Студент

НАШИ ПРОФЕСОРИ О НАМА

На Пољопривредно - шумарском факултету свакодневно по десет другова са успехом дају испит из хемије, која има своју специфичност за слушаоце овог факултета, —• воде се разговори између студената и професора, како каже проф. Шолаја. Од марта месеца до маја дато је преко 200 испита, а до 17 јуна пријавило се још 450 студената и студенткиња. И паред свакодневних предавања и испита, проф. Шолаја написао је преко 20 скрипта из неорганске и преко 10 из органске хемије. Наше бројно учешће на испитима и предавањима он тумачи речима: „Ја волим много људи, више очију да ме гледају, тиме добијам више елана за предавање; колико сам стар, у вашем присуству се подмладим. Ви сте катализатори“. Седи професор

Шолаја својим истрајним радом заслужује нарочиту пажњу свих нас, настојећи да све учини за бољи успех студената. Његова метода у испитивању појачава масовно излажење на испит и боље резултате. Говорећи о нама проф. Шолаја каже: „Деведесет од сто положених испита из мог предмета а 10% палих, средња! оцена преко 7, знак је великог елана, значи да се наши студенти журе за рад. За 24 година рада са студентима, нисам имао бољег успеха, већег успеха не могу замислити. Студенти ме слушају са такво.м пажњом не би ли све извукли из мене. Све је ово најпозитивније, могу говорити о студентима само У суперлативима и ја поздрављам досадашњи успех у раду.“

Београдски универзитет добио је рударски отсек

На Техничком факултету у Београду отворен је о. г. рударски отсек. Свечаности су присуствовали: министар рударства Савезне владе Бане Андрејев, министар грађевина Влада Зечевић, министар просвете Србије Митра Митровић-Ђилас, проректор Универзитета др. Душан Недељковић, професори и студенти Техничког факултета. Проректор Недељковић, отварајући свечаност, обратио се присутнима: „Ово наше најновије дело живеће, рашће и цветаће у великој ери обнове и изградње наше земље, у ери стварања, у ери Титове Југославије. Под воћством маршала Тита наши народи донели су свој велики Титовски устав, пс коме рудно благо наше земље припада радном народу. Али сада, кад народ треба то богатство да I искористи и учини од њега сред- , ство обнове и изградње наше зе- < мље, показује се да за тај посао 1 нема довољно стручњака.“ Затим, обраћајући се професо-.рима и студентима, рекао је:

„Ваш посао ће успети, јер са вама стоји цео наш народ, у вас су упрте очи читавога народа. Сви ћемо ми сједињеним снагама радити на томе да у наше руднике одлазе стручњаци који ће знати да их подигну, да их развију, ксји ће умети да створе многобрсјке рудокопе и тиме повећају богатство земље.“ Бане Андрејев, министар рудар- , ства, говорио је у име Савезне владе. „Ми знамо да постоје велике тешкоће, али ћемо учинити све што је могућно да створимо стручњаке коЈи ће савладати све тешкоће и користити све рудно благо 1 наше земље за добро нашег народа. Убеђен сам да ће наши струч- ;1 њаци продужити славне традициЈе ј Јована Цвијића и Јована ЖуЈови- | ђа на изучавању богатства наше 1 земље и да ће се такмичити са I научницима и стручњацима оста- с лих народа, да би нашоЈ земљи ! створили и на том пољу онај у- ' глед коЈи она заслужује.“ Бора Марковић, ! 1 ст. технике. ј л ћ

Задруга студената техничког факултета

Набављачко-потрошачка задруга студената технике с. о. ј. почела је са радом упоредо са почетком рада на Универзитету. Петог о. м. одржана је редовна скупштина Задруге, на којој су изнесени резултати њеног досадашњег рада.

Основни капитал је био 6.000 дин. Из извештаја Управног одбора види се да је основни капитал Задруге са којим је почет рад била вредност у роби која је остала од предратне Задруге, а није износила више од 6000 дин. Међутим, већ крајем прошле године чист вишак Задруге износио је (у роби и готовини) 91.594,15, а данашњи вишак цени се на преко 500.000 дин. (у роби и готову). Пошто Задрузи није циљ зараДа и гомилање капнтала, то се део вишкова опет враћа студентима, тј. Потпорнои удружењу студената Београдског универзивета. И поред оволиког прихода Задруга је скоро редовно успевала да туче цене у граду, а на појединим артиклима Задругине цене биле су два до три, па и више пута ниже од цена које су ценовником одобрене. 1 У том погледу Задруга је постигла пун успех, који се може приписати сналажењу и агилности те управе.

