Студент

У ТАКМИЧЕЊУ ПРЕД ДРУГИ КОНГРЕС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

ПРИЛИКОМ РЕВИЗИЈЕ АНКЕТНИХ ЛИСТА УНЕСИМО ВИШЕ РЕДЛНОСТИ У НАШЕ ОБАВЕЗЕ

Последњих дана зимског семестоа сви студенти су попуњавали ан. кетне листе, давали обавезе за лет_ њи семестар. Требало је да анкета пружи стру_ чним удружењима. као и Акционом одбору, слику о стручном раду, о заосталим испитима. Она је. за разлику од свих до сада спроведених анкета. требало да стварно прикупи статистичке податке о броју стручњака које ће у најскорије вре_ ме дати наши сћакултети. о броју испита које ће студенти положити до свог одласка на Омладинску пругу, Овако спроведена анкета указала би стручним удружењима и њиховим секцијама где треба Vсоедсредити рад, да би се положио што већи број испита и тиме припремиле наше бројне радне бригаде. Изгледа да се приликом објашњавања значаја ове анкете (од које су очекивани стварни резултати), није обратило довољно пажње. Не само да се одговори нису послали на време. него су они обиловали неозбиљношћу и нереалним обавезама. Обавеза Марковић Ненада. студента филозофије I године на четиои испита у јунском року, пропоаћеиа је следећим коментаром: >С обзиром да сам болестан, засада ми је немогуће да дам обавезу за пругу као и за све испите«. Неразумљиво је зашто се ДРУг Марковић обавезивао на четири испита када њему болесном није могуће да их положи, Осећа се журба да се огради од одласка на пру. гу. Да би и друге уверио у јачину свог разлога, додаје да разлог важи >и за све испите<. Анкета је требало нарочито Да упозори другове са заосталим испитима да је крајње време да их положе. Требало је да удружења V том погледу поведу нарочито рачуна и да то објасне свим заинте* ресованим студентима. Пример Ш године Медицинског факултета показује нзм да се о тој чињеници није водило довољно рачуна. У њиховим аннетним лис овима види се да је број заосталих испита 425, тј. 45%. Они се обавезују д 3 ће до јуна положити 326 испита. Другови су, изгледа, заборавили да проконтролишу шта је са

ОБАВЕЗЕ СМО ДАЛИ ДА БИСМО ИХ У ПОТПУНОСТИ ИСПУНИЛИ На вратима собе број 59 пише: з>Обавезе смо дали и да би их У потпуности испунили, молимо другове да нас не узнемиравају«. Ту су електричари Ш год.. Не узнемиравајући никога улазим и сре_ ћем воћу најбол>ег кружока електротехничког отсека Жонкаљ Милана. Ево шта каже он у свом кру_ жоку: »Кружок Је образован ком ове школске године; у кружоку нас има тројица. У почетку , смо учили на кружоку. То је одузимало много времена. Увидели смо тада да предмете треба унапред појединачно изучавати, затим тако стечено знање на кружоку учвршћивати и продубљивати. Ефикасност оваквог начина рада су наши положени испити са средн>ом оценом 8,2. Дисциплина је при. мерна. Нисмо трпели нетачност и препричавање разних анегдота на састанцима кружока. Радили смо предано« Сва тројица су руководиоци у стручном удружењу; Милентије Ни. колић, делегат ЦУСТ-а при Акционом одбору Универзитета, Леви Хајим, секретар УСЕТ-а, Жонкдљ Милан. претседник УСЕТ-а. Д. ЂорђевиН

99 неликвидираних испита који ће претстаељати озбиљан терет на почетку нове школске године. Томе се може додати да 30% студената ове године није уопште одговорило на анкету. Разлог је вероватно непосећивањв предавања и вежби. Овим питањем треба да се поззбави стручно удружење Медицинског факул. тета. Ако су многе неоеалие обавезе резултат недовољног објашњења. има анкетних листова који показују да се налазе и такви студенти који још не схватају колико су нашој земљк хитно потребни стручњаци. Милан Ва>адић, студент IX семестра Медицинског факултета, један је од таивих. Он нз питаве које ће испите и када положити одговара одрешито: »не знам«. Ствар

постаје много јаснија кад се зна да је Вајдић недавко положио патологију са 10 и тиме стекао право да полаже дерматовенералогију и хигијеку. За оба оза испита потребно је највише два до тра мессца р да. Случај Милана Вајадића као и Слободана Каљевића, апсолвента фармације који неће да ползжи дипломски испит, покззује да још има студената којима ствар об ;оее и изградње, лепше будућнссти раднога народа, не лежи на срцу. Неоеалност обавеза као и нетачни одговори принудили су наша стручна удоужења да обавезе оевиднрају. Овог пута не омеју нам се поткрасти грешке услед непажње или необавештења. Сваки свесно учињени непријатељски акт треба оаскринкати и јавно жигосати.

