Студент

Културно - уметничке приредбе у оквиру Светске омладинске недеље на нашем универзитету

. У оквиоу Светске омладинске недеље на факултетима Београдског универзитета одржане су приредбе. Готово на свим факултетима културно-просветни одбори су савесно приступили поипреми приредаба. тако да су ове опцјтс узевши успеле. Уметнички ниво приредаба, избор тачака и масовно учествоваље студената доказују да се у културно-уметничком животу на многим факултетима кренуло корак напред. Било јс ту и тамо ситних недостатака у организацији приредбе, нетачности и недисциплинованости учесника програма, што се досада ни на јед. ном (Јакултету није могло искорениги. У томе се на појединим факултетима отишло у крајност. На Фармацеутском факултету, после једног сата чекања, прешло се на други део поограма игранку. зато што чланови хора и осталн чланови извођачи нису дошли V довољном броју. Академија ликовне уметности V суботу после подне извела је на брзину неки »програи« после конференције. И поред тИх изузетзка. на већини факултета приредбе су успеле. Универзитетска приредба је доказала да поједини факултети, који су самостално иступали. поседују одличне квалитете и да би се правилном расподелом снага. пажљивијим избором и свесрдном помоћи Академског позоришта, руководства културно-уметничког друштва на Универзитету и секретаријата НСО-а факултета ниво приредаба на многим факултетима могао подићи.

ПРИРЕДБА НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ

На коају »Недеље пруге« у суботу је одржана приредба V дому културе војне бојнице. Са песмом »Каналу прузи« она је имала да поикаже новнм бригадирима њихов будући рад и кроз различите тачке програма пренесе искуство другова из Посавине. Приредбу Је отворио друг Бранко Радуновић, освриувши се на залатке омладнне, њен оад током прошле године и оно што она треба да Уради овога лета. Програм који су припремили и извели другови из бригада »Мирко Луковић« и »Сима Милошевић«, успео је да оствари циљ ове. вечери. У занимљивим тачкама програма видео се живот бригадира, њихов рад на Каналу. како су проводили слободно воеие. Хор је под руководством друга Илије Ма. ринковића отпевао »Песму НСО-а« и »Песму Пруге«. Група за фолклор је извела две македонске игре. У программ 1е учествовао и мали студентски оркестар Медицинског Факултета. појачан студентима Му_ зичке академије«. Ова приредба требало је ла буде једна од на.шосећенијих, подбапила је у своме погледу због недо. вољне агитацше. Кривица 1е углавном до секретаоијата година и група. Приредба је као и увек почела са закашњсњем, овога пута ол близу 3 Ај сата. И организационо-техничка секција један део свсга посла није извршила савесно. Мада је била на воеме обавештена да изради потребне пароле. она то није урадила, тако да су другови, који су суделовали V прогпаму. прел саму приредбу били примооани ла секу слова и сакупе некако једну паролу на завеси позорниие, Другови којн су извели програм и организатори ове приредбе успешно су обавили свој задатак. Насупрот њима треба подвући несавесност друга Ивана Цамбазовића који је требало да свира V оркестру Он није дошао на задњу пообм и приредбу не обавестивши о томе никога. Са изведеним програмом ова поиоедба би потпуно успела. Мећутим слаба агитација и недовољно учешће организационо-техничке секције V пропагирању присед. бе паоолама и упадљивим плачатима, учинили су да приоелби пзн>! суствује свега око 500 студенета.

НА ВЕТЕРИНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Поиоелба на Ветеринарском факултету одржана је V суботу. у малој сали без позорнице и декора. Главна нада приређивача био је хор. С времена на време он је лоиста бно добар. Повезаност дири. гента и певача била је међутии. слаба. Тако је V добро отпевапој студентској химни цео хор при крају, изгубио такт. иако диригент није погрешио. »Песма градите/ва Омладинске пруге« оставила би одличан утисак. да се V сопрану миеу прекомерно, нехармонично истицали поједини гл»асови. Извоћење »Тракториста« било Је воло слабо. На звонке гласове солиста хоо је одговарао несигурно, са извеоном немарношћу. Недостатак клавиоске поатње одразио се на квалитету целе тачке. Неуредно растурање хооа после отпеване песме оставило је оћав утисак. О поузи је говорио удаоник Пеоа Стокић. У свом кратком реферату он је приказао школу омладине на прузи Брчко —Бановићи и економски значај нове Пруге. Остали лео поограма испмнчле су рецитације »Девојка« из »Песме о прузи« од Тартаље реиитовзна је слабом, дикцијом и гутањем по-

следњих речи V стиху. ».Зора« из исте песме рецитована је без замаха. динамике и без пооживљавања. »Онима који очекују нешто трећс«, од Костића. било је исувише театоално. НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ

Због сла.бе агнтаднј)е и организационих грешалса приредба ннје била довољно посећена и почела је са закашњењем. Оа.м програм. посвећен Прузи био је добро изабран и садржајан, али извођењу није посвећена довољна пажња. До6јх> изабран текст »Срећна омладина“ од А. Нексе и „Књигом н пијуком“ од Влатковића, чнтано је монотоно и без потрвбног уживљавања. На моменте читање је замарало својом безличношћу н иза-зивало жагор међу глелаоцпма. Хор који броји око 40 чланова отпевао је са успехом „Песму Омладипској прузн« од Мнхајловнћа. Песме »Логороке ватре« н »Тунел« које је репитовао Вуковић Предро.г остаБИле су добар утисак, бдагола. рећи внше њнховом лобром гласо.вном материјалу. лок сама рецигација није бнла ловољно преосећана. Много свежнне и живота унеле су у програм две ма.кодоноке поме од „Дпмитровског „Пуста Амернка“ и »Млада 'партизапка'« које су складно н динаиички отпеване. Пајуспелнји део програма блле су песме Велеса Перића „Пово детињ. ство«, »Ноћна омона« н »Рад«. Његова снажна, сугестивна репитација оставнла јо лубо'К Јлиоак на све присутне. Тиме је завршена ова нриред. ба, која се и поред овојих недосгатака може сматратн успелом. иоготову ако со узму у обзир услови рада на Правном факултету.

НА ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ

Приредба Је одржана V суботу увече V аули Техничког факулгета. Спремању програма посвећена Је пажња од стране Културног одбора и Културио-уметничке групе. о чему сведочи уметничкд вредност појединих тачака. Техничка страна извоћења подбацила је као и увек. јер спремању приредбе није посвећено довољно времена. Гудачки оркестар Техничког факултета о т свирао је прва тои става\из Гудачког квартета у Де-молу од Хајдна Ствар је динамички Добро постављека. док се V рељефностн израде могло дати више. Ово је један од ретких случајева да се студенти на нашем Универзитету баве класичном камерном музиком Овај истуч доказује ла код нас постојц интереспвање и за ту врсту музике. само јој треба поклонити више пажње и лати потстрека за даљи развитак Поздрављен од пУблике октет је иступио са песмом »Хучи бучи

морје Адријанско«, коју је отпевао и на универзитетској поиредби. Хоо техничара под руководством друга Аранђеловића отпевао је сплет словеначких народних песама и »Девету руковет« од Мокрањца. Сам наступ и масовност хора оставили су добар утисак. Док је »Сплет словеначких наоодних песама« добро и сигурно отпеван. до. тле је »Девета руковет« подбацила. Узевши V обзир тежину Мокрањчевих оуковети добија се утисак да Је њеном поипремању посвећепо мало времена. РецитациЈа »На Вучеву« V- коју је унела сву своју рецитаторску способност другарица Мира Милићевић била је пажљиво саслушана и поздоављена од стране публике. Фолклоо је на завршетку ове приредбе требало да прикаже лепоту, дубину и садржајност македонских игара и песама. али због неувежбаности игаоа није V томе потпуно успео. Сама концепција фолклооа била је више него добро замишљена. Ово је први покушај код нас Да се фолклорна гоупа не прикзже само сплетом на. родних игаоа, него да комбинована са народном песмом изрази данашњу стварност V животу македонског народа. У томе би се више успело да су кола била добро узежбана. Конферанса која је требало да припоеми публику на поједине тачкс. по садржини је бнла добра. МеНутим, читање конферансе било је врло слабо. тако да је у многоме умањило иначе добар утисак појединих тачака.

Академски хор Београдског универзитета

ПРИРЕДБА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

У оквиоу гшославе »Светске омладинске недеље«, а на крају »Нг. деље Пруге«, Културно-просветно одељење Универзитета дало је приредбу Приредби су присуствовали генерални секретар Централног већа Народне омладине Југослазије друг Славко Комар, Члаиови Цептралног већа и Главног одбора Народне бмладине Србије/ ректо_р Београдскбг 'универзитета л-р Сте. ван Јадовљевић. декани н продека. ии сћакултета Београдског универзитета Више ол три месеца прошло Је од последње Универзитетске приредбе Тај период био је испуњен решавањем низа проблема V нашем културном животу. ћБихово решење требало је да допринесе организаиионом сређивању. њу нових форми рала. да приредбе по своме квалитету, буду на за. видној висини. И овај иступ говори ДД се коракнуло напред. Несумњиво да је при релба. без обзира на недостатке, најбоља коју смо ми дали од ослобоћења ло данас; несумњиво је дз ће она бити снажан потстрек за даљи рад наших централних сек. иија и секција по факултетима. П р тао Тошков, студент Музичке академије, наступио је V првој и друго.l тачки. Свирао је »Ноктурно« од Шопена и »Скерзо Таоантела од Виењавског. У првом све. тли и лагани тон, а V другом виртуозна техника, јасно су испољили високе квалитете овог младог виолинисте. Нада Мушицки. студент Музичке академије. неоспорно лепим гласом. са пуно сигурности отпевалз је обе аоије (из опере »Пикова дама« од Чајковског и »Продана не-

