Студент

Већина професора и асистената Пољопривредношумарског факултета отићи ће на Омладинску пругуи

На свом последњем' састанку вроф*есори и асистенти Пољопрнвредно-шумарског, факултета донслн су заједничку , одлуку о одласкг на Омладинску пруту. Доса_ да су се пријавила следећа гг., про фесори; Д-Р \Младен Јосифовић, д-р Стенан Николић,' д-о : Бранко Димн. тријевкћ, инж. Сретен Росић. инж. Властимио Ђорђевић, -инж. Вуканпш Тоскић. д-р Живојин Тешић, инж. Оиниша Станковић. инж. Станко Мнрић, инж. Илија Зоњигћ кнж. Драгољуб Марковић, д-р Михаило Вучковић. проф. Ђорђе Каоапануић и инж. Јарослав Шеворгић. , Поред наставннка. за Пругу се такоће јавило н 12 асистената. Псгједина гг. професори већ су себи одредили конкрстан програм рада са којим одлазе ка Пругу. Тако је д-о Јосифовић предвидео да у низу предавања одржи и више предавања о воћарству Босне и о утицају нове Омл‘адинске пру_ ге на унапрећење воћарства тога краја. Професор ' Сретен Росић ставио је у програм урећење бугушз у околинн Пруге, где 6и изврошо пројектовање и извођење радова на једној бујици' заједно са студентима шумарства. Профссоо Јарослав Шеворгић држаће студентима и сеоској омладини предавања кз предмета; »Организаиија рада ■ V пољопривреди«. Д-р Михаило Вучковић, - члан Извршног одбора земљорадничких задруга ФНРЈ органнзораће три групе предавача ол по бсам људи. Сггасак предавача .израћен је у сагласности са Централним већем Народпе омладине Југославије. Из области задругарства припремљене ,су следеће теме; »Улога и карактер задружних организацига код нас«. »Кратак историјат задругарства«. »Омасовљавање задруга (улога омладине и жене У задругарству)«, »Задружни закон«, »Главне врсте задруга«, »Организација и Функција задружног сектора«. »Сељачке радне задруге«, »Конкретни задаци омладине У задругарству«. Д-р Димитријевић ће упознати студентс са агрогеолошким саставом терена на коме раде. Инж. Станковић одржаће предавања: »Значај пољопривредне индустрије за нашу земљу« и »Значај шумске и хемиске индустрије«. Инж. Зоњић одржаће предавања из генетике и селекии. је биља. а уз то ће радити заједно са студентима на терену. Инж. Мирковић одржаће купс из лендометоије и предузети две екскурзи1е V циљу упознавања шумапства. Исто тако ће и остала гг. професоои одржати предавања из својих поедмета. Да 6и одлазак професора, наставника и асистената био штокооиснији и плоднији за студенте. погоебно је Да, наставна секција изради са гг. професорима детаљан план стручнбг оада и стручних екскурзија на Прузи.

СТУДЕНТИ-БУДУЋИ ШОФЕРИ НА ПРУЗИ

У ииљу давања цгго већег броја стручњака нашој новој Омладинској прузи. органнзовани су ‘ од пре извесног времена шоферски курсеви на некнм нашвм Лакуте. тима. Значај ових курсева, с обзиром на обимност радова који ће се ове године изводити на Прузи и с обзиром на значај шоферске службе у вези са овим несумњиво је велнки. Мећутим, не може се рећи да слушаоцн курсева имају 'увек правилан однос према њима. На куосу који се одржава на Техничком факултету, посетиоци су поред студената технике и- студенти л са осталих факултета. Наставу овог курса у многомв омета то. што чим предавач преће на дубље излагање - предмеТа, извесни студенти са других факултета негодују против овога и између себе расправљају о начину преда. вања. Није реткост да се нађе понеко који каже: »То је потребно само техничарима. а не нама. Ако нам се машина поквари. одвућићемо јс У ра дионицу да се поправи и готово!» ■» Не треба се дуго задржавати на томе да се објаСни колико је овакав став у основи погрешан. Потребно је само да ти другови схвате ла гласним разговором н »стручним« примедбама. показују потпуно непознавање ствари и оме_ тају околину ла прати предавача.

