Студент

КУРС У АКАДЕМСКОМ ПO3OРИШТУ Поводом почетка рада на »Систему - Станиславског«

У ииљу подизања нивба нашег универзитетског културно-уметничког животак Културно - уметничко друштво Универзитета извршило Је темељну реорганизацију читавог бвог оада. Та се реорганизација осетила. и V Академском позоришту. У свога ииља. Културно_ Уметаи«ко друштво Универзитета сматоа>Јо је потребним да укине одговара Јуће секиије по бакултетима и да избором најбољих снага, централизацијом, ствоои потреб. не прсдуслове за подизање квалитета студентских приредби. Досадашњи рад по драмским сек_ иијамз Факултета показао је слабе, шта ннше и лоше резултате. Када се узиУ У обзир ови резултати и упореде с временом које Је уложено у оал тих оекциЈа, долази се до закљтчка ла је много драгоценог воемена пропа.то, да су драмске секиије показале неспособност РУковоћења радом. Овн слабн резултати имали сУ много разлога. Секцнје су бројале велики број чланова, ол којих су многи показивали само формални интерес за оал секције, јер су били руковођени само извошењем »залужења« пред НСО-ом. Недисциплина, погрешан однос према ггозорипшом раду, не. достатак стручњака, репертоара, коЈи се увек решавао на брзу руку копирањем неке друге приредбе, појава »звезда« без којих се не може ето, то су разлози због којих су наше Факултетске приредбе показивале слабе резултате и ниво, који није, ни издалека, био на висини стварног нивоа култур. ног живота наших ст^удената. Централизацијом најбољих снага факултета у јелно тело Унивепзитета, одлучном борбом против фор_ малног одношења у раду организаииЈа и подизањем одговорности. V раду на културном пвљу, Културно-уметничко друштво створило је потребне предуслове за културно-уметнички рад на нашем Београдском универзитету. Академско позориште нашло се данас пред непосредннм задатком за стваран.ем услова за стално раз_ вијање и подизање квалитета аматерско-позоришних приредаба. културног друштва. Искуство нас учи, ла основчи недостатак свих диле- 1 тантских секција лежи баш V чињешиш да се увек заборавља перспеТстива рада. на диззњу квалитета. односно ка услова за дизање квалитета рала. Из тих раз_ тога, Академско позориште сматрато Је за потребно ла обрати спеиијалну пажњу решењу овог основног задатка. Нзегово решење наНено је у борби против дилетачтизма и лилетантског одношењз према озбиљним задацима културно-уметничког оада. Руковођено о_ вим Академско позориште може да створи услове за стално побољшање квалитета позоришних приредби. за стварање достојног прет. ставника позоришног живота сту-Iената, за стварање солидног аматерског позоришта.

Помоћ коју пружају наши позоришни стручњаци јавнн радници Академском позоришту, од великог је значаја за остварење задатака које решзва н треба ла реши Академско позориште. Осим ове најближе помоћи. одржаће нашн јавни позоришнн радниин ииз нредавања о позоришној уметности што ће допринети општем образовању свиж наших студената. Остварењу горе постављених задатака служн и курс из >Система Станиславског« организован за све чланове Академског позоришта. Зздатак курса Је да се чланови упознају са метолом глумачког ра.*ч К. С. Станиславскрг, познатом V целом свету под именом »Скстема Станиславског«. Поред сваквг предавања из мемената >Система«, вдржаваЈу се н вежбе којима није ииљ да науче студентс да глуме. већ да развију њихове ппиродне способности и тако их припреме за поактичан рад. Једном речи. куос не може научитн студенте припремашу >Система< о практичном раду на комаду. За примењивање >Система< потребне су године и године професионалног позоришног рада. Али као што смо Рекли, пошто се студентн 6уду упознали са >Системом<, и пошто им курс вежби донекле развиЈе способности (мзшту. пажњу, веру, и истину V претпостављене оквлности. артистичност нтд.), моћиће се инсистирати на сталном подизању ових способности. путем психоХехнике, моћиће се са већом озоиљношћу да приће конкретним позоришким проблемима. моћнће да се тежи ка давању истине на сиени. ка давању истинских осећања. Ади V резултату те тежње, морају се појавити тренуци >проживљавања« на сцени на мегтв калупа илн обич. ног кревељења! Трудећи се Да тренутна >проживљавања< 6уду што виша, развијајући сталн« психотех- ј нику студената-глУмаца. тежећи за' лавањем живота и истинс на сце-1 ни. Академско позориште може лг се гл\"мачки развија, може да знже ниво својих приредби. Упознз»ајући >Систем Станислазског«. ми видимо да он тражи живот на сцо_ нн, тражи истину, истину људских осећања Он нас не учи овом или оном уметничком стилу. већ јсдиио како и на који начин да развијемо свбЈе природне способности, сввју психотехнику, како би помоћу н>е иогли на сцени да оживимо својим оссћањима дате околностн комада и улоге. све то. не Један пут. већ сваки пут, кад год играмо. Курс >Система« треба да ударн гемељ за стални корак глумачког квалитета Академског позоришта. Прекидањем са свим лошим традици.јама »дилетантизма«. Академско позориште прилази встварењу услова за стално побољшање квалитета свога рада, за подизање нивоа наших универзитетских приоедби, И С.. ст. недиципе ■■■■■■11111111111111111(111111111111111111111111111111