Како се ради за заједницу

Правилно схватајући тешкоће због недостатка материјала, другови из досадашње управе Задруге дали су све од себе да се те тешкоће уклоне. Њихов пожртвовани рад може да нам послужи за пример како се ради за заједницу. Потребно је истаћи њихов пример, а нарочито два друга, Милоша Миленковића и Николу Срдића, који су изгубили око два месеца на путу по Аустрији, Мађарској и Чехословачкој у циљу набавке неопходног материјала.

1,00.000 : 280.000

Из иностранства је донесена велика количина робе, чија се вредност по одобреном ценовнику цени на око 1,000.000 д. Међутим,

IУ продајним ценама Задруге она | износи свега око 280.000 дин. Пбред тога, извесне ствари су поклоњене: као спортске реквизите ФО-а факултеском НСО-у, разни инструменти за електрична испитивања, као и апарати за хемиск* лабораторију. Управа Задруге дошла је на идеју да одвоји известан материјал за награде ударницима нашег факултета на „Омладинској прузи".

Новчано пословање

Скупштина је и раније одобрила Задрузи да отвори кредит од 500.000 д., а сада је Управи још једном дато овлашћење да подигне ову своту. Међутим, од стране Савеза радничко-службеничких и набављачко-потрошачких задруга кредит јој није одобрен са мотивацијом да Савез не даје новчане кредите, већ само робне и инвестиционе. Затим су ради задужења код „Задружне и пољопривредне банке“ тражени сагласност и жиро Савеза. Међутим, ни то није добивено. Овакав став Савеза ниуколико није правилан и може бити само од штете за пословање Задруге. Само члан НСО-а моћи ће да буде члан Задруге

На крају скупштине усвојен је предлог да се у правила Задруге унесе став који прецизира чланство у Задрузи на следећи начин: „Члан Задруге може да буде сваки студент технике који је члан НСО-а“. Ова Допуна потребна је зато што неки студенти у Задрузи виде искључиво јевтиног продавца, не показујући никакву тежњу >да учествују у њеном раду. То су у већини случајева пасивни студенти, који осим тога што долазе на предавања немају никакве везе са факултетом ни са стручним удружењима, ни са радним бригадама ни са својим другрвима. Свакако је правилно да се из колектива изолују они који се сами искључују из опште студентске заједнице. Тиме је скупштина завршена.

Милован Вла.јнић

Чишћење ненародних студената са Филозовског факултета

■ У петак З-У увече, НСО Фило, зофског факултета одржао је своју другу конференцију поводом чиш' ћења ненародних елемената из редоIва студената. Конференцији је присуствовао велики број студената, који су оштро осудили држање и ненародни став 7 студената Филозофског факултета за време окуј пације, и који су ове према народу : непријатељски расположене студен,те једнодушно предложили за искључење са Факултета. То су студенти: 1) Ђурић Стевка, студент VII ссместра XIII групе, због активног ‘сарађивања у организацији ДМ. 2) Валтровић Реља, XXII група, био је командир кажњеничког вода националне службе. 3) Чивовић Вера, XVIII групе, због сарадње са љотићевцима и недићевцима. Била је и у руковод- ј ству ЖОС-а. 4) Накић Марија, XIV група, због дружења са немачким војницима. | За Немце је говорила: „То су моји другови“. 5) Првановић Станка, XVIII група, била је љубавница немачких војника. 6) Кузмановић Анђелко, XXVII група, био је на курсу за фашистич|ке руководиоце у Немачкој, а затим је ширио њихове идеје код нас. 7 Марковић Гордана, XIX група, ‘ нема право гласа због ненародног држања и за време окупације и сада. , Скоро сви они немају право гла- ј са. Осим ових 7 студената, предложених за искључење са Факултета предложено је још 11 за искључење из НСО-а. На крају су чланови НСО-а обећали пуну помоћ и сарадњу комисији за истраживање непријатељских елемената. М. Т.

