Студент

Кроз Технички факултет

Аулом техничког факултета влада мир. Часови почели. Иза наслона правилно поређаних клупа вире главе студената. Очи упрте у таблу. Чула напрегнута. Глас професора одзваша о зидове амфитеатра. Диференцијални рачун је.!. Цгумачи професор математике једАгу нову партију. Свеска прима сваВ<у професорову реч. Ниједно ниједно „је“ не сме изоста-х ■ти... Ту лежи основа математике... 1—- чули су то они од својих ста■ ријих, другова. Посматрам. ОзбиљI* на лица добијају лагано све мирТцији изглед... Забринутост као да ' нестаје са сваким покретом сунђера на табли. За време кратког професоровог застоја у предава|ву један студент се окреће другу |§lза себе. Један поглед. Осмех па оба лица... Погледом су рекли |*ве. Схватио сам... она препрека у ;)јраду кружока из математике сада Ше свладана. Скочили би овог моим§нта. Гласно би се обратили сви■ма друговима из свога кружока: ■.„Разумели смо и...“, али час се наВставља. Треба даље пазити, мора |се даље напрбзати. И напрежу се... |и схватају... уче... Тишина изненада почиње да се ■ремети. С времена на време чује |&е шкрипа врата. Скоро прегећи Ипогледи из клупа упућују се на о№у страну. Шкрипа ствара незгогае... Речи промичу... Скупоцени тренуци се губе. Зачудих се зар Iрад улазе кад сам при уласку у амфитеатар прочитао: „Час је почео у 8.15. Улаз забрањен.“ I Посматрам новодошљаке. Један мамуран и неочешљан. Изгледа да !е целу ноћ преседео... Где? По неинтересовању за предавање свакако да није над књигом! Други дошљак је млада студенткиња добро избразданог лица ружом, црном оловком и помадом. Поми. слих: затоцнила због дугог стајања пред огледалом... Једна од ових почела је чак и неки „угодан разговор“ са другом поред себе. Сме Јали су се... Мора да је „коле|та“ био духовит. А професор је Тгумачио нову партију... После свршетка часа обратих се »једном студенту: Како то да се Ги поред упозорења на вратима уштази за време часа? I Свако чудо за три дана! гласио је лаконски одговор.

У „Заводу за испитивање материјала“ двадесетак раздраганих студената машинске технике. Велика хидраулична преса ухватила је у своје чељусти једну епрувету од челика... Ход машине праћен је лаганим ударима и једва осетним дрХтајима ограде на коју су били наслоњени студенти.

60С.. 700.. 900... 1000... 1100... — 1 чита журно експериментатор. Челик је добар. Пратите лагано истезање епрувете. Ускоро ће да пукне... Пазите... Сад!“ ч И на оно „сад“ зачу се јак, туп звук. Епрувета је пукла. челик је издржао предвиђену норму. Иа лицима студената чита се стоасна жудња за местом доле за машином

где Је сада асистент. Жетгли би да они њоме рукују, да они својом руком оцене квалитгт челика у који је уложен толики труд радника. Данас уче. А ускоро ће њихова жеља бити испуњена. Мзшина ће бити њихов помагач. Матсријал свестраним испитивањем младих људи, нових инжењера, биће све бољи и бољи...

Чудновато, али истинито! Усред факултета чује се пиштаљка. Можда утакмица? Не вежбе из геодезије! У унутрашњем дворишту факултета чудна слика. Професор Андоновић стоји на столу. Звиждаљка у устима. Седа глава као да моли за милост... Мир, тишина... прекините разговор... Сазнајем: Прва година граћевинског отсека има данас вежбе... После дуге галаме и беспотребно изгубљених пола сата студенти и студенткиње са инструментима на раменима, летвама и значкама у рукама одлазе на улице Београда. Снимају. Уче... То их сутра очекује у пракси. Сунце дохвата лице. Ветар растура косу. Рука лагано прилази завртњима инструмента... То се мора знати... —• наглашава професор. То ће.мо научити... обећавају студенти. Само, нисам дуго могао разуме. ти ону галаму пре вежбања... Чудим се како студенти нису приметили на зидовима својих ходника крупно исписану паролу „Дисциплина у раду је основа успеха у такмичењу“. Чему онда она недисциплина и беспотребни звиждуци пиштаљке?...

