Студент

ИЗВРШЕНИ CY ИЗБОРИ ЗА РУКОВОДСТВА АКТИВА НСО-а БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

, Први акгив претстављају студенти прве године anpoiHoiMnje, На изборе је нзашло 527 студената. За претседника овот актива ивабран је друг Драгутин Станимировић, капетан ЈА. и IКolман|Дир чете омладинске радне бр!ига|де моја је радила у Пољској.

Други актив обухвата 11, 111 и IV годину апроно.ма. Овај актив је дао 451 глас и за свог 'претседника изабрао друга Јована Л>убе«овића, акгивlНloг учесника НОП-а <и командира чете на Омладннској прузи. ArpoiHiciMH свих осталих година сачињавају трећи актив «а Пољоп р и вр едно - шум а рс ком фак ул т е гу. Актив је изгласало 223 гласа. Друг Ђорђе Милосављевић, активни учесник НОП-а и ударник са Омладинске nipvre, изабран је за прегседника НСО-а актива.

ie 2.165 и то: на I години 778, на II 794, на 111 296 и иа IV и V години са апоолвенти!ма који су ооухваћени у ij едном активу, јгласало је 287 студеиата. У рефератима «а другО'ј и трећој | годиии истакнут је пожртвовани рад студената на изградњи Посавских канала.. Похваљен је и рад , штамнарске секције која је у току ! прошле године издала већи број књита. Актив од 778 студеиата са ирве године изабрао је за нретседника свога актива друга Војина Плећаша. У секретаријат су ушли: Миладиновић Милорад, Јоlксимовић Ивка, Милорадовић Александар, Јелић Бравка, Ннколајевић Јован, Чепевени Ванчо и Милосављевић Петар. Актив друге године је акламацијом изабрао за Алексу Мирановића осталим члановима секретаријата: Кајон Хагара. Лукић Петар,- Цумхур Мехо, Радуловић Милорад. Благојевић Браико, Божовић Светолик и Кенеда Душањ Актив треће године сачињавају: претседник Елезо.вић Мирolслав и чланови секретаријата: Килибарда Милош, Ћир;иф Миодраг. Мастиловић Бора, Радуловић Бранка, Сурчински Ковиљка, Бугариновић Драгослав, Заниновић Миховиљ и Бокалинов Риста. Руководство актива НСО-а IV и V године и апоолвената претстављају, Iпретсед|ник актива друг Жарко Цветковић и осталн чланови секретаријата: Швракић Мнрмо, Салватор Леви, Типолд Миодраг, Марковић Дратица, Фанингер Саша’ Понов Милан и Илић Светозар.

иза претседника актива изабрао друга Живlo(јина Крунића док је на грађевlИlНском отсеку :на изборе изишло 78% студената. Друт Петар Јовановиђ изабран је за нретседника актнва.

Магдић. Од 450 чланова НСО-а овога факултета «а изборима је гласало 365 студената

Са избора НСО-а на Правном факултету

Избори на Правном факултету

На изборима за руасоводстао актава НСО-а иа Правном факултету гласало је преко 650 сгудената. Изборима су присуствонали чланови иаставннчког савета као и претставиик Универзитетског одбора НСО-а, друг Душан Ђурић-Зинаја. У свечано украшеној сали. koihференцију је отворио друг Лазар Живуљ,, досадашњи претседник НСО-а. У реферату који је друг Живуљ Iподнео коиференlцији, задржао се на двема основним сгварим а: ом ас os ља в ању орг ан ив а циј е НСО-а са строгом рада сваког члана НСО-а >и сгручном уздизању у стварању нових, народних правника. На предлог кандидациоlног одбора акламацијом је изабран за претседника НСО-а друг Жарко Булајић, студент I године. На кр aj у је говорио г. продекан Беговић. Он је говорио о потреби што-уже сарадње између професора и студената ставивши то у дужност iHOBOM секретаријату који сачињавају другови; Живуљ Лазар, Врзић Станко, Крунић Брана, Радоњић Илија, Еремија Боаико, Петрић Bepa, Шоћ Стеван и Милошевић Милутин.

На Медицинском факултету

Велики број чланова НСО-а Медицинскот факултета подељен је у 4 актива- НСО-а. На изборима за руководства ових актива гласало

Избор руководства на Ветеринарском факултету

На ветеринарском факултету за претседиика је акламациј ом изабран друг Дратан Д. Тешић. Секретаријат овога актива сачињавају другови: ЈБубоlМир Козић, Boija МагазиН'o'Вић, Радован Стој ановић, Ружица Симић, Милан Војновић, Веља Вукчевић и Дратољуб Крстић. На изборима за руководство актива НСО-а гласало је 879 студемата што претстарља 85,6% од укупног броја.

