Студент

РЕЗУЛТАТИ СТРУЧНОГ „АНКЕТНОГ ЛИСТА”

Акштонн олбор нашег Универзитета доставио нам је резултате анкете, која је спроведена на свим факултетима, од почетка фобруара месеца залсључно са 1 марггом 1947, а која важи до одласка на Омладиноку пругу. Одзив студената на стручни »алкетни лнст« је слвдећи:

Цртице са фебруарског испита на Правном факултету На испитима из народне власти неки студенти су показали потпуно незнање

»ПРВИ НАРОДНИ ОДБОР БИЛА ЈЕ УЖИЧКА РЕПУБЛИКАх оекао је на испиту Јовичић Сте. ван, ст. права Има доста студената права који сматоају да се »лакшн предмети*: статистика. историја народне власти и организација судства и »авног тужиоштва ФНРЈ. могу спремити за неколико дана. Понекал не стижу предмет ни да прочитају до краја. Осим тога они врше штеган утицај на млаће другове. хвалећи се пред њима својим успесима, тако да и они изаћу неспремни. Испити из народне власти показују да су одговори извесннх другова резултат тоталног нез.-а-н>а најосновнијих ствари. тако да се питамо у ком времену и где живе ови студенти. Тако је Јовичић Стеван одговорио да је први народни одбор у Југославијн билз Ужичка република. Ристић Богдач не зна којом |е одлуком решено национално питање и сва земаљска већа зове »завносима«. Живановић Михајло је одговорио >да ,1е ФНРЈ граћена на принципима Атланске повеље«. а Атанасов Владимио да обласни одбор за Санџак и данас постоји, Савић Милан је »објаснно« да се демокоатски централизам састоји V томе што је народ извоо и утока власти. Нешковић Роксандра каже: »Резолуција се састоји из тачака и закључака«. Из организације судства такоће имамо неколико ’ каоактеристичнкх одговора Гостиљац Лена је рек-*а; »Разлика измећу аобитраже република и главног арбитражног ве. ћа постоlи чим се пазличито називају«. Овакав »исцппан« одговор нам пружа слику како појединии излазе на испит. Лазић Надежда је овако »знала« органмзацију судова: »Врховни сул ФНРЈ доноси законе« На испитима из кризичног ппава. Недић Лзубинка Је овачо олгоао тжЛа’ »Полнтичка ппава см правл гпаћФза ла V паптискнм оганизацијћма, а Ралолевић Никола ни'е знао шта је то »правна нгрма«. На испити.ма из уставног Павловић Стојан није знао шта »е Устав и шта се њиме оегулише. а на питање- ш т а су закони. одговсрно је »Закон основни пропис и доноси га иаротна скупштина«. »ГРСБЉЕ У КОНЦЕСИЈИх Овде ћемо изнети лва карактеоистична поимера. који нам пока. зују са каквим основннм незнањем другови полажу предмете и покушавају да се поазним фразама или неким истицањем »својих мишље. ња« извуку на сваки начин. Тако је Јаковљевић Милан, на питање који је начин искоришћавања дожавних предузећа наЈбољи. одговорио’ ».. ма да се ланас практикује V државној режији. ја сматоам лз то није добро, већ да су концесије натбоље, јеп чиновниии нису заинтересовани за напредовање предузећа«. На питање да ли је видео буџет. одговорио је: »Јесам. на зилу V некој пореској упра. ви. а као пример концесије, навео 1е гробље и упорно је тврдио да он познаје Једног човека коти имао гробље у концесији«. Др\т Је добио шест! »НЕ МОГУ ТВРДИТИ ДА ЈЕ ЕКОНОМСКА БАЗА ОСНОВ ДРУШТВА« Још интересантнији је »наступ« Ђурић Михајла. који је полагао статистику. Да би се извукао ол дипектног питања у односу на матеоту, он на питање шта је чигао овако по«иње: »Читао сам излагања г.г. Обраловића и Струмилина После пажљивог пооучавања тошао сам до закључка да су излагања г. Струмилина апсолутно беспредметна«. Ово изазива тискусију са г. ппоФесором Савићем. који га пита : »Па добоо. сматоате ли ви да 1е Маокс откпио закспмерност оагвитка дп'чпт»*'»«. Друг одговара: »Да. тврдио је. али није доказаз. Има коlи сматоају ла ни!е тако. што Уосталом и 1а мислим« ПооФесоо зати.м пита’ »Да ли при. знајет* еволупиlУ«. Ђуоић одгозаоа; »Ја сам се Упознао са оазним поавцима и мени су многи други по>-те т и \'белљи°ији«. На питање: .* м можете тво. лити та еконпмс т "» база није основ ло''штча?« Ђурић одгонаоа: »То је питање решавано са газпих страна иизразних праваца. Мемо би се узети и овако и онако. Ме.

