Студент

ПРОБЛЕМИ И ПЕРСПЕКТИВЕ ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ

ДЕБАТНИ КЛУБ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА:

„Каква ће бпти држава таква he битн и здравствена политика" та реченнца која је бнла закључак предавања даје осповну мисао која оцртава карактер наше здравгтвене политнке данас: Чпњеннца да је у старој Југославлји годишње умнрало 250.000, а оабиљније побољевало и десет пута толи. ко људц, да је здравствена полнтика тада вођена без плана и снотема, да је здравствена глужба била заснована искључиво на меркантилној бази, тако да је меднцнна била привиле. гнја само богатих, да је 1937 годнне на 15,400.171 становника долазило свега 5.445 лекара, дакле један лекар на 2.82S становника (док у земмљама западне Европо један лекар долазп на 800—1.100 становника), чињеница да је 50% од тих лекара било у 20 највећих градова у земљи тако да су широке народне масе, наро. чнто нашег села, стварно биле без икакве здравствене заштите, а да 'zy они лекари који су ишли у село били oohhhio квалитативно на јк-лабисн, све то, поред још много другнх чињеница. говори ла смо ми v погледу здравственог стања и организације здрав. ствене службе, од старе Југославнје примшли тешко и болно наслеђе. Збо>г неправилне просветне п здравствепе политике, због страха од „хиперпродукције ннтелектуалаца" под условима протународних режима Медицннскн факултети Београда и Загреба годишње оспособљавали су 0ко 150 нових лекара, док је реална потреба бпла за најмање 1 000 лекара годншње. Још горе је било са одгојем средњих н нпжих медицинских кадрова. Док се рачуна да је објек. тивно на 1 лекара потпебно 3 средње и 1 ниже образованог медицин. ског особља дотле је у старој Југославији на 1 средњеобрззованог медицннског радника долазило 3 лекара. Ратна пустошења, глад н епидемпје које су преко нашег народа прешле, губитак прилнчног броја лекара и лекарских помоћника, још више су отежали и онако тешку ситуацију здравствене службе наслеђене од старе Југозлавије. Али, пошто је нова Југославија из рата изишла из основа друкчија него што је била стара Југославија, пошто је у новој Југославији народ постао 'овој господар, пошто је власт у рукама народа, сва пптања па н питањс здравствсне полптике се постављају на нове основе, усмерује се у пнљу заштите ннтереса народа, кон. кретно народног здравља, према томе здравствена служба мора бити организована тако да у погпуности одговара том задатку. А ако се хоће озбиљно решаватп тај проблем онда се мора јасно знати: 1) каква је кон-

кретна ситуациЈа народног здравља, 2) какве снаге и друга помоћна сред. ства су потребна и 3) на који дачин најрационалније искористити то што се има у борби за народно здравље. Тешко наслеђе нам је познато. Здрав. ствена служба од ослобођења ло данас нам даје податке о најважнијнм обољењнма која за нас претстављају социјалне проблеме. То су туберкулоза, маларија, пегавац, помор дојенчади, велика смртност продирања у селу, очајна хнгијенска заосталост нтд. итд. могло би се тога „најважнијега“ још много рећи. Ми имамо малн број како лекара тако и среди нижег медишгноког особља. За нормалан рад и успешну борбу за о. чување народног здравља нама је било потребно 15.000 лекара, 3.000 а. пстекара, 5.000 зубара, 45.000 оредњих стручних медицинскнх кадрова н 15.000 ннжих медицинских кадрова. Све већа концентрација великих радних маса нарочито у вези са ра. довима на остварењу индустријализапије и електрифпкацпјс, отварање широке мреже лечилишта за радни народ, дечнјих домова, обданишта и јаслица за децу жена запо:лених у привреди, све шнра и озбиљнија борба за уништење ендемичних orњншта и опречавање епидемија, потреба медицинске заштите рада, осигурање хнгијене радионица итд., итд. све то императпвно захтева што брже стварање кадрнзва, који, he све ове задатке моћи испунити. Кадрови се не стварају преко но<ћи, али мн видимо да, поред чнњенице да ће у тску 1947 године завршити око 197 мн имамо велики број мла. дих слудената медицнне тако да he (н поред 10% отпадања) рецимо 1951 завршитн око 1800 нових лекаоа. Међутим, док зе у погледу лекара идс снгурним корацима наиред. у погледу помоћног медицтшског особља се није напредовало тако да данас према 5.570 свега упнсаних студената меднцине у земљн има свега 896 учоника срслњемедицинских школа. То значи ла је један ол најхитнијих задатака отварање новнх зредњсмедицинских школа. широке попула. ризације мсђу средњошколском омладином тнх школа. издавања потребних уџбсннка итд. У циљу остварења мелнциноке бриге за шнроке народне масе треба здравствену службу тако организовати да она буле прнступачна сваком човеку, ралпнку и сељаку и тамо гдс је ло:ала ннје било. Као основна здравствена устаноза треба да буде свака амбуланта из које лекар треба преко помоћног саннтетског особља да врши свој уттша.) на народне масе, да организује лечење оболелпх, превентивну борбу нротив обољења, медицинеко-хигијенско про-

свећнвање, организацију матера н деце итд. Ово последље је нарочито важан задатак здравствене службе, јер садашње здравствено стање нашег народа нмперативно налаже заштиту здравља подмлатка. У том смнслу he се организовати како при фабрикама тако и по селима саветовалишта, дојилишта, јазлице, обданишта итд. Све ово су само неколико примс. ра који говоре о озбиљности и велиниии задатака кош сто.}е пред на_ шом здравственом службом. Досадашњи резултати рада показују да темељне економско-социјалне и политичке измене извршене у нашој земљи омогућавају постављање борбе за заштнту народног здравља на здраве и реалне основе и осигуравају узпех у тој борби. У дискусији по предавању подвучено је да однос данашњег лекара према народу и народној држави треба да буде испуњен залагањем лекара да се што пре уклоне тешке ране, да се што више олакшају напо. ри на.родне власти за подизањем наролног здравља, л да мора исчезнути тенденција за трговином са здрављем људи итд. Констатујући да су промеке извршене у нашој земљи створи-ie матсријалне и политичке у:лове за остварење планова о перспективама наше здравствене службе, закључено је да иа Народној студентчжо.ј омладини Медицинских факултета лежи задатак и висока одговорност да земљи дају што боље кадрове лекара, стручно образоване, одане народу и споообне да решавају -зве задатке у извршењу планова наше здравствене политике.

