Студент

Припреме за Светски студентски конгрес у Прагу

У вр-емену од 7 до 14 априла Припремни комитет је одржао свој трећи састанак у Прагу. Поред сталних делегата земаља које су заступљене у ПК-у били су присутни д-р Хајек као (претставник СФДО-а и г. Д. Блоне, генерални секретар ФЕСЕ-а (Европског фонда за помоћ студентима). По свим питањима у вези са оI државањем Конгреса донесена су дефинитивна решења, а У и| сто време су донесени важни [ закључци у погледу односа са дру[ гим организацијама. Услед тога што још не постоји међународна репрезентативна организација студената, рад ПК-а није се ограничио само на припремање самог Конгреса, него је ПК често био 1 присиљен да заступа интересе студената пред другим телима, наравно у оном обиму у коме му је то могућно као припремном телу. Још на прошлом састанку било је решено да се пошаљу делегати ПК-а који ће ступити у везу са великим демократским организацијама међународног карактера (Синдикати, Светска фед. дем. ом.), са Организацијом уједињених народа за интелектуалну сарадњу, као и са студентским организацијама разног карактера (религиозне организације, организације за помоћ итд.). Из извештаја наших делегата види се да ће све те организације хтети да сарађују са новом студентском унијом. Нарочита пажња је обраћена односима са ФЕСЕ и са СФДО. ФЕСЕ је данас највећа међународна организација за помоћ студентима. С обзиром на велика разарања универзитета у току рата, правилна расподела помоћи има данас велики значај. Генерални секретар г. Д. Блоне је члановима ПК-а изложио цео досадашњи рад ове организације на дељењу помоћи студентима и после тога дао сва сбавештења у вези са неким неспоразумима који су избијали између њих и појединих национал. них студентских организација. После тога је ПК, као претставник демократских студената у свету, упутио једно писмо ФЕСЕ-у у ;коме је поставио основе за плодну ;и ефикасну сарадњу студентских организација у дељењу помоћи. Што се тиче СФДО-а, са њом је ПК од самог почетка одржавао кајприсније односе. Радило се о томе да се регулишу будући уставни . односи наших двеју орга. низација, што није било тешко с обзиром на карактер самих органиазција. Извршни комитет СФДО-а предложио је да Међународна студент. ска унија буде аутономна саставна организација СФДО-а. ПК је го Једнодушно прихватио и та је одредба ушла у «ацрт устава. Најважнији део свога посла ПК јс посветио питању Конгреса. На овом састанку дефинитивно је уСЕОЈен програм Конгреса, затим Је решено питање заступања појединих организација на Конгресу и усвојен је нацрт устава Студенг. ■ске уније коЈи ће се поднети Конгресу. У програму Конгреса водило се рачуна да Конгрес има радни карактер и да се у њему обухвате најважнији задаци студената у послератном времену (борба против остатака фашизма, учешће студената у обнови, борба за бољу бујдућност). Сем тога, нарочито место на Конгресу заузимаће координације студентске активности (штампе, путовање, спорт итд.) у оквиру Међународне студентске уније. О свим овим моментима водило се рачуна тако да програм заиста осигурава радни и напреддш карактер Конгреса. Основна идеја у решавању пнтања о начину како ће на Конгре■су бити заступљене поједине студентске организације била је да Конгрес окупи све демократске студентске организације како појединих земаља тако и у окаиру тих земаља. Конгрес треба да преставља мишљење и жеље најширих слојева светског студентства. Приликом одређивања броја делегата за поједине земље није се дрСодонски студентн зохтевоЈу УЈедињење со Египтон Картум, 19 април Рајтер јавља да је данас у Омдурману демонстрирало две хиљаде суданских студената, који подупиру суданске захтеве за уједињење с Египтом. У Порт-Судану су студенти, демонстрирајући улицаразбили камењем прозоре на зградама страних предузећа.