ни све то није јасно а |а не могу тводити да је економска база основ друштва«. На питање да ли су Марксона тврћења тачна. друг одговара: »И-ма људи који мисле ла нису тачна«. Дискусија је трајала 1 сат и 10 минута. затим г. професор прелаж на своја убећења о средњим врелностима, поставља неколико питања из статистике Обрадовића, а Ђурић Михајло даје врло несрећене одговоое. И друг је добио 9! Ако овим прумерима додамо поимер Марћеновић Луке. који је пао нз мећународног јавног права, дао очајно слабе одговоре из граћанског парничког поступка, а за

све време убеђивао >да он те ствари врло добро зна«; да из теорије права није знао који је последњи тип државе пре комунизма. као и ла је ћутао на питан»е: »Шта условљава изумипање социјалистичке државе«, онда се оваквим изузетним примерима. видимо са каквим знањем излазе другови на испите. А таквих примера има много. Данас. кад дајемо обавезе. заказујући меКусобна такмичења. када улажемо све своје напоое V цил»у солидног поипремања и давања ис_ пита на врсме, овако површно и неозбиљно схватање учења захтева неодложне и брзе мере према оваквим друговима.

Живулови А Жика, ст. права

Из наших ЕКОНОМСКИХ ОРГА НИЗАЦИЈА И ПОТПОРНОГ У ДРУЖЕЊА

Зашто |е у дому „Иоо-Лола-Рибар <4 слабвја храна вего у осталим студентсксвм мензама

У самом почетку школске голике o{>ганизашlјв у дому није правилио посталл>ена. С тим у вези, хтео бих нагла-мгти да јв за слаб избор пер. сонала, а нарочито квалификованог (оконома набављача. кувара итл.) олговорна Упрвва дома. Јасно ,!е да Управа дома није користила искуства ич прошлс године. У овој ској голиии Управа лома ,;е неколнко пута мењала набављача ;л чије опособностц и '-врлнко завпси нсхрана у лому, Без ссаке ! е сумље ла су сваку такгу помену набпвљача и н.егоро испробавање на послу ди' ектнл оссћалп другови у лому. Да се Упрлва лома није ловољно задагала можо се навести и евај пропуст: Вкономски одбор Уииверзитета прел сам краЈ пошле године, стапао је у залагак сг.им ломопима и мензама ла се опреме са зимнмпом преко Истовремено „е за зимнипу осигурана поза’мииа у новцу кол Пот. пориог улружења. уколпко која од мензн и домова нема обртних средстава које би уложита за аимницу, Управа дома. ни.;е имала сво)их обртннх срелсгава, ниЈе се ни постарала ла их набави путем позајмипе ол Потпорног удружен-а је.тном вечи није ни спре. мила зимницу. Разумл>иво је дг је тај проп\ г ст имао овојих послешпа кјтко у квалитету и квантитету хране. тако и у материјалном поглелу. Илустралнје рали наволим: да р© спремио купус за зимницу износио би максимум 8 линара. а сала се плаћа 13 до 14 линара по килогра.му. Што је јотп теже, извеснм артикли који гу се на врсме могли спремити, данас се тешко могу набавиги. Правилна кзлкулација у поглелу пансионата н ломоке мензе ни е вршена. Режиокн тропгкови за панси. онат лалеко су већи и онн су по домовима реловно паоивни. Управа дома, изглвла, није то уочапала. Неправилном калкулапијом гежиских трошкова по абонвнту лалеко су већи иа око 1.000 стулената који се хране у лому. него. на пример. у мвнзи По-жоппивгетно , шумароког факултета / Чемуну, у којој се храни око 800 отудсттата. И менза лома »Осман Ђпкић«. у којој се хранн око 180 стутеиата. има бољт храну от лома »Лола Рибар«, Међмтим, правило је. ла ако је ман>н број абониоапа. већи су реисиски ттошкови по абоченту Пример мензе лома »Осман ТЈикић« може послужити ла се високн трошкоки мензе тома »Пола Рибар« не могу узети као објективни. Јетан ол оснопиих нелостатака ор, ганизаттије у дому, јесте слаба контоота оатом ломске мепзе ол стране Управе. Економоки олбор У* нивеозитета често те указив<ао на та| нетостатвк. ЈТогччп се посвећи. вало витпе пажње урећешм пансионата него ли слм« ботттч око ттсхоане. Упгавннк .чома. као пуковотитап којтт мога та бчч чат свим. био (р иа тужногти V Комитетт зд кмлтупу и уметпогг. бага V оно вгеме. ката се спрема хпана н ката те нелптолно љегово ппигугтво. Пол ова. квим прилгкама, ни чланови Упра-