Из братске Бугарске Народно Собрање помаже студенте

8 фебруара ове године Централно руководство ОСНОС-а предало је народним посланицима 26-ог редовног Народног собрања добро аргументовану петицију о материјалном стању наших студената истакавши чињенице да више од 40% софиских студената не посећује предавања и вежбе због тешких животних услова, да су студенти Бугарске у поређењу са студентима других демократских земаља слабо помогнути. ОСНОС је ставио народним посланицима захтеве за разгледање државног буџета, коме треба да се дода сума за изградњу студентских домова, за побољшање хране у студент. ским мензама, за давање нових стипендија; исто тако је стављен и захтев за одузимање четири софиске кафане и посластичарнице У корист студентских библиотека. Делегација ЦР ОСНОС-а била је лично у посети претседнику Народног собрања Василу и претседнику Буџетске комисије Крсти Добреву, који су разумели потребе народног студентства. Петиција Је изазвала код народних посланика живо интересовање. На разматрању у парламентарној комисији Министарства народне просвете захтеви студената су схваћени као оправдани. Комисија је једнодушно решила да Народ. ном собрању предложи допунску суму буџета | Министарства народне просвете од 40 милиона лева у циљу побољшања хране студената, давања 1.500 нових стипендија по 5000 лева месечно сиромашним и народу оданим студентима. Захтевима народних студената изишло се у сусрет. Тиме општи студентски народни савез на делу доказује да је он једини заштитник непосредних студентских интереса. Он изражава увереност да ће се Народно собрање и даље одазивати нашим праведним захтевима, уз наше обећање да ћемо се достојно одужити своме народу. („Студентска трибуна“, бр. 11, 6-111-1946 г.).

Нацрт устава међународне студентске организације

Припремни комитет у Прагу неуморно и савесно врши све припреме за одржавање Светског студентског конгреса у Прагу 17 августа 1946. На својим досадашњим заседањима и раду између заседа. ња Припремни комитет је међу осталим припремама израдио и нацрт Устава међународне студент■ске ортакизације који ће бити предложен Конгресу. Доносимо најглавнија поглавља из тог Устава:

| Нацрт Устава Међународне студентске организације | потврђен 0д међународног припремног одбора на трећем заседању у Прагу 10 априла 1946 год. Били су присутни следећи чланови ИПК-а: 1. г. Том Мадре, претседник (Ве. лика Британија); 2. Г. Ахмед Садер, секретар (ИнДија); 3. Г. Рајко Томовић (Југославија); 4. Г. Ц. X. Ванг (Кина); 5. Г. Луј Мерт (Белгија); 6. Г. Пол Буше (Француска); 7. Г. Душан Франки (Чехословачка). 1) Међународни припремни одбор је прихватио овај нацрт уста. ва за будућу Светску студентску организацију. 2) Међународни припремни одоор препоручује овај нацрт оснивачкој скупштини овог тела.

Увод

Ми, студенти света сакупљени овом Међународном конгресу У п Рагу, августа 1946 гс)д., сазваном од Међународног припремног комитета у Прагу, који је изабран иа Међународној студентској кон. феревдији у Прагу новембра 1945 год.) конституишемо овде Међународни' савез студената по овоме; Међународни оавез студената, који у својим редовима уједињује напредне студентске организације разних земаља, браниђе права и интересе студената, унапређиваће рад на побољшаљу њиховог животног стандарда и нивоа образовања, не губећи уз то из вида да они морају да докажу да су дорасли задацима свесних демократских грађана. Међународни савез студената сматра да је јединство свих напредних демократских снага, нија се делатност засиива на принципима Уједињених нација, неохподан услов за консолидацију једног траЈног и праведног мира за обезбеђење слободе ,демократије, независности и једнакости свнх слободољубивих народа у свету.

I одељак _ Име

Име организације ће бити: „Међународни савез студената“. Овде ће се даље ломињати као Савез. II одељак Главно седиште а) главна канцеларија Савеза ће бити у Прагу; б) место боравка главних канцеларија може бити измењен већином од две трећине гласова Савета савеза, што подлеже ратификацији конгреса.

