Студент

РАД

оној с чет:а л лопату, П4 У МГ6Н« ... Ми ку<s^к#, Пдмбрамо планинб. Прошнрујемо внлнкв, меалмо о&е?! ЗВОј, с чела у лоп4*у, па у вагонет . . Тамо рде беју Порсв н б.тато, нелавно кал омо прв*||ЛН скипу, погледај. друзке, оад раван плато, како ое пружа за станлцу. Брдо гдо беше кад снага груну! Пробиомо усек Ко нишга тад. Шправасмо. лРУжр. ра§деља.к крба шуМу. каКаб се *Шје видео до сад . Гле, где су биле, провале саме, _ сад зСмЛв опбјн, • насутр све је! КолиКо смо сДмо бројалн даНе. насип на нас да се наоМеје. ЗАбј,. с чсла у лоПату, па у вагонет . . . Мн гураМо кубћке, померамб пЛанине, прошИрујемо видт-гке мењамо овбт Зној. с чела у лоПату па у ваЛтнбт . . . И свако вече, суМце о видика кАД бДе, Н 6НС У ИаТбр сАој, за нама остА.је друкнМЈА сдика. на нашој Прузи омлалинскРј . . . НаслоњеН је свако н4 ЛопАту своју, ннко је не нушта из сеог загрљаја; гледамо пресрећнн бандерв • У строју, којв смо данас оврстали без краја. И жице на њима, и осветљење, гледамо само И НРМ је глас . . . У СрулиМа нашим ДрхДи уЛбуђење, као да струја пролази кроз нас . . . Зној, с нела у лопату па у вагоиет . . , Ми Турамо кубцке. померамб планине. прошИрујемо внлике. мењамо свет! ЗНој, с чела у лопату па у вагонет . . .

Велес Перић

Вече рецитације и драме

Омладинско културно друштво »Иво. Лола Ркбар«, приредило је 1 априла V Народном позоришту на Врачару >Вече рецитације и ДРЗме«. у оквиру фестивала Народне омладине Веограла. Пови део програма био је испуњен рецитовањем песама Мајаковског, руским песмама које је певао Мирослав Чангаловић. члан беогоалске опере. и једним одломком из романа »Млада гарда« од Фаде-Iева. Избоо песама Мајаковског Је био добао и претстављао 1е скла. дну целину,, која Је имала потребну актуелносг и одреНеНи Чиљ. Рецитатоои су показали неоспоОан таленат и рутинираност. љубав поема стиховима и младалачки жао V њиховбј : терпретациш. У уметмичком читању одломка из оомана »Млада гарда« од Фадеј-з-ва. Радивоје Ђукић. ко.Ш је рецитовао »Комсомолску песмУ« од Мајаковског. био Је непосреднији. Убелљивији и Природниш. ДрУГи аео програма исПУннла 1е (едноИИнка »Бојарка«. оД.loмак из романа »Кано се калио челик«. доаматизацији Радивбја Ђукића. То је један од најлепших делова ОКОга романа са гоаћења пруге V Бојарки а по својој актуелности и на ј. ближи наШој омладини. ДраМатизаиија је жива и Добпа. а оежија ПоавилнО постављена. Радња Је впло узбудљивз и реална. Местимнчно се осећа Лилетантизам, но то много не умањује снажан утисак који је ова једночинка оставила на публику. У водећим Улогама појављуљју се доугови који Су реиИГо&Вли Ма_ јаковског. Они поозним тћкстом и коетањем по Позорници владаЈу одлично Драгутин Добричанин V улози Токарева по ПОкрвтнма И боЈи гласа је исувИше млВд И уноси V игоу мало Више непотребне иервозе Гоаћанке и Тоња су се у соби градитеља пруге на почетку једне

