Студент
Као наставак крака БинмовциБрчко иде Омладинака пруга од Брчкот долином реке Тиње, ттреко Мајевнце избија 'на Стиречу и долази под Коњух до Бановића, у баноаићки угљени ба(сен. Баиоиићки угљани басан је подељан на четири дела: Сеона са 5 милиоиа тона угља, Омарићи 10 милиона, Ђурђевак 35 милиона 1и Бановићи 120 милиона тона. Ако знамо да је нашој земљи сада довољно 260.000 тона за задовољење подишњих потреба, дкожемо јаскије нидети молике количине угља ставља Омладивока пруга на расноложење нашем народу. Изградња једне овако значаЈне торуге кроз тежак, Iкаменити и брДОВIИТИ терен, са тунелима, мостобим(3 и бетоисlКИМ пропустима, оа жељезничким станицама и постројењима, захтева много нзпора и много љубави пр&ма земљи. Сасвим природно се у овај велики •подухlвагг Народне омладиие Југославије укл>учила и Народна студентска омладипа Београдоког укиверзитета. Шесг студентоких брнгада кренуло је на Омладинску пругу 'по завршеним иснитима да у највећој послератној акцији наше омладине Још једном Пloкажlе колико је наша студентска омладина заиста народна, да се на делу покаже лик новог, народнот студевта. Наши студенти су знали да физички рад није лак. Поготову овај рад иије лак за омладинце који готово никада нису радили сличне послове. Нико од студената није раније градио жељезиичке нруге. Али то није зиачило да се жељезн/ичка пруга не може градити. Гради се Омладинска пруга, понос Народне омладнне Југославије и пјрогреоивне омладине читавог света. Београд*ски студенти су дали свој допринос, своје километре у 92 километра Омладиноке пруге. IЈако је -обавеза Београдског универзитета била да «а летње радове иде 1000 студената, број бригадира у студеиггским на прузи износио Је око 1600, а још рко 400 студената радило Је на Посавоком каналу. П|Г>в)и дани физичмог рада задавали су доста мука нашим бригадирима. После књига, лењира, минросмопа, циркла, било је тешко свиlћи се на лопату и крамп, гурати колицај, вагонете, мешати бе-
тон, минирати стење, копати и то варити земљу. Недостатак искуства у оваквом раду, недостатак добре организације рада, жуљев« и 'ПЛИIКОВИ на рукама, врели дани и хладне ноћи, чннили су у прво време да рад наших брнгада нијс задовољавао. Резултати тих дана су били испод постављених ворми, у најбољем случаЈу су достизали 'постављене норме. У првим данима рада, а и касније, иашим су бригадама гтружиле велику помоћ околне бри)гаде, које оу раније дошле на рад. XII бригади су корисно послужили савети омладинаца Пролетврске бригаде, који су их упућивали како да раде, како да оргаииаују рад. Дарувlарска бригада је XII бригади позајмљивала алат. А физички рад, који је показивао да иаша студентока омладина жели да се ирихвати сваког иосла када је у питању интерес државе, да се не одваја од радничке и сељачке омладине. био је само део задатка, део очекивања које су студентске бригаде имале да испуне. Пред студентске бригаде се поставио интензиван културно-IПросветни рад, Iномlоћ у овом раду бригада,м«а састављеним црете!