жало круто једне скале, већ су узете у обзир све друге чињенице као: елан и утицај појединог покрета на студенте, степен његове организованости итд. Тако је Југославија, с обзиром на снагу њеног студентског покрета, добила 15 делегата одмах после земаља са великим бројем студената. Нарочита пажња је била посвећена претресању нацрта устава, као фактора који у великој мери одређује карактер и циљеве будуће организације. Може се рећи да предлог устава који је усвојио ПК потпуно одговара послератним потребама студената и даје нашој студентској униЈи прогресиван и демократски карактер. Сем тога взжно је нагласити да се у уставу предвиђа, као што смо већ напред рекли, да Међународна студентска унија уђе у састав СФДО-а. Тиме ће се још више појачати јединство напредне омладине света и сама СФДО. У уставу је исто тако предвиђено да Међународна студентска унија и у будућности треба да даје потстрека уједињавању прогресивних студентских организација у оквиру једне земље за стварање репрезентативиих националних унија. • ПК Је тиме завршио главни део свога посла и остаје му још једико да пред сам Конгрес води рачуна о правилном току самих припрема за Конгрес. На самом Конгресу он ће поднети извештаЈ о гвоме раду и тражити одобреље за свој рад. Што је свој рад ПК могао тако успешно да заврши доказ Је да студентске масе, како чланице ПК-а тако и других земаља, осећају заиста потребу једне демократске међународне организације коЈа ће ујединити напоре студената у борби за бољу и срећнију будућност. Све напредне студечгске ооганизације спремају се већ за Конгрес, прикупљају материјал за њега и упознају студенте са његовим значајем. Код нас се припреме за Конгрес већ врше у оквиру такмичења које је код нас V току. Пссле овог састанка ПК-а треба обратити много већу пажњу ча популарисање Конгреса међу студентима. Студенти ће моћи схвзткги његов значаЈ утолико боље уколико се детаљније упознају ~а програмом Конгреса. учествују у прикуггљању материјала за Конгрес и дискутују о уставу будуће Мећу. нчродне студентске уније. Не требл заборавити, а то се нарочит з јасно видело на Првом конгоесу У Прагу и доцније у раду ПК-а, да наш сзудентски покрет. с обзнром на своје слободне традиције, на евоЈу организованост и утицај, ужива велике симпатије и поштог.ање све прогресивне студентске омладине. Рајко Томопић, студ. технике

Одбрана теза на универзитетима у СССР

У ССОР постоје два висока научна звања; кандидат наука и доктор, која се додељују научницима према њиховим квалификацијама у областима одређене научне дисциплине. Сада у СССР постоје око 7000 доктора и 20.000 кандидата. Кандидатске и докторске тезс према одлуци владе могу да се бране у неким вишим школама и научно-испитивачким институтима, којих има око три стотине. Кандидатску тезу могу да бране само они који су положили такозвани кандидатски минимум, у који улазе предмети из дотичне струке, филозофија и један страни језик. Осим тога, теза се шаље благовремено званичним опонентима, који су сви стручњаци. Теза се брани у отвореној седници Савета више школе или научно-истраживачког института. Пошто говоре онај који брани тезу, опоненти и ДРУги који желе да узму учешћа у дискусији, научни савет већином гласова, тајним гласањем решава о додељивању звања кандидата. Титулу доктора може да добије онај који је већ кандидат. Начин одбране докторске тезе сличан је одбрани кандидатске тезе, Али коначну одлуку о додељивању докторске титуле доноси виша комисија за оцењивање, чији састав потврђује влада. Највећи научници земље су чланови ове комисије; они исто тако доносе своје одлуке тајним гласањем. * Млади научни радници се припремају за одбрану на аспирантском курсу, који постоји при свакој већој вишој школи и научноистраживачком институту. У аспирантуру (аспирантски курс) се примају, према конкурсу, они који имају више образовање и који су показали способност за педагошки и научно-истраживачки рад. Аспирантски курс траје три године, укључивши одбрану кандидатске тезе. Ове три године аспирант ради према сопственом плану уз одобрење научног руководиоца који му је одређен. Основу тога плана претставља саЈугословенски студеити у Пдпгу тршке принључење Трстп ЈугослпвнЈн Праг, 19 април Дописник Танјуга јавља да су југословенски студенти у Прагу одржали у Студентском дому манифестациони митинг за присаједињење Трста Југославији. Митингу је као гост присуствовала велика група чешке радничке и студентске омладине, која Је певала националне песме и клицала: „Трст Југославији?«