НАШИ дописници ДОБРИ ЂАЦИ

У току иопита у јануарском року, шест другова из доагисгаичкв оекције Економског факултета полагало '\е испит из економије. Петоршха су поОили 9 а један 7. Сви, изузе® јвдног, пршгремали су ишит у кружхжу који је на иопиту посггигао пзросечну опену 8. Наш кружок, каже Саво Грујић, кс-ји је добио 9 на иопиту, није првнПостоји јодал кружож који је постнгао просечну оцену 8,25 али члалови Тога кружока углавном су ое ограппчили на учење. Чланови нашег кружока сви ажтивво раде у рааним секпи.тама НСО-а. Други допионик, Ђ. Стојковић. који је врло ашлан на раду у секцији, лсстигао је такоће 9.

280 ЗАОСТАЛИХ ИСПИТА НА ДРУГОЈ ГОДИНИ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Еред одлазаж ва Омладашжу пругт питање учвња се поотапља најоштрије. Доп се на једној страни огроман <Ној другова обавезује да ће тоЈлоашти два предмета из друте године у јуншом рснку и полаже са на.'бољкм успесхом колоквијуме из апатомије, постоји још увеп доста опих воји иису подожнљц ни прву годмну. Имамо 144 заосталих икавита из хемше, 126 ив фиаике и 10 нз бнологије- Незнатан број овмх друшва могао би да наведе објективне тешкоће, које су условиле њихов неуспех а остали немају могућносги ии пред оадиим ообом, пи пред оргавивацијом НСО-а ца сшравдају свој нехат и незалагање у раду- Ми са друге годиие омо *пмали све услове да овоје иопите дамо на време- Кроз цео I и II семестар и на Каналу професор Трпинац је одржавао семинаре из хемије а аоистентв профеоора Јовановића вз физиже- Наставна иомнснја је сталпо укааивапа на ворионост рада по кружоцима- Најбољи наши другови држалм су позед поменутих семншра, и посебне корепетиције градива. У 111 семеотру имали омо три рожа за полагање заосталих иошгга. Другови к ји нису бини на Каналу имали су исто право полагања у овим роковима. Па и поред свих овоах оладсшзгца, појављује се ооакав резултат појединаца- Зажључак је јаоан. Друтови иису уложили д-.вољно труда, о®и се »ису осетили одговорили пред овојом организадијом. Али они остају доследни оважвом ставу према овојим ооновпиlм дужностима! Идући испитни рок је у другој половини марта. Наотавна комиоија је у жел>и да блакша друговима рад, офганизовала је курс из хСаеије и кружоке из физике- Међутим курс из хемије не посећују ни половина пријављених за полагање а слично јв и са врузвоцшга фи>зпку.-Уз ове то, пгго НОО чшви да би им помогао у локвијуме правда.гући се да им заостали испнти >стоје на глави« и слич свкпијама или су неактивни и окоро потпуно занемарили алатоми.ју и колоквнјуме праждајући ое да им ..заоотали испити стоје на глави“ и сличпим- Да л.и би им као стпротан пример гребало укасати на оне другове којји су I годину дали па време, имају већ по два колоквијума и активаи су члалови НОО-а? Активи наше оргашкшгијв по групама морали би ча својшм копфереипијама да ое лозабаве дстаљно са сважим поједипим оваквим случајем. М. Јешић, студ. мед*

88.57% обухваћено у кружоцима на Вишој педагошкој школи

С обзиром на краткоћу времена и хитност којом држава очекујо нове наставнике гимназија и прогимназија као што је то већ дневна хроника пропратила, Висока педагошка школа налазн се у сасвим новој фази рада. Позле прошлог једногодишљег течаја, уведен је опег двогодишњи, што само по себи доказује да се прилике нормализују, као и то, да слушаоци, као будући наставници морају бити дорасли својим задацима. У томе раду, а у потпуној сарадњи са професорима, савлађују се ове препреке које стоје на путу. Рад на Високој педагошкој школи почео је са предавањима 15 новембра, што значи са извесним закашњењем. Међутим, у оквиру ванредних часова кружока, градиво је углавном савладано. Колоквијуми ће се одржати од 1 до 10 марта, и у раду већ, постоје нзвеони резултати. Од уписаних 140 слушалаца, обухваћено је за рад у кружоцима 118, однозно 88,57%. Зиднпх новина је ло сада било 15 бројева. И по садржини и по форми, утлавном задовољавају.