Жlно од радничке и сељачке омладине. Недостатак стручиог кадра за руковођење радом на прузи је осетно попуњен студентима технике, Медицинари су пружили помоћ у бољој организацији санитетске службе на прузи, а студенти осталих факултета радцли као предавачи, руководиоци уметничког рада, дописници или на административном послу. Разноврсни рад студената ДУ« читаве пр'уге још је внше учврстио и продубио одноое са радничком и сељачком омладином. Кроз такмичење у раду, непрекидне узајампе посете бригада, челичило се Јединство наше омладине. Поред тога, уопостављенlа Је чврста веза са мештанимд околних села и засеока. Студенти су посеђивали села, помнгали сељацима у раду, сељаци носећивали логоре студената, прнредбе, логороке ватре. 60 студеката из XI ударне бригаде је једне недеље заједно са сељацима из села Католички Пасци радило на нрављењу сеооког пута. XI бригада је организовала течај за неписмене моји је иооећнвало 60 омладинаца из оближњих села
XV ударна београдска студентска бригада „Рифат Бурџовић-Трша“
Долазак на Омладииску пругу и почетак рада није оsећавао миого. Радило се на терену на коме је радила и 111 сарајевска бригада. Несналажење на послу одразило се у слабом ефекту рада. На 72 киломlетру требало је нросећи усек и земљом из усека насути станични шгато Љубаче и спојити станични плато са наснпом VII беоррадске бригаде. Да би бригада на време извршила постављени задатак, требало је двввно избаиивати 150 кубика. Првих дана рада брипада је избацивала 70—80 кубика. Савети 111 сарајевске бригзде помаlЖlу XV бригади у бржем шклан>аlну недостатака у раду и у свакодневном побољшавању резултата. Од 0,79 кубима, колимо је изнооио дневни просек по поједннцу првих дана рада, бригада
је на крају постигла дневни отросечии резултат по бригадиру 3,88 кубима. Успеои појединих група нарочито шодижу такмичарски дух у бригади. Када је двојка Шупица —Божић избацила сама 6 кубика, читава бригада улаже напор да их надмаши. Формирају се нове двојке, резултати се побољшавају. Ноне двојке избацују преко 300 колица, па до близу 400. Двојка Мартиновић —Лончаревић избацује 14 кубика. Такмичење чета за бригадну заставицу држи такмичарски дух у бригади, даје нове форме рада и боље успехе. Систем рада у непрекидном ланцу још више дошриноои успеху бригаде. Осморке избацују У почетку 1100 молица, затим се бројка пење на 1214,
Кружок ма Омладинској прузи ради уз помоћ наставника
СА ОМЛАДИНСКЕ ПРУГЕ
1500. Једна осморка !избацује по појединцу 9 кубика. Бригада узима нове обавезе које стално повећава. Од 1,10 кубика на 1,40. Нова обавеза је већ 2 кубнка, бригада постиже 2,10, затим 3 кубика. Последн>а обавеза бригаде је 3,60 кубика, а постигнути резултат је 3,88. У пребациваlњу норми и обавеза нарочито се истаисла 3 чета, која уотева да просек по појединцу у чети попне на 4,50 кубииа. За време од 3 августа до 5 септвмбра, колико је бригада !радила на Омлединској Iп;р'уз'и, избацила је 5.220 кубика земље.
Поред тога, у слободном времену, бригадири оу одлазили у околна села и помагали мештанима у раду. Тако је једне недеље група од 60 бригадира у селу Католнчки Пасци радила са Iсељацима на изградњи сеосног пута. Читав рад са околним селима био је добро организован 1и често су омладинци и омлвдиике из бригаде помагали сељацнма у раду. Бригаду су -сачињавали студенти Правног факултета и ЕКВШ. Бригада је дала 8 ударника. Штаб омладинских радних бригада је прво иохвалио, а пред одлазак доделио XV бвоградској студвктскоЈ бригади назив ударна.
