Студент

Рђава пракса на Правном факултету

На иашем факултету се по неки пут дешазају чудие ствари. Код нас се може полагати како се <оће. кад се хоће. једаи предмет Iсз другога иако /е полагаше другог условљено првим; тако да се че. сто газе и руше одредбе од наших највиших власти. Ради боље илустрапије навешћу и примере Код нас се наследно право може полагати једино са осам ов/е-рених семестара. То зна и г. про. фесор Благојсвић, који /е предметни наставиик, то знају и студенти, а што је најважније то је морао знати и секретаријат, па се ипак догодило ла су V прошлом року полагалн Предраг Михаиловић. Светислав Милисав и у Фсбруарском року, иако је секрега. ријату скренута пажља на поменуте случајеве полагао је наследно право Петковић Миодраг 26 фебруара. Политичку економију П део по. лагала је Поповић Антонић Вера (супруга чиновника секрстаријата Нуна Аитонића) без положеног I дијела политичке екоиомије. Ова. кав став сгудената, да св/есно шпе. кулишу са полагањем, иако зна. ју ла је то нсдозвољено, неправилно. даје нам најбољу слику кокви ће бити чувари реда и зако. нитости. тумачи закоиа, када да. нас неколико мессцц пред диплом. ским. хвале сс да су » сбмаиулп« професора и секретаријат. Али, на жалост њихову, иијесу могли и нс. ће моћи НСО који их /е одмах про _ нашао и који ће захгевати да се сви овакви испити пониште а студенти позову на одговорност. Чуди нас само зашто је г. профссор Благојевић приступио испитивању поменутих другова капа /е знао да исти немају потребан број семестаоа. Не вјерујемо да /е могао схватити да је то само дужност секретаријата, већ и обавеза про. фесора кад легитимише студенге и утвоћује број семестара. Овакав начин рада на Правном Факултету дао /е повода извјесно / групи студената да у » трпи« за дипломама. под изговором »све за добпе стручњаке «. да траже не са. мо промјену прелазних нарећења. о че.му би се и могло дискутовати.\ већ н оно што је примљсно као. нови наставни пЈ/ан и потврћечо од , Комитета за науку прн Влади ФНРЈ Тако се последњих дана догоди- ( ло да студснт права VIII семестра Бранко М. Цвјетићанин посјзти професора Др. Николу Стјепанови. ћа. без знања секретари/ата НСО.а, без саветовања са стручним УДРУжењем, и тражи V нме своје, а за | студенте не само седмог и ослгогј семестра већ и за све предратие уписане студенте да се промијеие ј нарећења да се уведу слободни ро. кови и сл. Г. професор Др. Стјс. пановић му /е V дискусији дао образложење и још детаљније објаснио шта би се могло тражити и на крају га је упозорио да би та »ж-ција најбоље успјела« ако бн ишла преко Стручног удружења чли преко НСО-а и да би он имао мно- ј го јачу подршку када би то био формулисани захтев студентске организације. Овдје нећемо улази. ти у садржину саме претставке, коју је касни/е Бранко Цвјетићаинн написао и адреснрап СавјетУ Правног факултета. И капа је Ове » уредио« тек тала /е нашао за по. требио да обавијести Стручно гдружење да ће му послати т>копиј\« онога што јс упутно Савету. Га овом претсгавком /е ишао и купио потписе » заинтересовачих « сгуде. ната. рачунајући ла ће тиме Iош више Убјелити Савјет у нсмииовност промјене програма. Но. сва пва неправилна и непо- , штеиа акција. а у одиосу на нашу студентску организацију, недозвснљеиа акција. пропала /е захваљу. /ући ба/ч снази и чвпстини ОРгани. зациЈе ИСО.а иа иашсм Факулте - . ту. То се на/бпље види из чињенние ла /у /е потписало свега /9 сгу. , дената и то многи од њих нијесу ни размишљали шта потпису/у. Ако сада погледамо ко су све по- \ једини потписници ове » петици/с«, 1 нећемо се много зачудити ни изненадити. Нама би било и нелогично када њихова имена не би нашли ту. Зар ће и/едног од наших ДРУгова изненадити што ће ту наићи на име Јована Попадића, студента \ VII семестра. чи/и рад V токм ппошле шкопске годиие се могао оква. лификовати опортунизмом и сабо- \ теоством. а V ово/ школскб/ годи- : ии на кпнФепенциl‘у НСО.а долачи \ пи.јан, и. пбл витом добронамјеоне \ критике. заузима провокатооски став чбв/ека коме 1е страна и лалека наша организаиија; или име Николе Аксенти/евића. коме су ло- ј јСздни семинари и дискусије, када ;се критикује империјална полити - ■

