Студент
БОРБА ЗА БОЉИ УСПЕХ У УЧЕЊУ ЈЕ НАШ НАЈВЕЋИ ЗАДАТАК У ПРИПРЕМАЊУ ЗА ДРУГИ КОНГРЕС
Проблеми наставе на Ветеринарском факултету
Правилно одвијање наставе на Ветеринском факултету. јесте један ол најтежих проблема и хитно решење тих проблема омогућнће остварење најосновнијег задатка: дати народу што више и што боље ветеринаре. Досадашње стање наставе. као и свих питања везаних за њу. говори нам Да морамо уложити много више труда. Сам факултет, врло млад (основан 1936 године), изгоаћен од неколико барака није могао да задовољи потребе наставе већ и пре ра_ та. када је на факултету било 200300 студената Завршавањем нове зграде као и изградњом нових павиљона за клиничне предмете тај ће се проблем решити. Постоје предмети без наставника или један наставник дожи по две или више катедри а на појединим предметима наставно особље је и недовољно. Најизразитији је примео анатомског института, гле вежба преко 750 студената I и II године, а на којем се налази са_ мо професор и један аснстент. Овај проблем од кога у првом реду зависи настава већ оешавају Vнивеозитетске власти. Овде би се задржали на овим питањима чије оешење зависи добрим делом само од студената или их ми V сарадњи са господом професорима можемо решити. У првом реду ту је питање уџбе_ ника. Немамо довољно уџбеника. а може се оећи да их до недавно нисмо никако ни имали. Пои отварању факултета затекло се V библиотеии свега 82 књиге. Из појединих поедмета било је по једна или две књиге. док из многих предмета ни_ је било ни »едног уџбеника. Приступило се брзом набављању уџбеника. У томе нас је много помогао Медицински факултет, а највише загоебачки Ветеринарски факултет. Стање Је поправљено и књижница данас броји 1130 књига. иако тиме проблем још није решен. Присту. пило се планском издавању најпотребнијих уџбеника и рад секције за штаипање књига V току протеклих неколико месеци обећава да ће се V томе успети уколико и г.г. професори испуне своја обећања у погледу рукописа. Има непотребног отежавања и онако озбиљне ситуације V погледу књига. На пример постоји уџбеник Др, Стеве Јаковљевића из ботанике. који V свему задовољава. а ипак се тоаже и препоручују и други уибеници Сличан 1е пример и физике. где се препоручују два или тои уџбеника а на крају студенти не знају чега се треба држати. НајкарактеристичниЈи је примео предмета хигијене млека и меса. где се препоручује низ фпанпуских и немачких уџбеника Кандидати често не стигну све ни да прочитају за испит и тако се по неки пут излази на испит без најелементарнијег зна_ ња. Потребно би било држати се уџбеника који постоје и који бао V неколико задовољавају. док се не издају нови уџбенипи. Помоћна литература потребна је тамо. где већ постоји основни уџбеник. ла би се проширило знање. али је непотреб. но препоручивати две или више књига (примео физике). Исто тако не треба отступати од већ задовољава.јућег уџбеника и стварати нови. бао за сада непотребни пооблем (пример ботанике). Настава много зависи од редовног похаћања прелавања и вежби У прошлом семестру подбацило се и V једном и у другом. Старија го_ дишта већ у почетку овог семестга показују да ће испунити обавезе У иелостн н V погледу предавања и у погледу вежби. Пова година попушта. Десило се да је на неколико предавања било свега 100—200 студената. То је појава која се мора одмах у почетку испоавити и на коју се мора обратити већа пажња. Вежбе на 1 иll години одвијају се редовно. али поједина пребацивања из групе V гру. пу. у многоуе ометају поавилан рад. Предузето 1е све да се такве гоешке исправе. Ипак се мооа уви_ лети да многи другови и другариае не схватају довољно озбиљно сам оад на вежбама и отуда долази и до недисциплине. Б'аш зато што немамо ни довољан број простори.ја ни довољно наставног особља. ми студенти. морамо показати и више одговорности да би се рад могао правилно одвијати и да би самом наставном особљу олакшали посао. Старија годишта немају довољно коња и крава за вежбе: V тбм погледу могао би се побољшати рад и повезати са теренском службом. Пои сваком институту постоје библиотеке којима сс студенти вр-
ло слабо могу служити или се скоро никако и не служе. Кад би институти омогућили већу употребу гих књига. олакшао би се рад само.ј студентској стручној библиотеци, а студенти би тамо добили на употребу већи број књига. Мождз би најправилније било основати фа_ култстску библиотеку (као што је случај на загребачком Ветеринарском факултету), која би пружила студентима велики број основних уџбеника и широку помоћну литературу. Методи наставе V многим случајевима су прилично застарели. Модернизовати наставу. држати прелавања уз пројекције и филмове, лемонстрипати на лицу места. све би то довело не само до већег ичтересовања студената за сама предавања већ н до већег успеха V Vчењу. Доиста. у овоме постоје објективне тешкоће, али би се ипак и V томе могло осетити побољшање уз мало више труда. Пројекциони апарати ко!и постоје скоро се никако не употребљавају и ако би то донело много користи. Осим на анатомском институту скоро нигде на другом месту немамо по зидовима слике, приказа итд. Не треба наглашавати колико би то користило и самој настави. а
' н самом успеху V учењу. Хемиски институт (доиста недавно је добио своју просторију) у самој вежбаониии нема извешен ни Мендељејев систем а да о осталом н не говоримо. Још је тежа ситуација са вежбаоницама клиничних предмета. V којима се нема где извесити која слика или приказ. Поред ових наведених проблема има још много ситнијих проблема, на које се сваки дан наилази. а коЈи се не решавају. Изгледа да постоји неко ишчекивање. као да све чека нову зграду и нове просторије. као да ће сва питања бити рсшена када буде готова нова зграда. Тачно је да ће нове просторше решити многе проблеме али те ћемо просториЈе добити тек краЈем септембра или у идућој годнни. а дотле чекати и не побољшавати оно што се може и V садашњим поиликама побољшати била би неопростива грешка. Пред нама су испити на Ј<o(е смо се обавезали да положимо до краја године пред нама је упех у такмичењу у овом семестоу пред нама је Пруга. Због свега тога не треба чекати нове просторије него побољшати наставу и под овим условима где се може, Љ. Козић
Професори Фармацеутског факултета помажу студентима у учењу
На Фармацеутоком факудтету одржан је саотанак Стручног удружења и г.г. професора. Најважиије питањо овот састанка било је питање ликвилирања заосталих исппта. На фармацији има укупно 162 з|костала нспита. Отуленти овог факултета дали су обаве-зу ла ће. ло олласка на Пругу. положити 87%. Да би им се олакшао рад основан је курс из органске хемије. Г.г. професори су обећали да ће пружити пуну помпћ раду самнх курсева, слтремити својо рукописе п гпме обезбелити стуленте уџбенипимз Друго важно питање, били су редовни нсшгги на које се стиче право полагања у јунском року. Студенти I голине, којих се ово пајвише тиче, лали су обавезу да ће положити 90% овојих испита. Студенти П и Ш голинв полагаће своје најтеже прелмете. Да би се припромило па иопуњавање обавеза продужиће ее са колчжвијумнма. Прећено градиво, у току једног месепа проконтролисаће се на колоквијумима. На крају одлунено Је Да се сазове састанак свих апоолвената са гг
ттрофесорима. Предмет овог састанка биће: што брже дипломирање и укључивање у нашу приврвду. Божидар Савић студ. фармације • ПРОФЕСОР НИКОЛАЈ ФЈОДОРОВИЂ ЈЕЛИЦКИ ПРИСУСТВОВАО СЕМИНАРУ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ Семинару студената географије присуствовао је професор Николај Ф.јодоровић Јелицки, члан Географског ннститута при Академији Наука СССР Професор Јелицки поздравио је студенте на руском језику. одржавши кратак и срлачан говор. Дути аплауз био је одговор студената. Затим је гост заједно са г. профеоором Јовановићем остао да саслуша излагање референта семинар I друга Перића, На растанку профегор Јелицки је рекао студеитшса: »Однећу вагае поздраве Совјетској униЂорзитетској омладини.« Д. М. отуд. географије
ДискусиЈа и дискутанти Са ?едие конференције нл Правном факултету
Другови. бићу врло кратак!
У претконгресном такмичењуположимо што више заосталих испита
Месечни резултати такмичвфа студената медицине 111 године су позитивни
На радшш оастанцњма обе групе медиддаара треће гчдане претресанш с.» мвоечни рвзултати такмичења. Устажнвљеки су у сваком цагледу позитивни ревултати кажо у првој такј и у другој груни. Прва група је дала за меоед фебруар обаввзе на 18 испнта којм су сви положвии са средњом оцеиом B,б; Друга група св обавеаала за 14 иопита, а Дала је 16 са оредњом оцеш>м 7,8. Вежбе се сада пооећууу окоро 100%, иешхравдаии иаостанци су индиведуални изузеци који се жигошу на радаим оастанцима. И предавања су поовћенија &его V зимском оемеотру. Али Лlзвесна предавања м>ш не лосећује више од 50%. Уопело св д* се лшсвидирају закашњавања ко>а су млого сметапа настави. Прија.вл>ивање за пругу дало јв нарочито лвпе рвзултате: од 152 члана НОО-а прве групе било >в присутно 130, а »авило со 120 другова и другарица, одпооно 92% присутшх. Од 111 присутњих члаиора друге групв одаавало се 99. одаоопо 90%. Другови који нису били присугаи јављају се иаедадно. Трвба закључигш да такдшчење обеју група даје добре и у миогоме пооитивпе резултате; међутим, терет заосталих испита треће годтгнв Још те врло ве.тики, а оа.м дух такдгичењч ни.јв тош обухватио велини део другова- Испити се полажу вптае као ..нелггријатна дужност“. а мање ш
такммнарскоЈ’ полет. Да бн трвћа годнна потпучшјв одговорала сво.јмАl задашша, треба к>ш вшле појапати радаи елан, оргажлзоваиије рвшавати ословна питања и на тај нанкн ли'квидпратн макскмални број заосталих испита V претконгресном такминен>у омладине Србије.
Да ли је у духу обавеза које смо дали?
У раду студената технике, елок. тротехничког отсека друге године, не осећа се довољно дух такмичења који би тробало да доминира од дана примања обавеза за рад по стручном Пржмер аа то оу вежбе из отпорности материјала, које Јасно сведоче о неозбиљности оа коЈом су појелннп лругови пришли ра ду. Мада су вежбе отпочеле Још срелином зимсвог семестра, те је временоки рок за изралу графичких радова иа отпорности матернјала био ловол>ан, броз лругова коЈи те рвлоЈве нису на време завршили је доста велики. Вежбама су руководиопи демонстратори са треће голине који су често имали чаоове ц преко редовног раопореда, а уложили су довољно труда да би нам помогли у раду. Мећупгм п поред тога било је примера неразумевања од стране стутената, којн нису схватили ла лемонстратори добровољно стављају овоје време и знање на расположење својии друговкма. И као што се редовно дешава, последњих лана пред истек олређеног рока за завршетак радова, броЈ студената којн су лоносилн ралове био је толики, да се час отезао од 4 —5 сати, лок Је у јаиуару и децембру било дана калн, су свста 2—3 друга полносили ралове на преглед за време јелног часа. Било је и таквих аругова који су тих последњих дана први пут присуствовали вежбаага, доносећи олјелном 6—7 ралова, као што Је био случај са Велнмиром Вукелнћем. Дешавало се ла студенти нигу знали да објасне како су ралили задатак и на који су начин добилц резултате, што је оотављало утнсчтк крајњег неуношења разумевања у рад. Тако Оелеш Ђуро нпје знао да >бјасни како Је добио резултат у јелном задатку. ма ла му је задатак био тачно ураћен. Примери мољакања лемонстратора ла тгарафираЈу неловргаене или погрешно ураћепе залатке били су чести, што свелочн ла међу нама има другова који прибегавају сретствпма нелостоЈним јетног чтана НСО-а. Све ово јасно свелочи, котико је неозбиљности лосала показано на раду и како и колнко јв хитно потребна интервеппија НСО-а по питању контроле пспуњавања датит обавеза. С. М,