веста« од Сметане). Рецитација »Стране бригаде« од Гвида Тартаље. деловала је снажно, топло, ши. роко. Рециговао је друг Очаковић Драгослав. студент Драмског сту. дија Октет Техничког факултета показао је добре квалитете, нарочито V прзвилном постављању линамике. Но ове вечери он није дао све што може. ни.lе био сигурак, осећало се Да све партије нису добро увежбане. Извођењу козачке песме много је смегало нагло прекидање, просто пресецање соло-партије баритона. Са највећнм интересовањем очекивао се наступ Академског хора И он. углавном. није изневерио очекивања. Извео Је четиои песме о Омталинској прузи Бројност и гласовни материјал пружају могућности за његов даљи развој, усзвршавање, показују да ће постати један од наших најбољих хорова. Но. он још нема довољно рутиие, хооовоћа још није из њега извукао оно што чланови. по својој вредности, могу ла дају. он није њима у довољној мери управљао. И отуда утисак да се певало брже него што је требало. отуда није дошла до изоажаја полифонска оазпадз теме на корlу песме Миленка Живковића (»Песма градитеља Омладинске пруге«), нејасно изоажене партије. збока V гласовима. Фолклоона секција извела !е сплет националних игара. Оно што је нарочито пријатно деловало. то 1е повезаност игара, брзо извођење. пуно темпа и живости. На кпају приредбе наступила је још једна факултетска секција-оркестао Медицинског факултета. Без обзиоа иа његово свирање, већ та чињеница да на нашем факултету постоји оркестао претставља успех, показује да има услова за оазвој музике не само студентима Музичке академије. Композииија Је оригинална. топла, по сволој концепцији гРама врло блиска. Услед недовољне оркестарске РУтине. свирачи често нису пратили диригента. слушали његову палицу. поједини инстпументи нису са довољно пажње увежбали. обралили своју партију. Успех поиредбе бко би потпунији, већи. да се организацији посветило више пажње. Мала сала огра. ничавала је број гледалаца. То се изгубило из вида. Отуда је V сали, наоочито на балкону и поед улазом. настало гурање, ларма; шче „р водило рачуна о томе па је поогоам већ почео, да тај неред смета извоћењу појединих тачака.

ИСТОРИСКИ ЗНАЧАЈ А. И. ХЕРЦЕНА

(ПРЕД 74-ГОДИШЊИЦУ ОД ДАНА СМРТИ)

Ослободвлачки ггоосрет у Русији XIX века истакао је велЈДке личности које су оставиле неи.збрисив траг у развитку руске друпггвене мисли, у фсфмирању револуционар ни х идеја* Један од таквих знаменити<х __ људи био је Александар Ивановић Херцег. Биографија Херцена. његов жлвот и делатност повезанн су са многим знамен!итим датумима V историји Русије. Херцен ое родио у тешкој 1812 години у Москви, у кући богатог и гласснитог иосеД|Ннка на Тверском булевару. Херцену је бнло 13 година када се у Петрограду. на Сенатском тргу 14 децембра 1825 годнне иступили декабрист. Тај покрет, према речима Херцена, пробудио је његово друштввно интереоивање и растерао ..детињи сан“ његсве душе. Даље следују гсдине њетовог учења на Мооковоком универзитету. Херцен је врло рано морао да се сукоби са царском монархијом. Парска влада је 1834 г- због организовања студелтског ■кружо.ка, који је по својим смерницама био штетан за самодржавље, осудила Херцена на прогонство. Пр'блеми природних наука и филоззофије истррије, естетике и теорије права, нсторнје друштва и категоРија логике то су п.изл иа којлма се у то време бави Херцен. Године 1847 почиње нова етапа у Херцена- Он Је отпутовао у иностранство одакле се ове до краја оврг жизота нше могао вратити V домовину. Херцен је у шгостранству велику револуционарну активност. Он је првн подигао заставу борбв против цароког дес-потизма обраћајући се масама слободном руском речју. Он 1е V Лондону организовао прву слободну руоку штампа-