ка Велике Британи/е; или име Пстра Мирковића који /е добровољчо студирао фашистички Правни факултет у Итали/и; и даље, име Вито.мира Кнежевића н још неколико њих. Ово нам све говори о ј томе да будност наше организаци. \Је у потцуности онемогућава мака. кав корак. ко/им би могли омести наш оал на Факултетм или га макао и за тренутак успорити. Могли су само да се брзо снаћу и искористе погрешку Бранка Цвlе. тићанина, који /е пошао неправил. ним путем скупљања потписк, /с р не живи студентским животом (запослен ,/е у статистичком уреду Србије) и да се свега неколико њих. и /ош /едном њих неколико наћу заједно у недозвољено/ рабо. ти којом су покушалц да унесу по. метњу мећу заинтересоване студен. те. А што су досада могли да урале. ништа друго иего да у току пр. вог семестра поцјепа/у једне зидне иовине и да, ево. сада се потпишу иа » петици/и« која није иикоме ко. ристнла. Овај случаћ као и раекринкавање Сто/ана Протића и Пријезле Поповића који су били довсли на послсрњч конферении/у актива НСО-а браћу Сондерма/ере и друге људе коlи нијесу уопште студенти нашег факултета, најбољи су доказ да с* на Поавном факултсту не може раднти шта се хоће и како се хоће.

Ие може сс зато, јер немају подршку студената. Не може се зато, }ер смо чврсти. јединствени и сложни, }ер не Дамо никоме да руши углед новог народног студента. организованог у своју НСО организанију. Неоправдани су и каивни изlo. вори Бранка ЦвјетићанИна и ших неколико када се »правдајук да нијесу иогли да то спроведу преко НСО.а. јео се тамо налазе сви мла. ђи руководиоци, ко*и неће засту. пати интересе » старијих « студенат та! Рекло би се да је ово наивно, када они не би знали па НСО сву своју дјелатност по питању наста. ве спроводи преко Стручног УДРУжења. Знају и још више, да секре. таоиlат НСО.а не води бригу само о једно} години, већ о свима Јединствено и подједнако: сем тога у Удружењу се налазе 9 другова са треће и четврте године. Све ово нам доказу}е да они малобројни. којима 1е страна и тућа наша организаиија, корисгиће и тражити да и те како користе ма и на}мањ\’ нашу небудност. наш пропуст, било по питању наставе, било по коме другом сектору. 3а. то }ош више будности, }ош више активности сваког члана наше органнзапије и наша чврстина и на. ша збијеност. наш конструктивии рад з г азиће их V поолазу.