Већ је седам часова. Хемиска лабораторија је празна. Само послужитељка брише под. Крпа скида са плочица заостале мрље од разних хемиских раствора... Полица пуна епрувета. Стакло светлуца при светлости сијалице... Само погдегде ова једнолична стаклена галерија је прошарана епруветама у боји. То су заостали препарати. Данас нису могли бити испитани. Биће завршени сутра. Прилазим столовима поређаним уза зид. Ту је гасна лампа и низови боца и препарата, стаклене

мешалице и отворене свеске пуне формула...

Др пре неколико тренутака мар. љиве руке су мешале препарате. До пре неколико часака студенти су проучавали хемиске реакције. Шесточасовно... Седмочасовно, онолико колико је потребно да се заврши. Часови нису важни. Задатак се мора завршити и завршен је. Нови је већ припремљен за сутра. У ране часове соба ће опет оживети... Будући инжењери технологије ићи ће напред,' освајаће свет хемије... То од њих тражи индустрија. '

У соби 166 и 167 одржавају се вежбе из статике. Групе архитектонаца нагнуте над цртежима расправљају о силама, моменту, рећењу. Погледам: неколико група, а само један асистент... Силе се слажу у резултанту... Герберова греда има највећи моменат на... Конзола са силзм ка крају има... Објашњава.ју студенти |едан дру. гоме. па;.>ве. Пгтписују. Изненадих се: зар студенти сами себи--нрегледају радове. Убрза сам добио одговор од једне другарицс, која се мало намршти што Је прекидох у раду. Баш јој Кремонин план сила није хтео да се сложи... Професори не могу све сами да прегледају, јер има много новоуписаних... Старији другови им по.мажу. Помажу и нама... Лруг Копша« старији студент, застао је пред питање.м једне дру. гарице. Потребна му је помоћ. Добија је од асистента. Враћа се поново групи. Са пуно са.моуверења преноси објашњење млађим дру. говима. Уче друге. Допуњују сеое... Будући кадар архитектонаца припрема се за праксу. Препреке нестај>. Данас конзола сутра герберова греда... Ускоро цела згрг.да... кров... плоча... Д°к једни припремају цртеже да пођу кући, други повлаче последње линије. Непрекидно... Из дана у дан. До до 9, до 11 светле прозори Техничког факултета. Испити се полажу. Нови инжењери се спремаЈУ. Сутра их очекује рад на обнови и изградњи.

Б. Благојевић, ст. техн

Технички факултет Универзитета у Београду.

СА НАШИХ ФАКУЛТЕТА

Виша педагошка школа

ПРВИ ИСПИТИ

Ових дан а завршени су први исштити на наставничком течају Више школе, на којима су слушаоци показали успех свога тромесечног рада и положили рануна о резултатима такмичења, како заједничког тако и појединачког. Када се приликом процењивања општег успеха води рачуна о условима под којима огромна већина слушалаца живи, када се имају у виду последице преживелог рата, без двоумљења се може закључити да је успех у првом периоду рада дао добре резултате. Нарочито добри успеси постигнути су у изучавању језика, на првом месту руског језика. Овоме је Шзнатно допринело интересовање и јчЉубав коју слушаоци гаје према ||самом предмету. Многи слушаоци •који пре почетка рада на течају Јнису познавали ни најосновније је|зичке законе, сада врло добро читају, пишу и говоре. Највише је допринела оваквом успеху г-ђа Радошевић, наставница, која је својом активношћу и одличним методом рада, затим присним односом са слушаоцима, успела да створи тип нове, активне школе. Добар успех постигнут је и У изу- I чавању природних наука, док је иатематичка група постигла много глабије резултате од осталих.