Жарко Цветиовић студ. мед.

САСТАНАК ДЕБАТНОГ КЛУБА АРХИТЕКТОНСКОГ ОТСЕКА

Задll»и састанак дебатнрог клуба био w ннформатквног каоактера. тј. v_ пшнао је студентв а охитектуре са радом на пројвктовању обЈеката за Омладиноку пругу. Референт Љубиша ДоагиК ШЛОЖ.ИО re како су студенти пришли раду. колико се поједиппи VHOce у рад. Задатак је важан, тре_ ба му приКи пажл>иво глелајуКи да радови буду што бољ-и и да се постктне што већа уштеда v материја.ту. Са овим радовима студентп учеотвују v такмичењу. а са на.јбољим радовима v kohkvpcv кога је расписало Мтгнистарство граКевина. На прогекшмпом anapaiv тшиказани су натбољи пеојекти. Овај има утолико веКи зпачак што се први пуг раоправљал > о самоста.тним студентеким ра_ довима. То значи. да cv наши crvденти озбиљно схватили да са факул. тета треба да изиКу као добри стручibanH • М. П. ст. техпикв

Песма градитеља канала

Наша бршгада Bpaha се са мда, са свог калала И почиње песма пес-ма... Али не пеома рздкнка-градатеља пирамада т\тта и монотсша. v чије темеље узидаше сво>у крв и животе у славу охолих фараона. Не пеома 6es nepcneovTHße за сутра, не песма ко.ја М!иоли на мрачна, кишна прохладна јесења јутра, Reh песма младосш и бескраше животне радости пеома сунчаних видика јер је и данао наша бригада v зидове свог кашала узидала део овоје велавке љубавн за жјгвот нови ?а ЖIИВОТ праши. з. д. н.

"Недеља пруге“ завршава се универзитетском приредбом

Тридесетог марта 1947 год- Народна студонтока омладина Београдског увиверзитета дајв у оквиру нвдеље поовећенв Омладинокој лрузи приредбу са следе Ким програмом; 1. Шопен: Ноктурно; 2. Виењавсни: Скорцо тарантела; Изводи на внолини Тошков Петар, ст. Музичке академиЈе; 2. Чајковски: Арија из опере Пикова дама; Сметана: Apnia из опере ..Продана невеста" пева Мушидки Нада, ст. Музичке академије; 3. Гвидо Тартаља: Страле бригаде рецитује ОцоlКЉиК Драгослав. ст. Драмоког студша; 4- Антон Хајдрих: Хучи бучи море Адршаноко; Е. Колесников: Козачка песма пвва октет Народне студентске омладине Тсхнмчког факултета; 5. Јовзн Поповић; Угаљ рецитује Комадина НобоЈша. ст. Драмског студиЈа; . . Ј' 6. Коста Михаиловић: ТТесма Омладгажже пруге: Ђорђе Милојезић: ЗаЛхравит неКемо Омладинску пругу; Миленко Жизковиђ: Пе* ма пгадптеља Омладцнске пруге; Михсвил Логар: Омладинска песма пева Акадсмоки хор Народне омладине Београдског укиlверзитета: 7. Сплет националних игара изводе члановн Академског фолклора Народне студентс-ке омладгане Београлског уживерзитета. Прифодба he се одржати у сали „Зеленгора". Ga раЈсвока 26- Почетак у 19,30 часова.

БИБЛИОГРАФИЈА

Лењин Владимир Илнћ Импе. ријализам као највиши стадиј капн. таллзма, II издање. Популарна скица. Издање и штампа издавачког предузећа „Култура" Београд, 1947. Повезано, цена 20. — динара. Лењин Владпмнр Илић 0 радницима и сељацима. Издање н штампа издавачког предузећа „Култура" Беотрад 1947: библиотека марксиомалењинпзма. Цена 4. — динара. Толстој Лав Детињство и дечаштво. Издање омладннсжот ичдавачког предузећа „Ново поколење", Београд 1947. Цена 30. динара. Сидоров A.r Леонардо да Вннчи. Издање и штампа издавачког предузећа „Култура". Београд 1947. Цјнз 9. динара. Дурилин С. X.: Михаил Јурјсвић Љермонтов. Издање и штампа издавачког предузећа „Култура", Београд 1947. Цена 12. — динара. Севил К.: Франкистнчка Шпаннја и боцба шпанског народа за Републику. Издање и штампа Издавачког прелузећа „Култура", Београд 1947. Цена 6. динара. Сврвиков К.: Основна права грађана СССР, Издање библнотеке за културну сарадњу Јутославије оа СССР Београд 1947; 20 X 44,50 +(l + 1). тираж 20.000 примерака. Цена 12. данара. Студенти Академије пиковних уметности раде плаиате за Омладинску пругу- На слици лево плакат Централ. ног вијећа Н, 0. Југославије, рад студсната академије Михаћа и Богојевића; на слици rope плакат Народне студентске омладине рад Божидара Продановића. Успела обрада плаката сведочи о знатном напретку наших студената на ликовном пољу

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 21