Но било би потребно да се впше другова ангазкује у писању чланака (IV група хемнја и биологија, учествује само са два друга). Једна од највећнх тешкоћа је недостатак уџбеника. По труду и залагању треба одати признање већини лрофеоора који, схватајући неопхолност потребних уџбеника излазе у сусрет дајући материјал за скрипте. Техннчка секција која ради на преписивању рукописа, досада је показала највећу активно>ст. Економска секција која је такође удовољила својим задапима, показала се можда најдораслијом: у току јануара расподељеио на име потпоре 11 помоћи за једномесечну исхрану, док је у току фебруара ту помоћ добило 22 друга. Фискултурна секција. р обзиром да је школска голина почела касније, основана је пре три недеље, те досад није показала вилне резултате. Одржано је три друтардке вечери и два броја усмених новина: „Корушка“ и „Милован Глишић“. Ст. П. I гр. ВПШ

СЛОБОДАН КАЉЕВИЋ, СТУДЕНТ ФАРМАЦИЈЕ НЕ ЖУРИ СЕ ДА ДИПЛОМИРА

Као што је наш лил већ забележио, дипломирала је ових дана прва група студената на Фармацеутском факултету. Њихова прва брига је била да се одмах пријаве како би се што пре запослили и тиме ставили на расположење своје опозобности и знање својој држави, свесни колико су њој стручњаци потребни данас, у јек> обнове и изградње. Насупрот овоме примеру је случај апсолвента фармације Слободана Каљевића. Он је Јве иопите до завршних полагао с одлнчним успехом, а апсолвирао јв са горе поменутом групом студената. На последње испите из IV године није нзишао, мада је свима позпато да их је пријавио и добро спремио. Апсолвент Каљевић до данас није дипломирао иако га у томе не спречавају никакви оправдани разлози. Нама је добро познато шта значв -зтручњаци данас за нашт земљу. Апотекари подлежу нивнлној мобилнзацији и то је вероватно разлог што апсолвент Каљевић не жури да липломира. Овакво намерно одуговлачење и избегавање полагања завршних испнта недостајно је једног члана НСО-а, зато сматрамо да је за осуду овакав став апсолвента Каљевића'

»Потреба за стручним кадровима даје ми полета да што пре дипломирам«

Спремајући се за Други конгрес омладине Србије, студенти Техничког факултета су на својим конференцијама истицали најбоље чланове наше организације. Мцоги вредни чланови НСО-а су том приликом похваљени и награђени. Износимо један пример одличног ћака и активног члана НСО.а.

»Дорословачки Иван, чуо се у дубокој тишини глас претседника НСО-а. студент VIII семестра, нзграђу.је се као један од најбољих ћака на старијим годинама. Распо-

Данас поред рада V наставној ко_ мисији, радим још и као леалонстратор из Органске хемије! Добро, како си успео да тако успешно спојиш учење са радом У НСО-у? Правилном расподелом вре\тс_ на, Било је потребно много труда и залагања али главно је било правилна расподела времена. Осим тога. не треба себе преоптеретити о_ бавезама. Потребно је узетн оне и онолике обавезе. којима се сходно својим способностима може најбоље удовољити. Другим речима. не тоеба се размахивати. Iео то штети и појединцу и заједници. Дакле рад у НСО-у, односно У наставној комисији није ти сметао да V учењу постигнеш најбољи ус. пех? Не само што ми »ије сметао, већ ми је тај рад давао потстрека и елана. НСО је био тај који ми је да_ вао правап н перспективе V раду. Како ти је ипак пошло за руком да постигнеш овакав успех у учењу? Такав добар резулггат постигао сам углавном радом и залагањем. Ипак основа за успешан рад је кружок, где се знање стечено индивидуалним радом употпуњује, поошнрује н продубљује. Исто тако. за добар успех ннсу довољне само белешке и скрипте. већ је потребна и научна литератуоа домаћа и страна. Мене поред тога није интересовао успех на исгштима, колико тежња за све већим стручним знањем. И слаб успех на испи. тима углавном је послел —• штетне праксе р-”*и истгита. а не рзди знања. Због тога сваки слободан тренутак треба искористити на повећању и продубљивању свог знања. Желео бих да ми ти, као демонстратор нешто више кажеш о твом мишљењу о раду у кружоцима? Довољно је кад кажем да и сам радим V кружоку, ма да »е тај рад више групни рад. Али он ми је много помогао. Но, рад у кружоку треба да буде такав да се на њему прећено градиво продубљује. Осим тога. то је један од најбољих начина Да се стечено знање студената употпуни. а с друте стране да се земљи да што већи број стручњака а не само ретки појединци. На коају ме интересује ла ли се ти још сада припремаш за дипломски испит? Свакако, чим се налазим пред дипломским испитом. Пооед рада на вежбама из Електро-технике споемам се и за дипломски испит. Настојаћу да што пре дипломирам. Нашој земљи су данас више но икала потребни стручњаци и ми их јој морамо дати из наших редова. И баш та потреба за стручним кадром даје ми елан и полет у мом настојању да што пое дипломирам, а измећу осталог, да се што пре укључим у приврепни апарат наше земље. Сл. Димитријевић,