мосталан рад аспираната у циљу припремања за педагошки и научно-истраживачки рад. Већ од прве године аспиранти воде самосталан и истраживачки рад, везан за будућу тезу. Совјетска влада је створила аспирантима најбоље услове за успешан рад. Од прве године аспиранти се придодају некој катедри и могу да се служе уређајима, лабораторијама, кабинетима и библиотекама подједнако ка(о и професори. Сви аспиранти добијају велику државну стипендију. Осим тога они добијају за куповање научне литературе једанпут годишње једномесечну стипендију. Сматра се да је завршио аспирантуру онај који је испунио научни план и одбранио кандидатску тезу. Уочи великог Отаџбинског рата у совјетским вишим школама је било око 40.000 аспираната. За време рата њихов број се смањио, али већ сада има више од 7.000 аспираната. * Совјетска влада је увек помагала стваралачки рад научника, штавише за време рата многи су успели да заврше и да успешно одбране тезе. Према званичним подацима Више комисије за оцењивање Свесавезног комитета по питањима више школе 'при савету министара СССР, за време рата је 1952 научника добило научне титуле доктора. 1945 г. титуле доктора је добило 427 кандидата, од којих 87 технике, 128 медицинских наука, 28 пољопривредних наука, 25 физичко-математичких наука, 18 историје итд. У истом периоду лрема непотпуним пода-

цима звање кандидата на основу одбране тезе добило је 8.000 научних радника. Онај који има звање кандидата или титулу доктора добија предност у заузимању истакнутих места у служби и добија већу плату. Ових дана је влада донела одлуку о побољшању материјалних услова за научнике. Знатно је повећана плата коју добијају научници, побољшани храна и снабдевање пртребним артиклима. Научни рад се помаже у СССР, што даје велике могућности за повећање броја научних радника. Слушалац Московске више техничке школе В. Феодосијев завршио је за 4 године радове на које се обично утроши најмање 16 година. 1943 г., 2 године после завршетка више школе, он добија звање каидидата, а после две године 1945 г. он изванредно брани тезу и постаје доктор. У поЈединим републикама се брзо повећавају кадрови научника. На пример у Казахстану у АлмаАтилском педагошком институту 1944 г. је било 15 кандидата, а сада постоје 2 професора - доктора и 22 кандидата. Казахски народ се с правом поноси својом кћери Н. Базновом, првом Казашкоа која је постала доктор. џ У Бурјат-Монголији у зооветеринарском и у педагошком институту (град Улан-Уде) створени су научни кадрови од месних становника Брјата. Споменућемо кандидата филолошких наука Дашиа Амоголнова, кандидата математичких наука Доржиа Васиљева и кандидата пољопривредних наука Јакова Фомкина.

