Студент

„РАДИТИ—УЈЕДНО ЗНАЧИ И ИЗГРАЂИВАТИ СЕ“

Ових дана ради уписивања у ј радне бригаде, одржао је пети ак-1 тив Филозофског факултета у Хемиској сали своју конференцију којој су присуствовали декан Фило. зофског факултета г. проф. Недел.ковић и асистенти Радовић и 6ожић. После реферата о економском, политичком и културном значају Омладинске пруте, друга Драгутина Лековића, узео је реч г. професор Недељковић који ће такође учествовати на градњи Омладинске пруге. Он је, између осталог рекап: »Радити значи уједно се и изграђивати; али није свеједно шта се ради и на чему се ради. Има де. ла која су епска. Такво једно дело је и ово пред нама изградња Омладинске пруге Шамац Сарајево. На њој ђе овог лета доћи до још јаче и присније сарадње изм *■*ђу професора и студената, јер ће бити редак професор и асистент који ће пропустити ту част да уче. ствује на Омладинској прузи «. Затим }е асистент Божић, оживљујући успомене са пруге Брчко Бановићи. изнео све могућности за развијање стручног рада на Прузи. Чланови петог актива НСО-аФи. лозофског факултета пришли су масовно уписивању у бригаду. што се види из самих резултата у_ писа: Од 162 присутна студента на самој конференцији, одмах се уписало 135. Студенти биологије. геологије и географије на својој конференцији актива НСО-а, досада су у радне бригаде уписали 156 студената. Упис оних студената који нису присуствовали конференцији врши се даље. ♦ * ♦ Са актива физичко-хемијске и математичке групе, за Пругу се до сада јавило 220 студната. Од ових група најслабије резулате }е показала математичка група са које се јавило само 63 студената. Са студентима математике заједно ће на Пругу поћи и г. професор Тадија Пејовић и асистенти Анђелић и Дајовић. СТО ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТ СТУДЕНАТА ПРВЕ ГОДИНЕ ФАРМАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА ПРИЈАВИЛО СЕ ЗА ПРУГУ На свечаној конференцији НОО-а прве године Фармацеутског факултета друтарипа Олга Пејовић, претседпик НОО-а I године, одржала је реферат о значају Пруге и потреби масовног учепгћа студената у њеној и-з-градњи. Студенти прве годкне са одушевљењем су пришли уписивању, и на самој конференцији уписапо је 148 студената. Досада се овај број попео на 159. Сви демонстратори са прве године одлаое на Пругу. НА ВЕТЕРИНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ ПРИЈАВЉИВАЊЕ У БРИГАДЕ ЈЕ ПРИ КРАЈУ Свакога дана, после часова, на Ветеринарском факултету чита се преглед уписаних студената у бригаде са читавог Универзитета. „Одбор за формирање ралних бригада за одлазак на Пругу сгопштава“ чита извештај друг са катедре. Следе пифре са Техничког и осталих факултета, посебно Ветеринарског и поЈелиначно по годиндма и групама НСО-а. Досада се на Ветеринарском факултету за одлазак на Пругч пријавило 802 стулената од 884 члана НОО-а. Позма досадашњим подацима најбоља је друга година. Њена прва група има пријављених 107 студената. Између голина и група осећа се живо такмичење у броју упчсаних у бпигаде и на описковнма са имени. ма студегЈата пријављених V бригаде број новопријављенпх свакота дана расте. Док је прошле године Ветерпнарски факултет лао 160 бршгадира у склопу мешовите бригале „Станко Мартпновић" сада, са 802 досада уписана студента. Ветепинарски факултет је га неколико пута пребацио прошлогодишњи број. Велики бпој ( професора и азистената. којл су се већ пријавили за Пругу, помоћи ће студентима у стручном раду преко већ прелвиђених т и семинара.

ИНВАЛИД АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ, СТУДЕНТ МЕДИЦИНЕ ИДЕ НА ПРУГУ

У току прошле недеље све групе НСО-а Медицинзког факултета одр. жале су своје конференције иа којнма је започет упис у радне брнгаде за пругу Шамац —Сарајево. Већ пр-| вн даии уписа дали су видне резултате, тако да је на поједииим годи. нама уписано у брнгаде 100% студената. Насупрот једном сасвим нег-натном броју студената, који покушавају да нађу оправдања због неуписивања у бригаду било је доета другова и другарипа који би за ово имали сасвнм оправдане разлого, а који су се, ипак међу првнма, прнјавнли аа одлазак на Пругу. Тако је друг Александар Илић, студент медицнне друге године, ко!и јв, ма да без једне ноге, и са дрвеном протезом, прошле године учествовао у радовима на Посавским каналима где је својим запагањем и пожртвовањем био пример остапим бригадирима. »Било је много посла и за мене« каже друг Аца: »Требало је спремити логор, цепати дрва, бринути се за воду и светпо и Iош много ситних поспова за иојв би се иначе морао ангажовати један бригадир споообан за рзд на терену«. » Сем тога радио је још и 15 дана у Управи за мелиорацнју Посаеине,