Друго, шго треба нагласитА, то је чињенииа да наша земља данас не располаже толнким бројем машина да их може дати свакоме у ру.ке. већ ће кода до.бити само оџи који својом 1 стручнотћу докажу да им се може поверити драгоце-' на народнв' имовина. Осим овога и појаве недисциплице на часу: пушење, шетање итд. у току наставе. требало би свести на најмању меру, у интересу оних курсиста који заиста желе да својим знањем. користе изградњи наше земље. За разлику од курса на Техничком Л акултету, на шоферском кур. су Пољопривредно-шумарског факултеУа, нису се могле приметити оцакве појаве. За овај курс било је пријавл>ено преко 500 студената, али с обзиром на техничке могућности, број курсиста морао се све-1 сти на 300. , ,

Курс је почео 15-ог овог месеца. За поедаваче су се добровољно пријавкли другови официри, наставниии ваздухопловспаа Земун. Према предвиНенбм плд_ ну, теоретски део курса биНе савладан за шест недеља. односно до 1„ маја, док ће се практичном делу купса приступити током маја. По завршеном курсу студенти ће полагати испит, после чега ће добити дозволе за вожњу. • Да би курс био што успешнији, другови предавачи су приложили 60 уцбеника, •• а Секретаоијат за технику и спорт ФОБ-а обећао је кола за практични део курса. Поијавом на курс сваки се сту_ дент рбавезао на УРедно похаћање и постизање што бољег успеха. Знање које ће стећи курсисти ко_ ристиће им као буућим агрономима., а V најскорије време и на Омладинској прузи.

58 ПРОФЕСОРА ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА ОДЛАЗЕ НА ПРУГУ СА СВОЈИМ СТУДЕНТИМА

Схватајући ааачај нове Омлаллн* ске друте Шамад —Оарајево и вели* ко учедгће студената V њвној изград* н»и, велики број г. г. професора од* лучих) је да феријалгги распуст проведе заједно са свс.јим стуДентима на изградњи друге Омладинске пру* ге Шамац—СарајевоГ. г. професори. ‘ старешине поједшшх отсека на Техничком факултету. досгавили су Леканату имепа г. г. професора. допената и аоисте*' ната који су изрази.ти жељу да сво* отм учешћсм па иоградњи пруте Шамал—-Оара јево пгто више помогну студепткма V савлаћнвању градива кз поlр.линих тгрелмета и своотм стручним знањсм и радом доприпесу што бржем завршеггку овог веллког дела Шаролд« оадлаштне Југославдје .. Из пријава ое ниди да ће г. г. профеоори и помоћно дсставно особље за време овога бтшавка од 10 до 30 дана ва Пруаи одржавати предавања л ралне сваки вз своје науч»е области- Тско ће г. професор Драгомпир Андоиовић одржавати вежбе оа студентима ж; гсодезиј«; г. Милад К- Јовановнћ. допент Универзитета. коот : е н сво! прошлогодигањи Феријални раг.нуст нровео са гвоотм студеоттнма нз градњн пруге Врчко ВантиКн. за време г.вота боравка на Прузи олржаваћс птедавања из вауко о топлоти. а V слободним чаослшма првпрсмати рукопис за та-

баке из истог предметаг г. Отева! Ракочевић. вант>едни професор, др жаће предавања 01_Прнменн механи запије V земљаним радовнма“. • » Сем овога поједитаи настадниш одржаваће радне куосове и пргдава пл из: статтгке. отпорпости матери јала. меха/нике. физидсе. матсматшсе и 11, машинских елемената итд. За време сво-га боравтса на Пруз/ већипа 'г. г. професора даваће прак тпчну помоћ прн изгралњи ноједи Пих граћевипских и архитектопски: објоката'- ‘ Из са«l»г броја приЈављепог настав нг>г оообља може се закључити. л ће ове голине бити много вигае усло ва аа стртчпо уздиготње стулеlиата н илгралњи нове Омладннске пр\т ТПамап —Сара>ево. • Врло је важно напоменути и то д се мећт из»енкма поија.вљених нала зи и нмр најстариЈег професопа Тех пичког факултета г. Кчтотла Санићг 'гитгетра у вла..ти ФНРТ Б. М. гт технике

ПРВА ГРУПА СТУДЕНАТА СТИГЛА НА ПРУГУ

' Пг>ва група од 80 сттдепчта нашег Унтгвораитета ститла № у четвртак у Четт.иду. Ло долаока огталтгг <4>®гала остаће у Зониди. а потом Л»нће. роспорећена на оазне дужности.