Стеван Р. Шоћ, стулент права

Поводом потписивања уговора између Пољске и Чехословачке

Поволом попшсИlав.а уговоЈЈа нзмеђ.у По.Ђскв и Чвхосломике о прнј-атежтву и узајамној помођи који претставља дал>и лопринос миру, доносимо и.ш>д из >Двмо>кратскс традипије с-ловенскцх нарола« ол Б. Д Даћука У издаау »Правле« Мооква, 1946. Револуција у Русији 1917 голине дубоко се одразила нз остале словенске земље и лала нов импулс ослободилачким стремл>ен>има словенских нарола. У перноду после I Светскор IV време Версајске мировне конфс'оеииије, дошле су до изоажаја лц. пепијзлистнчке тежн>е западниа; сила. ко{е су спречавале уједижава. н?е Словена у своје државе. То је ' био случај на југу Европе: по пи. I тању југословенско италијанске границв, по питан>\- границе са Ау. стријом (територија око Клагенфурта), гле је Версајска конфер-»нинја одвојила од матипе земље Словение и Хрвате, Македоннја 1е 10ш једном раздел>ена. На источној граниии Русијеоди гоавала се наиионзлнз трагелкјз УкрзЈинаца и Белоруса. Остављзњем отвореног питањз иеточне гра ниие Пол>ске. лилеои Антанте су дали потстииа! пољској реакциж за осва!ачки поход на исток. На основу у Версал>у потврђеног споразу.ма чехословзчких вођа сз некаквим »Карпзтско - украјинскчм комитетомс у Америци. одвојенз )е од Украјине Закаппатска област. Било /е савршено јасно да 1е потреба словенских земал>а. Југославије. Чехословачке и По.л>ске билз не толико међусобни савез. колико њихово зближење са Русијом. Ме. ћутим полнтика Версал»а била !е дипектно управљана на онемогућавање такве оријентаиије словгнских ложава Пооел ликтованих границз, по. стојзла је још једна граиииа. која истина ни!е била унета V геогрз(ђске капте. али је ипзк опасивача запалне Руске граниие лини!а »санитариог кордона«. На тај начин су Бепса.т>ски вођи хтели да суседи Совјетског Савеза спроводе политику његове изолације. Нове словенске државе су тра. жи.те тачку ослонца. Скалупл>енз је у Версвл>у Мала Аитапта »угаони кзмен <+>рзнц\ске поевласти V Евпопи« Бнтиогт њеме садпжине није само у томс што је фоомиоана без Русије Напротив. онз је Формирзна баш протнв Русије. Владајуђе клике тих лпжава водиле су антисовјетски курс. в подпажавале су га упорно и на!бол>л>е консервативне групаиије. У Југослзвији лвоо и махепи беогпадске у Чехословачкој вођства аграоне и паптије народчих демократа. вођством др. Коамаржа империјалистичког идеолога »неославизма« г ' Фоомвлно. Пољска 1е остзла ван Мале Антанте, али је њен захват укоаЈинских и белпоуских ве_ мал»а гуоао Совјетског Савеза. Тако 1е Пол>ска игоала улогу отскочне даске. најпоголније зем. л>е за антисовјетске поовокације. Тај званичан став влзлајуђих кли ка V словенским земл»ама ииlе киуком случају поетстављао изоаз и тежње народних маса, није никако

могао да умањи осећање дубоке поивпжености и тежн»е са зближавањем са Сорјетским Савезом. Друштвено и политичко уреће. ње Совјетеког Савеза, н>еговз Д*Јслелна борба за мир, ]елино испрз. ван став по питањч Чехословачке V црнии ланима Минхена. само су још појачавали велике симпатије словенских наоода и њихову бор-6у против владајућих клика V својим земљама. То су нароли Југославијв вкдио показали чнтавом свету маота 194) годнне Ослободилачки рат Совјетског Савеза проТив башистнчкох заво»евача учврстио је Совјетски Савез као иосиоиа јединства словлиских ‘наоода.' Пови пут V исТооији Словенз, лошли су им V помоћ Сви иароди Совјетског Савеза. уједињени ппеображаЈем свога социал.ног, економског и кулгурног живота. Ре ц и лруга Стаљиl-га. изгоВорене 6 иовембоа 1943 године, најбоље карзк тепишу велику ослободилачку мисиЈм совјетских народз: Заједно са иашим савезницима мн ћемо битн дужни: ла осло. бодимО народе ЕвропЗ од фашистичких завојевачз и да им Укаже. мо помоћ у изградњи. њихових наиионалних држава, које V раскомадали Фашистички поробљивачи. Ослоболилачки рат евих словенских нарола био је пре свега олак. шан и снажно потпомогцут од Совјетског Савеза, чија је ослоболилачкз ммсија створила могућносги истинског савеза н саралње словен ских народа. Савез словенских чаоода, пе_ као 1е друг Стаљин. није више цаоски панславизам то је савезоавноппавних словенских држава. СовЈетски Савсз стоји на стражи так. вог савеза. Идеја словенског једннства пружала )е широке могућности за консолилзцип' патриотских снага словенства Све демократске снзге и паптије поч»»ле сч ла делују заједнички. водећи своје дожаве путем напоетка. Из периода 1919—1941 године. словенски народи су избукли озбиљаи закључак: без јелинства словенеких народа, за њих не може бити слободе ни напоетка. Зато ?е чврста воља свиж словен. ских напода, да се и после р*та сачува равноппавни савез независних словенских народа. Нови демокпатски режими и политичко урећење V словенским ДРжавама, крупне економоке промгне аграрна рефопма. национализзиија поткопале су позиције реакционарних. знзчи антисовјет. ских гоупа. које раннје одлучивале о судбини Пољске. Чехословачке, Бугаоске. Југославије. Тим Фактом ствооен |е чвост ослонаи темељ народне демокоатије. У рукама дожаве концентрисаче су све кРмандне економске позициЈе, што ствапа широке могмћчости економске независности словенских дп_ жава и бозе обнове њихове поивпеде. Уз помоћ реакционарних снага V словенским земљама, успело је 1919 године управљачима Антанте да се појавс као осннвачи словенских др,-