водио курс из хемије и био чпан бригадне драмске секције која је давапа приредбе у околним селима. И сада опет, давши све испите из прве године са просеком 8, положивши копоквиј из анатомије оа оценом 10, он са много одушевљења омекује одлазак на Пругу. ♦ * ■ ♦ У оквиру акције пријављивања за оллазак на Пругу Шамац —Сарајево, на конференцији пете анатомске групе почело се са пријављиваљем и уписивањем у бригаде. Изузев тројице студената, који су хтели да се сакрију и остаиу непримећени у огромном броју одушевљених студената, и који су тек касније изјавили ла неће нћи на пругу, сви чланови НСО-а пете анатомоке групе прве године уписали су се у радну бригаду. Парола пз нашег амфитеатра „Нека пе буде члана НСО-а којп :е до 15 марта неће 'упиоати у бригаду” прихваћена је огромном већином го. днне. Дати испите. отићи на Пругу тр Је циљ сваког активиог члаиа НСО-а ппјзе године. Ми немамо заo : сталих иопита, а кружош и семииари помоћиће нам да испунимо своје обавезе у лчењу. Наша година је најбоља на факултету, наши графикони говоре.

Сви професори Економског факултета одлазе на Пругу

На 'зедници синдикалне подружнице наставника Економског факултета која је одржана 11 марга 1947 године, једногласно је оллучено да сви чланови подружнице узму учешћа у иаградњи Омладинске пруге Шамац —Сарајево, и на тај начин помогну студентима-бригадирима да не заостану у студијама. Према плану који је послат удружењу студената, професорн ће за време свог боравка на Прузи одржавати предаваља, сваки из своје научне облазти, по темама које током овпг семестра неће бити посебно разрађиване на предавањима. Тако ће д-р Д. Тодоровић одржати предавања по темама: „Капнталистичка спољна трговинска политика и социјалистичка спољна трговинска политика", затим. „Наш привредни план и опољна трговинска политика ФНРЈ.“ Д-р Бајаловић и д-р Д. Перовић одржаће предавања о пословању државннх привредних предузећа; д-р М. Марковић у 'Звојим предавањшиа третираће теме: „Две кризе капиталистичког начина производње“ и „Разлика у развитку капиталистичке и социјалисгичке индустријализације; д-р Н. Вучо говрнће о класној диференцијацији у средњевековној Србији; д-р А. Јовановић, л.р Н. Константиновић и д-р Т. Марковић одржаће за време свог боравка на Прузи предавања нз актуелне тематике својих прелмета. Планом је такође предвиђено да професори одржавају са -:тудеитима консултације, семинаре и евентуално курсеве. По мишљењу професора д-р Д. Тодоровића. претседника подружнице, наш стручни рал на Прузи може и треба да се газвија правилно. 0 томе како ћемо ми најбоље да искористимо боравак професора у нашим бригадама он каже: ..На курсевима и кружоцима. које ћете ви оргакизовати у бригада ха појављиваће се евентуално питања која нећете мсћи :ами да оазјасните. Та питања. као и теже и важније партије из појединих предмега. професори ће вам пазјаснитп кад буду дошли. Показаће се, вероватно, потреба да професори остану дуже него што је то планом предвиђено. Ја мислим та ће сви професори. уколико то стоји до њих, на то пристати. Сем тога што ће вама, студентима, користити. наставио је Д*Р Д Тодорбвић наш боравак на Прузи користиће и нама професорима. Прсфесори ће тамо боље схватити студента.” М. П., ст. економије

Учимо и на вреие полижимо испите, како би емо сви узели учешћа на градњи Омладинске пруге

Ударник са Омладинске пруге о организацији учења

На последњем пленуму НООа похваљени еу и награђени многи другови »оји су се изтакли као најбољи ђаци и најатилнији чланови наше оргаплзације. Међу овнм друговима налази се и друг Братољуб Миловнћ, студент техннке II године машинског отсека и ударник чј, градњи пруге Брчко —Баво-вићи. Улазећи у салу 56, нашу салу машинаца, запазио сам друга Братољуба, објаш!Бавао је баш једној другариди неку партију нз математике I. Нисам хтео да га прекидам у раду, већ сам га сачекао да заврши и онда му пришао. Друже Братољубе, хтео •зам само неколико питања, имаш ли времена? Врло радо, шта ти треба само. Друг Боатољуб је мислпо да хоћу нешто да ми покаже и најљубазније ми се ставпо иа расположење. Не знам запрагоо шта би ту имало да се прича, каже ми Боатољубе, на моје питање како оавлађује градиво из разних предмета. Сваво то од нас може постићи. Ја оам почео студије проште године; данас поред мог најважнијег задатка, учења, руководим здравствепом секцнјом на факултету, демонстрирам матсматику и претоеддик сам групе. На почетку својих студија имао сам још више задужења у НСО-у, па ипак сам успео да на вре-

