Студент

V ПЛЕНАРНИ САСТАНАК ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА НАРОДНЕ ОНЛАДИНЕ ЈУГOСЛАВИЈЕ

У Београду је 25, 26 <и 27 септембра 1946 одржан V пленарни сзстанак Централног већа Народне омладине Југославије. Састанку су присуствовали, поред чиганава Централног већа, и сви претседници окружних одбора Народне омладине. Састанак је отворио претседник Цвнтралног већа друг Рато Дугоњић, поздравивши члана Извршног момитета Светске федерације демократске омладине Кити Бумлу, претставlника индиске амладине I'утана Чатападаја, претставника нндонезиске омладине, члша Централног комитета БРАШ-а Теика Чауша, затим Иву Фрола и Иву Вранчића који су састанку ирисуствовали у име Комитета за школе и науке, Мартина Менцеја претставlииlка Савеза синдиката Iпросветн:их радника, Стјепаиа Десића 'претставника Комитета за културу и уметност и Косту Грубачића, помоћника министра просвете Србије. У реферату о побољшању рада у пионирокој организацији, друга-

рица Стана Томашевић иагласила је да је пионирска организација до 111 конгреса Народне омладине Југославlије била тотово потпуно занемарена, док се од 111 конгреса почела нагло развијати, но нрилично неоистемlатски и разнообразно у разним крајевима наше земље Основни окв)Ир у коме треба да се одвија садржнна рада нионирске организације дао је друг Тито у разговору оа пионирима Дубровника: „У иионирским организацијама усмерује се наш млади нараштај на велику историску трачницу, коју смо |цоставили у ослободалачкој борби. Значај тог великог пионирског колектива Сlгледа се у томе да дјеца од малих когу добију појмове о нашој друштвеној колективности, да ое науче дисциплини итд.“ У даљем излагању овог исцрпнрг реферата 'Стана Томашевић се осврнула на досадашње уснехе и пропусте, и указала на основве задатке у раду с пиони|рима.

Реферат друга Рата Дугоњића

У (реферату „Задаци организације Народне омладине у новој шмолској години Iна средњим, учитељомнм и другим средњим стручним ш!ко!лама“, друг Рато Дугоњић је наглаоио да, сумирајући резултате ггрошле године, можемо слободно да кажемо да наша школа већ увелико остварује свој задатак да васпита иовог грађаника Федеративне Народне Републике Југославије, вовог по знању моје усваиа у школи, новог по својим схватањима, са новим односом према раду, друштву ,и држави. У прошлој школомој години све до завршетка остали су неми проблеми мој|И ннсу били до мраја решени, или боље рећи ниоу били свуда решени. У погледу односа нрема шмоли друг Рато је нагласио да школа и омладинска организаиија не смеЈу да иду у раскорак, омладинска органкзација мора да буде подређена задацима које има наша школа и да сваки свој поступак мери према њеним задацима У новој школској години треба тражити од наших чланова, од руководилаца по средњим школама, од читаве организације да се заложе да дисциплина и ред у средњим ш к олама буду на таквој висини да школа може да да оне резултате који се од ње очекују. У току ирошле године готово све Iобавезе које оу поlстављене, кснуњене су што се тиче физичког рада, али то није случај са обавезама у учењу. Ове тодине потттуно јасно мора да ее поставlи та ствар. Од наше средњошколске омладине тражи се у првом реду да учи, да савлађује знање, да стиче стручност, да шири своје културне видике. У томе не сме бити сметње. Али наравно да то не значи да је немогућ и крупан допринос у разним радним акцијама. Друг Рвто је затим нагласио да треба појачати васпитни ра|д са ђацима који су не само остали на схватањима непријатељским овој држави, (него су и практично покушали да унесу 'својим р-адом неред у шмолу, да онемогуће наставу. Таквим омладинцима треба помоћи да нађу свој прави пут и да осигурају своју будућност. При томе наша будност треба да буде исто толика колика ј,е и наша широмогрудост. Што се тиче група за учење, оне могу бити јама -полуга за помоћ, особито слабим ђацима, ако се добро организују, амо оу у њима људи Iкоји хоће да уче, ако над н.ихов,им формирањем у даљем раду ‘професори и руководства Народие омладине буду имали мовтролу и сталну помоћ. У погледу обезбеђења материјалних услова за школовање, користећи се искуством из прошле године, таЈ рад може још више да се развија и што је главно наша омладинска организација мор-а непрестано да алармира наше народне власти и да води бригу о животу ученика, како -о читавом колективу тако и о појединцима Што се тиче фискултуре пред орг анизацијо(м стоји задатак не само да формира фискултурне • активе по школама, него и да организује њихов правилан рад а и такмичења како унутвр средњих игкола, тако и у оквиру градова, округа и републнка. Основица читавог нашег организационог рада у средњим школама треба да буде Статут Народие омладине Југославије. Потребно је -одабрати добре кадрове за школска руководства. Слаби ученици не мо,гу да буду руководиони. Треба водити рачуна да чла-

