Студент

рода у борби за мир и демократиЈУ? Одмах се може рећи да су веоиа добри изгледи за успјех словенсних народа у тој борби, упркос огромних тешкоћа које им чине реакционарни кругови из иностранства. Словенске народе не може више кауставити никаква сила на њиховом путу ка срсћном животу слободних и независних народа. Словенске народе предводи моћни Совјетски Савез, са чиЈом судбином су словенски народи повезали своју судбину у најтежем и наЈпресуднијем рату људске историЈе. (Бурко пљескање). А како данас стоЈе ствари у свиЈету? ПостоЈе Још уви Јек озбиљне опасности за мирни, несметани рззвитак словенских народа. То може само ,да потстакне словенске народа да збиЈу своЈе редове, да се све чвршће повезуЈу у заЈедничкоЈ борби за мир и демократи Ју. Као брат уз брата, друг уз друга. Опасности ‘ноје постсјје и коЈе неће бити тако скоро уклоњене, страшна и крвава школа о-

вог рата, дуга мучна прошлост, све то гони словенске народе, тражи од њих да се зближуЈу, да миЈењаЈу свсја културна и материјална добра, да поЈачаЈу своЈу борбу за мир и демократиЈу, да чпутем коЈи су изабрали иду до краја, до коначне побЈеде њихове праведне ствари, до потпуног обезбЈеђења њихове независности и слободног развитка. (Пљескање). У њиховом Јединству лежи не само Једна од најозбиљниЈих гаранциЈа побЈеде демократиЈе у њиховии сопственим земљама а очување мира на њиховим границама, него Је то Јединство истовремено најозбиљнија гаранцуЈа мира у свиЈету, најозбиљнија подршка свим народима У њиховоЈ борби за демократиЈу и независност. Ствар Словена данас Је ствар читавог напредног човЈечанства. Њихова ствар Је праведна и она ће поби Једити. (ДуготраЈно пљескање). Улога Совјетског Савеза за мир и демократију

Хоћу, ка крају, да истакнем улогу Совјетског Савеза у борби словенских народа за мир и демократију. Говорићу као Југословен, а мислим да ћете ме сви разумјети и да ћете се са мном сложити. Дједови наши излазили су на брда, гледали како се сунце рађа, упирали руке ка истоку и говорили дјеци и унуцима: „Тамо је она, Русија; руско царство је толико велико да у њему сунце никад не залази; сна ће Једног дана доћи и ми ћемо бити слободни“. Вјера и осЈећања народна ниЈесу били узалудни. РусиЈа и руски народ су се подигли у свом сЈаЈу, снази и величини, под руководством Лењина и Стаљина. (Бурно пљескање) Руски народ и други народи СовЈетског Савеза, размахнули су под совЈетском влашћу све своЈе скаге, а словенски нзроди су у њима нашли ону потпору, око раме на коЈе им се баш и требало наслонити да би могли да стресу окове, па да и они размахну све своЈе снаге. Кад Је почео оваЈ рат, народи ЈугославиЈе, под Титовим руксводс.твом, повезали су своЈу судбину са судбином СовЈетског Савеза. Код нас су се борци радовали када су долазиле против њчх нове дивизиЈе. Ја се сЈећам, ка' о су многи, док су нас тукли бомбардери, гдворили: „Толиг.о бомби на РусиЈу мање!“ Наши народи кијесу ни у чему одва Јали своЈу борбу од сне борбе на живот и смрт, коју Је водио СовЈетски Сзвез. „С РусиЈсм и у смрт и у живот“ говорили су сељаци, И ми се ниЈесмо преварили праведна ствар руског народа, народа

СССР-а, праведна ствар Лењина и Стаљина побиЈедила Је. Код нас Је побиједила народна револуциЈа, народна демократи Ја. 'РусиЈа Је дошла између нас и ње нема више никаквих преграда. Напредни људи Југославије, учили су се у прошлости на богатим и неисцрпним врелима руске културе, нарочито руске књиженности и напредне руске мисли 19 вијека. Наши народи су стољећима упирали очи у Русију. И велики револуционарни преображаЈ РусиЈе у Октобру потресао Је до сржи и наше каЈбоље људе и наше народе, велике идеЈе Руске револуциЈе су, природно, нашле снажан одјек у нашим земљама. Али ми тада ниЈесмо имали снаге да учинимо оно што смо учинили у рату. НиЈесу Још ни били сазрели сви услови за то. Али када Је њемачка челична ратна машина прохуЈала и нашом земљом, постало Је и народу Јасно оно што Је дотад било јасно његовим на бољим синовима без РусиЈе нема и не може бити спаса. Учешће СовЈетског Савеза у рату дало Је све могућности народима ЈугославиЈе и да се с успјехом боре и да поби Једе. КасниЈе Је дошла и непосредна помоћ СовЈетског Савеза поља ЈугослзвиЈе залила Је заЈедничка, братска крв. Народи ЈугославиЈе не би дошли до националне слободе, они не би остварили поредак какав одговара њиховим интересима. да ниЈе било улоге СовЈетског Савеза у рату, да ниЈе његове данашње улоге у свиЈету, да ниЈе било свестране помоћи совЈетске владе. (Буран аплауз).

