Студент

Шта раде г.г. асистенти на Правном фанултету

•ро ј« питање које готово сеакодиевно постављају другови сгуденти Удружвњу студената праеа. Према информацијама које смо добили од секретаријата Правног факуптета, на нашем факултету има свега пет асистената, од којих је један већ дуже времана теже болестан. У времену кад пред нама стоји озбиљан и замашан план стручног уздизања, ликвидирање заосталих испита, давање што већег броја испита а ко|е стичемо право у оеој години, да би се тиме омсгућио одлззак на изградњу Омладинске пруге, сви ми студенти осећамо потребу да нам у тим нашим настојањима г. г. професори, а пре свега г. г. асистенти, укажу стручну помоћ у што већој мери. Потреба стручне помоћи од стране г. г . асистената нарочито се осећа прилином обраде семинарских радова, у дискусијзма нз семинарима, где би смо заједнички решипи свако теже питање, јер је уосталом и дужност г. г. асистената пречистити сва нејасна или погрешна схватања другова студената. У вези са несташицом уџбеника и недостатком демонстратора сарадња и помоћ асистената показала се као неохподна и у раду наших кружока који су наилазили на врло тешке партије приликом савлађивања материјала. Нарочито смо пак осећали потребу сарадње и помоћи од стране г. г. асистената у првом семестру, када још није било решено питање демонстратора на нашем факултету и када смо у погледу помоћи бипи искључиво упућени на г. г. асистенте. Но г. г. асистенти не само да нам нису изишли у сусрет него нису извршавали ни оно што им је стављено у дужност решењем савета од 21 маја 1946 године у којем се. осим остапих дужности, ставља у дужност г. г. асистентима и помоћ студентима у раду кружока и израде семинарских радова. Ако је, међутим, та помоћ по који пут и дошла и то једино на интерввнцију студената, показзпо се да од такве помоћи студенти нису имали готовр никакве користи, као што је био елучај са г Божовићем Светислбром или г. Симићем Милорадом, који је још од 1933 г одине асистент. На једном од семинлра Уставног права када су другови студенти тражили нека објашњења у вези са другим засвдањем АВНОЈ-а, г. Божовић је немарно, скоро незаинтересов»но дговорио: „Да, то је заиста врло згодна тема добар материјал за неколико семичарских радова!“ и на тај начин ускратио одговор који је од њега тражен. Сличан !е случај и са г. Симићем, који је, кад су другоаи тражили од њега објашњење, уместо Јдговора, узео ужурбано капут и шешир и са врата објашњавао како нема времена да дуже остане, јер му се много „жури". Ако се сад осврнемо на број часова које су г. г. асистенти посветили студентнма Правног факуптета и упоредимо их са бројевима часова г. г.

асиствната на Филозофском факуптету, добићемо слвдећу поразну слику: свих пет асистената Правног факуптета нису дапи ни онолико часова, колико недељно дају асистенти Филозофског факултета (19 часова недељно). Овакав однос према раду према својим основннм дужностима није само чудан него, у великој мери, и забрињавајући тим пре што је позната чињеница да баш г. г. асистенти имају све успове за рад и загрејане кабинете и добре награде (основна ппата 3.200 динара бруто, више додатак за научни рад у кзносу од динара 1.500). Ми разумемо да г. г. асистенти морају да проведу вепики део времена на научном раду, на свом уздизању, али нам је потпуно несхватљиво зашто се тај научни рад не би осетио и на семинарским часовима и у нашим кружоцима. Зашто се дозвољава да долази до тога да студенти Правног факултета пиају: дз ли. на Правном факултету постоје асистенти и ако их има шта у ствари раде ти асистенти. Шоћ Р. Стееан, студ. права претседник стр. удружђња

