Студент
Филм „СИН ПУКА“
Сиже сђилма узет је из приповетке »Син пука« од позиатог руског писца Валентипа Ч. Катајева. Кроз жнвотни пут малог Ван>с Солнцевч поиказана )'е историја миоге совјет. ске деце. ко{а су у току Отаџбип. ског рата изгубила роднтеље, дом н која су, остављена сама себи, лу, тада по пољима и шумама изглалиела н прозебла, покушавајућн ла се ппебацс иа неки начии на другу стрзну фронта код својих, У лику капетана Јенакијева, каплара Бн. ленка н лругих. ми внлимо оне хоа, бое борце н људе коЈи ни У најтсжим тренутиима Отацбинског "ата не поестају да воле, веК се и уна.ј* тежим борбама стаоа|У о наКеном дочаку, пружајућн му све наЈбоље што имају и заштиКуЈу га. Живот Вање Солнцева наново почнње од момента катч Г а руски из. виКачи налазе заспалог V ШУми. Он покушава ла побегие, али нежни погледи и п извиКзча увепавају га ла су то >нашп« Мали Вања Солнцев постаје снн артиљеријског пука Црвене Армије. Он учествује V многим борбама као извиКач. а доцниЈе као арти. љерац. ИзмеКу њега и извиКача се присно пријатељство, везано гостопримством н добротом. Вања са њнма остварује своју тежњу, туче фашисте који су му толико бола и неправде нанели. Капетан ЈенакиЈев. кој« Је у рату. изгубио своју породицу. узима под своЈе Вању. У јсдном критич. ном моменту, када тенкови проби131V Аронт, капетан Јенакијсв ша. ље Вању V позадину са ПOРУКOМ*ла V случају ње~ове смоти, поша.лл' Вању у Воту академију
Вања Солнцер ј е тип (ђормираног совјетског дечака којн се жрт* вује свесно за своју. совјетску отаибнну. То показује његово учешће у многобро.јним једнницама. Јуоа Јанкин који у Фнлму игра улогу Солнцева, био Је, питомац једног од дечијнх домова у Москвн. где га 1е и пежисео пронашао. Као и Вања Солнцев Јура Јаикнн Је у рату изгтбио сво.Је родитеље. Ои Је у жнвоту прешао сличан пут. Зато његово тумачење улоге Вање Солицева лел-’- иепо. соедно и врло убедљиво. Капетана Јанаки{ева игра А. Мо. зозов, чдан Хуложесгвеног театра у Москвн. Ои Је у оату био капетан, команднр батернје, неколико пута гањаваи и оллнкован. Уметник Плмжник (каплар Биденко) у Ослоболилачком рату био Јс извиКач. Успела оежија ВасилнЈа Пооњн* на, уметнички олигоане улоге, од* лична техничка опоеца и нама блиска садожина Фнлма »Син нука«, истнче мећу последњнм Филмови. ма овај као Један од најбољих. Зато Је погребно да културнн одбори наших Факултета ооганизују колекЈивнс поссте овог филма. Лзубав совлетских људи према њихово! земљн. несебично залагање може нам н данас V миру нослужити као пример како трсба во„ лети и изграКивати отаибину. М. П ст. архитектуре
Још два села добиће библиотеку
.Туче је на Техничквм факултету завршена акци.ја скупљажа кц.ига за сеоске библнотеке. Најбоље резултате погтнгао електротехнички отсек. На њему је агнтација била на време и поавилно спровс. дена, нзрочито у II групи II годиие и V групи I голине које см се најбол.o одазвале на читавом факултету. Скупљено 1е укупно 1.370 књнга и 6.565 линара.
Пруге
Пруге, наше руке дугс, далекосежне. наше црнс »ене гвоздсне, вамз наш жнротни сок. наша снага. наш крвоток ’ струји. . Вн стс гт којнм •- уга* воели бабонин у ждоеда *лоходн: . Г- КОЈИ 4 ЖИТО сито у гладна’ ссла у крас, * V ВРЛСТИ ВОДН. Хтео бмх Да захут<Кв»l <ђаoрнку драгУ, да заооем боље кобз ноже!... А горе јс дрво, и угаљ, т и челик. Ој, пруго иаша, гоос се поужи. иутсм ■- - ■ што води благу! Проби се с нама кроз брда и кам: . нец после сваког тунела светлнји . м лепшн прздрави кас дан на путу за нова дела!
