Студент
Нијаз Софтић: Културно - просвјетни рад на нашем Универзитету
У семестру културно. просвјетну н политнчко васпитни рал на нашем Универзитету имао је бољих у?езултата него прошле гоЛине. се одразило скупљањем великог броја сгудената политичко.васпитмкм радом кроз крат. ке курсеве историје СКП(б) и ис. торије НОБ~е, побрљшањем квалитета нашег' лнста који је о брадом низа питања и својом са. држином постао ближи * животу студената. чему /е много допринео организованији рад редакције листа и учвршћење мреже дописника по факулт етима. Бољим програмом на нашим другарским вечерима и бољим избором студената у хорове и фол• клорне групе, бољом \ опремом зи. дних новина по факудтетима које су нарочито на факултети. ма постале заиста одраз живота студената, годин или отсека. Али не треба губити из вида да су ре. зултати које смо постигли у прошлом семестру далеко да буду за. довољавајући с обзиром на могућности и снаге којима располажемо као ријетко која организација у нашој земљи и то да смо у раду могли користити искуство стечено радом прошле године и уне. шћем с осталом омладином у изградњи Омладинске пруге и Посавских канала. 1 Истина /е да у целокупном раду ни!е било у потпуности јединстве. ног и руковоћења ни ефикасне помоћи факултеуима од стра. не културно-просвјетнрг одјелења универзитетског , одбора НСО-а. План кога /е културцо.просвјетно одјељење донијело у I прошлом св. местру није био реалан обзиром на дужину трајања семестра, а сам план није у потпуносги обухватио ни разрадио основне и главне за. датке који су се пред нас поставили у прошлом семестру. Јасно /е Да /е овакав рад био у ско повсзан страховитом организационом збр: ком и компликованошћу која /е би. ла у културним одборима на Факултетима коју /е у словило ствара. ње разних » секцијак. и » потсекција « у које су се шаблонски трпали студенти а које су одржавале много. бројне непотребне састанке. чиме се губило тако много времена које се могло употребити корисно за учење. ’ ч - * 1 < I Нужност нам намеће да из осно. ва треба измјенити' овакву прак. су у раду нашег културно-просвјетног одјељења и клтурних од • бора на факудтетима. Овим питањем треба да се' озбиљно позабаве секретаријати НСО-а на факулте. тима. да уклоне компликованост У рад у културних одбора, да се постави културни’ одбор који ће заиста моћи да буде руководилац кул. турно.просвјетног рада. Најенергичније отклонити гломазност 'и створити одбор који ће сачињава+и неколико (4 до 5) другова који ће бити задужени за предавања и ку р. севе историје СКП(б) и НОБ.е, агитацигу на факултету. културноумјетнички и организационо-технич. ки рад. Да би ти другови могли успјешно да руководе тим радом потребно /е да им секретаријат НСО-а додјели два до три ДРУга који би им помогли у раду. Таквом организацијом културног одбора у. клониће се шаблонско трпање љу. ди у секције, што нарочито важи за организационо-техничке у ко!и. ма /е на неким факултетима преко 100 до 150 студената ко. ји су из дана у дан резали пароле, одржавали непотребне састанке чиме се убијала перспектива код студената. Ово није нимало пози. тицно утицало на васпитање и развој другова Такав начин рада мора се изме. нити у потпуности. Ако на факул. тету треба у вези неке акције. коју спроводи НСО, на пр.: поставити пароле у вези те акције, . декорисати ходнике итд\,, онда Јреба Културни одбор да на свом састанку о томе продискуту\е и донесе закључак како најуспешније то извршити и тражи од секретаријата НСО-е известан број другова да тај посао изврше под руководсгвом Културног одбора. Или ако на факултету треба одржати пре. давање на дебатном клубу Културни одбор мора да предвиди тему, где и када треба одржати предавање, уједно да води строго рачуна како /е предавање припремљено, да ли га предавач може одржати (мислим на тему и теоретску уздигнутост предавача) 4 и да у целини учествује V спровођењу тог задатка. Тиме ће Културни одбор имати бољи увид V пад поје. ДИНИХ ДРУIС'\ г-ч+рррти ону врло лошу дрту у досидашњем ра-