од врло јаких гцена, доста неозбиљно држале Њихоци почетнички манИои су зиатно допоинели ла та каоактеристична сцена не достигне своју потпуну снагу. Ово »Вече рецитамије и Драме« је у Пелини успело. Оно је сиажно деловалб на ПУблику Коју Је МДкбм сачишавала ом.тадииа и тиме ттспунила свој главни залатак. БИБЛИОТЕКА СТУДЕНаТА ФИЛОЗОФИЈЕ Овогодишњом иавршеном акпијом прнћуПљзња. Доса.Да је ПртГкупљоНо 650 књнга. ЗОб књигб су студенги славиститкв групе, кб.тИ су досала били ндјревносничт, доВ 8»о Осталих књига припала свим бсталим групама на факултету. Акцнја аа прику.п.љање књита тгжјалла те ло краја марта. Библиотека је, порвд тога, прнмила пошнљку оп 35б рааннх КЊига и 130 српскб.францу а ких речннка о-д ..Мећуиаоол.ног Фовла ча помоћ стулентима ип Женеве. СтулеМГЛ ЛраШког УнИвервиГеГа Филозофског факултега по:лалн су НаШбј бнбЛНбГепИ своЈ поктон од 160 раЗНих гњига. Ролптељн ЖикиЦе Јовановића и Мајка Дицте Пввичтгћа, стулеиата погинулих бораца наше сређтшје булућНостИ, ПоклбНИли СУ бНбтНОтеии иећи брбј књиМ ОбластЛ МајжСнзма-лењинизма, маше и оовјеГске књижевности. Инlипијативом ИСС.а и у.гружења Фнлозофсћог факулгета НаШа бИбтиотбкЛ уНННИлА је ПOКЛOН Оиблнотепи Фтттоаофоког факултетз у Скопљу оа 65 разних стручнпх књига. По зајелничким питањпиа ове бнблиогеке ће »одигн н Међусобну преписку. Окончањем акиије прикупљања књига мећу студентима рачуиа се на Њено јдВт веће проширење.

Александзр Бајац, отуд. фил.

Филм „Омладинска пруга Брчко - Бановићи

Ових дана отпочело је V биоскопу >Јадран« приказивање дома. ћбг ДоКУмђнl-арног фИлма >Омлгl- пруга Брчко —Бановићи«. Филм обухва+а најкаракћеристиИније ЛетЛље из живота и рала нДше омладине на Прузи и претставл.а значајан докуменат о огромИој љубави коју омладина Југославије гаји према својбј земљи. о напорИ. ма коЈе улаже за њеиу изгрИдњу. за срећнију будућност наших напода. >?Јема метра ко!им се та Ау. бав. свијест и н&Себичнбст могу Пзмјерити. Онс су, просто. љубаЛ, свијест и несебичност без мјере, б&з граннпе, кдкие имају и Иакве ЉУди ПИ)&пlеии Иа велИКа, ћлеменита дјела.« (Ђилас). Босна кбја је бпла ћоћ|lнтте Те. Шкћ± 'и Славних борбн у тоКу Ослободилачког рата, ћћја је у тој бођбн дала огромне жртве сада је попр.чште напора ослобођеног народа И РмЛалине у борби за срећнију будућност. Г52.Г)00 »младннаца, уа Вђ. лику помоћ народа, је за шрст месеци изменило изглед Источне Босне. »Нема поепреке коју нећемо моћи савладати« то је парола сВ кбјом се омладина прихватила ралова. Планине се размичу, реке ме_ њају своје корито под рукама младих бригадира. Орловска клисура је побећена. реке су мостовима оковане. До појаса. V хладној води брзих планинских река. у загушљивом рову, дубоко у сриу Мајевице раДе бмлЛдинци. »Нећемо отићи са поуге док не испУнИмо обћвезу«. То 1е на устима сваког од њих. Они раде и Уче. Боре се са природом и уче се како ћс је лакше савладати. Свако од њих жели што тежћ. Што одговорнији посао. >ХоћУ ла будем мИПер«, ПроРестуЈе ћ&чак кога комћндант одбија, Iер сувиШе млад. Да. оц је мЛаД, алП бСђћа сВоју бескрајПу &нагу и сме. ЛбсТ Да С6 ббри На најтежем МестУ. Иа непбсреДн& блИзИне оЧекУЈУ МЛаДи хбрбји експлозик мИПб V Тупелу. Они Сматрају Ла ће чак П улаљапањем на сигурнте место изгубити доста времена! Воз не сме да чека Пред Тунелом. Другарство и љубав покреће омладину на бпи>цљиво старање за сваког појединца Са зебњом бди група бригадира над другом који се онесвестио V рову и радосно со осмехују кал друг отваоа очи. Братство и Јединстао омладине наших народа и омладинаца из многИх земалЈа читавог света ко* вало се кроз заједнички оад уз песму која !е одјекивала у босан.