Нема успеха у борби за мир и демократију без наслона на СССР

Када данас, говорећи одавде, погледамо на будућност народа Југославије можемо рећи да је видимо и замишљамо само у уској вези сгј Совјетским Савезом, да је друкчије не мсжемо ни видјети ни замислити. (Аплауз). У прошлости, иза Првог свјетсксг рата, било је покушаја да се води нека словенска политика мимо и против Совјетског Савеза. Ови реакционарни покушаји показали су се као смјешне утопиЈе: сарадња слсвенских народа, борба словенских народа за мир и демскратију, могућни су само у најужсј вези са Совјетеким Савезом. Совјетски Савез Је данас мета напада свих реакционера и ратних хушкача, али и центар око коЈега се окупљаЈу све демократске снаге свијета, у коЈе га су упрте очи свих угњетених и напаћених. (Аплауз) Сви Словени се мсгу понссити што Је таква улога припала баш СовЈетском Савезу и руском народу. А кад Је тако како се не би око њега окупили братски словекски народи? Уз н>ега, сни постају озбиљан фактор у међународноЈ политици, словенске државе постаЈу независне и слободне и служе као прим Јер развитка нових демократских облика нарсдног живота. Без наслона на СССР борба нас Југословена за демократиЈу и независност, макар била херсЈска и пуна пожртвовања, Не би могла као што киЈе могла често у прошлости дати народу сне богате плодозе које Је дала. Отуда, говорећи као Југословен, мислим да могу и у име свих вас Рећи: нема словенске сарадње без несебичне љубави и приЈатељства

према СовЈетском Савезу, нема успјеха у борби за мир и демократиЈу без наслона на СовЈетски Савез. (ДуготраЈно и бурно пљескање). ЈБуди и покрети у словенским земљама, коЈи се немарно односе према СовЈетском Савезу, не могу се сматрати ни словенским ни нацисналним. Такви људи и покрети не виде даље од свог носа. Они не виде да се независност словенских држава, њихова слобода, њихов процват, не даЈу ни замислити без уаЈчвршћег наслона на СовЈетски Савез. Наше доба је за словенске народе исувише бурно и судбоносно да би ма коме допустили да се игра судбином народа. Оно нам Је ставило у задатак, сем осталсг, да остваримо међусобно братство и да сваки понаособ остваримо такве везе са СсвЈетским Савезом ксЈе кишта неће моћи расккнути. (Пљескање) То Је захтЈев нашег времена, то Је услов за побЈеду демократиЈе у наШим земљама и учвршћење мира у свиЈету, то Је наш дуг будућим покољењима. (Аплауз) Нека живи братска сарадња словенских нпрсда у борби за мир и демократиЈу! (Бурно пљескање). Нека живи СовЈетски Савез, заштитник словенских карода у њиховоЈ борби за незавикност и слободни унутрашњи развитак! Нека живи генералисимус Совјетског Савеза Јосиф Висариснович Стаљин, вођ словенских народа у њиховоЈ борби за независност, међусобну сарадњу, мио и демократиЈу! (Сви чланови Конгреса устају и бурко и дуготраЈно пљескаЈу неколико минута).

Изабрано је руководство Народне студентске омладине Београдског универзитета

ЗА ПРЕТСЕДНИКА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ АКЛАМАЦИЈОМ ЈЕ ИЗРАБРАНА ДРУГАРИЦА ВЈЕРА КОВАЧЕВИЋ

ГОДИШЊОЈ СКУПШТИНИ ПРИС УСТВОВАЛА ЈЕ ДРУГАРИЦА М ИТРА МИТРОВИЋ, МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ СРБИЈЕ

8 ов. м. одржана је у дворани Народиаг п оооришта на Врачару, годишња IКонференlциlЈа Народне студентске омладине Беошрадског универзитета. Сазвана ради избора Iмовога руководства!, о(ва конференција претставља значајан датум у животу наше органазациlЈе, не само по то(ме што је 'сумирала резул, тате и иокуств(o' протекле године, већ и стога што је одржана у новим усло(В'има, у једном момвнту ко(ји пред наше студентство IПоставља I потпуно јаоне и одређене задатке. Наша Република налази се пред (постављањем вишегодишњег плана. , У 01стварењу тог 'Отро(мноlг задатка 'наша држава неће о(окуде!вати ни у | средствима, јер јој Закон о нализацији приватних привредних предузећа предаје у руке миоге изворе великих богатстава, ни у рад-

