Студент

Европски фонд зп помоћ студентима жели да нас помогне

Интервју нашег дописника са г. Максом Орнгашеом, секретаром Европског ’фонда за помоћ студентима

I На питање нашег дописника Г. ■М. Орнгаше, секретар Европског »>онда за помоћ који |е ових дана боравио у Београду, шао је следећи одговор: Г Питање: Како Европски фонд за Јр омоћ студентима (ФЕСЕ) посматра стварање будућег Светског сту‘ Лентског савеза и какви ће бити I Ш>егови евентуални односи са овом Жрганизацијом? I Одговор: ФЕСЕ је срећан што же се ускоро створити Светски сту;|пентски савез. Заиста, ништа неће тако 'јако учврстити везе између Јтудената свију земаља као једно 4ело које ће ' обухватити националне студентске савезе који претстављају широке масе и које одушевљавају идеали мира, солидарности и напретка. Према констатацији претставника ФЕСЕ-а овај идеал је идеал Припремног међунакомитета, коме је на СветЖ:ом студентском конгресу у ПраШу било стављена у дужност да оЈтвари пројекат Устава будућег Шеђународног студентског савеза јдУИЕ) ФЕСЕ сматра да је могућ||ћа и пожељна сарадња са УИЕ. I Преговори између претставника №ЕСЕ-а и Међународног припремЈог комитета већ су били започети р Прагу априла 1946 године. Међушародни припремни комитет је <>ЕСЕ-у упутио једно званично пи-Iјмо да би му предложио начин за Цривремену сарадњу. За извесно Шреме ФЕСЕ ће стварно моћи да аЛелује на дарове домаћих устано|ц и на студенте земаља поштеђе[их од рата. УИЕ ће моћи да пот[омаже апеле за прикупљање нова на универзитетима ових земаља. ! друге стране УИЕ ће у I!рисној арадњи са ФЕСЕ-ом моћи да даје орисна упуства за што бољу уотребу сакупљеног новца. Сви ови азлози иду, дакле, у прилог једне акве сарадње, чији ће се облик ближе одредити. Питање: У ком облику ће ФЕСЕ моћи да помаже студенте у Југославији? . Одговор; ФЕСЕ ће студенте Ју■ославије моћи да помаже на раше начине. Његова садашња новчана средства, сасвим скромна у 'сравњењу са констатованим потре■бама, мораће да се постепено расподеле за следеће планове: а) да се у Југославију пошаљу хемиски производи и разни научни инструменти, који треба да по-служе да се поново бар делимично снабдеју лабораторије, нарочито ;хемиске. б) да се у универзитетски санаториум у Лејзену у Швајцарској | смести извесна група туберкулозних студената који могу да се изгече у оквиру једног одређеног фемена. ; г) да се издржава и финансира студирање једне групе студената из Југославије који ће похађати федералну политехничку школу у Цириху бар један семестар. Ван ова три главна пројекта ФЕСЕ би могао да испоручи једну партију намештаја ко)и недостаје студентском дому „Иво Лола-Рибар“. ФЕСЕ ће се уопште трудити јјка на првом месту пронађе потребра новчана средства да југословенТким универзитетима пошаље материјал за научне студије, апарате, ћнструменте, хемикалије итд. Питање: Којим мерилима ће се ФЕСЕ служити приликом одређивања помоћи Југославији и колика ће бити та помоћ? ФЕСЕ сматра да његова помоћ ! на првом месту треба да се упути ! студентима земаља ослобођених | зд туђинске окупације а нарочито студентима који су директно бипи тлачени или чије су студије бидоведене у питање због њихојог патриотског става. Према оноие што сам констатовао у Београ- | ду, југословенски студенти су пр-! ш у реду оних који с правом мој 'У да траже помоћ ФЕСЕ-а. Ја, дакле, сматрам да наша организа- ; шја треба да уложи специјалан руд с обзиром на помоћ студеlТима у Југославији. Ова помоћ ће орати да буде у складу са огромим губицима југословенских унигрзитета и са крвавим жртвама зје су студенти поднели за ослоођење свој,е отаџбине. Ови губии и жртве су сразмерно већи од [убитака и жртава било које ослошђене земље у Европи. Питање: У чему ће се (:астојати ренутнц помоћ ФЕСЕ-а Југославии и у којим роковима ће стизати • ’ место опредељења? Одговор; Тренутна помоћ ФЕ- ј -Е-а југословенским универзитети- ј [а биће пошиљка хемикалија за ; гдну студентску лабораторију. Погдиности ове помоћи расправљане У 28 и 29 априла на седници ко-

митета ФЕСЕ-а у Женеви. Датум када би ове прве пошиљке стигле у Југославију зависи само од техничких питања, која се сада расматрају (куповина, транспорт итд.). Питање: Шта мисли Делегат ФЕСЕ-а у Југославији Макс Орнгаше о Народној студентској омладини ИСО)?