ме дам све нлште. Положио сам их све оа средњом оиеном 8,26. Овом успеху допринела ми је једино правилна расподела времена. Време треба што рационалније искористи. Схватио сам ца учење долази на прво место, а носле учења све елободно врем.е посветио сам куллурној и поли. тичкој изградњи и општем раду за добро заједнице. Успеху у учењу ко. ристио ми је много и исправан рал у мом кружоку и групи. Интересује ме како сматраш да треба кружок да ради, да би тај рад заиста имао видног уопеха; јер ти ;и иретседник групе и демонстратор, а имаш у томе како видим и довољно искуства? У кружоку треба да буде 4 до 5 другова међу којима ђе постојати разумсвање. На кружоку не треба учити оонопне стварн, на њему се само продубљује знање индивидуалног рада сваког члана кружока. Кружок се не сме сграничити садсо на један предмет, већ упоредо греба нћи са наставним планом и допуњавати пропуштено градиво из појединих предмета. Кружоци једне групе треба увек да су у такмичену је;р такми.чвње даје полет раду, њиме се увек вспуњавају дате обавезе и оне ће пас само довести успеху.

Приредба XIII ударне студентске бригаде

У току велјгких припрема н агитације по иашнм факултстима за што масовнпје учешће студената на изградњи друге омлалинске пруге Шамац —Сарајево, XIII ударна бригада дала је пргередбу на Техиичком факултету. Две слике „Из живота XIII студентскс бригаде“ коју су другови спреМ(И.ти за ову овоју приредбу. приказују разонодие и веоеле лсгорске вечери после свакодневног напорног 'рада, велико залагање, љубав према раду и смело и олважно прилажење тешким задацнма. Окупљеии око логорске ватре бригадтри ХШ-тс ул веселе разговснре са лруговима радпицима и сељашгма из околннх бригада. очекују почетак прнредбе. „Ајде, Шараие, докле ћс тхј твоје штимова.ње* доЛ.гцу је весело један од бригадира. И неколико минута снажна „Песма вагонета“ разлеже се кроз мирну ноћ босанских брла. Српска наголна кола, две ссвјетске песме, „Шкепа“ са својом козеријом н „Врабац", пријатно разоиоде бригаднре око логортке ватре. Са „Козаром“, коју увек мора ла поведе „Прома Ја“, завршава се логорско вече, и бригариди оллазе на спавање. По обичају. остају комаљтири са командацтом, измењају угиске са радилишта V токг протеклог дана. Командаит им саопштава ла ће за два дана кренути са пруге. И док командир друге чете прнча шта .је „Шкепа“ научио малог „ г Боку“ Индуса да каже, о другој чети наилази помоћник шефа деонице. „Здраво ХШ-та! Зар још нисте у креветииа“, Ето, причамо о Индушма. Па није Главни штаб тек онако нослао да буду код вас. Ето. и данас су вас у штабу похвалплн ... Имао сам један диван посао за вас. али пошто оллазите за дан-два, от. нада ... И на наваљивање команданта и комаидира. о« им иоприча за проје-

кат пропуста који треба да се изгради, али за кога инжењери предвиђају петнаегг радних дана. Није требало много па да командант нафеди дежурном да пробуди бригаду и сааове збор., Саопштивши бригадирима предлог помоћннка шефа деонице да св гади лаионоћно, ои је веповао у сиагу ХШ-те ударне, а треКа лета сместа одлази на извршење задатка. Радило ое и дан и ноћ- На крају је бритада однела најкрупннју победу у току свог боравка на Прузи. Чуве. но „Ура, ура, урааа...!“ (»бележило 1е радогт бригадипа. а ..Прома.га“ опет води „Коздру“: „На.ша но-ва пру-га Ша-мац Са-ра-је-во“... Лпкопи бригадира, командира н самог команданта, који су са пупо духа говорили о безпрекориом залагађу и испуњењу датих обавеза, да за 48 часова изграде пропуст испод провизоријума, „Шкепа“ са својим „козеријама", добро изведена збуњеност статистичара, претстављали су :а пуно осе Каја и убедљизости. Док певање Саљниковп, ма да је било добро, није сставило добар утисак јер је луго трајало. Друга ствар, ма ко. лико да је лепа, замара публику, замара је утолико више што се понавља иста мелодија чије речи нублика не разуме. Слика, када два бригадира и једна другарица, одлазе на радилиште са слаткишима и цигаретама из четног колектива, којим треба да послуже својс другове који су први пошли да радв на пропусту, слика која је требала да буде најјача, да покаже у правој бојн љубав, бпатски и другарски бригадира није уопште приказана публици из тог разлога, што се улоге нису добро знале па се није знало чак ни то када ко треба да ступи на позорницу. Ма да }е прцредба у целини успела важио је напоменути да је могла да да много бољи ефекат, да су све припоеме око њенсг извођења озбиљно и на време обављене.

Б. Мраковић, ст. тзхнике

XIII група НСО-а. машинског свка, ради »а>обнови факултета

ј 13

НАРОДНИ СТУДSНТ

3