ду. \да су , поједини другови само. вољпр гурали | по. својој секцији не имцјући у виду друге задатке и обавезе . које ,су, стајале пред сту. дентима . Мањлм бројем другрва у културнрм омогућићемо оперативност у» његовом раду. чији се на тај наУин мора побољшаги. а е друге сгране ослободкће н» растеретити студенте да могу > ввше имати времена за учење, као, наш основни и први задатак. ! гг I • ■ | I Потребно /е , подвући да /е културно.умјеттчки живот на факул. тетима био веона слаб. а на неким факултетима испрд нивоа наших студената и честр пута није давао слику да њим руководи НСО, иако смо имали врло ' велики број другова, који посједују одличне квалитете' и смисла \ за учествовање било у хору или фолклорним групама. * Тај проблем најбоље ће се Р.ијешити тиме што ће се пажљивије извршити избор\студената за наше хорове и фолклорне групе, нарав. но уз помоћ сТруцних руководилаца из универзитеТскрг хора, фолклор. не групе и Академског позоришта. Најбоље појединце треба послати у секције културногуметничког друштва, јер ће се тамо боље развијати, што ће подигнути квалитет поједи. них секција културно-умјетничког друштва на Универзитету. Културни одбор ће уз помоћ другова из културно-просвјетног одеље-ња универ. зитетског одбора НСО.а да донесе репертоар за фолклорну групу ко1и оии имају да обраде за шдан одрећени период. Наравно да сам репертоар I за поједине хорове н фолклорне групе мора бити доне. сен тако '>да одговара специфичности факултета, хаставу и броју студената у хору и фолклару, да б уде ' реалан с . обзиром на рад и учење иа појединим факулте. тима итд Културнн одбор одреди. ће по једног друга дк руководи хо. пом и једног фолклорном групом и они ће бити одговорни за рад кул. турном одбору. У нашим хоровима и фолклорним групама треба развијати љубав према умјетности и уједно створити дух колективне одговорности , што ће у многоме допрннети бољем раду. • .. ’ На крају да споменем да културни одбори морају да боље упознају рад наших вечерњкх кур. сева Историје СКП(б) и НОБ-е и да њима руководе, да обиласком са инструкторима Културно - просветног одељења Универзитетског одбора НСО-а упознају и прате развој предавача и курсиста на курсевима , да помажу предавачима приликом обраде тема да би ниво предавања био на достојној висини. Наравно Културно-просвет. ни одбор као руководство мора оштро да реагује преко секрета. ријата НСО.а на нзостајање и не. долажење на курсеве. а такоће на неприпремање курсиста за консуцтације, као и на појаву недисциплине на курсевима. , Ових , и слнрних недостатака од почетка рада наших курсева било .је на свим факултетима доста и њима треба Да се позћбаве културни одбори. Паралелно са политичколеоретским радом путем вечерњих кур. сева нужно јр путем предавања на дебатним клубовима Ј појачати политички живот код наших студената и дати му јачи импулс баш унутар група по годинама или отсецима, што ћемо, измећ у осталог, постићи правилним одабирањем оних тема за предавање које Су уско повезане са политичким и привредним развојем наше земље. 0. вај нам се задатак намеће у вези дапања нашем народу што бољих, стручно спремних и народ у оданих стручних' кадрова који ће иајбоље моћи да помогну \ спровоћењу петогодишњег плана. Обу-\ хвативши све ово Културии одбор моћи ће да одговори овом задат. ку. да заиста руководи политичковаспитним и културно.уметничким животом студената на факултету и да на време реагује на све појаве неправилног и ненаучног Тумачења и прилажења науци и У’ метности, борећи се за њену чисдоту. • . .. , Наравно са овим радом култур. ног одбооа мора бити увијек и на вријеме упознат секретаријат НСО-а на тбм факултету како би могао помоћи рад кузтурног одбора, а с друге стране да секретаријат НСО-а има бољу непосредну' евиденцију • рада културног одбора како би'се најуспешније могао •цјелокупан рад одвијати координисано са и поипремама за одлазак на Омладинску пругу Шамац—Сарајево.