ХШ ударна бригада „Стеван Наумов"
Од 253 бјригздира претежан број били оу студенти технике, док су оста)ЛlИ са Правиог, Медицииског и ФклозофскЈОГ фажултета. Још нре одласка на пругу бригада |је редовно одржавала састанке, тако да је на Омла(диlНloК|у иругу стигла већ приличн/о припремљена за рад. Дримерна дисциплина, ма коју су бригади|ри навикли још у Београду, умногоме је олакшала успехе бркгаде. Поред уобичајених тепгкоћа у раду, на које наилазе све бригаде које почињу са радом, ова бригада је имала ј|ОШ Један проблем. У почетку рада било је одвајан>е прупица, које су ‘покушавале да живе мањевише одв!ОЈеним жнвотом, на чак да се одвајају и на радилишту. Међутнм. ово питан>е се решава активlизиран»ем читаве бригаде у културно-просветном раду. Заједнички рад уклања ночетне несугласице. И четне и брнгздне конференције, норед расправљања о раду, |рааправљале су и ово питање. Коначно решење овог проблема постигнуто је образовањем четних молектива. Када су у састав бригаде дошли студенти Индуси, колективни живот бригаде их је одушевио. То је за њих било нешто потпуно ново. Видећи како
бритадири и не гледају оадржину пакета који им стижу, већ их праео иосе економу калектива, бригадири Индуси су приложили у колектив своје задње цигарете. На изградњи пруге бритада је добила задатак прокопавања усека и Иoградње насипа У кубатури од око 45.000 кубика здравицг треће класе, са овим пропратним радовима. Ради бржег оспособљавања и самосталиог руковђења радовимв, штаб бригаде координира рад са деоиицом и бритадама из суседства. То у мнотме олакшава оад бритаде и омогућаза брже постизање бољих резултата. Први дан рада бригаде дао је 50 кубика земље, трансеортоваио на 100 метара удаљења, са радовима на чишћењу хумуса и преношењем шнна. Већ другог дана рада било је вагонетима превезеио 84 кубика, колицима 137 кубика на отстојање од 100 метара. Једно време се резултат рада задржава на овоеие, што је сасвим природно с обзиром на ненавикнутост бригадира на физипки рад. После пробања бригадира на свим врстама радова, организују се но четама групе које сталио раде : онај ггосао за који су најсноообније. Прво су формиране транспортне групе-четворке, које до кр.аја радова оста.ју као сталне формације по својим четама. Поред чисто стручног значаја, о®е чегв!орке успешно обављају још један задатак. Непрекидно подижу такм!ичарски дух у бригади. Формиране су и прупе за ностављање шина, за поправљање шина и вагонета, група за побијање и премештање колосека. Већ срединам августа дненни резултат рада бригаде износи 300 кубика- За по-
стигнуте успехе у раду Штаб омладинских радних бригада ноXIII бригаду. XIII радна бригада «ије исто што и похваљена XIII бригада. Похвала је пут ка стицању назива ударне. То даје читааој бригади, сваком бригадиру нов полет. Неисправни вагонети, недовољно учвршћене шине, леиоправан алат се сада оправља у време када бригада није на земљаним радовима. Тако се мање губи у борби за кубике. Бригада Iнастиже ове боље рез»ултате. Дневни број избачених кубика се прнближава циф>ри 400. Бригада достиже но појединцу цросек 2,32 кубика. На оонову резултата Iпостигнутих у трећих десет дана рада, Штаб омладинских бригада додељује XIII београдској студентској бригади „Стеван Наумов“ почасви назив ударна, првој од свих београдских студентских бригада. Задњи дани рада протичу у борби бригаде за прелазну заставицу. ОвакодневlВо резултати рада премашују 400 кубика, а последњег дана рада бригада достиже 430 кубика. Последњи даии рада доносе још један успех бригаде. Бригада се обавезала да за 48 часова изради бетонски пронуст, за моји су
стручњаци одредили рок од 8 дана. Овога пута се бригада преварила .Пропуст није био готов за 48 већ за 46 чаоова! За 46 часова бригада је у IнепрекидноlМ раду избацила 86 кубика звмље, направила 98 кубииа бетона и 'завlршила процуст. Када једном црођете XVIII деоницом Омладинаке пруге, прочитаћете на пропусту: „XIII ударна беопрадска студентска бригада „Стеван Наумов“.
