Студент

Колектибни одласци студената на културне приредбе

Културни живот Београда добио је у новим условима свој пуни замах и ширину. Погледамо ли колнко је и каквих филмова давано за годину и ло дана, колико је одржано предавања, концерата и разних дру* гих културних манифестација, запазнћемо обиље ствари високе уметничке вреднозти. Многобпојни совјетски и други -страни уметници, наунници, књижевници ко)н су гостовали у Београду нружили су нам својим наступима много часова задовољства Да би се правилно и потпуно иокористило зве ово, синдикалне подружнице организовале су колективне одласке и на тај начин омогућиле нашим на.јширим радним слојевима одлазак у позориште, биоскопе, концерте, приредбе и др. Овакав начин показао се најбољи за оне к'ји раде преко целог дана и немају времена да чекају у реду често и по неколико сатн за карту' Организовање оваквих посета на Универзитету показало |е колико се мало студенти интерееују. колико мало схватају значај и потребу личног и културног узлизања и васпитавања. Током прошле године. а и током протеклог семестра организовано је неколико пута колективно оллажење студената у позориште и биоскопе. Укупан резултат је: 3 филмске плетставе, 2 излоскбе, Балоковићев концерат и ко-нцерат сестара Михајловић 1 који је одложен, јер карте нису могле I бити разпродане. 1 Већина ових пос&та није успела ' било због слабе агитације. неловољ- 1 ног популарисања илн незголног рас- > пореда (претставе су падале у вре- 1 ме кала су се оложавала предавања : или вежбе). Гпешка ооганизационотехничке секције ко.ја је руковотила с овим, је та што је уско схватала ак- с ЦИЈУ, лувишв централизовала рад. I док факултети са своје стгане иису I показали довољно инипијатнве и по- 2 моћи. Због тога је дошло ло закази- ј вања посета у време поедаваља и ве- с жби, јер сама оекпија без учешћа г факултета тгпје могла лонети ппавп- т лан распорел. Дешавало ое да каоте I нису биле лостављене на впеме, фа- с кулети оу -ле касно обавештзвали, док су опет фактлтети са стоа- з не спроволили слабу агитацијт. ско- 2 ро никакву; стулентима се није го- з ворило о важности и о ирелности <1 колективних посета. \ Поред ■звега овога јелан од главиих разлога за неуспех овпх посета јесте л и неинтересовање самих студената. г На Техничком факултету, једном од с наших факултета, и

другови нису могли да растуре 26 карата за један концерат. Са колико су се немарности н не■зхватања односили појединци, може да послужи као пример случај два студента технике, који су купили карте из „сажаљења" ирема другу који их је продавао, и после неколико минута поцепали пред њим обадве. Овакви поступци су за најоштрију осуду. 0 томе шта позориште и филм значе за културно уздизање свакога студента, не би требало говорити. Даназ се у Београду нриказују ремек-дела совјетске филмске уметности, филмови које гледају десетине хиљада Београ.ћана. За иредавања на Коларчевом универзитету, концерте и друге културне манифсстације, влада живо интересовање. А баш се мећу студентима може наћи највише оних који се врло мало интересују за све то. а нарочито за предавања на Коларчевом универзитету, иако многа од тих предавања. која чезто држе и наши профеоори, могу много да користе у стручном раду..

Организационо-техннчка секција Културног одељења Универзитета предвиђа у овом семестру одлазак ца знатно већи ђрој позоришних и биоскопских претстава, као и чешће посећивање предавања на Коларчевом универзитету Распоред ових одлазака биће направљен према плану филмског предузећа н Народног позоришта. Настојаће де да се на претставе одлази одмах по стављаљу комада на репертоар, а не каспије кад већина студената буде гледала филм или лозориште. Цене улазницама за колективне позете биће снижеие тако да ће и најсиромашнији моћи да их* купе. Распродаја карата вршиће се преко факултета те ће се на та.ј начин студенти оолободити непотребног чекања за карте, што често одузима по сат-два времена, толико потребнот за учење, Поред овога потребно је да >оганизационо-техничке секције факултета покажу више иницијативе у организоваљу колективних посета и у сагласности са планом организационо-техничке секцијв Универзитета израде своје планове које ће обавезно снровеоти у овом семестру.