УНИВЕРЗИТЕТИ У СССР

Ммнск студенти Медицмнс ког института иду на мспит

ИЗДАВАЊЕ ДЕЛА В. И. ЛЕЊИНА У СССР

Пре Велике октобарске социјалистичке револуције у СССР су се дела В. И. Лењина издавала углавном илегално. Многа дела су штампана у иностранству и уз велике тешкоће пребацивана у Русију, где су се раздавала тајно по партиским организацијама, међу радницима и сељацима. Тек је победа Велике октобар. ске социјалистичке револуције у‘ СССР дала могућност да генијална Лењинова дела постану приступачна широким народним масама. Прво издање дела В. И. Лењинаје било припремљено према одлуци IX конгреса Бољшевичке партије. Оно је изишло 1920—1926 г. у 26 књига. Укупно је штампано 2.622 примерка. То је био први покушај да се прикупе сва Лењинова дела. У првом издању је било објављено више од хиљаду и по докумената. Али, то издање је било непотпуно. Нису ушла многа Лењинова дела пронађена доцније V различитим архивзма, а исто так,l многи чланци у бољшевичким листовима „Искра“, „Вперјод“„ „Пролетарај“, „Социјал-дем зкрата“, „Звезда“ и „Правда". Јула 1923 г. је био објављен проглас Централног комитета Комунистичке партије који је потписао Стаљин, у коме се саопштавало да се у Москви отвара Инсгитут Лењина, претворен доцније у Инсгитут Маркса Енгелса Лењина. У прогласу се истицало да је неопходно прикупљати у институт>г све Лењинове рукописе, сав материјал и сва документа који каракделатност В. И. Лењина. Овај проглас је дошао као потстрек за почетак детаљног наечног прикупљања целокупних Лењинових дела. Јануара 1924 г., после смрlи Владимира Илића, Сверуски конгрес Совјета је донео специјалзу одлуку да се издају дела Лењина. На основу ове одлуке, 1925 год. отпочело се са припремањем дру. гог и трећег истоветног, али јевтиног издања Лењинових дела са великим тиражем. Штампање оба дела је завршено 1932 г. Ова издања су била потпунија у поређењу са првим. Док је прво издање имало 26 књига са 717 штампаних табака, дотле је друго-треће издање имало 30 књига са 897 табака. у то издање Је унесено много нозих докумената. Друго-треће издање је штампано у преко 18 милиона примерака. Сада Институт Маркса Енгелса Лењина припрема четврто издање дела В. И. Лењина »1 и 2-га књига је штампана 1941 г.). Четврто издање имаће 40 књига, оно ће бити најпотпуније издање Лењика.

Биће унесено још 550 нових дскумената, што значи око 70 штампаних табака; део гих дпкумената још нигде није штампан. У четврто издаље нрви пут улазе радови Лењина; „Поводом такозваног питања тржишта 4 ' —• реферат написао још 1893 г., ~Марк сизам о држави“, који обухвата припремни материјал за његов генијални рад „Држаза и револуцијг;“. У ово издање ће много докумената који карактеришу делатност Лењина као инспиратора и организатора победа совјетског народа у периоду борбе против иностране интервенцте (1918 1920 г.), његову многосгруку дела.тност у погледу руковођења првом у свету совјетском социјалистичком државом. У четврто издање, исто тако први пут, улази низ докумената који сведоче о заједничком раду великих вођа совјетског народа В. И. Лењина и Ј. В. Стаљина. Истовремено, упоредо са припрема.њем четвртог издања дела В. И. Лењина, објављују се документи у „Лењинским зборницима“. Већ је издато зборника у којима је објављено око 6.000 докумената. Међу њима имамо оне који се тичу аграрног и националног питања: „Свеске о империјализму“, „Филозофске свеске“. Зборници претстављају неопходну и драгоцену допуну сабраним делима Лењина. Упоредо с тим, сваке године се у огромном броју примерака издају поједина дела В. И. Лењина и његова изабрана дела. 1930-31 г. штампано је издање у 6 књига са 200 табака, у које је унесено 350 дела. 1935 су издана дела В. И. Лењина у 2 књиге која су затим издавана још четири пута. 1937 г. су издана дела В И. Лењина писана 1917 г. у 3 књиге, изабрана дела В. И. Лењина и Ј. В. Стаљина 1917 г. у једној књизи. Издат је велики број зборника дела В. И. Лењина и Ј. В. Стаљина: „О октобарској револуцији“, „О одбрани социјалистичке отаџбине", „О социјалистичкој држави и совјетској демократији“. Укупно је у Совјетском савезу издоно на разним језицима народа СССР од 1917—1945 г. 146 милиона примерака дела В. И. Лењина. Дела В. И. Лењина и његовог следбеника Ј. В. Стаљина проучавају милиони совјетских људи. Они црпе у делима ових великих љу. ди наше епохе научно познавање закона друштвеног развоја и потпуну увереност у праведност и победу дела Лењина —• Стаљина.

Доцент г. Овачкин заменик директора Института Маркса Енгелса Лењина

„Омладинска пруга“ радни гкжос наше омладине.

БРОЈ 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7