Миодрђг Томик
Приредба студената Пољопривредношумарског факултета
Приретбз 1С одржаиа V оквиру >Нелелс пруге«. Циљ приредбе био је да ожнви сећања на прашлогодишњс омладннскс напорс, да прсд одлазак на градњг нове поуге још јсдном поикажс вад иа поузи Брчко- БановиНн. Централна тачка програма обухватила је, у неколнко вешто повезаних слика, све важнс момечте јсдног радног дана. Логор, трубач, устајање, рад, учење и песца доиста су створилц слику и атмвстђеру ко!у 1с сваки бригаднр понео са Пругс. Јелино би се фискултурнвм часу моглв замеритм ла није изведен са довољнв живвсти. Слику жнвота на Прузн упвтпунили су одломии
дневника градитсља. Друг Роснћ и.аустровав је св неколико иа свога лнсвника рад једне чете, док јс дрУг Обреновић читав вдломак о бооби Ш чачанвке удаоне боигаде, која је ралила на тунелу кол Кисељака. Уснеси XIV сЖдентске боигаде приказани су Акивим грабиконима којн су прско лозорнице. Штета ШЈо се читање спикера иза кулиса чнЈе Увек лодударало са графшконом посл гледаоцима. Програм 11 завршен складном и живом игр<*л. Поиредбн су нрисуствова.ти прет_ ставниии ваздухоплввства. (земунске омладине, професври 1и асистснти. /
Предавање др. Оскара Данона
У в«ЈШ Руоквт лвма 8 адрилп вдрж*в јв Др. Оокар Дднон првлав*!М е ГлинкиноЈ ввери >Илан Суеањнн« којв, ввих дана првн пут н;лази на бевградвку ©пвну. Истичући да јв Глинк* поставио оонов ревлизма у лнрици, да је она идеј|Нв народна н Да 'У шбгови јасни нотлвди на етвт фврмирелн вз. реЈЈвнн вететоки нааор, који ни в бааирвн на аатадној лирици, већ иа дубокв народној, руокој вокллиаа-
цнји, Др. Оскл-р Данрв ј» лналиавг>«в прру руску »перу »Имн Оусан.ин«. Iз»рсчl руског народа ттроти* Под.акв, што садгж« ! но опера. »*хмта, ј§ дала основни нотив: лубат према домовнни и втпор према мадајућој ариетократији. елика јв доцун.ено му»ичлнм нлЈ*ограцнјама ко.јв су врл* добро ннтерпретнралм: Жараг« Цвејић, ЈМеланија Вугариновић, Нада Штерле н Милан Јовпновић.
КРОЗ ИЗЛОЖБУ „БЕОГРАД“
Узгради Академије на.ука Изаишни одбор Београда приказао је крог изложбу убедљиво и документон&но досадашња залагања и рад на пода, зању Београда, као и планове који треба да сеостваре у најскорИЈОј будућности. Велика слика на самом понетку Нl, ложбе. показује порушени I попакам.в јс био у лааима ,чс|;ле ослобаћел>а. Л.дор?,л Фе маса ЈфјА ли.гдуте главв, ведро гледа у ‘бвог^''Маршала. Ш гов позив, са пуно поуздања, Београђани су почели да дижу свој гра* из рушевина. Обнавл>ају се сганбене зграде, кзлдрмиш? улине. оштећени водовол опет рали пуиим капаиит**, том. На постнгнуте успехе иадовсзују се нови планови: V току ове ролнне Београд ће лобнтн 2.000 новнх зграла, а као рв.чултат великог ззла. гања гаобраћајнрх рзлника њоћи ће беогрлским улицма први тролејбус. На злелећим сликама ппиказан је радни Бсоград. Увоћењем таине евиденпије рала, правилним поставља. њем радних однога, постирпутн 'у приказани успеси. Велики бпој гралских прелузећа сиаблсва хињале радника отревом, оделом, жчвотннм намирнинама. а раднини . уларннпи усавршавају производњу, поввћавају снабдевање рааннм артнкдима по не. колнко пута. Прилсженн етатитинкн полапи лопуњују слнке и жнво го-
воре о залагању ж успеснма београдских 04ДНИ1 квдсктива. Бсоградски радиии* тЧе н всн*, собљавају се т свом саакоднвннем раду. Се.ч тога, дванаест зтручннх школа спрема младе квадификоване радннке- Излодсени су н.ихови први вешто иораНеи плат, лелови машина. Пррд н.има,. со најиешНо ва* уетарљају ■ члади Одавле сваки Понесв ■жел.у>;lа • «.<?> т ■ Л' , ■ 5 “* V- ' # .•<“ чг .* Ј* *'• { 0 раавитку здравсгвене слтжбе ге. вори низ слика и бројки у јолном осветхеном. ивећем украшеном делу дворане. Преко пута јасле и денји домови покааујт велико соннјално страље народних власти. Дрк ет мајке на раду, заЈедница ее брчне о детlн. Светле и злраве тппечарије, тераое и униониие, весета денја лииа говорв в срећном и беабрпжном детнњству о коме не анају раднтпка лема у иногим ђелнким гражпвнма. Просветпвм ралу посвсПена је жика пажња. На «налфабет.'ким те, најевима. ко.јих у нредратном Београлу уопште ниЈв било, описмењен је велики број. На Народном Уни* верзитетт вдржано јв хи.**де прелавања самв ▼ току прошже голнне. Кроз градске тг реонске библиотеке прошао је ведики бт>>Ј пнтажаца. Обнрвл>еио је 35 тпквжа., У нопвм Вев, граду просвета више нијв прнвижегн*