Одговор: Онолико колико је било могућно ја сам могао да упознам југословенску организацију Народна студентска омладина (НСО). Чак сам видео какб 1 раде неки од њених одбора, наиме одбори за социјалну помоћ. Најпре су ми пали у очи озбиљност и у исто време и одушев-љење са којима су југословенски студенти ставили у покрет једну тако потпуну и успешну организацију као што је НСО, упркос врло великих материјалних тешкоћа. На другом месту, ја сам-се дивио необичном духу братства, солидарности и помагања који влада међу овдашњим студентима. Они су једна велика породица и познају се сви, цене се у раду, како на часовима тако и после њих, кад раде за своје студентске организације. У исто време код њих постоји жеђ за учењем и културни укус на којима би могли да им позавиде студенти многих других земаља. Чак и њихове забаве су на високом нивоу, захваљујући музичким и фолклорним одборима и њиховом раду пунсм укуса. На трећем месту, НСО пружа леп пример солидарности са осталим становништвом, најпре са осталим члановима југословенске омладине, којој је, уосталом, Уни-

верзитет широко отворен, захваљујући државним стипендијама и солидарности самих студената (немаштина овде није препрека за похађање високих школа!), а затим и са читавим народом, коме НСО служи добровољним радом и са којима се осетила присна солидарност на дан Првога маја. Хтедох да заборавим најосновнију солидарност која живи на самом Универзитету између студената и : професора на обнови факултета, ; на побољшању стручне наставе, на заједничком решавању проблема који интересују целу универзитетску заједницу, као што су здравље студената и развој студентских стипендија. Питање: Који су општи утисци делегата ФЕСЕ-а Макса Орнгашеа о стању у Југославији после боравка од скоро месец дана у овој земљи? Одговор: На ово питање могло би толико да се каже да ђу ја само укратко да изложим своје утиске. Нека моји југословенски пријатељи у сваком случају знају да ми се њихова земља учинила као један нов свет. Живот у данашњој Југославији ме одушевио зато што је она живела братски и снажно целим народом. Сви обнављају, раде раме уз раме, бодре се и помажу. Ситне чињенице које се вама чине обичне, за мене су биле нарочито речите: сваке вечери су младићи и девојке после свог радног времена рашчишћавали рушевине бомбардованих кућа и товарили их у камионе. За неколико дана све је готово уз смех и веселост сасвим просто. Али празник Првог мsја је за мене био величанствена смотра снага нове Југославије. Поносни, весели, узбуђени били су ваши радници тога дана: поносни што су господари своје судбине и свога рада, весели што су најзад код куће у својој отаџбини, срећни због онога што су већ урадили сви заједно, и радујући се због онога што ће још постићи, узбуђени што дефилују пред изванредним човеком који данас управља судбином Југославије. Одушевила их је љубав коју су му посведочили. Неки су међу њима плакали од радости ... Пошто упозна искрену гостопримљивост нове Југославије, пошто живи услед овог братског друштва где студенти за време летњег распуста са целом југословенском омладином граде пругу од 92 км. да би убрзали економску обнову своје отаџбине, коју су опустошили фашистички варвари, где радници одлазе недељбм у сиромашна села да тамо раде бесплатно, човек из ове земље потпуне и коначне слободе не одлази без извесне зависти и сете...

'Т Г. Макс Орнгаше

Московски универзитети ...

Јусман

Историски факултет Московског универзитета

Предавања на Историском факултету трају четири године. Прве две године се држе предавања из општих предмета и студенги имају практичне радове. Ако на пр. сгуденти слушају предавања из историје средњег века, семинари су такође посвеђени овој теми. ФЈтуденти на семинарима дају реферате о појединм питањима. Затим се о њима дискутује. Рад у семииарима доприноси да се студенти навикавају на самосталан рад, да боље савлађују градиво и продубљују своје знање. Тређа и четврта година су посвсђенс проучавању стручних питањз. Најинтересантнија су предавања: Француски народ и његови вођи у велпкој борби за домовину и револуцију, Сељачки рат и револуција у 1671, (покрет Разина). Ова предавања слушају не само студенти који су изабрали Општу историју као стручни прцдмет него и студснтн са других отсека. Историски факултет има 4 отсека: општу историју, историју нстока, археологију и етнографију и исорију народа СССР. Студенти се специјализују не само из ове четири гране историје .него узимају и ужа питања. Студенти са отсека Опште историје могу да се специјалцзују из историје Старог, Средњ.сг и Новог века. Студенти са Етнографског отсека могу да спелијализују познавање музеја, студенти са отсека историје народа СССР марксизам лењинизам. На факултету се темељно изучавају језици. На сваком отсеку уче два језика. Етнографи највише уче језике. Сада на Историском факултету уче 20 језика. Осим западноевропских језика, студенти уче и источне језике кинески, јапански, малајски и индиске дијалекте, словенрке језике и језике народа СССР. Осим предавања и семинара из главног предмета, на фекултету се држе предавања из историје, филозофије, историје културе, из основа марксизма лењинизма и дијалектичког и историског маторијализма, из палеонтологије, из археологије и етнографије. Курс за музејске стручњаке упознаје студенте са музејским радом, који је неопходно потребан археолозима и етнографима за њихов будуђи самосталан рад. Велика пажња обрађа се самосталном научном раду студената. 1945 године је створен научни биро, који се састоји од студената и професора. Задатак фироа је да организује и да руководи научним радом студената свих факултета. На сваком факултету биро има своје секције. Научни биро Историског факултета два пута годишње расписује конкурс за најбоље темате. Најбољи темати се награђују. На последњем конкурсу главну награду је добила студенткиња IV године Трембинска за рад „Револуција 1848 године у Француској изнесена у француским илустрованим часописима“ и студент 111 године Ку-