| нови Народне омладине не буду '•преоптерећени разноврсним састанцима. Земаљска већа треба да воде посебну пажњу о извеоним школама које оу од изузетног звачаја за даљи развитак наше омладин| ске орlган,изациј,е. Такав је случај са учитељским школама, неким пол.-опривредним итд. Школе које имају велики број чланова Народне омладине могу формирати више Iактива у једној школи, уз са| гласност земаљских већа. У закључцима који су доиети на основу реферата и дискусије по њему, обавезују се сва руководства Народне омладине да посвете исту пажњу свим школама, да организују сиlстематску агитацију за ушрис у стручне школе. Организације Народне омладиве дужие д а дижу а , утоlритет наставника, да јачају дисциплину и ред у школи и да сав свој рад развијаЈу у непосредној сарадњи са ирофесорима а иарочито директором. Осноlвни и главнц задатак Народве омладине у школи треба да бу-Iде стална, свакодиевна брига да школска омладина систематски савладава предвиђено градиво и што боље усвоји 1и продуби стечено знање. Слаби ђаци не Мloгу бити , У руководствима Народне омладине у школама. Цевтрално веће сматра да у школама не требз справод|ити такмичење за оцену, јер је учење прва обавезна дужност сваког ученика. Идејно-политички рад знатно појачати и учинити га садржlај|ним и разноврснијим. Рад радних бригада треба тако организовати да ниједан ученик не ради внше од једанпут ћедељно. сем изузетних случајеваи Први и непосредни план који сада | стоји пред руководствима Народне омладине у школама ј-есте да припреме и добро организују изборе у активима.