Учествујући иа изградњи >• пру}« прошле године, студенти лнковие .уметничке л мије, су кррз своје уметнидке радсгве изразили . стваралачку способност и радни елан шше омладине. ' ■ Мапа њихових цртежа кроз које су дати живот и рад наших брига. да, уметнички је облнковала пожртвовање и наиоре, борбу и успехе и претгтазља докуменат од прворазнот значаја. Својим поновним одласком ове године на градњу пру. ге они ће корнстећи прошлогоди. шња искуства, обогаћени новим знањима продужити свој рад и дати нов прилог нашбј уметностн, ново сведочанство радног хероизма омла. диие Југославије.
3. Петровић: Испод ■ Мајевице
О раду литерарне секције на правном факултету
Литарадша овкцкја Праавиог фалсултета имала је велики број потешкоћа у овом.скоро раду. Ова секција се формгерала и отпочела да ради у децембру месецу прошле годЈине.' Рад је ‘ отпочео са овега осам чланова. Плтањо. успешиог рада оекције било је питаље маооваостн. На факултеггу ое валазио приличан број друрова којц су' и пре долаока на студије радшри у литерарким друштвкма и секцијама. Те другове је требало Лронаћи, укључити их у секциЈУ- •> Рад секције је почео рефератима и цриlкавш!а- по • доједшсим теоретским питањима, У почетку се читају прикааи на реферате А, А. Ждаиова и Радована Зоговића, рефорати о Максиму Горком као творцу социјалистичког реалкзма, затим ое приказу-| је лик Павла Корчагина у књизи Островоког: „Како ое кално челик 14 , 1 песнички лнк Владимира Мајаковског и.др- , \ Повећање 6ро.)а чланова омогућује већу н живљу диокусију по рефератима и свестраније и боље раоветљавање питања и проблема. • Сахггашхи већим делом примају обележје раднсиг карактера. Ства/раљем плаиа рада и поделом тема међу члановима секције, омогућила ое добра припрема радова и спремање за дискусију. У о.к&нр плана улазе пореД рефеЈрата б делима стра/не, поглавнто • виоокоидејне. оовјетсасе књижетгости и рефератн о нашим писцима реалистимаОвих дана одржан Је састанак секци>з. - посвећ,ен читаљу оригина-лних I>адова. Састанку је присуствовало 45 стУд«ната,‘ што је сведочило о повећано,| пажњи и интереоовању студеиата. Ради кориснијег и ,ефикаониј-е*- рада секцита >е формирала одбор од три члана којн прегледа /рефорате и осгале радове и на .та.l, начин отклања могућност појаве слабих и безидејнлх ствари. , Вече читања оритнналшгх радова је прво ове врсте које те секција организовала- Са сво.ЈIИМ радовима су иступили: И. Крљуш,- В. 'Вукић, С. Кроп4ћ.,3. Симић. -М.- Бранковиђ, Ј. Попадић, А. Иљијази. М. Петковић, С* Пнрузи и МГ Тошић. , Крљуш је читао своју приповетку „Мајка“, а Ђукић је ■ прочитао своју песмугу- прози, док су остали члакови читали пеоме. Лвп утисак је оотавила на - присутне * борбена • песма на македоноком г језику друга • Пирузија, н са песмом друга Ахмета ИЈптза на
шиптатроком језику. проговотЈила је о братству и јединотву напшх слободиих народа. ; Покушај писања па шиптарском језику треба развнти и нроширити, >ер!има већи број студената Шиптара оа Косова и Метохије којн • студирају у Београду н доуТим 1 местима наше земље- г 11 Читаљв радова показало .је да међу члановима секциЈе има талената V развитку,; пред> којима стоје широке перспективе. Мећу осталим иотиче сз друт С. Крстић и М. Бранковнћ. После читања радова диокутовало оо о- обради- појединих конкретПих тема и о недостацима појединих радова. Али секција ое ннЈе зауставила само ва своме раду, 'кога има спецнфички карактер, него узима и друге обавезе. у вези са ■ акцијама које, спроводи НСО Правног факултета. Још одмах се секција повеоала - оа дебатшш клубом л примила обавезу да лаЈо теме. Тако 1е дебатном клубу предата тема „0 Макоиму Горкс м“.- Ос.им тога, секција даје радове