ГВОЗДЕНОВИЂ, ст, Ликовне анад, ПРЕЉА

Кроз фестивале Неродна омладина Србије такмичи се у културно - просветном раду за свој Други конгрес

Приредба културног друштва „Иво Лола Рибар"

Товом последњхх длна. по свпм вкрувима, срезовима, градовнма н реонима наше Републнке, Народна вмладина вдржава феотнвале. У оквнру тн! фестивала ж Омладингкв културно друштвв и Иво-Лола Рнбар“ дало б априла нрнредбу на Коларневом универзитету. Мешовтггн хор је-својим оргапнавваним иаступвм н масовношћу •етавно двбар утнсак н& гледавце. У сваквј

отневанвј несмп всећала св дврста рука днригента Бајшапзког. Хвр, иако ,к>ш млад. као целина и нв чла. новима, реаливовав јв лиригентову замисав у дннаиици, ритму н темну. Акцепти су јасни, контрасти т дн. намицж иаразити. Бае ие жев« тромо. Све овв добре о-овбипе већ су но. стале технинка својина хора. И мушки хор жвд ужраввм Сјт*. бвддна Крстића, нвкава« јв добвв в-

собине. Кргтић је млад дирпгент си. гурне руке, који ће моћи да се развије у доброг дирнгента. Хор културног друштва „Иво-Лота Рибар" нвказао је да без искусног и струиног руковолиоца ни дор са најбвљим кватитетом гласовз не мо. же да покаже задотзољавајуће реаултате- Незгодан утисак оставило је често жсјављнвање Мире Чангаловнћа као свлнсте. Он је наступао у половини отжеваних песама на прнгелби. У жвчетку имав Је груб глас, међутим, у даљим тачкам рагпевао се, тако да Је најбсља била последља тачка атиЈа на „Продаие непесте-" | Од рецитатора најбољи је био Пуј зик. „Порука снвом гозполнну" дело. ј вала је на елушаоце дубоко нроживљено, пркоено. Осећајност у оепитоваљу недостајала је код Васе Панте. лнћа н Р. Хукића. Фолклврна'груна показала је хармоничну н марљпво увежбану нарвдну нгру. Сплет македонских игара био је нун оригиналности народнн! нгара н темперамента. . Овом нриредбом Омладниско културно друштво „Иво-Лола Рибар" но-казало је да друштво располаже жаровитим снагама. Увежбаност про. грама, нарочито фолклорни део, могав би да нослужи за поимер и нашем Универзитетском култуоном друштву.