Пред изборе за Уставотворну скуп штину НР Србије

У великој дворани Коларчеве задужбине одржана је 5 ов. мес. предизборна конференција Народног фронта Србије, којој је присуствовало 450 делегагга окружних и среских одбора Народног фронта са територије Србије и многобројни гости из Војводине и са Космета. У присуству великог броја министара савезне владе као и владе Народне Републике Србије и претстаlвкика Народног фронта Југославије, конференцију је отворио потпретседник Извршног одбора Народног фронта Србије друг Сретен ЖујовиК, који је између осталог рекао: Народни фронт у Србији постао је носилац свих напора наших народа у изградњи и обнови наше земље. Показало се као правилно, показало се као потпуно исправно и на пракси доказано,, гледиште Комунистичке партије (општи буран и дуготрбјан аплауз) да је јединство народа дало снаге која може не само да брани интересе народа него и да буде носилац свих напредних тежњи народа. Исто онако као што је јединство народа у рату довело до победе, исто тако то је јединство изражено у напорима за изградњу наше земље. Народни фронт је умео да то јединство каналише и упути правипним путем. Затим је одушевљено поздрављен добио реч секретар НЈародног фронта Србије и претседник владе Народне Републике Србије д-р Благоје Нешкови+l, који је истакао да Народна Република Србија стоји пред крупlНlИlМ датумом избора за своју Уставотворну скупштину и, карактеришући унутрашњи развитак Народне Републике Србије од ослобођења до данас, рекао је поред осталог: Основна карактеристика овог момента и читавог пређеног периода од ослобођења, а нарочито од избора за савезну Уставотворну скупштину до да:нас, јесте: успешни напори народа наше Републике и народних власти на обнови и изградљи наше земље са већ изграђеним привредним и организационим формама. Значи: Као што је за време наро.дно - ослободилачког рагга основна карактеристика прилика у нашој земљи била борба за ослобоЈјење наше земље испод ропства окупатора и издајника, тако за послератни период основна карактеристика прилика је борба за обнову и изградњу наше земље са прелазом на план. ПриказујуКи, у свом реферату, улогу Народног фронта у постизању успеха на повећању производње у свим гранама привреде, претседник др. Нешкови+l се осврнуо и на велике тешкоће с којима се морамо у раду борити, па је с тим у вези рекао: Ми смо свесни да +.е и даље бити тешко+lа. Ми знамо да још увек наша радничка класа у многоме оскудева, да наше сељаштво нема најпотребнијих ствари за своју привреду, да наша на!родна интели-

генција нема често ни најпотребнијих матернј|алних услова за свој рад, .да наше занатлије често не виде перспективе гтобољшања свога положаја. Ми смо убеђени да +.емо Iотклонити многе од тих тренутних тешко+а и да +>емо убрзо побољшати положај свим радним слојевима, па и занатлијама. Ово у исто време показује политичко банкротство реакције, јер она једи!но може да користи моментане тешкоће, то јест док оне трауу у изградњи и обнови. То доказује да она нема ни принципа ни икаквог конструктиlвнloг програма. Затим се др. Благоуе Нешкови+l задржао на питању односа Народног фронта према цркви и свештенству истичуКи да је Уставом обезбеђена слобода вероисповедања, али да су неки реакционарни свештеници заузели неправилан и непријатељски став према народн!Им властима и нероду.

Везе са омладином других земаља

Реферат о везама наше омладине са омлааином других земаљз 'одржала је другарица Брана Перовић. Она је нагласила да су наше везе са омладином осталих земаља ојачале у току 1946 године, а иарочито после 111 конгреса. Извршни 'момитет Светске федерације демократске омлад|и«е локазао је највеће разумеваше за шитања наше омладине и угвути/о је писмо Мировној кскнференцији, у коме се изјашњава за прикључење Јулиске Крајине и Трста Јутославији. Наша делегација на Светском студентоком конгресу у Прагу потпуво је задовољаваУуће извршила свој задатак и допринелз даљ ем учвршћав ању нриј атељских односа са омладином других земаљз. По нитању сарадње омладине балканских земаља, Брана Персквlић је изнела да се на том пољу развила врло жива делатност. На иницијативу Конгреса оргаиизована је Балканијада на којој су наше екиие у највише суорета биле тгобеници. Радне бригаде многих земаља учествовале су у раду на Омладинској прузи и то њихово учествовање има за нашу земљу велики значај. У току 1946 године боравило је у нашој земљи више инострзних делегата и постију него икада досада. У погледу повезивања иаше 10младине са омладииом страних земаља ипак није било планаи Еило је доста недостатака у погледу пропаганде и атиташије нашег омладинског покрета у ииостранству. У закључнима ко.јл су допети