СЕМИНАР ИЗ ХЕМИЈЕ НА ПРВОЈ ГОДИНИ МЕДИЦИНСКOГ ФАКУЛТЕТА

За студешге медицине хамија је један важан и тежак предмегг, па му зато сви а наропито студенти прве године посвећују много пажље. И да би се та.Ј тако важан поедмет савлалао и спремио за испит V првом року, што би нам омогућало одлавак на пруту, одрнсгвају се свако недељв семинари у амфитеатру фи31'олошкот института. Гемдпнаре одржава господин Павле Тршшац. Ови свминари су скоро увек добро посећени. Ла би се хемиЈа темељдо сггремила за испит потребно је подећпвати не само семинаре већ и поеДавања и веокбе. Ово Је нарочито аансло јер Је примећена једна слаба страла у раду студената мед|инчне I године; то јв у стваои јешло рћгво наслеђе од предратн!их студената који су могли да вуку неположене испите из прве године до петог и шестог се.местра, Наиме прсдаваља се сматрају излипшим, „јвр ое све може из књигв научити“ а недолазак ча практлчне вежбе се олаво схвлтаНеки предмети. предавања и вежбе сматрају се за мапе важно а оамо се Дl>лази на понека предавања ..да би се имала веза“. Од свега једно је само тачно: да иема ничега из.тттпног. да нема мање и више важних предаваља: ''ве што се предаЈе неопходно >в и учењу иам много користи. Сви добги НСО-овпи уредно пооећу.Ју предавањ« и вежбе. сви ће добри НСО-овци лати сва три испита у првом ооку и отићи на изградњу пруге Шамап Са.рајево. Лезао Ипић ст. мед.

Недовољно знање из средње школе кочи рад на романској групи

Група романских језика има своје специфичне проблеме који се битно разликују од осталих група. С обзиром на н>ено бројно стање студената она није заузела задовољавајуће меото на такмичарокој табели наптег факултета. Узрок томе је На првом месту што се само један релативно мали део укопчао у колекгиваи рад наше групе, док остали због оправданих ши неоправданих разлога непосећују ни предавања.. Говорећи о житоту и раду наших »француза« како нас називају, моРам се на жалост ограничити само на 25% другова који прстстављају прилично хармонични рални колектпв. у циљу општег стручног узлизан>а, као и шипоког образовања ко,lв нам пружа нова урелба, студенти су озбиљно приступили савлађпвап>у огромног матервала. На стручним састанцима нитају се радови студената ио об.дасти француоке или италијанске књижевности, дискутт.l6 се на истим језнцима. Ови састанци пружају нам те предносзи да слободно изнесемо своје мишљене о неком писцу или епоси, у цнЛа се наши погледи о књижевности што јасније Формирају и на. пно поставе. Каткада нам жгава ' СН -1И иоказујв извесно размимоилажење што ипак нм а своју по-

зитивну страну. да укажемо јелно другом н а извеснв исрориске, економске. класне моменте који нам омогућују да правилно р'.зтмемо књижевност. Најважнија потешкоћа у шго ефикасннјем стручном оспособљавању огледа се у колебљивом ставу сту_ дената према новој урелби. Иако нас, на првц поглел ртсплињује у ен. циклопедиску ширинм, она нас ипак сигурно води ка својој спецпјал. ности. Читава маса нових предмеш ннје мање важна због њих самих, колико као неопходно помоћно сретсгво да со улубимо у ствар главног прелмета. Поред општих проблсмт као књига, уџбеника и скрипта, појављују се и опепифични. Недовољно знање ко.је смо стекли у средљој школи највише се одражава на лаТИНСКО.М језитку. Овле нарочндо треба истаћи поиуларног »Лукса« Ролољ>тба Константиновића Рођу који и попед'овојих задужења држи курс латинског језгака з а прву годину и Мнлошевића за итадијаноки Јвзик. Погрlеба за демпнстраторима осећа се у пуној мери. Дате обаве?е на пољу културно-просведног рада, полатаљв аопида, лају нам гаранцију Да ћемо пребродши тешкоћв које стоЈв пред нама. Вуков Марко ст. фил.