ИЗЛОЖБА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

У најскорије време биће отворена изложба Народне омладине .Iугсславије. која ће приказати рад Народне омладине југославиЈ*е у 1946 години. њене напоре за остварење великих задатака. које јој је поставио друг Тито на 111 Конгресу и чије су остварење с пажњом пратили сви наши народи. Поред радничке. сељачке, шкочске и студентска омладина имаће свој део на изложби. На њему ће излагати студенти Београдског, Загребачког и Л>убљанског универзитета. Да се не би губили у детаљима и да би дали потпуну слику свог рада, са сваког универзитета излагаће оезултате сгога рада само најбољи факултет Тако ће са Бео. градског универзитета Медицински факултет дати своје податке. Ангажована је још половпном октобра, када је створеиа прва екипа за рад на изложби, са прекидом због рада на поузи и око уписа на Лакултете, Народна студентска омладина је поимила на себе највећи део техничког изложбе Изузев неколицине. који се нису редовно одазивали позивимл. студенти су са много самопрегора и одговорности приступили послу.

Од друге половине децембра ради се у самој згради. Огроман је технички посао око припреме и*ложбе и требало му је прићи озбкл>но. Студенти ликовне уметности формирали су 2 екипе. од којих је једна радила у Централном већу Народне омладине. а друга код Облика Студенти технике ангажовани су за израду макета и рељефа. Остали помажу код резања слова, набавке материјала, мок_ типања. На изложби ће се видети рад омладине V фабрикама, на пољу, рзд на учењу у школи и ван ње. Из' многобројних графикона видеће се конкретни успеси на кургевима и омладинским течајевима. Рад нз Омлалинској прузи изложен је * неколико просторија и даје див_ г*у слику овог на ; већег радног успеха омлпдине у 1946 години. Фискултури је дато много места и ола ће бити дсбоо пропраћгна. Најзад, гу је и говор дпуга Тита одожач ''очи Нове ту је признање омлатини за њене напопе и успехе, ту 'е и позив на пругу Шамац Сарајево, ко!а ће бити новн напор и нов успех, нова велика победа.

Иза кулиса америчке науке

М. Рубинштајн

(„Ново време“, Москва) У једном од прошлогодишњих бројева америчког економског чаоопиза ); Форчун“ огштампан је преглед развића америчке науке за воеме рата и њеног садашњег стања. Преглед је напизао анопиман али врло упућен аутор. Он саложи пео ииз каоактеристичннх призиања. која су утолико пнтересантшОа што их је лонео изразнто реакиионаран лист чи.ш је релактор Хенрн Љус. За рата 1е натка V Ојелињеним Америчкпм Л п жарама лобила полет к л? и спол>а изглела врло ефектно. ЛТз наччно нстражигачке радов-з и пгимену њихових лостнгнућа (V произчолњи чтрошена је оггомна сума од 10 мнлијарди долара). Да би се наука мобилисала за војне потребе а и због финаисирања истраживачких радова од стране државе, ствопена је нентрална. влалнна орга.низација, „Управа научних истра.жнвања и примене научннх радова." Ова органнзација закључпла је 2.500 уговора за натчне ралове са 500 разних научних установа и организаиија, универзитетима. вишим техничким гаколама, институтима, и инлузтријских тру стова. На пзвршењл ових уговога рздило је више од 15 ооо научних радннка свпх спепијалности од аеро дрнамичара до зоолога. Рад Управе био 1е за време рата у отрогој тајности. Тек сада се штампају 90 томова званичнпх излања ,ко.ш осветљаваlч резултате пзвршеног рада V посебна лоститнућа науке за време рата, ол којих се као аајвеће лматра искоришћавање агом- , ске енергије у војне сврхе. Пол руковолством Уппаве створено ' је впше ол 200 новпх Форми оружја врјне технике а тако ието остварени : су и многи радови тга газнпх области : медицине, биохемије. бактериологије, ■ метереологпје и лругпх наука. Истра- ' живачке гадове опроволили лу иај- ] чегаће већи и мањп колектнвн научних ралнтгка различитих специјалио- ’ 'ти (врста комплексннх бгпгала). 0- < ни су имали да решавају у олређе- з