жава. На коају Ослободилачког ра. ■)а ти покушаји остали су безуспешни. Жеља словенских наарода ла самосталнб одлучују о својој судбини 1е одбацила све покушајелек иија из »класичне« англо-саксонске лемократије. У давању тих лек пија се нарочито истиче реакционаона штампа запада. која напада народну демократију, поича о гвозденој завеси«. препоручује >обоазаи демократије« кзо што те V Грчкој. О томе је врло отвооено говорио Ингерсон у књизи »Потпуно тзјно«. износећн планове Черчила и улогч банли Драже Михзнловића. говорио је толико отворенб. да је британска беакционарна штампа прогласнла Ингерсола за лудака. Међутим. ппоиег Мнханловића доказао је. све наводе Ингерсбла. Овакви и слични аутоои се баве питзњем како је уклоњен енглески утииај на Балкану и никако не мо_ гу да се помире са чињеницом ла словенски наооли. можда први пут V својој историји. чврсто држе своју судбину V својим рукама. То њима није право, а на Папиској конферениији. по питању Трста, Бугарске итд. показали су. ла им 1е наподнз демократијз тон V оку. С другВ стране Совјетски Савез, веран свом поиниипм немешања V унутрашње ствари других државз, 1е истовремено указивао морално политичку потпору наоодној лемокпатији V момбнту њеног стварања. Неппекилна пријатељска подршка нз мећмнаролним конфеоеииијама, коЈу 1е владз указивалз оправданим захтевима словенских народа, а по кожмз су остали савезниии заузимали негативан стаз, поужила је неоцењиву помоћ развојм демокоатије V Евоо_ пи. Поред тога, Совјетски Савез је чжазнвао и указује велику материјалИУ помоћ препороћеним словенским иародима. Саоалња демократских словенских дпжава и њихов савез са СССР-ом. постали су • најважнији прогресивни фактор, који за ииз година одоећује миоан оазво.ј Европе. Балкан и Срелња Европа, не_ када жапишта паспои и схкоба ме_ ћу народима. ге данас претварају V жаришта ммпа и саралње равнопоавних напода. Рззуме се. млале словенске демократије су потребне Iедна лруго{. нарочито V оним случајевима, када од стране дпугих држава наилазе на непоштовање њихових законитих националних интереса, као што је то било често у погледм словенских држзвз V прошлости и што се доста чвсто понавља и сала. Али младе словенске републике наетоје да успостаче поиЈатељске односе не само мећм собом. в *ћ и са свим "ругим демокпатскмм зсмљама. V колико 6и се ови одиоси заснивали на рввноттра вц,,, (Г г и и узајамности (Молотов 8-Х-1946. нз Париској мировно} конфервнцији). Радни народ читавог света слави данас 64-годишњицу смрти свог великог учитеља и вође

14 мДрта иавршава се 64 годинс од смрти Карла Маркса оснивача научног содкјализма,. јелног ол на 4 ■већих борапа за ослобођеи.с пролс. гаријата и стварање социјалистичког