КРАТКЕ ОМЛАДИНСКЕ ВЕСТИ ПРИПРЕМЕ ЗА ГРАДЊУ ПРУГЕ ШАМАЦ САРАЈЕВО Народна омладина Србије послаће V првој смени 16.000 бри!гадира за изгтшиву . пруге Шамац —Сарајево. Прве бриггаде. прве групе У првој смени кренуће на пругу 24 марта. У заједшшн са Мнвистаретвом саобраћаја. Централно веће Народне омладине Југосдавије всћ је израдило •П>аиелортни план за полазак бригалг првог дела прве смене-6.000 студената Загребачког универзитета учествоваће на , изградн>и Омладиноке пруге. Пред зградом Уииверзитста у Загребу на Тргу маршала Тита. олржана је 6 марта велика смотра студената и студенткип,а. који су се прија.вили за рад на Омладиноко! прузи Шамац—Сарајево. До шестог марта за Ппугу се јавило 5-208 студената. а очетсује се ла ћс до краја пријавл,иваи>а бити уписано б.ооо бригалира. МсћУ ооталим припрбмама за почетак радова на Прузи. у Зеницм се монтирају маотине за омладинску штампарију. Редакција ..Борбе“ прнпрема оттампарију за излаза-к дневног омлалшгског листа. којн ће се звати ..Борба на Омлалипокој прузи ТПамац —Сарајево“ и почећв да излазн почртком априлаНа свечаној омладинској конференцији у фабрици ..Мооавија" у Београду. одржа/ној 14 рвог мвсеца, актив Народне омладине 1е тражно ,од Миинстарства иидустрије матери.јал за израду 5.000 гапи ча/рала за. бригарнле па прузи ТТТамап —Оа-рајево. Омла.диици су се обпвепали да но пркспећу матери/ала бесплатно израле 5.000 пари чарапа. Радни когектив Фабрике.за израду обуће „Пролетер". па, сво/ој свеч.тпој конфеорптшш V присуству дпуп Батрић Јоваиовића. чла;на Секпетари/ата ТТмттралнсг већа Чаролне омлалине ЈугоолавиТе. узео је следе*» ћ.> обавезе: 1) Одрсћону количину обуће израдити 15 даиа пре рока. ' 21 Добро,вол>ним лпековремеиим радом откуиити 200 пари цоасула за бригалире бмладинске пруте. Предузеће !е већ почело са прековре.мсн.им радиим временом. продужујући радио време са пола часа , лневно и . недсллшм радом. ка/ко би одговорило своЦ>l другој оба-веаи.

Iрва минерска бригада у раду на пробијању Врандука.

Књигом и пијуком

(Из књте „белешхе са пругс** од 3. ВлаШковчћа)

Првог дала распуста студенти Београда ооли су у воз. Пошли на одмор. Али. меото на море или • у планину дошли су на Омладипску. пругу. А тамо, кра* Бнстрице. испрсчила ое два брега— Овуда треба да прође прута. рекао јо инжењср. , Са огромннм одушсвљењем арабили су студонти пн’Уlсе и отк-идали н>има комађе земл>е. Али, пијук није поро поДДтљива као хартија. •• Руке студемата ко>е умеју одличнс. да„ владају оловкама врота и свих бо'ја. нису умеле да заповелају пијуку. На пгнугвма и длаиу брзо су ипрасли пликови, Сунце, тешко и врело, упрло V тела. ,главе и очи. Уста се сугае и лепе а воде нема нигле у близиии...' Песма умукла... , Онла је дошла с.мена. оставгли чијуке и пошли