за ш студегнтоки лист, од исјих .је штампана једт пеома и један рад „0 књижовној тем&тици I *. У току прппрема за одлалалс иа Пругу да®аће радове за специЈаЈше зидне новине које издаје Одбор за пругу. Ве- * ћина другова из секцвде се птријавила за Пруту после јуискзпс испита, а неки ће поћи почетком алгрила. Дасада ов пријавило 15 другава, док ће ■тај број бити много већи., јер ће чла|новн секције радећи на нзградњи своје земље. уједно наћи богато складиште материјала за инспирашгЈе и обраду. Другарске вечери и л.рнрсд,бе. секцпја помансе својим ‘ радовима". Она је сакупила 25 кшига у акцији саЈкупљања књига за Пругу. Секција Је имала пропуста и постигнућа. Она се \"чгпла на грешкама V своме раду и користећи се иок>> ством оваког пропуста, као и успеха, после четворомесечжг рааа, показала видне резултате својс делатности. Д. Н. ст. права
Одликовање Албанских студената
Пре, извесног , времена Президиум Народне скупштино ФНРЈ одликовао је групу чланова • Дбжавног албан<жог хора, мећу кодама и Ставри Рафаелн. студента Ликовне академије
и Белул Хатиггн, сгудента Фшжултурног института. обошцт албанских државнмх сткпвндиста у Београду.' 1 ' Ставри -Рафаели, 'томеч_ар хора, је_ дан од прво-бошда албаеоких омладинаца. учествовао је још 1942—43 године у одредима Еа-ма т Ррчкој. а заткм св конпем 1943 тоДине пребацује у Албакију где наставља са бор‘_ бом. По окончалом осолобођењу ради ,у Дтмкавном албалкжом хору као солиста хора. а доцкије постаје и комесар читаве културне екипе, која је са успехом показала туЈРсловенским народима' богатство албалскпх на родних пеоама и итара прилшоом овојз турнеје -кроз - Југославију. Белул Хатипи такође' Iе' један од првоборада албанске напредне омладкне. По ослобо))ељу' сш живо учествтје у култтрном жпвоту, а нарочито се исгиче оа свбјим радом као оргапизатор албанскпх фнскултурних нриредбп. '" Додељујући . им ордел заслуге за нагрод 111 рела. Президиум народне окупштпне ФНРЈ 4 |е'овпм истовреме! но одао призЈшве н>ихов«>м раду на зближаваНчУ и -ддљем развнјаљу култтрне сарадље и братства наших народа. , . ( Б, М- студ, техн-
3. Петровић: Албанац-ударнии
Из једног дневника са пруге *■ Г ' * ’ * 1 * *
■ ' ; ■ АНЂА ', , /. , - Наши шатрри утиснути .уз стеновиту -падину Орловика не примећују се све док се не избије на,уски путић кбји 'води на радилиште на реку Тишу.- Високе. камене стране, обрасле' слабом шумом. глогом и папрама одвајају нас од самог уЛаза V клисуру 'и околних' раштрканих села. Још у самом почетку наша бригада, наше чете 'су стекле ' многе познанике, *пријател>е чије су нам посете V време одмора * доносиле много расположења. Данас је мала АнНа ,прсетила наш логор. Пастирче. наша познЗНица са терена.
где чува своје четири овчице, ■ АнНа је постала мезимица наше чете. На тоави испод логора она разговара са нама другарски. Нзене две танке I плетенице провирују испод широке мараме јпри сваком покоету. а‘изразитим синим очима и белим зубићима се смеши на сваког ол нас. Дошла сам, прича . слободно АнНа. код вас V школу гледају. Ни по чети као да -би хтела да позна ' учитеља или учител>ицу. ■ —-»Још много дјеце има у селу, ко!а 'Не да доНУ код вас, не знамо читат ни писат. Ми се загледамо она, дете са
нама говоои тако отворено као ла смо јој другови. тако поверљиво као ла смо из истог дома. Она захтева од нас, то је њено право. Она и не знајући говори V име све деце, свих неписмених овога краја Босим ногама вешто одмиче преко покошене ливаде, четрнаестогодишња девојчица, Iош млађа за своје године. Маше нам. >Анђо, Босанчице. научићу те чи_ тати« заветовао се свако од нас У себи; видело му се то на одлучном погледу којим ју је пратио каОрловој клисури... ,(Из дневника лета 1946)
Рада Јовановић. ст. мед
6
НАРОДМИ СТУДЕНТ
БРОЈ 20 •