ја јсднвг дела *уди, иегв нравв и потреба кајшнрих мас*. И на крдј.у иаложбе кратак истврнскн приказ: Сеоград 1521 -”* средњевековни град за кулама и утврђс. њима. Па Београд Шв, 1998, 1928 и н» краЈу ндеЈни план кониретннх задатака: Београд, какав ће изглида.
ти у најскоријој будућнегтч. Модеран, уређен град, чиМ ће лепвт* ввти вдраз нашег нвввг ствараланкег ввлета. Београд, који по речпма маршала Тит» „тек сад пестајс тлавнл град свих Јужних Словена, град који ће ааволети еви нареди Југославије, град за који еу преливали кгв сви слневв Југо:лавије “
Са отварања изпожбе „Београд"
М. ШОЛОХОВ: Узорана ледина (Одломак)
Такв је пв савету Пвлввцевз Ја. ков Лукић б фебвуара наредио ре. даоу друге боигаде ла се издвоје четвора теоетна кола и донесе воловима речни песак. Песак Је бно донет. Јаков Лукић 1е отворено наредио да се ишчисте земљани подови у стајама с воловима и па се поспу песком. При крају посла лошао је Давидов Шта ви то оаднте с песком? Упита он Лемида Молчуна који је био одрећен за бригадног чу«ара волова Посипамо песак. Зашто? Ћутаље. Зашто. питам? Не знам. Ко 1е наредио да се овде сипа песак? Упоавник колхоза. А шта је он оекао? Вели, трсба на чиствћу да па. зите.. Измишља кучкин син! Добро 1е то. факт! Ствшно биће чисти)>. Квкво је овае ћчбре и смоад. још би се могли волови заоазити Тоеба и н»их чисто дожатн. тако веле ветеоинапи, факт! А тн немаш поаво штв ту сад... као некакво незадовољствв изра-
жаваш. Види самв, каква је милина кал погледаш садз на волове; песак. чистоћа, шта вслнш? Али се Молчун с Давидовом није објашњавао: оћутао је и отишзо V мекињак, а Давидов је. одобравајући V себи ннипм|ативу свог у. поавника колхоза. отишао да р^ча. Предвече је утрчао к њему Љубишкин и заједљиво запитао: Уместо салме, значц ол данас ћемо песак простиратн воловима! Да. песак! Шта мнсли тај фстровнов? Д... д... дрзнув се. шта ли? Ко 1е то још видео? А зар ти, друже Давидов... и овакву лудост оло* браваш? Немвј да се мешаш. Љубиш« кин! Сва !е ствар ввде у хигијени. Острввнов је правилнв ураднв. Кал Је чисто, мање 1е впасности. иеће бити заразе. А каква 1е тв хнјена. уета 1е њена! На чемч ће бик дежатн? Видиш какви су мразеви еад стегли! На сламн му је топло. а иа песак дед пробај. лези мало! Слуша« тн. немој више да говараш! НнЈе него! Треба ваљда да оставнмо и ддљс да се по ста-
ром негује стока? Ми све треба да ставимо н« научну основу. Али каква 1е та лснова? Ах!.. Љубишкин развуче својом шубаоом "0 докаленнцама, ивлете оц Дааидова арвеније и.ушке него што је уднковина. А ујутру двадесет и три бика ни.. су могла с пода устати. Замвзнути песак није нопуштао ноћу и.ихову мокоаћу. бик је лежао на мокром и заирзнуо... Неки су се иолигли. али сч‘ оставили на скамен>еном песку паоче кеже. V четири бика се откинули аамоануди репови. остади су дрхтали оа мраза и оазболели се. Овог пута Је Јаков ЛукнК нретеоао у испуњаван.у Половцевље, виж наоећењз н »едва ее задржао на дужности улравника келхоза. >Мпаз Не им лепо Удеситн бикове! Они ке будале, новероваги ла си ти то урадио због чнстоће. Али мн коње чува!, да сви булу увек спремнн за строј!« говорио је уочи тога дана Половцев Јакову Луки Ну. и овај је то иснунио. Још одмах ујутру Лавидов је нозвао к себи Јакова Лукнка. ставио оезу ва »рата и. не нодижућн поглела, упитав: Шт« си урадив? Греппса ма се дееила. драги друже Давилов? За* вих 1«... Ввже мвј. * Кост вих еевн чунав. . Та тнт гад! .: Дааидвв јс пребледео; подигао на Јакова Лукнћа очи пуне .сУза и.гнева; ХоКеш да сабопграш, тиме се занимаш?... Зао анси знав да се пе.