Богдан С.' Игић, слушалац ВПШ

Пољопривредно-шумарски САРАДЊА студената агроноМИЈЕ БЕОГРАДА И ЗАГРЕБА

Г Желећи д а сарађују и да проду[бе братске односе са агрономима у Бенграду загребачки студенти Пољопривредног факултета послали су им писма и угледне примерке својих уџбеника. А ради учвршћивања те сарадње студенти Пољопривредног факултета у Београду упутили су агрономима у Загребу ове досад штампане уџбенике и •скрипта, како би могли својим дру"

говима да користе да им олакшају рад. У исто време изразили су жељу да се ови односи још више продубе. На тај начин студенти у Београду измењали би своја искуства у штампању уџбеника и > осталом раду са друговима у Загребу и тиме 5и допринели да се што пре створи кадар стручњака а уједно да се земља што пре обнови. Ружица Анастасијевић, стд. агрономије

СТУДЕНТИ ПОЉ.-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА НА СЕЛУ

Студекти Пољопривредно-шумарског факултета сваке недеље шаљу из своје средине 6—B другова или другарица у околна села Београда, где се одржавају предаван>а са темама за које су друогви са села показали увапред интересовање ,и жељу да их чују. Уочи дана одласка на! фекултету се запажа велика живост. Са свих страна чује се питање: „Када полази мој воз за Жарково, кад за Пиносаву, Бели Поток или Раковицу. Другови желе да буду тачни. Сутрадан воз са београдске станице односи другове у села. Пред сваким од њих стоји задатак: учити народ и од учити и уништити јаз који је постојао измеђуђ радних маса и интелектуалаца. У овоме раду показали су се резултати. Досада је одржано 18 предавања. Сваком од њих присуствовало је 50, 100—300 другова, док другарице учествују у малом броју. Пријем другова по селима показује да народ са поверећ>ем слуша њихове савете; напрегнута пажња и дискусија развијена после излагања друга даје доказа да народ у будућим агрономима неће гледати чиновнике изоловане од народних маса, већ стручњаке чије ће знање бити народно знање. Друговима Пољопривредно - шумарског факултета није потребно веће признање за уложени труд него кад их другови са села при-

ликом нспраћаја поздраве искреним позивом: „Дођите нам опет!“ Тешић Брана, ст. агрономиЈе

Фармацеутски

КУРСЕВИ I ГОДИНЕ

Како хемијски лабораторијум Фармацеутског факултета нема довољно наставног особља студенти су дали иницијативу за оснивање курса за демонстраторе. Студенти прве године, којих има највише и којима је помоћ најпотребнија, изабрали су међу собом оне другове који најооље знају хемију и сада они раде са асистевтима на курсу да би се на тај начин оспособили за демонстраторе. Ови другови и другарице успешно напредују у послу и ускоро ће помоћи својим друговима који слабије стој’е са знањем хемије. Требало би истаћи рад инжењеРа Лилића и професора Павковићеве који много својом помоћи олакшавају рад и употпуњују знање студената.

Олга Стефановић, ст. фар

Технмчки КРУЖОК МАШИНАЦА IV СЕМЕСТРА ПОЛОЖИО ЈЕ МАТЕМАТИКУ СА СРЕДЊОМ ОЦЕНОМ 10.—

Кружок машинаца IV семестра, у коме се налазе другови Александар Шолаја, Драгољуб Гајић, Влајко Буњак, положио је математику I део са средњом оценом 10. Главни разлог њиховог успеха је у томе што су правилно схватили рад кружока и на сваки састанак долазили потпуно спремни, не да заједно читај'у из књигс, већ да претходно наученн материјал продискутују, допуне и све нејасно протумаче. На тај начин они су радили 3—4 сата дневно у току месец дана. У свом раду они су створили ј'ош једну навику која се показала као врло успешна. Пред испит они су се преслишавали на тај начин што су, не служећи се књигом или» прибелешкама а при том не пишући ништа, усмено објашњавали