Из наших еко номских организација потпорног, удружења ЗА БОЉУ ОРГАНИЗАЦИЈУ РАДА ЕКОНОМСКИХ СЕКЦИЈА

Прошл« школчже роданв економске проблеме на фажултетима углавном су решавале економске секције које оу биле масовне и као такве биле су у сгању да без већих грешалса правилно реше ова пнтања. Оне су молб« решавале на конференпијама или на групннм састанцнма, углавном уз ућешће већег броја стулената. То јв тада и одговарало органнзадноним формама у оргашгзацији Народне студентске омладине. Данас, број студената се знатно повећао, а тиме и економски проблемн. Помоћ народних власти је много већа и секцијв по факултетма много ћешће се баве питањима правжгне раоподеле бесплатне хране по мензама, новца и стилен-

дија. Извршена је реорганизацнја Народне студентске омладине, с.ворени су одбори, активи и групе НСО-а. Основна организација }в актив, а тежиште ра.та, нарочиго на великим факултегима је у групи НСХЗ-а, где се решавају сва пигања студената. Наше економоке секције по појединим факултетима нису оео пот. пуно схватиле, те се дешавају грешке које углавном потичу од тога што ое економска питаља рошавају на стари начин какав је примењнван прошле године. Екоиомске секције по факултетима морају сва питања расподеле помоћи, тексгила и ооталог решавати на групама, односно грЈтта НСО-а треба ла реши коме друту је најпотребнија помоћ

стварањем »ранг листа«, које су већ у пракс« примењују. То треба доследно да опроведу све економске оеЈадије факулхота и да но доззоло преко секретаријата актнва .та се у том правиу праве гре-шке. Групе та питања морају озбиљно да ралма рају, а не да их решавају »с ногу« на крају састанка, на брзниу. већ уз ућешће ових студената са те групе. Сама организација рада економокгах секција не задовољава и види се да ту има лутања. Нелравитно ]е да економоке секцгаје по факултетнма стварају неке потсекције. етсеке или групе по врсти посла. као пхто је то постављено на Иоклм факултетима. Треба да постоји расподгла рада, где може да се залуж» по један лрут, али да постоје неке потсекпије нема потребе јер се тиме ствар оамо компликује и се непогребни састании. Исто тако је неправилнр да економске секцијв имају своје претсавнике у секцгајама културно-просветног рада, на пргамер у фолклору, драмској секцији или пак у здравственој или некој друтој секцији. Ако неком другу који тамо ради треба да со долели помоћ, онда ће му се доделити на његовој групн НСО-а а ие у секдијјн где ради, Јвр је група меродавна да реши коме је потребно. Основно у брзој и правилној рлсподели то се показало у јесте благовремено обавештлвање студената о свему што ће се полелити. а потом коме је шта додељено. Није редак случај. упрпво. то је по’ава. ла сваког месеиа велик број студената не полигне додел.сну помоћ. Ту свакако има грешака и до појединих студената. ал» је још већа грепгка кол економскчх секција; гали ти другови нису обавештена или тим друтовима није по_ трсбна помоћ. У свом даљем раду екоиомске секшгје по фа.култетима треба јсга више да со позабаве економским пн. тањима и самом органИзаци ом рдла Јелнно ако се још чвршће повежу са секретаригатима актива и руковолствима груда, а прекп група и са свим студентима, стулснти ће потпуно осетити рад екон г, мских оргпнизапија и велику помоћ ко’у ла>у напте наролне власти са побољшање услова живота студен^та Ђ К