ским планинама на оазним !езицима. Велоо и пријатђљски осмечујс се албански омлЗЛинац који оади на Прузи. Он поносно наставља де*. ло свога брата ко.ји је погинуо за слободу. борећи се раме Уз раме са југословенским партизанима. Стихијска сила природе није могла да стане на пут омладипи. Када је брдо затрпало превојни Усек код Кисељака. омадннце није обузела малодушност. 1101''-”"“ су према да граде нови ту ч нел поослављене минерске и друге боигаде. За 35 дана изградиле су непредВићени тунел. дуг 206 метВпа. Читав народ пратио је рад омла-

динаца. РадницИ V фабрикама, штампариlама, радионнцама радили су добровољно за ОмладинсКу пругу. Сви су желели да помогну алатом, одећом, обућом, пакетима. ОмЛадинци се радују љубави коIV им народ пружа. радују се љубаби маршала Тита који је дошао да и* поздрави и да им захвали на њиховом полету, А кала је из Баиовића кренуо пови воз са угљем, а из Брчког пр_ ви воз са жнтом. омладина 1е поимила на себе нове обавезе: иЗгра. дити нове Пруге. нове мостове. пообНти нове тунеле за и благостање наших народа.

Универзитетска изложба радних акција студената

»Ми изграђујемо прУгу. пруга изграђује нас< ове речи стоте као симбол на изложби, великог 0Младинског дела пруге БрчКоБановиђи. И заиста их посматрач осети тек очда. када целу изложбу пажл>иво прегледа и када још ,'ел. ном у мислима проживи моменте са оада на Прузи.. Неосетно посматрач пролази поред слика и гра<lикона који гз Упбзнају са уделом студената Реоградског универзитета V овом ве ликом делу Народне омладине Ј\’гослави|е. Од почетка изложбе пбабилнО су Поређане слике коl? говоре о фазама рада на Прузи

Бпигаде долазе на терен. постапл>а сб трага. а већ идућа слика Нрикаау!е како вагони Iедан за другим. натоварени земљом. лете Низ праве сЛоЈеве пасипа На средини изложбе }е великм шемаНжи приказ овога Дела омлд. дине: 92 километра пруге Брчко Бановићи. А поред н>е стоји приказ нове пруге која се гоади. новог поклона о.младине отаџбини и народу, новог и још већег напора

237 киломеУара пруге Ша.сгац Сарајево. И неосетно посматрач за. пита самога себе: »Да ли ћемо успети V овоме?« Успећемо! јер је пруга Брчко Бановнћн била велика школа радног искуства. јер је она била велики испит ко.ји је омладина ПРложиЛа и тиме се Показала спремна за Iош већа дела. И поновз посматрач стоји пред сликама и графиконима који говоое о раду 6 студентских бригада на Прузи Ту сћоје изложене уДлркарте другова из наше г.редине: Ђикановића. Шарановића, Па_

раћанина. Павлови!.а и Других, највеће награде и НЗјвећр признање за полвиге у раду. Ту, пред тим именима даје се V себи завег да ће се поћи путем тих студената и стећи нме ударникЗ. Брло интересантан део изложбе су слнке ко.је приказују како омда. дина проводи своје слободно време на Прузи Сви се баве фискултуром. неписмени уче да пишу. лоугариие перу всш на потоку. гледају се приредбе, а увече, поред ло

гооске ватре. док се бригадиои споемаlУ за одмоо, игра се »Козаоа«. Је ли то све, је ли то све са Пруге поиказано? Не, тешко је на изложби све пбнказати. То се може само лично осетити, и то ако се чествује у раду на Прузи, ако се живи у кругу овнх радних људи, ако се стрепи и очекује Коликб Је и како испуњена норма. колико 1е ура Нено и да ди Не бригада посгати Уларна. То је најлепше на Прузи, и то ће осетити и ове гбдине друТођи V оаду и борби за сваки киЛометар. Осетиће то кооз 2 месеаа рала, и тб ће бнтп пајлепше прпведеНР Лреме, Које ће Уједно бћтп велика школа V животу.

Драгица Драшкић. < оудаоски отсек

БИБЛИОГРАФИЈА

Иљф Иља и Петров Евгеније: Златно теле. Превод V редакцији Вида Латковић. Издање и штампа издавачког предузећа »Култура« Београд, 1947, тираж 10.000 примерака 50 дииара. Валзак Оноре: Беатриса, роман (ДругР издање). Превео са францу. ског 'л-ђ Милбш Савковић. Издање издаћачког предузећа Србије. Штампа »Рад«. Београд, 1946. тираж 5000 примерака. 75 динара Кађта Народне реПублике Ср-6 ије са Ау4оНомном пбкрајииом Војвбдином и Аутбн&киом Ко:о. во-Метохиском облашћу. Размер 1:1,600.000 (издање Просвете издавачког предузећа Србијс) БеОград, 1947; 38X28.5. 2 динара. Народна држава. Зборник члана. ка и материјала са подручја државне контроле и управе. Урећује редакциони »одбор. Одговоони Уредннк Вилко Винтер Халпер. Издање Контролне комисије. Београд бо. 3 (1947). Штампане у латиницн. 20 динара.

' БРОЈ 22

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА7