Студент

Демонстраторске Секције- Самопомоћ Студената у стручном раду

Велшш број кружока и курсева, дали су у прошлој школској ГОДIИIНИ одлимне резултате на исиигима. Њихое рад заснован на индивиду алном, а заггим колективlНОм н.рорађиваlњу материјала није могао иматн довољмо подршке од icrpaHe inoMOihHor наставног особља, тако да се у томе осећао велики недостатак. Поједина упутства и помоћ у раду кружока нису могла 'бити пружена онда кад су била неопходна. Увиђајући значај и корист колективног рада, како у самом учењу тако и у стварању ближег другарског односа међу студенти'ма, Акциони одбор је ове године поклонио'нарочиту пажњу решењу питања демонотратора. Унив ер’3итетеске властн пружиле су пуну подршку овом питању, те су дискусије са нрофесорима дале KopHcne резултате. Захваљујући томе демонсграторима ће бити пружене шире могућности за њихово узднзање. На многим факултетима је почео рад кружока, а и рад демонстраторских секцнја.

Демонстратори на ЕКВШ отпочели рад

Пред све факултете па и пред наш поставило се питање будућег наставног кадра, као и помоћи наставницима у њиховом раду. Зато је удружење студегаата ЕКВШ организовалр конкур-с за демонстраторе и ових дана извршен је избор. За демонстраторе су изабрани углавном другови, који су се већ раније истакли у руковођењу кружоцима и у колективним часовима учења. Тако су ,још npe петнаест дана почелга да одржавају часове из књиговодства и рачунгаце деморстратори Ђ. Врцељ и М. Петровић. .које посећује гаросечно 80 студената. Сем ових irpynrarax часова демонстраторга руководе мањим кружоцима из гаолитичке екогаомије, а на ново уведенгам консултацијама газ политичке екоиомије, демонстратори су одговарали на низ гаитања које су студенти постављали и успели су да на већину одговоре правилно и без помоћи иаставника. Почетак рада демонстратора обележен је свечаним састанком коме су гарисуствовали професори. ОтвараЈУћи састанак друг Кораћ, студент, рекао је: Демонстратори имају три дужности. Прва је да помажу стручгау изтрадњу студената, друга да се оспособљавају за будући наставни кадар н трећа да буду веза између професрра и студенатз. Друг Ненад Поповић, професор, на крају свог говора поадравио је демонстраторе рекавши: „Верујем да 'говорим у име својих колега када кажем да нећеио жалити труда да вам у вашем одговорном послу ПОМIO:ГНем“. Пајтежи и најодтоворнгаји так нмају демонстратори газ мета Привредна исторкја Југославије. Овај пцедмет се тек сад уводи. Демонстратори ће заједно са професором радити иа прикупљању материјала који је потребан

да би предавања из овог предмета отгаочела. Морамо да истакнема да су утлавном сви професори схватили ову новину у нашем раду као значајну помоћ свом раду. Они редовно одржавају састанке са демонстраторима и преносе на њих своја педагошка и стручва искуства номажући гам да правилно растумаче поједнне проблеме.

На Техничком факултету професори пружају пуну помоћ демонстраторима

На недавно одржагаој конференцгаји демонстраторз и професора Техничког факултета, обећали су професори своју нуну сарадњу и помоћ демснстраторима. На грађевигаоком отсеку 11 демогастратора гаомаже у вежбама из отпоргаости материјала. а 4 демонстратора показује нацртгау геометрију. У међувремену одржана су још 4 курса истих предмета и дато је 75 радних часова. Организоване су вежбе из математике на ррађевинском и рудзрском отсеку, које обухватају 600 студената. На тим вежбама демонстрира 13 студената. На машигаском и електро-техничком отсеку 45 демонстратора руководи групама које сачињавају 6 кружока. Вежбе се одржавају два пута недељно по два сата. Завод за физику и хемију гаружа могућности за рад тринаестори!ЦlИ демогастратора. На архитектогаскlом отсеку 10 демогастратора показује цртање архитектонских облгака. На рударском отсеку, који је прошле годгане основан, демогастратори држе курс из математи■ке га нацртне геометрије. Курс похађа 60 другова.

Д. Дунђерски

Рад демонстраторске секције фармацеутског факултета

Хо;џгицима хемиског ишгтитута журно пролази неколико студената друге године. Улазе у велику светлу вежбаоницу и облачећи беле мантиле распрзвљају о ономе лгто је урађено јуче и шта ће се данас радити. То су студенти који ое спремају за демонстраторе из авалитичке хемије. Они су озбиљ«io нришли томе раду иознавајући

Ветеринари су решили

питање демонстратора Ветеринарски факултет је озе тодине добио од Савезног министарства пољопривреде кредит за 13 демонстраторских места. Искуство из прошлогодишњег рада показало је да је овај број недовољан. Иницијативу за пријављивање добровољних демонстратора дала је трећа година. Тако се за демонстратора из остеологије пријавило добровољно 35 студената и то са друге године. Од овог броја узето је 28 другова. Го су све студенти који су се својим прошлогодишњим радом оспособили за демонстраторе. Од ових су образоване четири групе и свака од њих броји шест демонстратора. На сваког од демонстратора долази по 35 другова са прве године. Њихов је рад већ отпочео. Демонстратори за физиологију и хистологију нису још отпочели са радом, јер се врше припреме у нозгради. Успех и повољно решење овог питања врло важног за наш факултет лежи у залагању студената старијих година да помогну својим млађим другстеима као и у жељи да кроз такмнчење у зимском семестпу што боље припреме своје млађе другове за прве испите. Ђорђв Сегић, ст. вет.

његову вредност и обавезали су се да ће у одређеном року завршити курс квалитативне анализе. Задатак сувог демонстраторског курса је да известан број најбољих студената који ће своје знање преносити на остале студенте. Тиме ће се донекле отклонити недостатак асистената. За тај рад обавезало се 20 студената, који све своје слободно време проводе у лабораторнј|И под napoлом: постићи што боље резултате у оквиру такмичења у зимском семестру. На тај вачии обављаће се настава несметано, јер ће они лримити и извесне дужности асистента, трудећи се да другови којима они буду помагали постигну што бољи уопех. Асистенткиња спремно одговара на многобројиа тумачи теже хемиске реакције. Она се зауставља код сваког студента, објашљење и на стварање закључака, шњава му, потстиче га на размиучи га да „хемиски" мисл«, како се то код нас каже. Од тих студената тражи се много више него од осталих, али им се зато пружа могућност да више раде и иауче. У епруветама развија се сумпор, водоник, азотна једињења и други гасови. То 'ником не смета. У вежбаовици тихи жагор. То неколико будућих демонстратора расправља о хемиокој реакцији са старијим друговима. И они су овде доброаољно. Помажу својим млађим колегама. То је прв« покушај да се од студената створе стручни кадрови и да се студентима пружи више могућности и потстицаја за самосталзн рад.

Станбена комисија филозофског факултета завршила јe с радом

Ових дана завршила је наша станбенlа комиоија свој рад. Њеним залагањем и уз помоћ народних власти смештено је 120 другова и другарица. Ипак, у раду ове комисије било је извесних проиуста, које треба изнети, Приликом рада ове комисије показало се да оиа није имала скоро 'никаквих веза оа руководством група. TaiMo се догодило да су студенти, који су материјално стајали много боље, добијали станове пре оних који су материјално слабији, само ззто што су њихове молбе стизале раније од других. Tq показује да чланови ове коми'сије нису имали иикаквог увида о материјалним приликама својих колега и да су молбе како су оне 'Прдстизале, не тражепи претходно мишљење НСО-а. Тако је дошло до тога да је станбева комисија ностала тело одвојено од НСО-а, које „ради са студентима сваког дана од 9—12“. Од ових ноднетих молби остало је нерешено само 10. Да би се и за остале молбе донела новољна решења, створена је мloгућност, смештања студената у дом „Луке Ћеловића“ ,који се сада оспособљава за пријем нових студената. Антонић, студ. фил.

Формирано је 11 кружока филозофског факултета

На физичкој групи рад кружкжа одвија се ове годиие много боље него прошле и поред извеоних нејасности које је унела још нерешена нова уредба. Недо(статак уџбеника се осећа још увек, али се није чекало на њихово излажен>е, већ се одмах почело са радом. Формирано је 11 кружока и у н>има је обухваћено 90% сгудената, који редовно долазе на предавања. Рад је почео убрзо после почеткз предавања, чиме ое избегла прошлогодишња грешка касног образовања кружока. Сваки кружок броји 5—6 чланова. Овакви кружоци, са мањим бројем чланова, практнчнији су од већих, јер у њима не долази до неравномерности у раду појединаца и устручавања У дискусији. Настоји се да диопицлина у кружоциlма буде нрилично чврста. Старији другови на курсевима из хемије, физике и математике помажу млађим и унеколико олакшавају несташицу уџбеника.

Иѕ наших стручних и економских организација

Студенти технике учествовали су у пројектовању пута Доњи Матејевац

Маја месеца ове године Министарство грађевина расписало је конкурс за пројектовање пута Дон»и Матејевац на који су се са грађевинског отсека Техничког фафакултета јавила само два друга: Даничић и Бењамин Соцков. Другови Даничић и Соцков су из оне генерације ученика средњотехничке школе коју су завршили још 1939 године без права да се упишу на факултет. У међувlремену, радећи на свом практичном усавршавању, они студирају грађевинску техннку, са жељом да још више прошире своје знање и тиме што потпунlИје користе обнови. И када је Министарство грађевина расписало конкурс једино су се њих двојица пријавила са свог отсека. Само Министарство указало им је пуну помоћ пружајући им могућности да дођу до потребних карти и осталог. Друг Даничић каже: „Штета је што је одзив за конкурс био озакз слаб. Са naiuer отсека на конкурсу смо учествовали само нас двојица. Овакви радови могу сваком студенту корисно да послуже у бу-

дућој пракси. Ја сам се прихватио овог прилично замашног посла ма да сам запослен и без довољног искуства. Терен је био тежак, висинска разлика је износила око 700 м. а пут у дужини од 20 км. везује два села. Обратио сам нарочиту пажњу на квалитет рада и радио сам више од месец дана.“ Друг Соцков је тежиште свога рада бацио на што јевтинију израду пута како би до његове изградње што пре дошло. Конкурсна комисија правилно је оценила ове радове и доделила им две прве новчане награде. Рад друга Даничића награђен је сумом од 3000 дин. а рад друга Соцкова, као рад који не заостаје у многоме за првим, са 2000 динара. Министарство грађевина одредило је специјалан буџет за сличне конмурсе, на којима ће наши студенти моћи да учествују дајући своЈе радове и развиЈајући своЈе опособности. Пркмер другова Даничића и Соцкова треба да буде осталим студентима потстрек за сличне радове. М. Прокић

Формирање кружока на пољопривредно-шумарском факултету

После објављивања так\гичења у току зимског свместра, стручно удруж ењ е Пољ оп рив р едн о-шум а р оког факултета отпочело је са формнрањем кружока и досада је успело да организује 168 кружока обухвативши 667 студената. Студенти старијих година схватили су корист учења по кружоцима на основу искуства «з прошлогодишњег рада, па су и сада одмах масовно приступили. Тзко су шумари и агрономи са VI семесгра сви ступили у кружоке, а агрономи са V семестра обухваћени су у кружоцииа са 83%.

Међутим, студенти прве тодине, изгледа да досада нису схватил!и значај учења у кружоцима што се в'иди по њиховом слабом учешћу у колективном учен>у. Разлози су, свакзко, још 'недовољна обавештеност о предности оваквот рада и међусобно непознавање. Са формирањем кружока јавља се и такмичење у њима. Тако је кружок на 111 семестру шумарскот отсека позвао ове остале кружоке на такмичење. Ово је почетак такмичења међу кружоцима. Вита Стефановић

Излет биолога у Топчидер и Кошутњак

Ових данз је радни колектив ' биолога Филозофског факултета направио ‘излет до Топчидера и Кошутњака са циљем да прикупи материјал за лабораториски рад који би се обрадио колективно. У заједници са г. професором Симом Граздакићем дошли смо до Кошутњака. Одмах смо почели са превртањем лишћа и третраживањем хумуса у каналу. Ту су влага, заклон од ветра и умерена температура »умуса смогућили са-

св.им добар зимовник стоногамз, глистама, инсектима и њиховим ларвама. На свако] од ових животињица могла би се обрађивати читава тшглавља зоологије. Са овог излета понели смо достз иматеријала који ћемо ускоро у лабораторију детаљније испитивати и раопоредити’'ћ6 одређеиом плану. Радни колектив б И олога Филозофског факултета

Нисмо више бруцоши...

Дисекциона сала 'број 2 испуње-1 на је тешким мирисом формалина, па кпак, кад су кружоци заузели места око столова са лешевима, мнопи је сгудент дисао са дубоким олакшањем: Другови, 'нисмо више бруцоши! у белим мантилима наша група већ миого више личи на „нрави“ санитет. То најбоље сведоче наше прве анатомске вежбе. Пред нама је низ столова на којима леже лешеви припремљени за секцирање. Неко за суседним столам нервазно звецка пинцетама и окалпером. Нестрпљива очекујемо да повучемо први зарез. Сећамо се прошлогодишљих предаван»а и вежби :и све нам у овом тренутку i изгледа веома јасно и компли- i ковани механизам човека и читав сплет IИспреплетаног ткива. Чим га отвориш, ево видиш овде. новуци кожу и наићи ћеш | на fascia. Испод н>е је muskulus pectoralis, то већ знаш... Просечеш њега, овако са стране... Са свих страна одјекују- оваква и слична објашњења. Звекет пинцета поста- I је све јачи, да се затим изгуби у општем жагору, који је растао у сали. И ето, кружок за столом до мене објавио'је такмичење. Ни једна вена се не сме нресећн, ни Један нерв оштетити! Неко у шали обећава кружкжу који нзјбоље издвојн нрепарат назив „ударника". Онрезно и сдлучно приступа се раду. За суседним столом бруји задовнљан бас. Родио сам се за хирурга, по свему се види! ,

Колета. колега, па шта ради- ( те? Лагано одвајајте слојеве, а не тако! Гледајте, пресекли сте нерв! Ударник! чује се неки оопран, али демонстратор озбиљно ономитве; Колегинице, може се то и вама десити! Бас и сапран оу залгукли и са више пажње пришли послу. Сваки се кружок труди да својом спретношћу изненадн и задиви демонстратора. Један колега, у недостатку пинцете, одваЈа рукама мзсно ткиво. Мој сусед уз препарат филозофира:

И ово ти је иекад била жена, молим те! Следе разна мишљења о животу, о његовој краткотрајности итд. Пазите на артерију! Која је то артерија? Па... accillaris... Brachialis, колега! У овом делу већ се зове brachialis... Посета професора све нас је разведрила. Одобравање и задовољство које показује раагледајући наше препарате још нам једном 'локазује: нисмо више бруиоши! В. Н. студ. мед.

На анатомским вежбама

БРO Ј 8 НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5