ном елану, који ће као и до сада покретати наше радне масе на нечувене подвиге. Али, највећи пр'o- коlЈи се по;ставља по питању тога плана, јесте недостатак стручних кадрова, Та чињвница поставља пред нашу организацију одговорне задатке: |Оспоlсо(бити што пре велики број 'стручњака,, и не само добрих стручњака већ и културних људи, и људи оданих ново(ј држави, који ће умети да сагоревају на раду крчећи сталlНо нове путеве. Зато ова Iконферен]ција, која је одржана у дапнма када се одговорност и величина наших задатака оцртавају можда јасннје но икада досад, аначи важан догађај за све студенте нашег универзитета, јер организац(ионо учвршћење Народне студентске омладнне претставља најчвршће јемство да ће се остварењу

о.в'их задатака ирићи са иуном озбиљношћу. Коl»фвренцlИЈу |је отворио секретар Народне студентске Iамладине Београдског ун'Иlверзитета, друг Брана Јанковнћ, поздрављајући претставника У(нив ерзитетског савета, професора Мићовић Вука, присутну господу (професоре, члана секретаријата Централlног већа Народне амлади(не Југославије, друга Михајла Швабнћа, члана секретар.ијата Главмог одоора Народне омладине Србије, друга Бору Дре Новца, делегата Демократског савеза чехословачких студеката, друга Зденка Мохача ч .претставнике братоких универзитета у Загребу и Љубљани и делегате свих факултета на Београдском универзитету. Отрарајући конфервнцију друг Брана Јанковић је подвукао да се она одржава под далеко .повољни.јим усл(Овима од оиих у ирошлој школској години, и да се, захваљујући нашим властима, као и великом радном и ррганизацио.ноlм искуству стеченом у прошлогодишњвм раду, данас налазимо у могућности да са још већим успесима приступимо остваривању својих задатака. Друг Брана Јаиковић је затим иредл ожио дневни ред 'конфврвнције, и радно претседриштво, у које су ушли следећи другови: Вјера Ковачевић, студ. фил., Мика Павловић, студ. мед., Милан Јоlсимовић студ. техн., Живуљ Лазар, студ. ирава, Дивна СурЧIИIНOКИ, студ. тех., Казнмир Барила ст. мед., Банџо Георги, ст. агроиом., и Брана Јанковић, 'ст. мед. За записничаре 'су нредложвни друпови: Ивица Станковић, ст. мед. и Славко Бунчић, ст. ветерине, аза овераче запиlаника Зоран Пај иновић, студ. ЕКВШ, Л>убица Радисављевић, ст. тех. и Стеван Палић ст. фил.

Радно претседништво на изборима за руководство Универзнтетског одбора

ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ

Осим делегата свнх факултета, високих школа и академија на Бвоградсмом универзитету, конференцији су нрисуствовали претставиици универ|3итетских власти, као и де-

Другови и другарице, Доиооим вам ттаздрав (руководилаца нашег Универзитета, друга ректора и проректора, који заузети друлим 'ПОСЛOIМ, данас IИИlсу могли да приоуствују авloј Кlolмфервнц:вји. Сећамо се момената кад смо се састали први пут пре годину дана, кад смо почели рад на пустом Универзитету на који сте дошли без икакве спреме, у празне учионице, а дошли сте једино са жељом и са љубављу да се оспособите и потпомогнете изградњу наше младе републике. Ви сте за ову годину дана показали невероватне резултате. Остварили сте сарадњу свих на-

Говор друга Михајла Швабића

Другови и другарице! Поздрављајући вас у име Централног већа Народне омладине | Југославије ја не могу а да одмах у почетку не кажем да је ова ваша конференција још један доказ да наша омладина, млада генерација наше земље, није више оно што је била некада, да Је створен један јединствени моћан омладински покрет, јединствен изнутра и довољно широк да обухвати целокупну омладину и да један снажан стуб тог покрета претставља Народна студентска омладина. Пре рата, а нарочито на Београдском универзитету она је била доста дуго времена не само основни, него извесно време и једини омладкнски покрет код нас у земљи. Било Је времена када су омладинске организације, нарочито организациЈе прогресивне омладине, могле да нађу своде место само ј на Универзитету. (ТаЈ омладински : покрет се развијао касније и даље). Али Још у оно време, када Је ; мали део наше омладине био организован. и тај део коЈи је био 1 срганизован био Је расцепкан на стотине организација коЈе су се делиле по вери и по политичком убеђењу и по социЈалном положа-1 Ју; дакле, по многоброЈним раз| ликама. Да би омладина могла да води борбу за задедничке интересе, баш са универзитета потек а Је иницијатива за стварање Јединствене омладинске организације. ! Од онда па до данас протекло Је доста времена, а данас ми имамо сасвим другу ситуациЈу. Наш Је-