и дискутовали о свему што је у вези са извесним / проблемом. На пример, за предмет би узели слово Е и о њему изнели све што знају, тако да после такве дискускје не би остало ништа нејасно, а оно што знају било би солидно утврђено. Правилан начин раДа дао је одличан резултат и сва три друга положила су математику са оценом 10.

Бранко Баначи, ст. техн

Медмцински

БИОЛОШКЕ ВЕЖБЕ

У дугој просторији поређан је велики број столова. На сваком столу микроскоп. Професор објашњава склоп и начин употребе ове справе која нам показује пут у непознато. Радозналост и нестрпљење да се што пре почне са практичним радом огледа се на свим лицима. Најзад вадимо микроскопе из кутија. Расте жагор, који се стишава када нам професор показује како ћемо направити препарате. И већ неки показују „генијалност будућег бактериолога“ када од кромпира изрезују врло танке листиће или кад ендодерм лука Лепо издвајају. Тада су сва лица озбиљно над микроскопима; прсти подешавају светлост и дижу и спуштају објектив. „Ево га!“ Са свих страна радосни усклици. Ка. ко се јасно оцртавају ћелије и скробна зрнца! Колико лепог и интересантног у том непознатом свету! Вежбе треба да се зврше, али нико и не гледа на сат. Поједип. ци и кружоци се такмиче чији ће препарат бити бољи. Ређају се другови над микроскопима и сви на примерима уче ствари, које је мнтго теже запамтити учећи их гамо из књиге. Перу се стаклене плочице и оставл.ају на место. Микроскопи сг враћају у кутије. Стичемо почетне елементе знања, који ће бити основа нашег рада у будућности. Још један предмет смо заволели кроз практичне вежбе!

Миомир Манић, ст. мсд

СА ЕКСКУРЗИЈЕ

ГРАВЕВИНЦИ СУ ПОСЕТИЛИ ' СЛОВЕНИЈУ

Свега седам дана имали су на распологању за разгледање већ готових објеката као и оних који су у изградњи, а који нас студенте четврте године специјално интересу#. Без оклевања се одлучује да се оде некуд. у братској федеративној републици Словеначкој налази се баш оно што нас интересује. Готова хидрацентрала у Фали и хидроцентрала у градњи код Отока, обе на Дравн код Марибора, први су наш цил>. Грађевинци и електричари са напрегнугом пажњом и интересовањем прате сваки детаљ и стручна објашњења руководећих инжељера. После тога заједно са машикцима и гехнолозима обилазимо индустрију у Марибору, Јасеницама и Трбовљу. У стручном погледу екскурзија је .превазишла наша очекивања. Задовољни што нисмо ништа пропустили да научимо, зрзћамо се преко Загреба, где наилазимо на другарски и пријатан дочек студената и професора загребачког Техничког факултета. У Београд смо дошли са убеђењем да је корист од онога што смо видели од неоцењиве важности за наше стручно уздизање.

ТЕХНОЛОЗИ У ФАБРИЦИ СТАКЛА

Студенти технологије VI н VII семестра Техничког факултета посетили су 5 априла фабрику ста&ла и фабрику пива у Панчеву. Са студентима су пошли г. г. наставници Арке, Леко, др Николић, Димитријевић и Ивковић. Они су нам објашњавали многе ствари; исто тако и управник фабрике стакла и инжењери, који су допринели да научни циљ ексурзије буде постигнут. Студенти су врло присно и другарски разговарали са радницима-ударницима, који, иако под тешким околностима, успевају у свом раду и доприносе подизању наше младе индустрије.

Из зидних новина

БРОЈ 5

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5“