рију и шдавао иасопис „Поларна ввезда« (1855 —1869) и лист »-Звоно« (1857 —1867). На тај начин Херцен исгупа као оснивач слободне руске штампе у пносграисгву и у томе је, каже Лењин његов!а велика заслуга. Лењин је говорећи о историаком значају „Звона“ (Колокол) писао: „Претосс>дн.ица радничке (пролетерс.коидемократске шш соњијал-демократоке) штампе била (е тада општедемократска нецвнзуришlна штампа са ..Коло.колом“ Херцена на челу“. Али Хврцвн се не бави само питањима која интересуту Русију; он такоће активно учестБУЈе у демократо» м покрету Западне Бвропе. Он је повсзан оа широким кругом напредннх демократскшх радника окоро у целој Бвропи: са Прудоном, Машинпјем. Л>ти Бланом, Игоом, Мншлеом, Пјерсм Лереу Кошутом, пољским е_ шггрантима и ©нглеским радикалима. Под утис.ком неуспелolГ јунског Vстанка паристсих радкика и пораза револуционарног покрета. 1848 г. у оазним земљама Бвропо Херцен преживљана дубоку духовну кризу- Према ренима Лењина. духовни прелом Хеопека шт!е био ниптта друго до »крах буржуаских илузија у соиијатизму“. Оват крах буржоаСЈсих илу•ша у социјализму, гато олужи на част Херпену био |е код љега (ћорма преласка од илузша буржоасксг демократизма ка почетку схва.ћања улоге и значаја класне борбе про_ летаритата. У чланку поовећеном успомени Херцела Лењин говорн о трнма главним етапама олбодилачке борбе у Русији и сагласно томе, трима поколењима руских револуцнонара. Први период племићки. када на арену политичке борбе иступату декабристи и Херцек. Други период покрет револуционара разночинаца на челу са шнховнм идеЈним воћом Чернишевским и затим трећи период —■ шнроки покрст народних маса на челу са тедшгстве-ном до краја доследно.м револуцц|Оцарном класом гп ро л етари јато м. Племићки период V развитку револуционарног покгчгта у Русији Лењин обележава од 1825 до 1861 године. На основУ аналнзе етатистичкнх података о државнцм преступима у Русијн Лењин показ\Ме улогу различптИх клаеа V развитку ослободилачке борбе. Ол 1827 до 1846 годиие у казу.Је Лењнн. мећу осућеннма за државне преступе било је 76% племића и 23% граћаиа и сељака- Круг ових револуционара је још крд јње узсн. оии су далеко од народа. ади њихова улога у развктку револуцнонарног пп.крета !е огромна. људи мећУ илемсгвом. ма да је то била ништавна мањпна слаба, без подршке народа., пзвршили су велико дело; они су, каже Лењин, »иомогли да се на.род«. МећУ најбоље од ових најбољнх људи спадао је Херпен. Када је у 60-тим годннама Херрен већ могао да уочи револуднонаран народ у Руснји. следећу етапу у развитку рев о дуц конарп ог покрета, ок одбацује извеона своја лнберална (Колебања и стаЈе на страну револушгонарне домо.кратије против либерализма. Позната писма . Староме другу" ко_ ју је Херпен написао 1869 г., годину дана пред смот, сведоче о томе да ;е и он почео ла обраћа овојо поглелс радничком покрету и интерпацноналп на чнјем је челу ста!ао МарксТакав је био А. И. Херцен гешгјални мислилаи и револуционарни демократа, сножнн хметннк речи н адувокласни ттеблпниста, друштвени радник и борац. У светлости иобеда Црвене армше над .најреакиионарнијом снагом савремености. немачко _ фапгистичким нмпернјализмрм. још светлијв си_ ја велнка' пропт.дост наше земље, делатност њеких наЈбољих људи мећУ којкма и делатност јелног од прет_ ходннка марксизма у РуснЈи Алсксандра Ивановича Хепнена. Проншљнво 1е схватао Херден шта значи дело историског прогреса, шта зиачи активност друштвених снага ксје иду V прогхолчиии прогррса п на њиховом челу. Снага напге Бољшевичке партиге V величилпт њених напрелннх идеја, у правсшности и нрогресивности њених акција. Онага плотије Лењнна—Огаљнна (е у томе што она управо н (есте ..партија нрогоеса“ кота заступа ннтересо и тежњз наро|Да. нартија кота налахњује и мобнлише масе за решавање великих историских задатака, партија кретања унапред. према комтннзму.

М. Митин

Одломак из „Бољшевпка" бр. 2, јашуар 1945.

С1РАНА б

НАРОДНИ СТУДБ.НТ

&РОЈ 22