летати омладиноких организација у земљи и нз ниостранства'. У име Профвсорског савета, конференцију је ноздравио професор медицннског факултета, Друг Шљивић, који је рекао:

Реч друга професора Шљивића

предних студената!, остваlр'илн сте сарадњу шмеђу прlофеоора н студената, показали 'Сте да ћете и у миру бити исти оиаисви какви сте били у рату. Дал!и сте за кратко време доlвољlно таранције да ћете под руководством заштитиика наше просвете, нашег (маршала друга Тита, 'постићи у свом иослу потпуни успех. Професори, руководиоци нашег Универзитета о(бећава'ју вам своју пуну Iш>моћ и своlЈу пуну оарадњу. Наш данашњи састалак пада у исти дан када и Конгрес словенских народа Братство и јединство словенских народа и омладина какву имају словенски народи, оствариће процват наших земаља.

динствени омладински покрет, не само што се развијао у специфичним условима него се и «а специфичан начин стварао. Стварао се не преговорима разних омладинских организација већ кроз борбу. Наш омладински покрет обухвата као ниЈедан други целокупну омладину и радиичку и сеоску и интелектуалну, и девојке и младиће. У томе Јединственом омладинском покрету студентске срганизације пре рата су биле ударни одред, авангардни одред биле су она снага коЈа Је носила тај покрет и те студентске организациЈе. Данас Народна студентска омладина не би смела то да испусти из вида, Ми смо, другови, овог лета у многим акцијама могли на делу показати шта значи то јединство. )Ако Је ко дошао на Канал, ако Је ко дошао на Омладинску пругу или на коЈу другу акциЈу, где су заЈеднички учествовали омладинци из града и села. тешко Је било познати гледаЈући њих када раде ко Је сељак, студент или радник. Маса омладинаца Је учествовала на заједничком делу и то Је она снага коЈа нашем покрету даЈе силу да чини таква гигантска дела која задивљуЈу читав свет. Братство и Јединство, о чему се чуЈу непрекидно пароле на свима нашим зборовима, на свечаностима те две речи нису за нас само фразе, нити су за нас недостижан далеки сан, оне су суштина наших организациЈа.

Наша земља, другови ,добила је народну власт. Наша земља има данас народе јединствене, збратимљене који су спремни на велике жртве, кој)И су спремни да од наше земље учине цветни врт. Наша земља је богата. Наша земља по својој разноликости може у пољопривреди много да да. Наша земља по свом рудном богатству, који ни издалека није искоришћено, ствара велике могућности за развитак наше индустрије. Наше реке са огромном енергијом, коју смо ми досада искористили свега за I°/о, стварају силне могућности за електрификацију наше земље. Наша земља је таква да се од н>е може изградити земља у којој могу срећно и задовољно да живе сви народи, сваки наш човек. Основна богатства наше земље, а то је врло важна ствар, нису више у рукама појединаца, већ у рукама народа, у рукама његове државе. Људи су и досада стварали богатства у овој земљи и досада су стварали више но што су сами трошили. Читав онај вншак, онај друштвени акумулациони фонд није био у рукама оних, који су га стварали већ у рукамц оних који нису ништа радили. Данас после Закона о национализацији, после преласка у државне руке свега оног што радни народ производи, тај вишак припада друштву, заједници то припада сваком појединцу. Отуда постоји чврсти услов за брз развитак наше земље, за подизање благостања наших народа. Средства за производњу су у друштвеним рукама. Стога другови, оно што смо ми летос врло тешко осетили на изградњи Омладкнске пруге, која је једна од већих акција кад веће акције још нису могле да буду подузете осетили смо недостатак инжењера, техничара, лекара, високо квалификованих стручњака који би знали да руководе радним снагама, који би могли да руководе изградњом наше земље. Ето другови основног задатка који стоји пред организацијом Народне омладине на нашим школама и на нашим универзитетима. Ми имамо народну власт, одушевљење народа, неискоришћена блага наше земље, средства за производњу у нашим рукама, а оно што нам недостаје то су стручни кадрови. Отуда је и основни задатак пред вашом организацијом да као авангарда јединственог омладинског покрета, чува јединство наше организације, да ради на томе да нам што пре да високо квалификоване стручњаке градитеље нову будућности наших народа. (Наставак на четвртој страни)

БРОЈ 10

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3