дрјавцев, који /е обрадио тему „О-колности под којима су САД сту г пиле у први светски рат“. Сада је биро расписао конкурс, који ће да се одржи крајем школске године. Он се разликује од претходних по томе што биро даје општу тему. Сваки учесник у конкурсу мора да обради тему која је у вези са општом темом. Научни биро често организује дебатне састанке. Главни реферат држи неко од проферора, затим студенти држе реферате у вези са главним рефератом .На крају се отвара дискусија у којој сви учествују. Припрема се састанак на коме ће се говорити „О савлађивању струке“. Тема је присно везана за развој совјетске историске науке. Разноврстан живот факултегга износи се у многобројним студентским листовима који се издају на факултету. Издају се осам листова са појединих отсека и општи факултетски лист „Историк“. Студенти Историског факултета не ограничавају се само на „чисту науку“ они учествују у општем животу Совјетске земље.

Огромна поворка, одговор на бруталност полиције

У Бомбају је 13 јануара прослављен „Дан независности“. Због полиције која је хтела да растури поворку ова прослава изгубила је свој мирољубиви карактер. Студенти су показали своју солидарност са народом и избили су на трг, где се догодило крвоиролиће. Маса од 10.000 лица је ћутећи посматрала нова дела полицнје, која се, изненађена, повукла због мирноће грађана, а исто тако и због учешћа студената. За то време у северном делs града студенти су одржали свој митинг, на коме је учествовало 5000 студената. Митинг је имао мирољубиви карактер и текао је без икаквих сметњи. А*> ли увече, после завршеног митинга, у стсуству одговорних лица, студентских руководилаца, брутални и безобзирни елементи су унели у студентске редове анархију и цео митинг је добио други изглед. Неколико излога је било разбнјено и начињена је прилична штета.

ИНДОНЕЗИСКИ СТУДЕНТИ ЗАХТЕВАЈУ ПОВЛАЧЕЊЕ СТРАНИХ ТРУПА ИЗ ИНДОНЕЗИЈЕ Хаг, 3 мај ТАСС јавља: Индонезиски лист „Раџап“ пише да је у Суракарти одржан конпрес на коме је образован Индонежански савез студената. Конгрес је донео резолунију да се упути захтев Организацији Уједињених народа да се из Индонезије одмах повуку стране трупе.

Прослава дана независности у Индији

На дан 23 јануара се „дан независности“ у Бомбају уз полициску паљбу, при чему је погинуло 20 лица а ако 400 рањено. На прсслави „Дана независности“ индиски народ је показао своју жељу и спремност да се бори за слободу. У Мадрасу је прослава „Дана независности“ била врхунац херојске борбе између студената и насружане полиције. 24-1-1946 г. BСO студената је устало против полициског терсра. Полиција је забранила студентима да држе митинг, али упркос тога студенти су одушевљено поздравили предлог М. Б. Срилисвазана, члана мадраске студентске # организације, да и поред забране демонстрирају против рђаве управе парламентске делегације (Велико-британска управа у колонијама), иако су знали да безобзирнсст полиције не зна за границе. Тек што су избачене пароле: „Доле полициска управа!... Доле са империјализмом!“, хиљаде студената су пошле да марширају улицама Медицинског колеџа. Свака студентска секција Је узела учешђа: Мадраска студентска орггнизациЈа (М.С.О.), независни студенти, комунисти, муслимани, ђапи и спортисти. ПслициЈа Је хтела помоћу разих метода застрашивања да растури колону, али студенти нису подлегли и после два сата дозвољено им |е да про-

дуже митинг. Ово је била велика победа и вест о њој се брзо о суђењу. раширила. Сутрадан су штрајковали многи колеџи. ПолициЈа је безуспешно покушавала да растури штраЈкаче. Мадраска студентска срганизациЈа Је одржала свој митинг у Градском парку, у присуству преко 1000 студената и 500 радника из савеза дуванских и трамваЈских радника. На митингу се говорило о борби против империјализма по чему Је донета резолуциЈа. Из „Студента“ листа индиске студентске федерације.

Политичке партије траже затварање колеџа у Ахену

Данска телеграфска служба ТB-П 1946. (САД контролише немачке агенције) На седници новооснованог ахенског општинског одбора соиијалдемократска партија (СДП), комунистичка партија (КПД) и репрезентативни трговачки савез (ФДГП) тражили су да се одмах затвсри технички колеџ. Разло-зи су: војни гувернер је тражио да студенти напишу о својим утисцима на нирнбешком суђењу. Студенти су скоро сви без разлике изјавили да им је испод достојанства да пишу

БРОЈ 5

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7