ве нису моглн иного допринети рвшењу тнх нелоетатаЈса. И оам Економски олбор, премла је посвећивло нарочиту пажњу исхрани у домт, практичио нпје могао поправити ситуапију, све дотле лок со упрарник није ра-зрешио друге лужности и претаео само руковолство дома. Зато су се могли лешавати и тако велнни пропусти који се ниуком слу чају не могу оправлати. Јелан од такпих се десио коајем ове године кал су се испуњавали формулари а« слеловаље намирнипа за фе. бруар. Уместо ла ср слезује намирнппе за 1800 оброкл, стеловало се свега за 900 оброка, лакле упола мање. Ето гакви пропусти су проуаргжовалп слабу храиу у лому »Лола Рибар«, Ла би се иоправилн гви нелостапи. Управа стулентскнх ломова и менои ће са сво!е стране почоћи Уп'х>ли лома »Лола Рибар«. Разум* лнво је ла се не може моменталио очекивати неко нарочито побољшан.е. с об.зит>ом ла се сада налзимо у месепима през приспећем повог поврћа. ро ппетузете су мере како бп ге ипзк хг»ана побољтпата. Устаровљен је вијелничк-и јеловник са Опчјтом стутенкжом мензом. Одрећена комисија већ обнлази обе устал, иове и упореl'ује кгвлитет хране, тако л« на лпцм места конетатуј? нелостатке и поедутима мере за њн хово отклаљатве. Резепвне аалих« масти. ттринџа и осталнх животних намирнииа распорећеие су ло крај« школске голине у пил,т побољгаатва како квалнтета тако и квангитет« храпс.

Ј. Војшгковић, отуд. окономнје

Помоћ Црвеног крста за побољшање економског положаја студената

С оЛзмром да на наш&м Уииввраит«ту нма велнки бlХ)ј оииомашшгх сту дената, то 1« помоћ од Црвеног крста у бееплатно! обући и одоћи мно-I\> ворич-гила. - Лобиlве*на |е помоћ у децембру од Средншног одбора Црв дног кЈхгга Југославије у разиим артикли'м<г, као; хаљинама. шалоашма, оделу. вешу и обући. Укупно јв добивено 7-752 нс®их и 989 старих парчића. Истн текстил јв расподељвн у т<\ку мессца децембра. У месецу шгуару Главпги одбор Ц? веног кпста Србије доделио ,1в за потгебв оиромапших студената: 30 бала половнв одећв и вубља, 22 врећч половне обуће, 30 сашгука сапуча за бригање и 2 сандутса жилета. Рагпаки.вањем бала утврдидо св да има 2-605 раздагх ствари: женских цппела 141 пар; мушких ципела 480 пари; сапуна за бриЈање 8-640 шмадл п жилета 26-318 комала. У фебруару Вкономсдаи одбог добил 1е од ТТовепог крста Јуто<,лави?е 2 пшваће мапгине. као и обућаргк-у пллиоижпу коlе ће привпе»•оно бити омештлне у дому „Ив< Лолз Рибап", док се нв ослоболе дру ге простори-је.