2530 студената Техничког факултета гласало је за руководство НСО-а

На овогодишњим изборима за руководства актива НСО-а гласало је 2530 студенагга Техничког факултета. Сваки отсек овога факултета претставља no један актив. Највећи процеиат гласачз дао је архитектонски отсек 93% изабравши за претседника свог актива друга Ђорђа Пешића. Рударски отсек је изишао на из-

боре са 91%. За претседника актиизабрана је Бмилија Ћур'4'ић. На техноЈго.шком отсеку је гласало 83%. Другарица Мара Крижнар је Иlзабрана за претседника актива. Студенти електро-техвике су гласали са 82% и за претседника актива CBOira отсека изабрали друга Боривоја Ракина. Машински отсек је гласао са 81%

Избори НСО на архитектонском отсеку техничког факултета

Фармацеутски факултет

У сали Дома културе Главlне војне болнице студенти Фармацеутског факултета одржали су изборе за руководства актива НСО-а. Изборима је, поред великог броја сгудената, IПрисусгвовао делегат Комитета за народно здравље М. Кекић, професор Д|olмансецки као и делегат Укиверзитетског одбора НСО-а друг Алија Крпо. После детаљног извештаја о IПрошлогодишњем раду, пропустима и недостатцима нојединих секција. пришло се изборима. Па нредлог одбора за претсе дlника актива НСО-а акламацијом је изабрана другарица Реа Алмозлино. Остали чланови секретаријата су: Лудија Рајовајн, М.иодраг Мицковић, Трнфун Ков.ачевић, Денко Теодосијевић, Никола Туфегџић, Софија Дракулић, Наталија Радованов.ић и Станиша

ЕКВШ

Од 1336 упнсаних чланова на изборима за руководства актива НСО-а гласало је 977 студената. тј. 73%. Збот 'великог 6poija студвната ЕКВШ ће имати два актива НСО-а од којих Пlрви актив обухвата студенте ирве а други све остале године. После иребројавања гласова кандидаlЦио(ни одбор је утврдио да су, добили иајвећи број гласова и ушли у сеиретаријат актива следећи друлови: Меденида Милорад, претседник актива НСО-а, Сајевић Марнја, Гојеаић Милева,, Видаковић Брља Станко, Вукмировић Данило и Бадковић КрстО'. * На друпом активу гласао је 401 студеит. Претседник актива је Драгутин Радуловић а остали чланови секретаријата су: Бранислав Ђуровић, Вукосава Мишевић, Аца Ланчаревић, Душанка Чутурило, Прибислав Маринковић и Михајло Младеновић.

Филозофски факултет

Филозофски факултет, због већег 6poj а група, - има пет актива НСО-а који су своје свечане канференције одржали на ПравнОхМ, Филозофском и Коларчевом иародном универзитету, Конференцијама су присуствовали и професори чије је присуство чинило конференцију још свечаиијом. Скоро на свим активима конференције су отворилlи прошлогодишњи 'претседници нли секретари тих група а потом је један члан секретаријата НСО-а сваке групе у склопу једног актива поднео реферат у коме је псцрпно изнео рад, нропусте, као и успехе које је НСО прупе учинио. Самокритички су уочене грешке и предложене иове форме рада којима ће се оне отклонити. У дугим и врло плодним дискусиј ама у којима су узимали учешће најактивнији чланови НСО-а, истицала се потреба што потпунијег залагања сваког члана НСО-а на раду како би се створили услови да биланс овогодишњег рада буде знатнији од прошлодишњег, После читања нредлога кандидационог одбора па свим групама су акл ам ац иј ом изабрани njs етседниц и актива НСО-а. На поједииим активи,ма 'поново су изабрани стари претседници НСО-а. На изборима за остале чланове секlретаријата НСО-а актива :на Филозофском факултету учесгвовало је 1000 студената. Према процвнту гласача и ове године је најбоље резултате дала славистичка група. Ови избори дали су и један број делегата за у иниверзитетску скупштину за избор универзитетског рурумоводства и појачали интересовање за претстојеће изборе факултетског руководсгва.

