде у ул>у портрете неколициине славних амладинских бораца хероја који су пали у борби. Неки другови нартизани који су већ самостално излзгали «а изложбама УЛУС-а (Петрић, Соларжик), сада су се прихватили обимнијих ,већих радова. Тако В. Петрић-Шепа ради и великн рел>еф који приказује борбу омладине против окупатора. Соларжик слика триптихон моји ће приказнвати борбу омладине пре рата, зз време Н ародно-ослободилачког рата и у обнови земље. Даље, Р. Суботички-Лала ради фигуру Лоле Рибара у природној величини. Божа Илић ради велику композицнју, ко|а приказује патн>е нашег народа за време окупације . Осим ових великих композиција већина студената ради на композицијама у уљу и у графици. Што се тиче графичких радова који би приказивали омладину у борби и изградњи, предвиђено је да се те графике ставе у засебне мапе које ће бити изложене посетио, цима. Према одушевљешу са којим су ! студенти Уметничке академије при. |ступили, како /техничком уређењх изложбе, тако и изради самосталних радова може се већ сада, док су радови још у току, рећи да ће изложба показати да је студентс Уметничке академије обухватио о! младински полет стваралачкот рај да. С друге стране, студентн будући уметници увидели су да борба и патње наших народа претстављаЈу неисцрпно врело надахнугћа, обиље тема. Нродни студинти су колективно, масовно приступили резлизовању овог неизмеоног идвопа тема.

,пи< А. Лашсћ студ. Акад. .јги«. уметиостн

Казански уимверзмтет: Студенти учесници у Отаубинском рату враћају се на продужетак студија

БРОЈ 2

народни студенг

СТРАНА 7