друшгва. №.ркс се родио 5 маја 1518 године у Триру (Немачка). Сту. дирао је право, историју и филозофију Крајем 1842 године уређује

»Рајноке ноћгоне«, револЈ*ционарнодемократски лист који је већ почетком 1843 голине био забрањен. 1844 Толине лолази у Париз где се упо. знаје са Внгелсом, који од тада поста.је н-егов најближи друг и саралинк. 1847 године у Брислу ступио је, заједно оа Енгелсом у тајно револуционарно улружење »Савез Комуниста«. 1848 године нзлази Комунцстнчки манифест, који је пајвоћим делом написао Марко. Псте године учествује у револуцији у Нсмачкој и урсђујо напролно »Ново Рајнокв новине« Послв пораза рсволуције оллази у Парпз, аатнм у Лонлон глв и поред тешкнх мато. рнјалнид прилика ннтензивно рали На НауЧНОМ И ПОЛИТНЧКОм ПОЉУ. 1847 голине нзлази прва свеска »Капитала«. Маркс јв узео најживљег учешћа у стварању Прве Интернационале 1564 годинв. Остале две кши ге »Капитала« иоашле оу посло н>егове смрти у енглеској редакцији. Поткопано напорним радом његово здравље попЈтпта и он умире 14 мар. та 1333 годинв у Лондону. Маркс је открио законв друштвеног раавитка. Наоружана теоријом марксизма радничка класа је кренула у победонооне класнв борбе и извојевала стварање прве согшјалистичке државе у свету.

У ГРЧКОЈ НОВИ ТАЛАС ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА

Долазак »грчког Драже«, Наполеона Зерваса на положај миннстра унутрашњих' послова обележен је појачаном злочиначком активношћу монархо-фашистичких банди. Послелњих дана извршене су велике полициске блокаде у Атини, Солуну и другим већии градовима. У самој Атини ухапшено је за две ноћи ппеко 600 лнца. Методе приликом ових рација и хапшења исте су као и за време окупације. МећУ ухапшеним лицима налазе се мнори руководиоци ЕАМ-а, мећу који. ма члан Централног комитетз ЕАМ-а Тамасекос, директори канцеларија ЕАМ-а. адвокати Христофор Гизелис и Дииитрије Рапилис, секпетар градског одбора ЕАМ-а у Атини Никос Кискирис. уредник лемократског листа »Ридепостне« Спипз Минзрлотос, уредник лемократског листа »Елефтерија Елада« Анлоија Франгиас и други. Сазнаје се да сч ова хапшења извршена после конференци.lе коју је Зервас пое неколико дана, одожао са ше<Јом грчког генералштаба Вентуром. Тои приликом је напрзвђсн план за угушеше демократског покрета. по комс »е Зервас после »расчишћавањз« V Атини требало да крене V унутрашњост Грчке ради организовања репреса, лија противу народа V оним областима које су монархо-фашисти прогласили за »анархистнчке«. Исто тако према јављању грчких листова Цалдарис треба ла крене V ссверну Грчку исто ради Учешћа у репресалијама и V застрашивању народа. У Солуну, Зервасова »динамичча средства« примењује шеф специјалне полиције Скуларикис који је за впеме окупације био шеф концентрапноног логора »Павле Мелас«. Ухапшени су директоо солунског лемократског листа »Ане ксар_ тисија« Василије Икономопулос и ппавни пр а тставиик штампарије Константин Рофтопулос. Овај најновији талас хапшења у Гочхој у тесној је вези са радом Анкетне комисије. Похапшени Демократи оптужени су зато што су пред Анкетну комисију изнели директно о стању у Грчкој или што су посредно допринели ла та истина доће пред .комисију. Из тих података Анкетна комисија могла је да утволи да одговорност за гпаћанеки рат не лежи на суседнии демократским земљама већ иа монархо-фашистичком режих»у. Због тога сада Зервас и његови саветодавци покушава»м појачаним теоором да споече изношење нових доказа о одговорности монархоФашиста за садашњи граћански оат.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

јРОЈ 19