НЕНАУЧНИ СТАВ ДОЦЕНТА д-р ЂУРЕ ФИЛИПОВИЋА

Оснивање средњих ветеринарских школа, које ће нашој привреди дати иомоћан стручни кадар, свакако шретставља велкко олакшање при решавању питања недоi статка ветеринарскот кадра, чији број износи данас око 700. ј На стручном предавању „Средње 1 ветеринароке школе“, које је одржао друг Фишер ветеринар на раду у Министарству пољонривре| де, студенти ветерине поздравили i су оснивање средњих ветеринарI ских школа, гледајући у св(ршеним i ветеринарским техничарима своје i будуће сараднике у борби против i сточних зараза> у борби на уздизању сточарства и побољшању животног нивоа радног народа. По предавању, у току дискусије, доцент д-р Ђура Филипови|ћ, бесправно наглашавајући да говори у име факултетске средине, изнео је пред вас студенте своје нестручне и ненаучне поставке, оновргавајућн аначај огварања средњнх ветеринарских школа: „Успоставнти средње ветеринарске школе значи сећи грану на којој седимо мн вегеринарн. Данас се ветеринарока наука налази у декаденцнјн и ако отворимо средњз ветерlина|рске школе, студенти ће имати право да нам нребацују. Може се десити да човек с.а спремом средње школе буде шеф човеку са факултетом. Ако номоћници врше заштитно ценљење, кастрашије, преглед жнвотних намирннца и пружају нрву помоћ код хируршких и |Интерних случајева, онда, чему ће ветерннар? Многе заразе прнпадају нсторији, њнх уопште неће бнти н за нас ветерннаре неће бити хлеба. Ветеринар ће 'бити обичан административац, док ће његов номоћник бити практичар те ће он и зараћивати.“ И у наставку д-р Ђура Филиновић истиче: „Борим се и борићу се нротив средњих ветерннароких школа или ми не остаје ништа друго него дз взм кажем: децо, мили моји куд који.“ Отварање оредње ветериназске школе задовољиће велике потребе на привредном нољу а исто тако пружиће и номоћ ветеринарима. На тај начин ветеринари се сслобађају многих техничких нослова, које ће вршити техничари а сами се 'могу носветити научном изнрађивању. Када знамо да имамо свега 700 ветеринара, да их читази орезови немају и да лаини користе тај недостатак вршећи „ветеринаоске интервенције“, чиме се наносе огромне штете нашем сточарству и народној нривредн, онда је јасно да ће оспоообљени технич-ри под руководством и надзором ветеринара правнлније обављати тај посао и да ће бити у стању да попуне недостатак ветеринара за први моменат. Међутим, ово за доцента д-р Ђуру Филнповића значи „сећи грану на којој ми седимо“. Изјављујућн да ће једнота дана, и то ускоро, заразннх болести потпуно вестати, доцент д-р Филиповић је хтео рећи да се плаши за будућност. ветеринара јер по његовом мишљењу за ветеринаре тада не би било посла!, па чему ће тада и ветериварски помоћ^ници? Мислимо да би сваког само радовало да нестаиу заразне болести, јер и тада би за нас ветеринаре остало широко поље рада,

устремљено подизању сточарства и привреде. С друте стране изјава да ће заразниЈХ болести потпуио нестати показује слабо познавање науке. Микроо'прани3'ми као узрочници за'разних болести ће постојати свс док буде и живота на земљи, а наша настојања catM'o могу бити да спречавамо појављивање зараза. Убацити у нашу привреду Један број номоћног стручнаг особља, помоћи и нашој привреди и ветеринарима то за доцента Д-р Ђуру Филиповића претставља одузимање посла и хлеба ветериизоима. Ово су јасни докази да д-р Филиповић ветеринара замишља -као човека који шприцањем и кастрирањем зарађује новац. 'Ветеринарска наука као' примењена наука, са кадром од 700 практичара, није могла код нас да се нравилно развија. Врло мали број ветеринара пржтичара бавио се научним радом. јер за такав рад није имао нити времена нити могућности, чак није био у стању да прати развој ветеринарске меднцине. Факултети и заводи су се утлавном бавили радОиМ на научном пољу. Данас, када приступаMio нланској обновн, када настојимо да ветеринарска наука буде у служби најширих народних слојева, када наше народне власти пружају сву могућу номоћ научним установама ,када оне постају научни центри и када се наши ветеринари оспособљавањем Дехничара ослобађају mhoifhk техничких послова да ли сви ти услови воде декаденцији или прогресу? 'Народна студентока омладина сматра да један доцент универзитета са овзко изопаченим и ненаучним гледиштима не може правилно да тумачи науку. С друге стране, овакни људи, сем незнања и погрешних схватања восе и друге елементе који им онемогућзвају да заузимају место наставнцка и васпитача; наиме ови носе елементе ненаучних и декадентних поставки.

Радио курс на Техничксм Факултету

Ових дана је на нашем факултету извршен улис и отворен „Радио аматерски курс“ који ће да ради у оквиру „Радиlо аматерског друштва Бесиград“, а уз велику потпору НСО-а. Велико интересовање другова за ову грану технике показало се према броју уписаних чланова који је за гада следећи: електрнча : ра 167. 'машинаца 38, грађевинаца 33, архитектонаца 9, технолота 14, рудара 2, ваздухапловаца 1, БКВШ 1, филозофа 4, правника 2 што укупно износи 271. Оошто међу уписаним постоји већ група од око педесет другова, који располажу извесним теоретским и практичним из радио- технике. то >је у Iпрајекту оснивање једног вишег курса који бн оопоообио ове другове за РУководиоце и инструкторе. С друге стране, овај биће одлична прlипрема за оие друтове техничаре, који ће да продуже своје студије на orggKy 0 »рлабе струје. Максимовић, студ. тех-

На Пољопривредно-шумарском факултету је гласало 1200 студената

На Полуошротвредао - шумарском факултету сггроведени су избори за руководства три актива. На избскрима је учествовало 1201 студент; за листу коју је к аидидациони одбор предложио гласало је 1200 студената док се један уздржао од гла- ј сања. 1

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРОЈ 8