МаивАокеко квпо игро фопклорна група »Иво-Лола Рибар«

СОВЈЕТСКА ОМЛАДИНА ПОЗДРАВЉА ОМЛАДИНУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Друг Чеха Миндеровкћ, ивтпостседИик Удружсња књижевника Југославије, ксмн 1е као члан дслегарИlс нг.шпк књнжев* ника био недавно у СССР-у, •држао 1е за студснте Бсоградског унквсрзитет* предавање о утисцпма из СССР-а. Он је V свом нредавању, кроз коаткс с.»lН'- р иотединих моиената. дао једну општу слику култу'рног. политичког и радног живота СССР.а. Из сваког детаља, из целог тога живота совјетских двуди. избија неви ћени оадни хероизам. жел>а зз изградњом јаке, пепобедиве соииталистнчке земље. жел>а за миоом. Гостононмствв м љубазност на коју је наишла наша делегаии!а прнликом посете радивнипа. предузећа, културнИх установ* м школа. најбоље говоре колико 1е интерссовање н л*Убав совјетских наоода нрема наоодима Југославнје. Приликом жвсетв Универзите тима совјетски студенти испору, чилн см жоекв наших књнжевника многобрвјне жвзлпаве Iугословенским студснтима Д<*о нз предавања који говори в овоме доносимв у целости, >У Псдагошкои институтг V сгарој московско / згржма у Гаврвко• вој ужици. у свстжим. тоижим иогжс. диив стументске омжажине могло сс прочитати жа жанас совјстска омжажина познаје, жа добро шозна/е иаше вежико жежо, и жа је снгурна у нае, у шаше стваражачке снаге. у остварење евих вомухвата на које се наши народи, аа које ее наши ствараоцн ожиуче. По етаром, тџажнциопажном рус. КОШ обичају, стужент ДРУгог курса Пожиканош, иожежео /е моброжошмицу књижевпицима Југосжавије стиховима коЈе Је за гу ирижику саставио. Бижо Је то у /едно/ старој шжи совјетски светжој учионипи. за ту ирижику шекмћеној све. жнм цвећем, врешуној стужеиата к стуженткиња. чија ег жнца зрачшжа снагу. рамост ш љубав. И попос ионос за нароже Југосжавије. Бижо Је шного узбужљнвих сусрета Суерет еа студентшма Иосковског иемагошког иисгитута Ј е Iежан ож најузбужљивијих. Њихови стихова ш њихово цвеће, иаме. њени иаоодима Југосжавије - го' су стахови ш пвеће мжажих гешертпија евих еошЈетских иарожа.

1 Стављено гам Је у заматак ма иоздраве студе.чата Московског пе. I дагсшког института. жа шоздраве совЈетске омладине исиоручимо, ипе свега, омладини нашпх народа Преносимо поздраве совјетске омжажине бригажана на килсметар. ским жеоницама Пруге наше нове иобеже коју остварују нове, Тнтове генерације, преносимо псздра. ве совјетске омлалипе и совјетскнх нарожа свима млажима Југославије, по учионицама и радионицама, ип пољима и лабораторијама. по фабрнкама и јединицана паше Лрми. Је. и свим нарожима Југославије, сјежињеним у ижененитом заносу изградње нове отаџбине. отаџбине слобоже и кужтуре. Али извршење обавеза за пас, књижевнике, ирема нашрј омлади. нн и нашим народима и шрема омлажини ш народима братског Со. вјетског Савеза тиме тек иочиње. Морами жостојио ежговорити братским народима Совјетског Савеза иапожнма киlи с\' кроз Октобај» и Велики о таџбински рат створижи и одбрапили моћну отаџбину социјажизма «.

МИЛОВАН ЂИЛАС: ЧЛАНЦИ (1941—1946)

Озих дзка иззшла је из штампе у игдању »Културе« књига чланака друга Милсвана Ђиласа, Књига јв штамгана на 368 страница и у њој су обухваћени сви взжнији моменти из нашег политичког и културког живота од 1941 до 1946 године. „Младост “ Часопис за књижевност и културу

Изишао јв из штампе бр- 4, април 1947 год. са оледећим садржајем: Мира Алечковић: Новој прузи наш поздраз и наша верност Михајло Ражнатовик: Дјевојка*са встрва Славко Вукгсављевић: Јутарња здравица Лазо Каровски: Мајка Иван Брајдић; На својој земљици Слободан Галогажа: Прољећв Радован Лалић: Адам Мицкијевић; Адам МицкијавиК: Ода мпадостм Жика БожаниК: Деда Рада Радо, мир КонстантиновиК; Радост Драгољуб Обу Кина; У наше пролеКе мајског сунца над земљом радних људи Симеон Васиљски- На пругата Миодраг ТомиК: Рађање мајског сунца кад земљом радних људи Симвон Васиљеки: На пругжта Певал Антоиолски: Брату југословенском иароду Јон Болан: у селу мог датињства Михај АвранеЗначај филма у васпитнем радуску; Радост Нусрет Се;еровиК: наших организација. Фељтои: Саветовањв младих писаца у Москви Миодраг ПоповиК: Стеван Спемац Вукадин Зооан МишиК: Молијф на нашо! позорници Диснусија в омладинској позорници Душан ЧерниК; Филм о Омладмнској прузи М. П-: Две књижпне вечери младих В. П.; Књижввни почеци Румунв у Југеславији Примљене књиге и часописи. Ликовни прнлоаи: А. ШантиК. Б. РисимовиК Б. СтојановиК, Л. Церк и. Б. ПродановиК. .Младост" излази месечно, Цене појвдмном броју 15 дин. Тодишња . вретплата 160 дин. на чек. рач. 10 404.218. Уреднмштве прима овеког дана од 17 —19 чае. Адреса: Краља Милу. тима 37, тел. 30.419.

НАРО Д НИ СТУД&НТ

ЗРОЈ 23