сак ие сме синати стоци? Ннси знао да могу волови премрзнути? Хтео сам да буде чистије... Бог мн Је сведок, нисам знао! УКути с твојим!... Не верујем да тн сел>ак. такав домаКии. ниси знао! Јаков ЛукнК 1е занлжао н шмрк. КуКи мрмжао све једно те исто: Хтео сам чистоћу да одржавам... Да ћубрета не буде:.. Ннсам знао, нисам могао ла замислим да ће то изићи... Одлази, предај посао Ушако*у! Судићемо ти. Друже Давидов!... Изићи. кал ти кажем! Чим !е Јаков Лукић отишао, Да, видов је већ мирније размнслио о ономе што се Двгодило. Сад му се већ чиннло: миЈе било лепо штв је осумњичио Јакова Лукнћа да је вву штету намерно учинно. Та. Осгоо»ко* иије бив кулак. Иако га Је понеко некад и називао тако. тв је бнлв нросто нанооств из личног неирцја-елвства. Једиом је та. ко. тв је биЈЈс ускорв иза твга кад Је Островно* био истакнут за V* »оавника колхоза, Љубишкии као узгоед убаиие боазу: >И сам је Островнвв бивши кулак!« Лавидов је још тада провернв н утврдио да Јс Јако* Лукић ааиста прс миогв година жнвео пмућио. али да га Је затим неродица упропастила и отада се убрајао у средње имућне сел>аке. Газмислив. размисЈгив Давпдев в
джшао ло л«к*учка д* је ЈаковЛукиК нсвин V ввом несоеКном случају с говеднма. да је ттоеуо нвоаж водовима побуће« желом да ув*1е чнстоКу и. можда. уосталом ле. димично V истрајној тежли з* новинама.« Ако би он био саботео, зашто би онда оадио тако узорно? Н пао легових водова такоће је настралао од твга мислио је Давилов. Не. Островнов Је наш поедани квлхозник и случај е песком напоосто Iе, на жалост, само госшка и нншта друго!« Сетио се Давидо* како је Јаков Лукић брижливо и с оа*Умеван.ем нпавио топле стајСl како јс штедсо сено, какв је једнвм. кал су занемогла три колходна коња. цедр ноћи провев V коњушници и сам нх клнстирао сипао нм конопњано ул«е да 6и им прошле колике. а затим је првн предложио да се избаии т»* колхоза кпиааи за ввв квњушар ппве бпигаде Куженкв*. који је, ка. кв се ивказалв. целе иеде*е хранио квн»е Iедиив јечменом сламвм Пв Давидов.кеву схватању Јаков Лукић се о квњнма старао бвле ио ико. Кад се сетио свега твга. Давидов се осетив пвстићеним и кривим пред управниквм због свог излива неопоавдаиог гнева. Билв му је веуголно штв се такв геубв нзвикао ва «обрв г квлхозника, квга су гпаћани уважидв •• члана Vпоаве колхоча. чак гв и всумњичив само због јсдне неоппезкости назвао га саботером. »Каква бесмислипа!« Давидов Је, разбарушене косе. УзбУћенв }екмув н изи‘шав нз собе.
БРОЈ 23
народни етудснт
7