ном року разне исте нзвршене неповезане проблеме. Као својом основном методом. Управа се служила такозваном радијалном методом организапије живаних ралова. Уместо обичне предратне процедуре која је изучавала питање корак по корак, слиЛно пењању по првим степешшама, Управа |е полазила ол проблема који је требало репшти. Она је на.лазила за лотични проблем олглварајуће љуле п банала истргжпвачке бригаде одједном у свим правцима. Мада је <•вај начтш пригодпо изазвао и иепотребне трошкове, он је ипак осигуравао брзе и разновроне резчлтате У току радова' Управа је усвојила енглезки систем тесне саралње истражнвачких бригала и фронта, где су сз изпитивале ипримењивале нове форме војне технике Руководећн орган овпх радова била је ново основана Управа тајне службе, која је уложила много труда на савлађивању конзервативизма и упорночгги војнпх органа. Нарочито ује бно упопан генерал Дуглас Макартур којн је забрашто иаучнипима ирпступ на свој фронт све до лета 1945 године кала је отпочела прппрема експлозије бошби у Хирошимн и Натасаки На челу руководеће груие Управе, која је поешла тамо из комитета за испитнвање народне одбране основаног још у лето 1940 налазили су се: познати научнпк-организатор, физпчар Ваневар Буш, претседник Харвардског ушгверзптета; Џемз Конант. претселник Масачусетског технолошког ннститтта Карл Комитон, декан Калифорнијског технслошког института Ричарл Толмеп и претседник Националне академнје науке Сједињепих Америчкнх Држава Франк Џует, који је до 1944 руководио телефонскЈгм лабораторил-мом извесним зутономиим прачима. Комптет медипннских истраживања, кога је водио Ричардс Управом је стварно руковолио триумвнрат: Буш, Конант. Комптон. Оии су успели да добију полршкч виших кругова, који се дуго

нису могли пешити ла повере „грађанским" научнииима најиовепљивнје во ; не ппоблеме. Буш је и донннјс) имао да савлађује често разне сметње и ла се бопи против одвођења у војску младих научника, који су били оснсвни ралници на атомској енергији. ралполокацији и другим питањима нове војне технике. „ Буш је, зз време рата нмао велику власт и утицај, алн је воло слабо искорпстио своје мотућнбсти На пример, он је оллучно одбио ла пспитује најважни'а питања сировптта, јер се бојао ла не окрњи пнтегесе Управе војне прсизволи-е и моћннх трустових сноовина којп су нза ње стајали. То се олноеи и на област авијацнта као и на низ двутих ивоблема. Строга повеп.ипвост нрел којом се ралило ппикривала је и многе недостатке у областп мобилизапије науке а побелоносни крај рата зкренуо је пажњу са овнх нелостатака. Тако је. како ппизнаје „Форчун" америчка намка била у велпком заостатку у области ракетног оружја и методе борбе проттгв ње. Заосталост п конзбрваттгвизам опажали су се не само у војнттм крвгови- 1 ма него н у самој Управи. Пизац преглела у „Форчун“-у и пише: ад- ; мнннстратори који су постављенп ви- ] ше ирема нелостаткт грешака него ппема заслугама. бпли су необично 1 обазрнви. Историја атомске бомбе је ] поучна не само по томе што уноси < впгае светлости у област организације науке, него и тпме што осветљава 1 изворе могућности и достпгнућа на- ј уке.“ , Аутор напомиње да је коришћење ј атомске енергије било резултат мно- ј рнх открнћа која су се ређала за т време прошлих 50 година у разним ( европским државама. Пва ова откри- т ћа сматрала су се у Сједињеним Дрт жавама као пекорисна и била су по- г зната оамо уском кругу спеиијалн- ( ста. т У 1939 голпни низ експеримената С нзвршепнх у Европн и поновљен у С физнчкпм лабораторнјумима Сједи- с њепих Држава. створио 1е темеље за I искоришћавање атомске еперптје. По- I знати физичар италијансНи емпгрант с Фермп, изнео 1е ову илеју руковол- ј :тву ратне морнарцце. Олговорено му I је: „То је врло интересантно, обавестите на:“. Друти фнзичар, мађарски с