Зденка Кортуогква

БРОЈ 19

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5

Факултет и година Уписано сшдеуоа Полунипо аниетк Заосши испитн Редсвни исниш лс са 1 ■ Број 6иНе ликвидирани стиче право бнће ликвидир. Број % од упис. иа фак. Број °/ /о Број % ТЕХНИЧКИ ГРАЂЕВИНСКИ 1 година 378 318 84% 11 11 100 1.272 916 72 ч и 222 178 80 231 213 92 1 016 507 47 III „ 68 56 85 149 147 99 304 118 39 IV 32 31 100 154 110 71 271 28 10 V 36 20 56 105 34 80 — _ 5 УКУПНО 734 603 83 650 565 87 2.865 1.569 55 5 АРХИТЕКТОНСКИ 1 година 265 217 82 14 14 100 1.519 1.103 73 М9 246 192 78 393 320 81 1.726 1 173 68 1 III м 45 37 82 114 87 6 259 115 44 IV, V „ 46 31 87 93 90 91 186 156 85 7 УКУПНО 602 477 79 614 511 83 3.692 2.552 69 7 РУДАРСКИ 1 година 161 143 89 _ 858 602 75 II 99 35 30 85 29 ч 29 100 294 167 57 УКУПНО 196 173 88,5 29 29 100 1.152 759 67 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ 1 година 317 285 90 — 1.425 1.351 95 И „ 263 184 70 212 209 98 1.104 565 49 III 74 56 77 147 <23 83 336 82 24 < < 77 49 64 125 125 100 156 03 59 10 УКУПНО 731 574 78 511 484 95 3.021 2.091 69 10 МАШИНСКИ 1 година 335 313 88 — 2.504 1.715 68 И 230 171 71 218 218 100 1.199 753 63 III 65 42 65 150 100 67 372 93 31 IV, V „ 72 53 74 321 211 66 307 01 20 2 УКУПНО 722 579 80 689 529 78 4.380 2.623 60 2 ТЕХНОЛОЦЈКИ 1 година 155 139 8В — 834 543 65 II 197 ♦46 74 165 157 95 903 75* 38 III „ 64 57 89 62 88 55 320 115 36 IV 36 29 80 163 45 28 112 <3 9 УКУПНО 452 371 82 420 291 69 2.169 919 42 УКУПНО 3.437 2.777 81 2.973 2.409 81 17.279 10.529 61 24 МЕДИЦИНСКИ I година 1045 1048 99 — 3 144 2.709 С6 II 959 886 93 217 211 97 2.558 1.2 70 43 и 325 291 89 533 411 77 498 137 28 IV „ 195 192 98 267 182 66 194 -38 71 V 112 104 93 1 16 116 1С0 590 108 18 Апсолвенти 533 353 59 — 30 УКУПНО 2.645 2.521 97 1.726 1.273 74 7.084 4,370 62 30 ПРАВНИ 1 година 1 559 178 11,4 — 1.063 750 70 Н 1946 134 6.9 376 286 „ 76 1340 492 36 III » 331 27 % 8,5 161 103 67 216 33 15 IV „ 422 56 13 262 233 89 560 177 31 УКУПНО 4.258 395 9,2 799 627 78 3.184 1.442 46 ВЕТЕРИНАРСКИ 1 година 478 473 98 — 1.880 1.851 72 344 323 94 233 233 100 969 497 51 III . 63 63 100 143 188 83 256 23 9 IV „ 55 54 98 207 117 57 216 43 19 V 23 17 74 94 59 63 123 9 7 Апсолвенти 83 34 41 — б УКУПНО 963 928 96,5 760 561 74 3.444 1.333 56 6 ЕКОНОМСКИ 1 година 1.610 431 27 — 3 879 2 009 53 И . 1.477 296 20 569 517 91 4.144 1.292 31 III 310 40 13 216 179 83 600 127 21 IV „ 268 28 10 136 193 76 280 84 23 6 УКУЛНО 3.665 795 22 921 799 87 8.903 3.4)2 39 6 ФИЛОЗОФСКИ УКУПНО 2.093 858 41 894 762 85 3.293 1.983 60 20 ФАРМАЦЕУТСКИ 1 година 238 222 93 — 444 440 99 »1 „ 188 126 69 33 37 97 756 405 53 III „ 49 48 98 130 109 85 192 41 21 IV „ 14 8 57 25 25 100 8 3 37 2 УКУПНО 498 404 98 193 193 89 1400 889 63 2 ПОЉ.-ШУМАРСКИ Агрономски 1 година 496 197 195 39 4464 2186 49 !! ” 529 1420 1310 92 5290 1424 27 Ц| 32 139 70 50 256 83 32 IV „ 26 153 138 87 208 75 36 УКУПНО 1083 1909 1708 80 10218 3768 36,6 Шумарски 1 годкна 138 18 18 100 828 465 56 II и 104 276 244 88 804 347 43 III „ 11 56 40 71 88 36 41 IV „ 18 28 14 50 162 116 72 УКУПНО 271 378 316 84 <882 364 53 СВЕГА ПОЉ. ШУМАРСКИ 1675 1354 81 2287 2024 88 12100 4732 39 УКУПНО НА СВИМ ФАКУЛ. 19225 10032 52% 9553 7676 80 56687 29370 51,8 88