у логор: на шакама прсли жуљеви а за њи'ма остали слаби трагови рада. • • ... У забрану изабраном за логор наместо одмора опет на рад: дићи шатоое, ископати бунар, изградити кухин.у« уредити логор... » , То је било ирвог дана. Тако је било и другог ланаА V 30ру пијук... Запелм студенти ударајући брзо и јако пијуцима и трче са колицима. Гледају их омладинци са села са неверицом; Хоће л.и моћи студенти да нздрже-тако и сутра?.., Стари мајстор надзорвик опо_ мену студенте да раде лакше. Оии нису послушали. Надзорник 1е мрм•лло за њима: —, Студвнти. — као студенти-.. Ми_ сле: све зпају... У бригади било је студената разних факултета- Билга Су подељени п< четама. На раду су се такмичили кх>lа ће чета. односно-ко|lи факултет. бити ПРВИ. Једаи из прве чете гурајући у трк' колица, довикује Једпом из Пете; Ви!, филозофи. осталосте за деI ет кубика иза нас!-.. o»ај и не осврћућн ое промрмљао •• љутито; .• . А ви. техничари....* •» Лоше стране таквог такмичења бр* су се показале.. , Трећи дан многи студенти' нису могли да ни пола онога што су ностизали прва два дана, и неки 1/ослих жуљева и ггреморепи -г- оста1и су ла ( леже V шаторнма. кра! велике ватре. - састала •V цела бригада- Пролискутчшали студенти о томе како су до тада раДили и закључилп да треба радити пс-степено. И искоренчти смегани факултетоки шовшнизам; -..ви фн.тозофи ви .техничарр“... После тога три чете отишле на ноћпг рад. а преосталнх дваV чета полегали V гааторе. пбгато оии‘ раде у јутарнуо! смепи. Око једанаест сати ноћу дежурци јз разбудио омладинџе дегге чете.

Морамо на радилнште да помогнемо другој чсти!-.. рекао 'је студонтима- - . • Бригаднри се обукли журно и пошли на радилиште. За н»има потрчали сви. А нико нијв рекао ви рвчи... У зору дошао иа оад плави дечак. сељачмћ ударник са пруге. Одмах 1е рекао студвнтима: Оважо треба држати пијук... ла-. ко као Перо... не стезати и не запиљати.-. Тога дана пијук није био тежак као јуче. И нису више нарастали иликови. Сељак ‘)е помогао студенту. У недељУ. кад су •ое бве бршгаде одмарале. студенти изашлн иа рад. Ооигтравају мали колосек на насипу, склаљају са пута земљу која смета, оппављају вагонете... Сутрsдан пала ведика кишаЛа студенти опет копаlу земљу, и гураIV вагонете... СтудвНти раде по киши! довикивали сељачићи I‘едан другом. И иаишлИ и они на рад.-. Заједно са студентима гурро I*е ва- ; гопете и п.ихов наставник га Универзитета доцеПт Јовановнћ- Он је дошао' иа ТТруту лА својим тгреДа.вањима по_ могне студснтима V учењу - тешких: предмета. Јвр, оваког дана студенти раде по швст часова на Прури. ал.и сваког лана \че по три сата.* спремају св за испцте. Мећхтим. тешко се хчи после , гаесточаоовног рада на прузи. 1 1овск : !е уморан и спава му се. Студенти уче. понеко иадржи. а по_ нево заспи... Професор нијр љутио. ТТ ’он је осећао шта !е умор.' Рекао: После Пруге. кол кУће. • за-пети мало вишв г.ве ће се ггостићи... •> Из лана V! дан студенти шбацивали све више кубтгка ЏТЈаб је похвалио њихову' бригаду/ Идућих даиа сва.ки стулент копао % ’по два ктбна метра земље* дневпо и ускоро брла су била прсоечена. У. одлуци ТТТтаба појавило сз. I<>ш.ледалшут им? Тринаесте бригаде: _ Проглашена !е ударном. Отудентима Београда о_ лато је признање као и’ најбољнм бритадама радкичке и сељачке омла!ДКН«. ; .

Прва минерска идв на рад

] број го

Н А> o’Д'нУ СТ У ДГН Т <

3