- емнгранг Лео Зилар, од Iула 1939 до - марта 1940 годпне стпрљиво је ку- цао на :ва мог\ т ћа врата у циљу да - нађе 2.000 долара што би м? омогућило ла доби.lе чист гра Фит за агле■, ле на стварање лончане реактшје. - Кпко је нризнао амеончки “атомски : диктатор“ генет!ал-мајор Грове, атом. бомба не бн, била створепа ла се . рад на њој ол самог почетка нала-5 зно искљкчиво V воштгм рткама. I АјнпгтајновО писмо плетселникт . Рузвелтк бнло је повол стваоању Саветокавпог комитета за гоан Алн комитет је измвјттто стање. Ф.*с боуа п а IР4O Фепмн н Знлапд добили > су в хттл>ала ла отпочттт ог глелне на ттти. Пови изветчта ; л Наттио. нгдне натка Г ; елињрннх Дожава о овом' питању бплч ст воло , песимнстичког каоактеоа. И Буш се , скептички олиоспо иоема овом пптањт. Око разво.та радова волила се бе. скоајна преппска. поојекти поела, знли из јелне наллежностн V другу. [ Нешто бољи ток нмалн ст ексчерименти о атомској енергијн V Еп. глеској. Узрок томе лежао је V за, брани •уиотребе Фнзичара-емпгРаната ; на војним раловпма, тако ла су онп , могли ла плсвете овоје време ~пнвилном урану." Тек после јапанског на.пала на Пирл-Харбур, развили :у се шнрокнм размерама радови на атомској енергији у Сјелињенпм Државама. Пернод првих радова амерпчке натке на. атомској енергији показао је још јвднОм са коликпм се отпором и резервом сусрећу тако све нозе плеје. Али навелене чињенипе свелоче још о нечем, Док је групица научнпка емпграната, који су већннпм осетилп јарам фапшзма, тежила ла на неки начпн да свој удео V борби за што скорије уништење хитлеров:ких завојевача. дотле се више војне власти којнма су се они обраћалн нпсу ннмало журиле. Многи од њтгх су бпли мишљења да атомске бомбе тле ба пронзволпти после рата. у сваком сдучају после тништења хитлерове Немачке и империјалнттичког Јапана. Капиталнстнчкп тртстовп. којп су са њима били у везн. тежнли ст шта је он за њих претстављао прави златни мајдан. „Форчун“ потврђује овај закључак оечггма: „Нема сумње да су „дугокосп"