За месец март Потпорно удружење даће 35Р.ГСО деиара Потпорно удружење одобрило |е за месец мапт суму од 350 00П дчнапа. коју је Енономсни одбор Универзнтета расподелио по фанултетима на сгедећи начин: Пољопривредно-шу- • марски 75-000*—, Виша пе"?гг!ичз школа 10 000.—, Економсни 25 000 —, Фармаиеутски 7-000—. Рчтерииарскк 17.000. Правни 20.000—. Акадчмија ликовних уметности 10-000—. Медицински 75 000,—, ФипозоФски 35-000. —, Технички 70-000—. Теолошки 2.000- —, Музичка зкадемија 4.000—. Укупно 350-000- — динара. Помоћи додељвне од Потнорног удружен>а у храни и у новцу подизаће другови у економским секи.ијам? својих факултета почев од 25-ог отог месена. oбавештавзlу св другови, да св Потпорно удружење студената Београдског унивепзитета пресепило са Правног факуптета у Општу стмдентсну мензу, улица Светозарз Марковића број 18,

КУРС АУТОГЕНОГ ЗАВАРИВЛЊА НА ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ

»Друштво љубитеља технике« на Техничком факултету под пукозод. ством г. професора Мицића организовало је курс аутогеног заваривања. Курс ће траЈати два месе. ца и одржава се на Техничкомфа. култету, а могу га посећига т и сзи студенти Студенти ће овле гилети и научити у коме lе о_ правдано и корисно ово н.е а у коме оно не сме бити пои. мењено За студенте је то добро. јер своје теоретско знање сјелин>УЈу са поаксом. поготову сата, када ово ваварнвање налази сзе ширу примену у машинској и граћевинској грани технике. Важност курса је и у томе што се одржава баш пред одлазак на o>»латин'ку ппугм ДЈрм?' l СаРајево. тако да ће ови купсис т и моћи да пренесу своје зтње на своје другоге омладинце села и града.

Студенти технике нобављају материјал у својој задрузи за 50% Јефтикије него у приватним предузећима

Још неколико минута до 12 часова. Пред шалтером се налазе њих некшико, старијих и млађих другова, чекајуђи да продавница почне са радом. Један од другова са првог семестра тек ће упитати: »Како јб постала наша задруга?«. Још пре почегка прошле школокв године објављсна је на иницдјатнву ЦУСТ-а, задруга отудената технике а као почетни капитал служнли су чланоки улози новоупи. саних другова, чији је број у самом почетку износио близу 500. Као прва артикли поравили -оу се у нашој продавнипи формулари за ушис, наЈпотробније књите и пртаћи прибор. Факултет је већ почео са ралом, улог је раотао сваки.м даном ове више и задруга јЗ уз помоћ улога и врло чоштог и способног руководства позтопено стајала На све чвршћв ноге. Као резултат тога, у њој су већ након лва-три.месвца могло купитв; свескс, паус, хамеро, земене хамеру. мплиметарска харгија, гуме, лењири и остали прибор без кога се рад једног студента технике не би могао ни замислити. Електричии часовник звони. Дванаест. Шалтер ое охвара, а иза њога стоје поређане гом.иле књи. га, овезака, оловки, и то све уредно наслагано и спремно за брву поделу. Час јв овршен, друтова има све више у реду, чекају сгрпљисо да се подмире потребним отварвма. Друже, молнм те једну гуму. — 1 Гума кошта 3 динара, а у пелом Београду ниглв се не можв наћи ни по коју пену. Мени ниркле >Рихер« бр. 9, тражн један друг. Шта зар и њих има? јазвља се један нови грађевинац. Управа залруге је послала два друга у Бвч и Праг ради набавже најпотребни!ег материјала који се у нашој земљи ни'в могао наћи. Набављени материјал пуштен је у продаЈу преко наставнв комисиЈе рали праlвилније полеле, Све ствашт у нашој пподавнитш купују