НЕИСПУЊЕЊЕ ОБАВЕЗА СТУДЕНАТА IV ГОДИНЕ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА
I На многии нашим фанултетима , . било јв случајева да су св студвнти » налазили на трећо|. па шта више и ) четвртој години, а да »ош нису да. ли нспите ни из првв године. Излишно је говорити да !е то једна нв> 5 нормална појава и да се са њом мо. ра пренинути.. То су били разлози што су стуI денти четврте године и апсолвеити - Економског факултета дали обавезу I дз ће до краја јуна дати све заоста^ > ле испите. Тако су са конкретно оба- везали за поједине испитне рокоее. па и за јануарски и фебруарски. По-5 следњи испити су показали како сч ) поЈединци схватили и приступили г испуњаеању својих обавеза. Док с\ [ једни сво*е обавезе испунили у пог ■ пуности (Веселиновић Чедомир, В» ) гиљевић Драгомио, Тркља Бранко м > Трајковић Игњат), дотле су другм ) испуиили делимично или нииако Розов Валвнтииа дала је обавезу н« пет ппедмета, а положила само дан; Лазаровски Драган дао )е оба* везч на 4 предмета. а положио еве* га 2; из друга два )е пао. Варга Л» лислав дао је обавеау да Кв у ф» - бруару дати дипломски н није ГЈ , дао. Разлози неуспеха ових последњит су следећи; или су прецеиили свои . могућности и дали нераалие обаеезс ; или нису своја обавезв схватилм . озбиљно, нису пснступилк њиховом I испуњавању са потребном вољом * упорношћу.
I ГОДИНА МЕДИЦИНАРА КОНТРОЛИШЕ ИСПУЊАВАЊЕ ОБАВЕЗА
У оквиру кампаље за Омладинскз пругу прва годнна Мвдицинског факултета одржала је конференцију на којој је нзнела резултате рада у месецу фебпуару и поставила пред св< чланове НОО-а као два главна задатка: дати сва три ислита у јуиском року и бити градитељ Омладинске пруге. У своме реферату претседник, друг Плећаш је констатовао да се учење правилно схватилч) јер од 1043 друга ко.ш су дали у аикети обавеоу на три изинта се обавезало 729; нз два 305 а на један гвега 7. Кружоцв су схваћепи као најбоља форма рада и на I годиии има 220 кгужока. Наставна комисија уз шхмоћ господе професора и асистената заложила Је се да пружн студентима све могућногти за рад. Као најбољи кружоци похваљени су: кружок Анћелије Костић из 111 анатомскв ррупе којн Упоредо учи сва три предмета а другови који су у њему, активни су иланови који су се заложили на уздилање пала у кружоку похваљени гу Ристо Сотировић и Аићелија Костић. У ди. ску:ији се највише обтхватио значај Омлалинске пруге и као иепосредни задатак после иопита поставпо се рад на Прузц. Друга чнатомска група закачала је такмичење свима групама V давању другова за Омлалннску пругу. М. Чворић, II семестар
МАШИНЦИ I ГОДИНЕ ОБИШЛИ БЕОГРАДСКУ ЛОЖИОНИЦУ
Двадвсет шестсг фвбрулра машинци I годинв пооетили су беогрвдску железшгчку ложионипу. Посвта се не може оматрати потпуно тспелом, то што добрв половина другова ннје унество®ала у ној. Другови из ложиолидв ставили су св одмах на раоположењв студентима. поделилн су их у две групе н објапгњавали им не оамо рад овакв машите већ и склоп сваке од н>их. Лва сата студенти су ималп приликл да посматрају целокупан рад оооб* д>а и машида* I;
4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 19