након дискусије по овом реферату решвно је да Секретаријат изради програм прославе Светомог омладинског дана. Централно веће 'одобрило је рад наше делегације на МеђународноlМ студентском конгресу и слаже се са Уставом Међународне студентске уније. Секретаријат ће помоћи у свему нарсдној омладини на нашим универзитетима да својим радом и иснуњавањем заједнички примљених обавеза помогне Међународној унији у њеном раду, чија је линија дата Уставом Уније. Централно веће придаје велими значај раду Већа омладине балканских земаља. Секретаријат ће израдити за идућу годину КЈОнкретан план за непосредно Iпавезивање и размену делегација, материјала, штампе и др. са демократском омладином других земаља. Секретаријат ће Iизрадити план о везама и помоћи нашој исељекичкој омладини, нарочито у Аустралији, Америци и Канади, затим еашим студентнма у иностранству, а такође и ученицима у привреди на раду у Чехословачкој. Пленум обавезује све овоје чланове да још у току ове годи!не почну да уче један страни језик, у првом реду руски. Секретзријат ће израдити план издања на страним језицима, а осим тога организоваће издавање месечног билтена на француском и енглеком језику,који би обавештавао инострану демократску омладину 10 животу и рдду наше омладине. А. Стефановић, ст. врава

МИ СЕ ОСЕЋАМО МОЋНИ, ЈЕР ЈЕ НАША СТВАР ПРАВЕДНА

Правећи осврт на међународну ситуацију и Мировну конференцију, на којој реакционарне снаге настоје да нам оспоре наша несумњива и крвљу стечена права, Др. НешковиК каже: Ми Нlикада неКемо заборавити наша права на Трст и делове Јули- ј ске Кра|јине и Истре, који су одузети | нашој земљи. Борба за наша демо-

кратска права у међународним односима јесте борба за праведаlн, трајан мир у Европи и свету. Ни у тој борби нисмо усамљени. Ми смо у тој борби заједно с нашом браћом Русима, Пољацима, Чесима, Словацима, Украј|ИlНцима, Белорусима. (Бурно и дуготрајно пљескање). Ми се осећамо моћни, јер је наша ствар праведна, а на челу те праведне ствари налази се наш моћни братски Совјетски Савез, због чега смо му ми, сви наши народи, дубоко благодарн!И. (Дуготрајно и одушевљено пљескање). Наша земља може бити поноона јер је и сада, у борби за праведан мир, стекла симпатије свих слободољубивих народа, у првом реду наших савезника из рата. Борба наше земље за демократске слободе, за праведан мир, показала је пут и охрабрила остале мале и подјармљене народе у њиховој борби за демократске слободе, за независност. Иако наша права и захтеви нису потпуно задовољени, морално-политичка победа је на нашој страни. Зато у изборима за Уставотворну скупштиlну НРС борба наше савезне владе за праведне граlнице наше земље, за праведан мир у свету, заузима прворазредно место. Избори за Уставотворну скупштину НРС показа+lе још једанпут да орпски народ даје најпотпунију подршку претставницима ФНРЈ на Мировној конференцији у њиховој праведној борби (буран аплауз).