111 одељак Циљеви

Циљеви Савеза ће бити: а) Да буде претставничка међународна организација студената са тежњом да међународна сарадња лрогресивних студенат а целог света буде што приснија и да на тај начин помогне решавању проблема свих студената. б) да налази начине сарадње између националиих, претставничких демократских и напредиlих организација 'Свих студената. ц) да унапређује пријатељство између студената целога света. Д) Дз настоји да се свој омладини осигура право и могућност вишег образовања, без обзира на пол, имовину, стање, социјални положај, политичко убеђење, религију, боју или расу, као и сва друга средства која ће омогућити да се осигура материјална независност студената; да обезбеди за студенте један шири систем државних стипендија. а и породичних где је то потребно, као и опскрбу школским књигама и набавке школске ослобођене од оптерећења таксама. е) да унапређује знање студената у поштовању културе сваког народа и у љубави према слободи и демократији. ф) да да обезбеђење свим студентима и најбоље услове за живот и олакшице за одржавање здравља. г) да учини све што је у њеној моћи да се изврши оснивање универзитетских, демократских. напредних организација у оним земљама где оне још не посто Је. х) да заступа интересе студената

у међународшш пословима, код оних других међународних орга'низација где су они ма на који начин у питању, и да скрене паж. лу тим организацијама «а питања која додирују интересе студената; да ‘Обавештава светску јавност о најхитнијим потребама студената. и) да .пружи пуну помоћ свим владама 'и друштвеним организацијама при обезбеђењу мира и сигурности, и имајући то у виду, да се бори на |ИСкорењењу сваке манифестације фашистичкс идеолотије у школама, васпитним установама, универзитстима, науци и уметно. сти; да обелодани све лажне псеудонаучне теорије о расној суПериорности и да се бори против свих облика дискриминације. ј) да ради на унапређењу сарадње између студената и омладине, и у самим земљама а и међу њима и да код студената потстиче развитак осећања одговорности према друштву. што је веома важна дужност.

IV одељак Делатност

Међународни садез студената продужиће своју делатност у духу главних циљеви изнетих у II делу садашњег правилника. а) Међународни савез студената је аутономни члан ВФДУ-а. б) организовање међународних студентских конгреса, општих и специјалних као и делатности нотребне ради спровођења онакве политике каква је била одређена на тим конференцијама, 3 како је назначено овим 'правилвиком. ц) организовање међународних путовања и размене. д) организовање мсђународног дописивања студената. е) прикупљање и слање обавештења која се односе на студенте и њихове нроблеме, на штампу и студентске и омладинске организације у свету. ф) организовање међународне спортске делатности. г) давање новчане и друге помоћи оним студентским организацијама којима је то потребно оснивањем специјалних фондова и организовањем кампања (акција за прикупљање помоћи). х) публиковање званичног органа Савеза на извесним главним светским језицима. и) свака друга делатност потребна ради проширења циљева Савеза. ј) одржавање што је могућно приснијих веза са организацијама Уједињених народа, а нарочито са УНБСЦО-ом. к) предузимање рада на студентској помоћи.

Активност нацистичких студената на немачким унивеазитетима

На неколико Универзитета у Немачкој у разним зонама почетак предавања је обележен демонстрацијама млађих студената, који су гфотестсвали против анти-нацистичког свечаног говора директоРа при отварању. „Време «е да се у Немачкој створи нов Ф.Е.М.Е.“, викали су студенти на Готингамском универзитету, прекидајући говор управника. Узвици су били прихваћени. Догађај се збио нешто после демонстрације у Нојстату, где су студенти немиром прекинули мирољубиву прсповед пастора Нимелера. Ситуација Је тешка, јер су демобилисани официри вермахта преплавили универзитете и они чине већину „млађих“ студената.

ФЕСЕ ОДОБРИО 25.000 ШВАЈЦАРСКИХ ФРАНАКА као прву помоћ Универзитетима у Југославији

Универзитетски Одбор народне студентске омладине Београдског универзитета је примио телеграф* ско обавештење од Европског фоњ да за помоћ студентима да Је ФЕСЕ доделио 25.600 швајцарских франака као прву помоћ универзитетима у Југославији. Ова помоћ је први плод недавне посете секретара Европског фонда за помоћ студентима г. Макса Орнгаше, који Је увидео колике су наше потребе и заложио се да нам се помоћ што пре додели. Поздрављајући овако узоран начин рада ми се захвал»ујемо на додељеној помоћи и изражавамо наду да ће ФЕСЕ и убудуће водити рачуна о нашим потребама и заложити се за нгго обилнију и свестранију помоћ.

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 5