Стако у Сјелиљеним Државама, по тоалицији, подругљиво називају научиике) скратили гат за више месеци. а да је ол самот почетка била створена чвгста саралља са војнпм властима они бп могли да га скрате јога више.“ Током развоја ралова на атомској енегагачг. ралиолокацпчг и у многим другим пгоблемима всшог каоактера исттаао се ннз млалих научнпка са великим сно собностима. На пппмер Роберт 0ненхауфр је за на ; краће време органпзопао V Лос Аламасу највећу Јнтзнчкч лабораторпту на свету у којот је највећих натчнггка ралило 4.воо натчних радника п војннх техничара. Пред кра.ј рата је ово ново поколење почело да отклања све више стаоу натчничку хијерархнју Управе која је још пре 15 —20 година оставнла неносредне лаборатотајске радове. Осим тога Бтш ннзом својих реакцпонарнпх исттпа а нарочито подршком пројекта Меј-ТЈонзона стекао непријатељство млалих научнпка. Нарочито подршком пројекта закона о војној контроли над натчницнма, што је изазвало оштро противљење натчних кругова. Буш је као и Конант и Карл Комптон ист\ г пио зб вгеме оглела атомске бомбе у заливу Бикиним. са очгпо нмперијалистичким п милитаристичкпм изјавама н није могао нити ггео Да напусти своје везе са милитарнстичким круговнма. Велика веТмгна научних' радника СТелињених Држава заје.тао са свом демократском јавнсшћу је међутим оштро осудила закоиски пројекат Меј-Џонсона. То је билс везано за питање-м о војној контроли над на\чсом уопште. Током четири године већнна научника је ралнла под условима најстрожије контроле, тешкнх. често непотребких и често огранпчења од стране војног руковолства. Једно .од најгорпх ограничења било ,је такозвано „делење поеградама". Тај нзчин је везнвао зваког научника за јелним делом проблема и ннје му лозвољавао ла внди везу његовог дела са целпм проблемом. Научнппи ннст смели да објављчју овоје ралове, чак и чизто теоретског каоактера. Још маље су смели да разгова-

Разговор са Горким

Још смо били деца, ти отпорна стена див прослављен пером у животу мука, у нама /е расла снага прикривена да пођемо реком стваралачког хука. Имали смо очи бистрије од воде што извире чиста из камена шуме, и детиње тежњИ. што се живо плоде, и срце, што хоће сваког да разуме. Питања смо многа постављали теби: о том може ли се у ч сунце из ноћи, можемо ли, млади а ми бисмо хтели, можемо ли и ми чиме год помоћи. Може. али тако просто да се пева о животу нашем. о будућем свету, и да реч челична бури одолева, да за сунцем тежи, слична сунцокрету. Саветом си друга миловао жеље, оне ксје хоће, а не знају где ће, и научио нас да се живот деље из часова рада у часове среће. Иаше дечје очи што су биле зрачне тешких су дана попримиле боју, многе смо часове и светле и мрачне доживели јуче у великом броју. I После тешких дана треба много лека, ал снаге су наше и јаче и веће, истина /е жива да се наша река већ утапа радом у часове среће. Учптељу драги наших младих дана, време, у коме смо, подиже јунаке, и велика дег.а нису опевана. а речи нам нису још довољно јаке. Ми данас волнмо оне зоре ране кад смо твоје к.њиге у недрима крили и твоје речи, руже расппетане. љубављу у срца кад смо калемили. Зато нам перо не титра по цвету и зригавсца не прихвата звуке: гаша би пера хтела ла покрећу, за грле чврсте прегалачке руке. Мира Алечковић

ДВОБРОЈ „МЛАДОСТИ" Ових дана излази пз штамтте двобвој часолиса „Младост” за јалгуа|Р и феорудр. Садржај овог бро ; а 1е слодоћи; Лржакпа химнл фрдогативпе Наоодне Ртублвке Јтгослави ; еИван Брадаћ: Рото; Јћгавко Јелнчић; Стри : ељање; ,Светислав М'»( , ндић: I(ртеж на нроз° |П с:Кloм окпу; Вен А лин Итсшост V мувтгди; Слоболзл Галотажа; ЈИечачки оттови: Ивоп' Готтт« вл - а; Раде СХ - д ФодеЧв- Одлмгатс из Мдаде гечде; Ртд-н Ро-ић: Сов : етска кч-жот-оот за време тачбинског оата: Из лночтпнгми Славко Р-косарљешгћс Лтга СтагаклчнЈ': Р'Т)ча.нш: Саш-ншек: Свгг в себи: •Т-тгешгн: Иикодат Алекггештћ И>е.ктоов: тт,о к р. а , сов; Трш песме; Чедо Вукови : ишдања дентт : е литературе. Ликовни прилози '^ељтон).

ОТРАНА 6

НАРОДИ И С I >мснТ