Српски нород ће први пу т патпуно слободно изабрати Уставотворну скупштину

Указујући даље на опромнм значај избора за Уставотворну скупштину НРС, кроз геоје +>е се манlифестовати индивидуалитет НРС као једне од шест републиlка које сачињавају ФНРЈ, др. је рекао: Избори за Уставотворну сиупштину Народне Републике Србије биће једна нова смотра снаге српског народа; колико је он био способан да развије своје националне снаге на унутрашњем јачању и процвату Народне Републике Србије у оквиру Федеративне Народне Републике Југославије. Српски народ има богату нсторију, која је нарочито нспуњена дуготрајним борбама српског народа за Устав, за уставност. Српски народ -ће први пут потпуно слободно изабрати скупштину, која ће донети онакав Устав, који најбоље одговара слободном развитку Народне Релублике Србије у оквиру ФНРЈ, на бази Устава ФНРЈ. На српском народу је да покаже свим братским народима Федеративне Народне Републике Југославије, шта је он способан да уради за процват своје Народне Републике Србије, за братску ломоћ осталим народима Југославије, за јачање ФНРЈ. Ми смо убеђени да ће српски наР°Д као и досада показати 10 новембра високу националну свест, љубав, према својој Народној Републици Србији, несаломљиво братство према осталим народима Југославије, да ће показати да је један од моћних стубова наше заједничке домовине Федеративне Народне Републике Југославије. И за остале националне групе у Народној Републици Србији 10 новембра биће најзначајнији датум, јер ће послати у Уставотворну скупштину Србије такве своје синове, који у претставницима братског српског народа имају своје равноправне другове, своју браћу, који ће својим заједничким напорима осигурати не само процвЛт Народне Републике Србије, већ и сва задобивена национална и демократска права за себе, за своју националну групу у оквиру Народне Републике Србије. Нека избори од 10 новембра 1946 године буду смотра снага српског народа и снага осталих националних група Народне Републике Србије (Буран аплауз). Нека избори од 10 новембра покажу шта је народ Народне Републике Србије урадио на подизању и развитку своје републике у помагању влади НРС и народним властима (аплауз). Осврћући се на органмзацчона питања Народног фрочта, др. Нешгеовић је прешао на задатак Народног фронта пред изборе. Први задатак Народног фронта У вези са изборима је не дозволити да локалне појаве, појединачне уске комбинације, пролазни интереси који би се испољили у току изборне кампање, помуте интересе Народног фронта, нашкоде великој творевини нашег народа Народном фронту. Други задатак Народног фронта у вези са нзборима јесте учвршћивање братства, братских веза између

српског народа и осталих народа Југославије. Трећи задатак Народног фронта у вези са изборима јесте учвршћење дисциплине чланова Народног фронта. Чланови Народног фронта треба да буду јединствени према противфронтовским кандидатима. Али, исто тако, треба да буду будни према свим штетним појавама међу појединим иандидатима Народног фронта, да се боре против сваког оног који покуша да на било који начин уноси раздор и забуну међу бираче. Развитак политичког живота у нашој земљи даје довољно могућности свакоме да се упозна са програмом Народног фронта и да приђе Народном фронту. Поред тога видимо да има још људи који су ван Народног фронта и што се донекле може разумети. Али према разним тзв. политичарима који су ван Народног фронта и раде противу њега, ми не можемо да нађемо никаквог разумевања и треба их сматрати да су противници Народног фронта, да је њихова „политичка“ активност уперена против програма Народног фронта, против нашег нlа|рода. Зато се према таквим активним противфронтовским тзв. политичарима и ка!ндидатима треба односити онако како заслужују они који хоће да »ас омету у напорима на обнови и изградњи, коЈIИ желе да материјалмо погоршају нашем народу. Већ је прошла једна недеља од расписивања избора. На организацијама је Народног фронта да се одмах преоријентишу на изборну кампању, повезујући се са осталим свакодневним акцијама и задацима. Другови и другарице, учинимо све да избори за Уставотворну скупштину наше Народне Републике Србије буду једна нова победа и нови потстрек нашем народу за још брже спровођење обнове и изгрдање наше земље. (Бурно пљескање). Учинимо све да Народни фронт изађе на изборе још јачи, чвршћи и јединственији. (Аплауз). Учинимо све да избори за Уставотворну скупштину Народне Републике Србијг учврсте још више брат ство међу нашим народима. Својим држањем на изборима покажимо високу политнчку свест и дисциплину чланова Народног фронта. (Аплауз). Нека на појаву кандидата извесних реакционарних група и остатака бивших политичких партија у овим изборима Народни фронт одговори још већим окупљањем народа у Народни фронт са паролом: Ко жели да спроведе неку своју посебну политику изван Народног фронта, тај је против Народног фронта, тај је против животних интереса нашег народа. (Пљескање). Нека избори за Уставотворну скупштину Народне републике Србије буду доказ да нећемо никад заборавити неправде које се чине нашој земљи остављањем појединих њених делова изван Федеративне Народне Републике Југославије. (Бурно пљескање).

БРОЈ 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3