лаже великим стручним знањем, које несебично у свакој прилнци преноси осталима, Обавезе које је дао за прошли семестар испунио I‘е 100%. Положио је испите са средњом оценом 10. Као демонстратор правилно схвата своју дужност. има многс иницијативе. својим обја. шњењима помаже друговима који му траже помоћ. Поред задужења као демонстратор ради и V настав. ној комигији. а групи користи сво>им правилним предлозима. Средња оцена свих испита му 1е 9,4«. Док се сала преламала од аплау_ за, катедри је уједначеним и мирним кораком прилазио црнпурасти младић средњег раста и скромног изгледа. Примивши додељену награду. коју му Ге уручила претсед. ник НСО-а, Дорословачки се мало узрујаним гласом обратио својим друговима и другарицама. »Нисам учинио ништа нарочито. оно што сам Га учинио то може сваки од вас постићи. Радом самопрегорннм и упориим радом. може се све постићи«. Почео сам да студирам 1938 године, тихим гласом почео је друг Дорословачки на моје постављено питање. Испрва сам морао да дајем кондиције ученицима средњих шко_ ла. Касније сам већ могао да се У потпуности посветим студијама и њима сав предам. Дошао је рат, а са њиме тешке године окупације. Једног дана био сам отеран на принудан рад у Бору. Одатле се враћам са још већом мржњом према окрутним нацистима и издајницима свих боја. Долази ослобођење. Ступам поново на (ћакултет. Одмах узимам учешће у раду НСО-а, радећи у наставној комисији.

Недисциплинованост но часовима математике и физике но Техничком факултету

Једна врло штетна појава пркмећује се већ дуже време на нашем Техпичком факултету- Одпос већине отудената према учењу је такав да морамо најозбиљпијв по>вести рачуна о томе, и то одмах. Још од дана уписа на факултет већкна нас нијв се односила према учењу како је требало и резултат таквот нашег рада показао ое на крају првог семестра. Предавања која посећујемо још од првог дана ниомо схватили озбиљно. и она нам не доносе оно што е од њих са правом очекује. Као конкретан случај навешћемо наша три отсека са прве годтше- Технолошки, електро-технички и машински от;ек слушају заједничка предавања ч, математнке и фнзнке на Правном факултету, услед помањкања наставног кадра као и због тренутнсг нед> статка потребннх просторија за предаваља. Узевши у обзир ову чињениду, као и важност наведевих предмета, а имајући пред собом дате обавезе. јаоно Је ла та предавања морамо нај рационалвиј е да искористимо. А како их ми кориотимо видећемо одмах. Кад почне час гласан разгов-ор ПЈ>елааи у несносно гунђање које не оамо да амета нама, већ и ваставни-

к/.Добацивања појадииаиа ластавнпку, као; ..Пипга јасннје не види се“ и скандирање пре свршеног часа: „Врсме је“, овакодневна су појава. Ако ое од наставника тражи да говори гласшуе и када он по®иси глас. па некад и промукне, то је нокима врло омешно и овој омех превосв и на остале, ометајући пажљнво праћење предавања. Бто ове то каракторише наша предавања. Сада кад сто.јпмо пред таквом ситуацијом питамо се да ли омемо и даље доовол»авати да поједани друго(ви овојом несавесношћу, својом педисшшлиновадошћу и крајљом неозбиљношћу дају тон пелшни и ометају нас у извршењу датих обавеза? Да ли смемо дозволити да се ствара такав однос неразумевања између пас и наста.внигка? Ако добоонамерно указивање на грешка друУова не буде користило посто>и начин да таквим друговима онемогућимо да сметају нама, који смо на»збиљни.је схватилн своје дужности и дате обавезе. Нећемо дозволити да се нв наша прелавања која уредно посећу,јем(>l може применити она народна послсн. впца која каже: „Трла баба лан да» јој прође длан“. В. ДаниловиК

СТРАНА 4

НШШПНН ГПШСНТ број 1в