студенти окоро по 50% сниженим ј денама. Тако, на пр. те цирклв коштају овде 500 дин. док им Је у граду дена 3000 динара; затим логарнтмари који се у задрузи могу добити и за 15 дин. прецизни троугли, рајсфедври, туш, који сада нарочито за нас техничаре претставља регвост, мине за оловке, размернвпи, продају се знатно ]евтинијо. Ко је тражио апарат за шрафирање, појављује се кроз прозор друг Милош Мпленковић, јелан од најактивнијих другова на Техничком факултету, и успесв задруге су добрим делом његово дело. Чега све има овде! —чудв се један меднпинар који јв послом навпатио на Технички факултет. »Ти апарати пре рата уопште нису били у употреби код нас. Данас се могу у нашој продавници добити доота јевтино« са поиосом одговара једна архитектонка. И тако даље свако се по нечем пријатно изненали, * у исто време лобије и разна обавештења. Рали правилнијвг функционисања задруге, постоје две продавнице. Набавку материја.ла. који се о: е године троши у много већим количинама услед великог броја новоуписаних другова, извршили су неколико другова, путујући за време распуста по Загребу, Словенвш, Љубљани. Чешк-ој. Онн су на путу ступили у везу са загребачким и љубл>анским очудентима технике рали коордвнације рала са њиховим задругама. Задруга је од чиотог прихода прошле годинв дала Потпорном удружењу 20.000 динара на име помоћи. А у неколико махова иалазила је У сусрет и школама стручних ученика у Београду, које су јој се обраћале за извесан материјал. * КГастављајући пут војим је пошла ол првог лана, са јаком и актишном управом. наша задруга ће у потпуности моћи ла испуни наде коЈе у њу с правом полажу њени чланови.

Студенти факултета у посети Осијеку и Борову

Секц.ија за излете Економског факултета организовала је пут у Осијвк рали посете тамошњим фабрикама. и упознавања технолошког проиеса протаволње, и оаме адми»истрације. На пут је пошло 120 студенага. У Осијоку се остало четири дана. Студенти су посетили фабрике сапуна, шнбипа, кожа, ливнипу. а јелна група посетила је и фабрнку обуће у Борову. На свим поменутнм местима студепти су орлачно лочекани и топло поздпављени од радника са којима су жишо дискутовали, желвћи ла што вишв сазнају о њиховом животу и раду. Тако је друт Ломигорић у Трговачко] акалемији, као н у Инлу. сгрl?јској школи у Борову, држао предавање о пеготолишњем плаиу у СССР-у. Друг Вриељ је у партизанској гимназији олржао прелаеање о кружопима. Предавања су такође одпжана и у кожари (друг Лобровић) као в у Учител>окој школи. Сва предавања су била оа лискусијом у току којих су наши студевти разјашњавали многа питања ко}а оу постављена. Нарочито је жива лискусија била у Индуотрнјској школи у Борову из које се могло вилети ла оу ђапи ове школе правилно схватили стање наше привреле. као и тежњу да наша земља од аграрне постале индустриска.

Ооим ових прелавања дато је више прирелби са програмом ко, и се састојао из репи.ација, народних песама и фолклора, а лилетантска група извела је и Нушићевог »Поко. ника«. Са Трговачком аlкалеми.К)м олиграна јо футбалска утакмипа, а са Јутословонском армијом одигране су утакмипе у шаху, олбојш* и пингпонгу. Свуда. било да су пролазили кроз фабрике. било ла су говорили средњошколској и рали»чкоl омлалини или давали неку приредбу, наши студенти су пренооили лух новог наролног стулента отуден. та чврсто пове-заног са ралником, сељаком и свом осталом срелњошколском омлалином. На растанку, на желозничкој станипи где се окупило мноштво омлалинапа испратила нас је осишчка омлатина са покликом: »Довиђења на Омладинској прузи.« М. Јовзноеић, ст. економије

Исправка У ПРОШЛОМ БРОЈУ „Наролног студента" омашком јв нзишло да Је друт Арго Шаренац студент нрава П голине дао испит из политилке економије, што у ствари не одговара сгварности.

број 1в НПРОШШГПШЕНТ

СТРАНА 5