XIII Ударна: Изнад пропуста
XI радна бригада „Мика Митровић“
На једмом састанку НСО-а Уми-1 верзитета предложено је да се од' студената који раније заврше са нолагањем испита формира радна бригада и одмах крене на Омладинску пругу. Студенти су тај предлаг прихватили. Велики број студената померно је унапред полагање иснита да би што пре кренуо на Омладннску пругу. Тако је формирана XI беаградска бригада од студената Филозофског фапкулгета (2 чете), Правног, Медицинскаг, Техничког (једна чета) и ЕКВШ. Бригада је бројала око 200 брнгадира. Бригада је радила у Орловској клисури, на XII деоници. Терен је био приличво тежак, категарије треће. Као и код остајлих бригада, резултати рада нису у прво време задовољавали. Били су испод одређене норме. Требало је воље и напора дак брнгада није почела да даје боље резултаге. После оваког дана протеклог У ра-Iду на усеку, насипу. камену, пе-
ску, :Гф ОТТуСТу И беТОНСКИМ објСКтимlа, бригадири су стицали кова искуства и нове снаге. Уочени недостаци у (раду уклаlн>зни су на честим бригадиим конфе|ренцијама. О раду и новим формама рада нисало се у зидним новинама, које су биле огледало живота бригаде. II чачанска и нарочито Пролетерока бригада су својим саве| тнма МИOIГО 'помогле нашој брига-1 ди у раду. Уопште, XI бригада је , била повезана са осталим брига| дама. Бригадири XI бригаде никада неће заборавити опроштајно вече и исмрене ус!кл)ике Пролетерске бригаде Наши студенти! Извршити успешно задатке поставлнане нред бригаду, значило је правнлно раопоредити четири основ!на задатка, тш својој важности једнака међу собом. Рад на терену изградња пруге, културно-просветни рад, припремаље испита и фискултурни рад. Бригада је постављене задатке уопешно изв|р)шила За све време рада бригада је ископала, нревезла и наоула 4.743 кубика земље. Поред тога превезла и набила на насип 2.554 кубика, које је исконао булдозер. Из реке је извађено лопатама 85,6 кубика шљунма. За три бетон-1 ска пронуста које је израдила, бригада је утрошила 192 кубнка бетона. На прloгтусти(ма у бетону је урезано нме Iградитеља XI београдска студентска бригада „Мика Митровић". И поред залатан>а наЈвећег броја бригадира, својим радом су предњачили: Павле Терентијев, Анђелко Миловановић. Добривоје М'иловановић, Туорђе Геренчевиђ, Нада Живадиновнћ и Душан Тонгић и они су проглзшени за ударнике. Похваљено је пет бригадира. Просечно је дневно било на раду 160 бригадира. Одлуком Штаба ом л а динских радних бригада, XI београдока 'студентока бригада „Мика Митро-1 вић“ је нохваљена.
XII радна бригада „Слободан Принцип"
XII бригада састављена је од студената Техничког факултета. Радила је на XII деоници. Као и све осташе бригаде у прво време се ннје могла похвалити својим радом. ВременокМ су резултати рада бивали бољи, бригада је достизала норму, каоније пребацјивала. Пред одлазак бригада је за свој рад похваљена од Штаба омладаноких радних бригада. XII бригада је имала један од вајјбоље уређених логора на пруаи. За време рада брнгада је гаостигла следеће резултате: ископано, превезено, набадано и встоиарено 5.761,4 кубика земље. Из темеља пропуста на виоину од 8 м. »збачено бземље најтеже катепорије 60 кубика, за ко'ју је дневна норма по 'појединцу 0,3 кубима. Бригадни минери су нзбушили у тврдом кречњаку 129,5 м рупе. Наг.рављено, пребачено и набијено 75 м 2 бетона. Иокопаlно, превезено и два пута испнраЈно 221 кубика шљунка. Герен на ко!ме је бригада радила је био II и 111 категорије. Просечни дневни резултат по IПОЈединцу Је последњих дана, на оваквом терену, износио 1,9 кубика Бригада је на пругу дошла са 320 омладинаца. Међутим је 61 бригадир додељен на разне споредне дужносги, тамо да је брисада радила са 259 бригадира.
XIV радна бригада „Соња Маринковић"
Радови на станичиом платоу стшице Тнн>а, на XIII деоници, ннlсу још ни отпочелlи, када је XIV бригада отишла »а Омладинсму нругу. Читав терен био је тгад куку|рузима, иапресецан врзинама и затфечвн даста великим момплекоом шуме. 339 бригадира, од чвга преко 100 другарица, није застало збуљено. Истина, примећивало се неумешно -руиовање алатом, али су студенти агрономије и I шумарства брзо свнкли на рад. Било је 1И дискуоиј а по сваком питању, често пута нешотребних. Свако је мислио да зна боље од ! другог. Мали терен за овамо бројко велику бригаду је исто тамо кочио радни замах бритаде. Дисциплина није била на висини. Конференције, савети стручњака из деанице, лично умазивање и стицање исмуства отклањају ове неI достатке. Сваки десетодневни из-
СТРАНА 4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 1